Zahvaljujem predsedavajuća.

Poštovani građani republike Srbije, poštovane kolege narodni poslanici, poštovani ministre sa saradnicima, najpre da se zahvalim predsednici Skupštine, gospođi Ani Brnabić, što je omogućila da se o ovakvom zakonu raspravlja u redovnom zasedanju, jer bi bila velika šteta da je opoziciji uspeo plan i da do ove rasprave ne dođe.

Ko god pročita predlog zakona, jasno mu je zašto su molili Boga da do ove sednice ne dođe. Zato što će između ostalog i onaj deo građana, koji je možda verovao u česitost namere opozicije, shvatiti da je bio obmanut i da su poslužili samo kao broj na ulici u protestima, koji su opoziciji potrebni da se vrate na vlast, jer su u poslednjih pet godina četiri puta izgubili na izborima i trenutno ova tema im je jedina šansa za opstanak na političkoj sceni.

Filozofija apsurda je licemerje da danas protiv projekta govore oni koji su doveli kompaniju u Srbiju, oni koji su promenili zakon da onaj ko vrši istražne radnje, automatski ima pravo eksploatacije u ovom slučaju kompanije Rio Tinto i time oduzeli Srbiji sva prava i mogućnost da možda ona bude ta, koja će eksploatisati neku istraženu rudu ili pak da raspiše tender i odluči ko će to da radi. Danas se protiv projekta bore i oni koji se međusobno svađaju, ko se prvi setio teme ekologije, oni kojima su uz dužno poštovanje njihove profesije, stručnjaci za ovu temu, ginekolozi i šumari.

E sada u ovakvom predlogu zakona, pronašla sam jednu tačnu rečenicu. Naime u razlozima za donošenje zakona su naveli – ruda je dobila ime po reci Jadar, u čijoj blizini su planina Cer i reka Drina. To je tačno.

Ali se pitam, zašto nisu naveli planinu Gučevo, koja je takođe u neposrednoj blizini, nisu naveli zato što žele da manipulišu emocijama građana, kada pominju Cer. Neki od njih su planirali otvaranje rudnika na stogodišnjicu Cerske bitke. I kao što sam rekla za ovom govornicom, i ponosno to ističem, rođena sam na obroncima planine Cer i ne mogu oni više da vole Cer, od nas koji smo tamo rođeni, i koji tamo živimo i uopšte mi nije jasno zašto pominju Cer, kada se ruda litijuma nalazi jedino u Gornjim Nedeljicama, nema je više nigde u Srbiji, pa ni na Ceru.

Pošto živim u Loznici, saradnike opozicije ove lažne borbe znam kao zlu paru i s toga zaista izuzimam deo iskreno zabrinutih građana, koji sa strukom treba da reše sve svoje nedoumice, strahove i pitanja. Govorim o pojedinim mojim sugrađanima, koji su dobrovoljno prodali svoja imanja kompaniji, jer nikakva eksproprijacija i nikakva otimačina nije pretila jer niko i kada na tim parcelama nije proglasio javni interes, i to su ljudi koji se danas kunu u čestitost, a nas nazivaju lobistima.

Poštovani građani, Rio Tintu danas ne trebaju lobisti, danas su sva prava zagarantovana izmenama Zakona iz 2006. i 2011. godine.

Tako nas lobistima i izdajnicima naziva jedna Dajana Đedović, koja se na prošlim izborima u Loznici kandidovala za gradonačelnika ispred opozicije, vodila je kampanju na borbi protiv rudnika. A ona je 2010. godine kao direktorica Centra za kulturu Vuk Karadžić u Loznici prihvatila, ponavljam, prihvatila dve donacije od Rio Tinta prvu u iznosu od 324.000 dinara, a drugu u iznosu od skoro 52.000 evra. I to nije sve. Njeni najuži članovi porodice prodali su imanje toj kompaniji za nekoliko desetina hiljada evra. Ona je danas odbornik u Skupštini grada Loznice. I dalje pljuje projekat, i dalje pljuje kompaniju, a pare od prodaje zemljišta vratili nisu.

Sledeći moj sugrađanin, Marko Blagojević, prodao šljivike i livade za neverovatnih 717.000 evra, takođe, veliki borac protiv rudnika. U Loznici ga znaju kao direktora „Viskoze“ koji je stavio katanac i ugasio svetla na toj fabrici i ostavio 10.000 radnika na ulici, među njima i mog oca. Ni on nije vratio pare kompaniji. Zapravo, poštovani građani, niko od njih nije vratio novac kompaniji.

Šta je suština svega? Oni bi da zadrže novac, da zadrže zemljište, a da proteraju kompaniju, a vi građani, vraćajte dugove i plaćajte penale.

E, sada, nije baš da su svi prodali imanja kompaniji u tim lažnim ekolozima, ima neko i ko nije. To je čovek koji možda tiho govori kada mu sufliraju šta da kaže, ali uvek nosi sekiru sa sobom. Na poslednjim izborima nosio je i venac, pardon, ne na izborima, na protestima u Loznici nosio je i venac. Reč je o gospodinu Kokanoviću. Gospodin Kokanović, pre nego što je postao ekološki aktivista, bio je član udruženja koje se zove Centar za razvoj Jadra. Znači, bavio se razvojem Jadra. Nije mu smetalo što je osnivač tog udruženja prodao zemlju Rio Tintu, nisu mu smetala istraživanja kompanije u našem području. Nije mu smetalo ni to što, kako su mi rekli meštani Gornjih Nedeljica, su istražne bušotine bile i na njegovom imanju, ni to mu nije smetalo. Nije mu smetalo ni što njegove komšije prodaju kuće, tačnije njih 50. Nikom nije otišao na kućnu adresu i rekao - čekajte komšije, čekajte ljudi, nemojte da prodajete. Ne, ništa mu to nije smetalo.

Šta se dalje dešava? Reši Kokanović da i on proda zemlju kompaniji, obrati se zahtevom 2019. godine, ponudom 2019. godine. Međutim, kompanija pogleda i shvati da to imanje ne ulazi u reon planiranog rudnika. E, tu kreće njegova opoziciona borba.

Znači, računica je jasna, da je rudnik planiran na Kokanovićevom imanju, on bi uzeo novac i od njegovog ekološkog aktivizma ne bi bilo ništa. I taj njegov put od Centra za razvoj Jadra do „Ne damo Jadar“ zapravo je popločan neuspešnom transakcijom sa Rio Tintom.

Tako da, poštovani građani, kada vas takvi plaše sumpornim kišama, zapravo se oni plaše napretka Srbije. Kada vas plaše da ćete hodati kao zombiji, zapravo se oni plaše lanca vrednosti od eksploatacije litijuma. A šta je suština i pozadina svega? Rušenje Vučića i rušenje Srpske napredne stranke, a onda bi imali priliku da vidimo već viđeno, a to je katančenje fabrika, uništavanje Vojske Srbije, priznavanje lažnih zločina i genocida, prestanak obeležavanja NATO bombardovanja, Oluja i Košara, okretanje leđa Srbima na Kosovu i Metohiji i Republici Srpskoj.

Zato, poštovani građani, nemojte da verujete onima koji su doveli kompaniju, koji su planirali otvaranje rudnika na stogodišnjicu Cerske bitke, a o ekološkim standardima, zaštiti životne sredine nije bilo ni reči.

Mi kao odgovorna vlast, na čelu sa predsednikom države Aleksandrom Vučićem, želimo da čujemo stvarno ekspertsko mišljenje. I u ovom trenutku ne možemo da kažemo da li će eksploatacije biti ili je neće biti, želimo da vidimo studiju, da čujemo ekspertsko mišljenje i u skladu sa tim donesemo odluku. Ako pod tim uslovima može da se realizuje projekat, on će za moju Loznicu imati višestruke benefite, od dvostrukog budžeta grada Loznice, što znači novca za sve oblasti društvenog života, novca za sve infrastrukturne projekte, značiće i biće ogroman podsticaj i podrška domaćim poljoprivrednim proizvođačima. Biće otvoreno na hiljade visokoplaćenih radnih mesta.

Ali, opet ponavljam, ako studija i struka kaže da to ne može da se realizuje u skladu sa najvišim standardima EU, koji su i u skladu i sa zakonima ove države, onda projekta neće ni biti. Hvala.

Poštovana predsedavajuća, poštovani predsedniče Vlade, poštovani ministri sa saradnicima, građani Republike Srbije, poštovane kolege narodni poslanici.

Javila sam se povodom predloga zakona koji se odnosi na potrebe finansiranja izgradnje treće deonice auto puta Ruma Šabac, odnosno brze saobraćajnice Šabac Loznica, u dužini od 54,5 km.

Zaista je velika čast i sreća, svedočiti izgradnji ove saobraćajnice, koju su građani Podrinja, odakle ja dolazim, Rađevine, ali i čitave Mačve čekali decenijama. Kao što smo i na rekonstrukciju pruge između Loznice i Šapca izgrađene 1950. godine, čekali skoro sedam decenija i to su samo dva u nizu pokazatelja, da je polazni aksiom politike SNS i predsednika Aleksandra Vučića, dela, jer niko pre SNS se nije setio građana ovog dela zapadne Srbije. Doduše da budem sasvim fer, u poslednje vreme su nas se setili predstavnici bivšeg režima koji su bili vlast kada je Rio Tinto došao u Srbiju, koji su sa Rio Tintom potpisali niz sporazuma o saradnji, koji su promenili zakon u korist Rio Tinta, da onaj ko vrši istražne radnje, automatski ima pravo eksploatacije, koji su o litijumu govorili u superlativu , koji su govorili da je to razvojna šansa, što de fakto jeste i sve bi to bilo u redu da nisu promenili ploču onog momenta kada više nisu vlast.

Danas su opozicija i državi i litijumu i sebi. Prave se da je ta rudarska kompanija došla u Srbiju valjda da istražuje zemljište koje je pogodno za sađenje jagoda. Oni nas posećuju, šire dezinformacije, pokušavaju da uberu neki politčki poen, ne dozvoljavajući uopšte da se čuje reč struke, da se čuje širi društveni dijalog, da se čuje stav vladajuće stranke koji je jasan da litijum se neće iskopavati ukoliko ne budu ispoštovani svi standardi zaštite životne sredine, koji su u skladu sa zakonima ove države i standardima EU.

Da se vratim na dela, pošto mi imamo odgovornost prema građanima. Ova brza saobraćajnica približiće Loznicu i Beogradu i Novom Sadu.

Pre nekoliko godina da bismo od Loznice stigli do Beograda, bilo nam je potrebno između dva i po do tri sata. Završetkom auto puta i puštanjem u saobraćaj, to vreme se skratilo za nešto manje od dva sata, koliko mi je jutros trebalo da dođem iz Loznice do Beograda. A završetkom brze saobraćajnice, čiji se radovi izvode sedam dana u nedelji, u tri smene, iz Loznice do Beograda ćemo stizati za 70 minuta. Loznica će biti bliža Beogradu, a Beograd i nove investicije bliže Loznici. Biće i leteći taksi.

Takođe, auto put Ruma Šabac, povezan je i sa postojećem auto putem E70 Beograd Šid, vi više ne možete u Loznici, ne slušaju vas, pa pokušavate ovde, povezan je sa postojećim auto putem Beograd Šid, a biće povezan i sa budućim Fruškogorskim koridorom i kada se taj Fruškodorski koridor izgradi, od Loznice do Beograda ćemo stizati za sat vremena.

Šta to znači za građane? Znači najpre mladim ljudima koji budu želeli da studiraju u Beogradu ili Novom Sadu, da će moći da žive u svom gradu, što će biti ogromna finansijska olakšica za njihove roditelje. Biše spašeno više ljudskih života, jer će tercijarne zdravstvene ustanove, do njih će se stizati brzo, a znamo da je kod urgentnih stanja, gde je potrebna dodatna dijagnostika i lečenje, vreme od presudnog značaja. Doći će novi investitori. Otvoriće se nove fabrike, otvoriće se nova radna mesta, što će doprineti kako turističkom, tako i celokupnom razvoju Podrinja.

U Loznici je danas privreda stub razvoja, a glavni pokretači te privrede su investitori, od „Golden lejdi“, do dve fabrike u oblasti automobilske industrije koje predsednik Aleksandar Vučić doveo i sa istoka i sa zapada, to su investicije od nacionalnog značaja.

Loznica je danas grad kranova, koji su simbol građevinske industrije koja je u ekspanziji. U Loznici je danas do poslednjeg mesta popunjena industrijska zona Šepak, a završetkom ove saobraćajnice biće nam potrebna nova industrijska zona.

Sledeći benefiti ove brze saobraćajnice su i ti da će izgradnjom ove saobraćajnice i auto-puta biti povezano više od 600 hiljada ljudi u Mačvanskom i Sremskom okrugu i to će biti najkraći put od Novog Sada i Beograda do Republike Srpske i Bosne i Hercegovine.

Ti radovi na zaostaloj infrastrukturi u Srbiji postali su prioritet tek nakon 2012. godine, a danas umrežavamo gradove putevima.

Transportna povezanost je kamen temeljac kako ekonomske, tako i društvene integracije Zapadnog Balkana i EU.

Za kraj dozvolite mi samo, pošto se ovih dana više puta pominjala planina Cer, naravno u svrhu zloupotrebe i politikanstva od pojedinih predstavnika opozicije.

Rođena sam na obroncima planine Cer u za mene najlepšem selu Milina. Pominjali su potomke, pominjali su ekologiju. Moji preci su ostavili kosti na toj planini.

Što se tiče predaka, Aleksandar Vučić je dokazao da postojati u veri svojih predaka znači graditi snažnu državu i čuvati mir, a što se tiče ekologije, pozovite vaše prijatelje, ukoliko vam je još uvek neko ostao, pošto vam jednog dana smetaju političari sa istoka, drugog dana vam smetaju političari sa zapada, pozovite ih da zajedno očistimo Cer od milosrdne akcije od pre 25 godina ne bi li se stopa mortaliteta i razbolevanja od malignih bolesti smanjio u mom zavičaju, u čijim kandžama sam i sama bila, a nije bilo rudnika litijuma.

Hvala.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine sa zamenicima, poštovani ministri sa pomoćnicima, poštovane kolege narodi poslanici, poštovani građani Republike Srbije, najpre, dozvolite mi da napravim digresiju na dve stvari koje smo čuli tokom današnje diskusije.

Prva se tiče zloupotrebe položaja dece sa smetnjama u razvoju. Ja kao defektolog koji iza sebe imam 12 godina iskustva u radu sa decom sa smetnjama u razvoju, odgovorno tvrdim da država nikada više nije ulagala u socijalnu politiku i unapređenje položaja dece sa smetnjama u razvoju, u inkluziju kao proces uključivanja dece u šire društvene zajednice.

Radila sam i pre dolaska Srpske napredne stranke na vlast i tokom dolaska Srpske napredne stranke na vlast i mogu prosto da napravim paralelu. Pojedine manjkavosti u toj oblasti, ti koji su to zloupotrebili, neka potraže kod onih koji su novac upućen deci sa smetnjama u razvoju zloupotrebili, a tu pre svega mislim na aferu Heterlend.

Druga stvar na koju moram da se osvrnem kao vernik jeste slava. Slava je, drage kolege poslanici, slavski kolač, sveća i žito. Slava nisu đakonije, kolači i torte, jagnjići i prasići. Tako da, za prvu stvar je potrebno 1000 dinara, a za ostalu gozbu, pa može da košta i nekoliko hiljada evra ako u goste pozovemo, recimo, Violu.

Što se tiče amandmana, javila sam se povodom amandmana na član 5. Predloga zakona. Svakako, amandman je neprihvatljiv iz više razloga koji su sadržani u obrazloženju, a po broju podnetih amandmana zaključujem da određene grupacije iz ovog doma ne shvataju situaciju u kojoj se nalazi Srbija, a samim tim i naši građani zbog kojih smo mi ovde, što zbog ukrajinske krize, što zbog krize izazvane pandemijom iz koje još nismo izašli, što zbog kompleksnog pitanja u vezi naše AP Kosovo i Metohija.

Ukrajinska kriza odrazila se na čitav svet, ali i pored toga Predlog zakona o izmenama Zakona o budžetu Republike Srbije za 2022. godinu prevashodno za cilj ima izdvajanje za energente, što je za građane i bitno, pored obezbeđenih sredstava za subvenciju u poljoprivredu i podršku mladima, mere za povećanje nataliteta.

Znači, bez obzira na krizu i uzdrmanu ekonomiju u svetu, naša država i naša ekonomija je dovoljno jaka i država može da preduzme korake kako bi građani što manje osetili efekte te krize. Određene grupacije iz ovog doma, neutemeljenim kritikama na račun rebalansa, prosto žele da skrenu pažnju građana sa činjenice da je država u mogućnosti da obezbedi dodatne prihode.

Jednom odgovornom politikom i politikom planiranja, ovaj rebalans pokazuje odgovoran odnos prema novcu građana. Takođe, pokazuje i kontinuitet jedne progresivne politike koja se u Srbiji vodi već 10 godina, a vodi se zahvaljujući odgovornoj politici Srpske napredne stranke i Aleksandra Vučića. Zato danas ima novca i zato se danas dobro nosimo sa krizom, sa jasnim ciljem da Srbija ostane stabilna zemlja i da nastavi svoje razvoj. Kako ništa ne pada sa neba, pa tako ni stabilna ni jaka ekonomija u vremenu kada je ceo svet u krizi, iza toga stoji neumorni rad, odgovornost i teške reforme.

Srpsku naprednu stranku po dolasku na vlast su dočekale prazne kase, krhka ekonomija i bolesna zemlja, zbog neodgovorne politike koja je do tada vođena, politika koja nije donosila prosperitet, rast životnog standarda ili smanjenje nezaposlenosti. Poštovani građani, nezaposlenost 2012. godine iznosila je 25,5%, a danas smo je sveli ispod 9%. U moru drugih primera, navela bih neke koji su za mene upečatljivi, a to su da je prosečna plata do 2012. godine iznosila 349 evra, a danas je 623 evra. Rekonstruisanih ili novoizgrađenih zdravstvenih objekata do 2012. godine je nula. Za vreme vlasti SNS je 135. Pa, ne znam ko to neće stići da okreči ono što je Vučić sagradio?

Nažalost, i ova 2022. godina donela je mnogo problema, ali bez obzira na to očekujemo rast BDP-a od oko 3% za ovu godinu i u apsolutnom iznosu to će biti istorijski nivo srpskog BDP-a. Osim izdvajanja za energente, raduje me izdvajanje za podršku mladima od 16 do 29 godine, koji će u decembru dobiti po 5000 dinara jednokratne novčane pomoći.

Kada smo kod paketa pomoći, videli smo koliku snagu i stabilnost je pokazala srpska ekonomija u jeku krize izazvane pandemijom korona virusa, kada je uspela da spase radna mesta i privredu nizom paketa pomoći privrednicima, preduzećima, građanima, penzionerima. Ukupno je naša država od početka pandemije u te svrhe izdvojila 8,8 milijardi evra.

Inflacija, koju opozicija naša ovde zloupotrebljava i koristi kao argument da je vlast loša, je uvezena. I vrapci na grani znaju razloge te inflacije. Našim građanima je najvažnije kako se naša država nosi sa tim, a država smanjuje efekte inflacije i kroz povećanje plata u javnom sektoru koje očekuje građane od 1. januara i kroz uvećane penzije koje će penzionerima leći u decembru.

Mi vodimo odgovornu politiku koja nije zasnovana na mitovima i fantazmagorijama, na lažnim obećanjima, već na konkretnim rezultatima. Ja dolazim iz Loznice, grada koji više ne spada u devastirana područja, grada koji je zahvaljujući koordinaciji lokalnih i republičkih organa postao bolje mesto za život, grada u koji je Aleksandar Vučić doveo investitore i sa istoka i sa zapada, a mislim na fabrike „Mint“ i „Adient“ koje danas upošljavaju preko tri hiljade ljudi.

Kraj 2021. godine obeležio je i početak izgradnje brze saobraćajnice od Šapca do Loznice, saobraćajnice koja će se nastaviti na autoput Ruma-Šabac, saobraćajnice koju su građani Mačve, Podrinje i Rađevine čekali decenijama. Građana Mačve, Podrinja i Rađevine se niko ranije nije setio do Aleksandra Vučića.

Za kraj, rekla bih samo da kažu da se čovek meri po onome što ostavi iza sebe. Ako u tom kontekstu sagledamo rad i delovanje Srpske napredne stranke i izdvojimo samo segment kapitalnih projekata koji su urađeni, koji su završeni ili će biti završeni, a koje će prirodno koristiti svi ljudi bez obzira na političko opredeljenje, ne možemo a da ne odamo priznanje, ako u sebi imamo bar malo osećaja za realnost. Hvala.