Pre svega, da pozdravim predsedavajuću i ministra i njegove saradnike, kao i kolege poslanike.

Ono što mogu da primetim, u amandmanima na tačku 3. i 4. nije rečeno ništa što bi nekako išlo u prilog nekom humanom odnosu, s obzirom da se radi o privremenom registru majki sa decom.

Ja ću se osvrnuti na ovaj zakon o izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom. Mislim da u amandmanima koji su bili prethodno nisam čula nijednu pohvalu, ni konstruktivnu kritiku na 30 zakona koji apsolutno zavređuju pažnju svih nas ovde kolektivno. Svakako, podržaću svih 30.

Što se tiče izmene zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom i podršci porodici sa decom, mislim da u amandmanima nema mesta pominjanja SNS stranke. Nije primereno ni pominjanje predsednika u amandmanima, ali u svakom slučaju ono što ja mogu da kažem za ovaj zakon kojim sam se bavila ovih dana, svakako privređuje pažnju i naših gledalaca, u svakom slučaju i stanovnika, građana koji to slušaju.

Mogu da kažem da na predlog Vlade postoji osnov za donošenje zakona, ustavni okvir. Mogu da kažem o razlozima zašto je ovaj, da tako upotrebim i ministra Vesića, reč kojom je on obrazložio jedan zakon, da je ovo veoma humani zakon, jer se radi o porodici sa decom.

Razlozi za donošenje Zakona su svakako zasnovani na pravima i dužnostima roditelja, pravima deteta, obavezi države da podrži dobrobit porodice, deteta i budućih generacija.

Odredbe ovog zakona predstavljaju deo ukupne društvene brige o deci, podsticaj za rađanje dece i opredeljenje države u oblasti populacione politike, uključujući i demografske potrebe.

Ovim dopunama i izmenama, kroz analizu i efekte u praksi, kao i predlozi i sugestije građana i udruženja, znači imamo i građane koji su dali svoj prilog u analizi i u efektima ovog zakona, podrška materijalno ugroženim porodicama, kao i porodicama sa decom sa smetnjama u razvoju i decom sa invaliditetom, kao i deci bez roditeljskog staranja u okviru predloženih rešenja i njihovih ekonomskih efekata.

Izmenama i dopunama omogućiće se raspoložim budžetskim sredstvima koji je obezbeđen u iznosu oko 17 miliona u okviru opredeljenosti sredstava i u ekonomskoj klasifikaciji u iznosu od 87.388.788.000.

Ono što jeste bitno u ovom zakonu, moram da naglasim da je to novo u ovom zakonu, bio je zakon koji je 2018, pa 2022. godine, ovo je sada novo, pravo na odsustvo sa rada, što mislim da je veoma bitno. Dotiče dogovor između roditelja, majke i oca o nezi deteta, odnosno bolesnog deteta posle navršena tri meseca života deteta.

Ukoliko majka samostalno obavlja delatnost ili je nosilac porodičnog poljoprivrednog gazdinstva, u tom slučaju data je mogućnost ocu deteta posle navršena tri meseca života, radi se o detetu, da radi nege deteta ima pravo na odsustvo rada i naknadu zarade, odnosno naknadu zarade, odnosno naknadu plate oca deteta.

Mislim da je ovo veoma bitno, s obzirom da se radi o porodičnim odnosima i o nekoj dobrobiti između majke i oca.

Postoji izmena u članu 17. koji je veoma bitan. Ima, naravno, izmenu i dopunu 11 koja se upravo odnosila na platu koju će dobijati otac ukoliko zameni majku posle tri meseca života deteta, ali ovo se radi o ostalim naknadama. Data je mogućnost ocu deteta takođe da nadoknadu, odlukom Ustavnog suda, podnese u toku dve godine na rođenje i negu deteta, kao i za treće i svako naredno dete ostale naknade jednu godinu.

Korekcija člana 18. zakona je u odnosu na ovaj član 17, kao i član 19, kao i član 38, koji određuje bliže uslove i rešenje ministra koji je ovog puta ministar za rad i zapošljavanje, ministar za zdravlje i porodicu i u svakom slučaju, ovo su podsticajne mere koje treba pozdraviti od strane Vlade i smatram da je veoma korektno napisan ovaj zakon, bez ikakvih izmena i dopuna što se tiče dodatka ili eventualno da je zakon trebalo da izađe 1.6.2023. godine, ali on će izaći nešto pre vremena nego što bi trebalo u "Službenom glasniku", osam dana pre toga, jer se radi o populacionoj politici koja treba da podstakne i rađanje dece i sve ono što podrazumeva ovaj, smatram, veoma human zakon, kao i zakon prethodni o privremenom registru majki. Bilo koji novac je uvek dobrodošao bilo kome, bilo porodici, bilo deci, bilo starijima, mlađima. U svakom slučaju, ono što jeste bitno, treba da zahvalimo na takvoj pomoći koja stalno na izvestan način kaplje u porodičan budžet.

Toliko od mene za ovaj dan.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine, poštovani ministre, poštovane kolege poslanici, poštovani građani Srbije, napredak Srbije u svim oblastima države vođen čvrstim i nepokolebljivim rukovođenjem predsednika Vučića, uz Vladu Republike Srbije i predsednika SNS, ministra Miloša Vučevića predstavljaju motor i snagu razvoja Srbije. Vodi se politika samostalne i slobodarske Srbije.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić podigao je Srbiju, dao je srcu Srbije novi krvotok, mreža puteva, kliničkih centara, bolnica, osnovnih škola i muzeja. Menja se loše političko nasleđe. Takođe i doprinosi Srbiji stabilnosti cele Evrope.

Od 2012. godine urađeno je zaista mnogo za preporod Srbije, tako da i ljudi koji doputuju iz drugih zemalja budu prijatno iznenađeni koliko je Beograd izmenio fizionomiju, pogotovo Beograd na vodi, veličanstveni deo grada, slika Srbije koja menja pogled na život u njoj .

Ekspo 27 koji će privući značajna finansijska sredstva, razmena ljudi, posetilaca, protok kapitala. Otvoreni Balkan je privredno i političko područje tri države, članice na Balkanu. Sve tri države imaju za cilj povećanje trgovine i saradnje, kao i unapređenje bilateralnih odnosa. Infrastruktura u smislu autoputeva, puteva, pruga, brzih pruga Beograd-Novi Sad, izgradnja pruge Novi Sad-Subotica do kraja 2024. godine, umnožavanje povezuju ljude, štedi vreme i sigurni je pokazatelj za ulaganje investitora i dolazak svetskih i značajnih firmi. Otvaranje novih fabrika, a samim tim je podstaknuto zapošljavanje ljudi. Nemačka je najznačajniji spoljno-trgovinski partner. Moravski koridor, obilaznica, Fruškogorski koridor, umreženost Srbije, finansijska pomoć za mlade, za majke, za penzionere, dodatno i vaučeri za posete naše lepe Srbije.

Zdravstvo i perspektive. Zdravstvo je jedan od stubova države, Beograd i ostala mesta u Srbiji od kovida, pa do danas. Digitalizacija zdravstvenog sistema uz napore Vlade Republike Srbije pojedinih ministara, posebno ministarke zdravlja Danice Grujičić, podizanje rekonstruisanje bolnica, rekonstrukcije bolnica, domova zdravlja, zdravstvene ustanove, osim ulaganja u infrastrukturu zdravstva ulaže se i u zapošljavanje mladih kadrova i stabilizaciju, kao i povratak medicinskih radnika u zemlju.

U Trinaestom sazivu Skupštine doneti Zakon o bezbednosti na radu, a na sledećim sednicama treba da se donese zakon o tkivima i zakon o presađivanju organa. U smislu racionalizacije, profesor dr Danica Grujičić ministar, je ukinula ambulante hitne pomoći pri sudovima, kao i druge ambulante vezane za hitnu pomoć.

Grad Beograd je dobio donaciju bespovratnih sredstava od 8,8 miliona evra, EU i kredit od pet miliona evra od Evropske banke za obnovu i razvoj, za rekonstrukciju Zavoda za urgentnu medicinu, za unapređenje rada. Ukupno očekivani troškovi su oko 14 miliona evra. Tom prilikom prisustvovali su ministarka Tanja Miščević, ministar za evropske integracije u Vladi Republike Srbije, ministarka zdravlja Danica Grujičić, gradonačelnik i regionalni direktor Evropske banke za obnovu i razvoj, Mateo Kolanberi, ambasador EU Emanuel Žiofre, koje je izjavio da EU brine o zdravlju ljudi i zaštiti životne sredine. Tom prilikom moram da pomenem i ministarku Irenu Vujović. Zahvalnost ministarki zdravlja za donaciju i kredit uz izjavu da će u naredne četiri godine ova investicija uliti novi život u zgradu Zavoda za urgentnu medicinu.

Energetska efikasnost, najefikasniji način troškova i najčistiji način rešavanja problema. Beograd se priključio zelenim gradovima 2019. godine, zdravstvo i energetika na najbolji način kombinuje i povećava isti smer za bolji život ljudi.

Rekonstrukcija kapaciteta studenske klinike, studenskog stacionara, projekat rekonstrukcije Vojnomedicinske akademije - 5,2 miliona evra, talas obnove za Zapadni Balkan. Rekonstrukcija zgrada Tiršove i izgradnja Tiršove 2, biće završena do kraja 2026. godine. Ministar u Vladi Republike Srbije za javna ulaganja, Marko Blagojević da je najveća investicija EU, od 36 miliona evra bespovratnih sredstava jedna trećina neophodnih sredstava ili nivoa sa 300 kreveta čeka građevinsku dozvolu.

Energetska efikasnost u zdravstveni i sektor Srbije, iz budžeta se izdvaja kompleks za inkluziju dece sa smetnjama u razvoju. Onkologija 2, dobila građevinsku dozvolu, otvoren Klinički centar Srbije, Institut za kardiovaskularne bolesti, Dedinje Beograd, Kragujevac, Hirurški blok obnova interna klinika i najverovatnije novi Klinički centar.

U okviru projekta rekonstrukcije četiri klinička centra, otvoren je novi Klinički centar Niš. Zdravstveni centar Valjevo, dom zdravlja, opšta bolnica je pod ingerencijom Vlade Srbije, odnosno da ponovim Zdravstveni centar Valjevo ujedinio je dom zdravlja i opštu bolnicu. Loznica, rekonstrukcija opšte bolnice, to je jedno od najvećih ulaganja države u razvoju Loznice, hirurški blok, ginekološki blok, sedam operacionih sala, to je sve što će se graditi, odnosno obnoviti. Dom zdravlja dr Simo Milošević nakon pedeset godina kompletna rekonstrukcija.

Tako dok neki ruše, podrivaju sistem, zahtevajući da Srbija stane, blokiranje međunarodne saobraćajnice, ambulantnih kola, pa čak i na Kosovu i Metohiji zloupotreba sanitetskih vozila od strane Kurtijeve bolesne škole. Srbija ne samo da opstaje, već velikim koracima ide u budućnost. Srbija neće stati i prirodni priraštaj govori o tome, veći broj živorođene dece u periodu dugom 40 godina, u odnosu na prethodnu godinu.

Iako sam pomenula ministre koji su uzeli učešća u zdravstvenom sistemu i ostali ministri Vlade Republike Srbije rade timski, dopunjuju se i svakako u tom jedinstvu vode politiku koju je definisao i usmerio predsednik Aleksandar Vučić. Samo kao celina doprinose najbolje rezultate. Živeo predsednik Aleksandar Vučić. Živela Srbija.

Pre svega, moram da kažem da pozdravljam prvo predsednika Skupštine, ministre iz Vlade i svakako premijerku, Anu Brnabić i ono što mogu da kažem, to je da, obraćam se naravno i poslanicima i poštovanim građanima Republike Srbije.

Nesebičnu podršku dajem predsedniku Aleksandru Vučiću i svim merama donesenim od strane Vlade, na čelu sa premijerkom Anom Brnabić. Molim vas ako može samo malo tišine.

Naravno, ja sam pogledala ovaj izveštaj i zaista sam proučila i pre ovog masovnog krvoprolića i svakako moram da kažem i posle toga i vidim da je premijerka Ana Brnabić zaista detaljno sa Vladom proučila dešavanja pre i dešavanja posle. Baviću se prvom tačkom koja je, naravno, informacija o bezbednosti i ono što mogu da kažem, ja sam razmotrila bezbednost, odnosno bezbednost uopšte kao temu i sadašnja dešavanja u društvu. Obrazložiću i zbog čega.

Bezbednost u najopštijem smislu podrazumeva slobodu od straha, a mi smo ih imali zaista puno, sankcije, bombardovanje, poplave, korona i dalje bezbednost zavisi od pretnji i od fizičkog nasilja. Bezbednost uključuje i moralne i ideološke normative, elemente, nerazdvojno povezano sa državom i njenim vojnim sektorom, zahvata i socijalnu i političku sferu, odbrana od spoljnjeg napada, to je centralni problem, a može biti ugrožena i unutrašnjim potresima.

U nauci se razdvaja pojam bezbednosti države koju označavamo kao suverenitet i bezbednost društva, podrazumeva svest o pripadnosti zajednice. To su dva organizaciona centra bezbednosti. To kaže nauka, a šta je u realnom životu. Tragična dešavanja 3. i 4. maja 2023. godine sa 17 poginulih, uglavnom dece i omladine i 20 povređenih od kojih su uglavnom teška telesna povreda i jedna laka telesna povreda. Podele koje su usledile, protesti opozicije dok još nisu sahranjena deca i omladina tragično nastradala, tih dana, opozicija drži protest sa nazivom – Protiv nasilja. To je u stvari bio pokušaj psihološke destabilizacije društva.

Taj protest sa nazivom – Protiv nasilja, a sama vrši nasilje nad građanima Beograda i Srbije blokiranjem međunarodne saobraćajnice Gazela. Za takav protest imali su podršku svojih prijatelja iz Hrvatske i regiona koji zdušno prate dešavanja kod nas i iz ljubomorne, zbog napretka Srbije tobože čine dobro srpskom narodu podržavajući opoziciju kako bi u Srbiji bilo što gore, to bolje. Pravna država Srbija ne priznaje zahteve ulice što čini opozicija, već vlast dobijenu voljom naroda na izborima.

U ovom momentu naša sva pažnja je akcentovana na sigurnosti i bezbednosti dece, pored svih drugih bezbednosnih koje se podrazumevaju. Školsku decu treba zaštiti od nasilja bilo koje vrste, prvenstveno vršnjačkog nasilje, ataka sekti, crne magije i svega negativnog koje nam stiže, pod znakom navoda iz visoko razvijenih zemalja.

Školski policajac treba, pored ostalog, da bude i drug deci. Nakon svih nemilih dešavanja, ostavljena je mogućnost roditeljima i deci da se opredele da li dolaze u školu ili ne.

Prvog dana ponovnog polaska, u ponedeljak, 22.5.2023. godine, u školu „Vladislav Ribnikar“ određeno je po šest policajaca za svaku smenu, opšte namene, saobraćajnih policajaca i kriminalističke policije. Podrazumeva se bezbednost školske dece, školskog objekta i prostora u blizini škole.

Ogledna Osnovna škola „Vladislav Ribnikar“ imala je obezbeđenje od strane školskog policajca i svog ličnog čuvara nastradalog zajedno sa njima, gospodina Dragana pokojnog, koji je bio omiljen od svih učenika i njihovih roditelja.

Super ambiciozni roditelji verovatno su hteli da od dečaka od 13 godina naprave genija, ali sasvim običan dečak u pubertetu je postao dečak ubica svojih školskih drugara i Dragana, koji ga je voleo jednako kao i svu drugu decu.

U svom mračnom svetu, nažalost, nije shvatio da se svet ne vrti samo oko njega i kompetativna borba ko je bolji učenik i ko više zna, nažalost, živeći daleko od realnosti, u svetu igrica, kompjutera sa mračnim sadržajem, pronalazi zaključak da ubije do juče svoje drugare iz VII/2, kao i drugu decu iz drugih odeljenja koja su mu se našla na putu.

Mladenovac i Smederevo 4. maja, U.B. napravio je krvavi pir u selima Malo Orašje i Dubone gde je ubio osam, a ranio 13 mladih osoba. Da bi zaštitio sebe, kidnapovao je taksistu, koji je vozio trudnicu, još gore, kako bi se sklonio što dalje od mesta zločina i skrio se kod svojih rođaka u Viništu pored Kragujevca.

Sistematskom intervencijom MUP-a, nakon tragičnog događaja, izvršen je pretres ubicine kuće i drugih objekata koje je koristio i pronađena je velika količina naoružanja u nelegalnom posedu.

Ubica dečak i ubica U.B. uhapšeni su i smešteni u odgovarajuće ustanove. Prema njima će biti primenjene odgovarajuće kazne za ovaj monstruozan zločin. O tome će svoj sud dati medicinska struka i sudski organi.

Niko nije mogao predvideti ovakav događaj. Ne treba unapred osuđivati i ukazivati na krivca, mada najbliže okruženje je moglo da prepozna mentalne probleme kod obojice ubica. Prvenstveno je porodica ta koja je trebala da na vreme primeti promene u smislu depresije, nervoze, nedostatka empatije i agresivnosti kod svoje dece.

Maloletnom detetu nije mesto u streljani, niti je logično da mladić ubica U.B. poseduje toliki arsenal oružja.

Treba pronaći najbolji i najsigurniji put u ozdravljenju društva i pronalasku „lekova“ šta može da se popravi.

Preventiva preventive je već krenula nizom aktivnosti koje su preduzete odmah posle tragičnih događaja, kako profesionalnih, tako i pomoćnih metoda u smislu radionica, tribina, kako za decu tako i za njihove roditelje.

Jedna od najznačajnijih mera preduzeta je u smislu prikupljanja nelegalno posedovanja oružja. Do sada je već skupljeno 37.000 oružja, 1.200.000 metaka, kao i eksplozivnih naprava, iako proces prikupljanja još nije završen i traje do 8. juna. Posle tog roka za nesavesne biće primenjene najstrože mere.

Elektronska platforma „čuvaj me“ je platforma na koju će se prijavljivati svaka vrsta nasilja, vršnjačkog kao i druge vrste nasilničkog nasilja.

Na području Beograda uspostavljena je akcija „salus“ u cilju stabilizovanja stanja bezbednosti i vraćanja osećaja sigurnosti građanima.

Prisustvo policije u školama daće deci, kao i struci, sigurnost za bezbedno odvijanje nastavnog procesa.

Potrebno je čvrsto jedinstvo Ministarstva za zdravlje, Ministarstva za brigu o porodici, Ministarstva pravde sa MUP, ja bih dodala i Ministarstva za rad i socijalna pitanja.

Svako iz svog resora treba da primeni najbolje mere za ozdravljenje porodice kroz dijalog, razgovor sa decom, sa porodicom i upućivati ih na prave vrednosti. U tome će pomoći svakako psihijatri, psiholozi, pedagozi i sve stručne službe koje se bave porodicom i decom.

Zakoni u kojima treba izvršiti promene pooštravanjem mera za učinjena krivična dela, Zakon o oružju, stroga kontrola streljana, zabraniti pristup maloletnim licima, određivanje nove starosne granice za učinioce krivičnih dela za maloletnike spuštanjem granice sa 14 na 12 godina, kao i adekvatnu primenu Krivičnog zakonika za one koji su punoletni, a učine teška krivična dela. Prepoznavanje nasilničkog ponašanja u društvu treba prepoznati i adekvatno sankcionisati.

Težište poluge za zdravlje nacije je da nije sramota biti psihijatrijski bolesnik, imati probleme sa mentalnim zdravljem. Stigma je prisutna još uvek u društvu. To bi bio izveštaj.

Ono što ja mogu da kažem na kraju, da se zahvalim lekarskim ekipama hitne medicinske pomoći, da se zahvalim ekipama koje su zaista profesionalno i stručno odradile svoj posao. Ono što mogu da kažem, svakako i Univerzitetsko klinički scentar Srbije, takođe, radilo je šest sala odjednom. Spremni su bili svi, kao i Univerzitetska dečija klinika u Tiršovoj.

Ono što mogu na kraju da kažem, ja sam i preko društvenih mreža izjavila saučešće porodicama, svakako, povređenima brzo ozdravljenje i ono što svakako na kraju treba da kažem još jednom da naglasim kolika je briga bila, pošto niste slušali, ja ću još jednom ponoviti da nesebičnu podršku dajem predsedniku Aleksandru Vučiću i svim merama donesenim od strane Vlade na čelu sa premijerkom Anom Brnabić.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine, potpredsednice, naravno poslanici i poštovani građani, ono što ja mogu da kažem je da zdravlje nema cenu. To je sigurno.

Ovom prilikom ja bih stavila zdravlje na prvo mesto. Mislim da su sve službe kada se akcident desio, koji ne bira ni vreme, ni mesto, sve službe su delovale u sinergiji, odnosno u zajedništvu. Tako da, verujem da su moje kolege iz Hitne pomoći prevezle ovih 50 pacijenata, ukoliko je to tačan broj.

Ono što mogu da pitam u ovoj sali – da li neko uopšte zna toksično dejstvo amonijaka, s obzirom da je to jako bitno objasniti našim gledaocima i naravno našim stanovnicima ovih mesta, Pirota i okolnih mesta.

Ono što je najbitnije da napomenem je da građani treba da ostanu u svojim kućama, da ne treba da paniče. Panike nema, i u svakom slučaju neće ući u stanove, to je evidentno. Pirot je veliki grad, ali ovo je malo mesto. U svakom slučaju, ti građani, odnosno stanovnici tog malog mesta treba da se klone izlaska u spoljnu sredinu.

Mogu da kažem da toksično dejstvo amonijaka izaziva opekotine, opekotine ukoliko se udahne. Naravno, u ovom sistemu, respiratornom sistemu, ukoliko se proguta, eventualno, može doći do trovanja digestivnog trakta. U svakom slučaju, treba izbegavati ekspoziciju. Ekspozicija je nešto što može da bude kraće ili duže. U svakom slučaju, ta koncentracija će se smanjivati ukoliko bude padala kiša i ukoliko bude prestao vetar. Znači, vreme je ovom prilikom faktor.

Naravno, svima nama ovo neka je za nauk, da je zdravlje na prvom mestu, a odgovornost treba staviti ipak na drugo mesto kada se nešto desi. Mislim, da neko ide u zatvor zbog toga. Jedino kao nauk, eto, da se to više ne desi. Hvala.

Pozdravljam pre svega potpredsednicu Skupštine, naravno ministarke, ministre i, naravno, posebno gospodina državnog sekretara u Ministarstvu zdravlja.

Ono što me je inspirisalo da se večeras javim, iako je zaista malo i kasno i svi smo verovatno umorni, ono što je rekao gospodin Siniša Mali, potpredsednik Vlade, mogu da kažem da me je inspirisao tim što je rekao da će biti za zdravstvo uloženo 49 milijardi dinara, da će zdravstvo biti na prvom mestu. Pozdrav za sve moje kolege koje ovo slušaju. Prema tome, biće verovatno i veće plate i bolji standardi rada.

U svakom slučaju, moje je da kažem da punu podršku pružam i predsedniku Aleksandru Vučiću, koji je mnogo učinio za zdravstvo. Učinio je toliko da je u poslednjih nekoliko godina neuporedivo sa decenijama kada nije uloženo ništa u zdravstvo, naravno, i sredstva rada kao nešto što nadograđuje infrastrukturu i u svakom slučaju jako je bitno da imamo mlade lekare. Negde oko 100 lekara je primljeno, najboljih lekara, koji će sigurno zameniti starije lekare.

Ono što hoću da kažem i o budžetu da ja mislim da je to četiri godine ekonomskog fakulteta stavljeno faktički u ove 2000, ako ne i više, strana. Za lekara su, naravno, novi svi ovi ekonomski izrazi. Moram i da ocenim u svakom slučaju, ako mi se pruža prilika da kažem da je ovaj budžet uravnotežen, da je posvećen boljem životu građana i sa dovoljno rezervi energenata, što je veoma bitno. Ono što mogu da kažem, svakako i ovo što je večeras bilo - 49 milijardi odvojeno za zdravstvo.

Na drugom mestu bi bili energenti koji su, zaista u celom svetu, jer znamo da živimo u teškim vremenima, to treba da znamo svi, apsolutno su teška vremena, što se tiče i situacije na Kosovu, što se istočne Evrope gde je, da kažemo, konflikt, ili već kako bih ga nazvala, blizina rata našim granicama i u svakom slučaju suša koja je bila i koja je možda oštetila poljoprivredne useve i radove. Ono što jeste ti usevi su u stvari hrana, naravno, imamo rezerve. Sa ovim budžetom je data jedna velika sigurnost građanima, tako da ne moraju da brinu kada neko drugi brine o nama, a posebno videli smo da je to u ovom budžetu.

Ja bih prikazala, ukoliko imam vremena, samo možda dve stvari. To je infrastruktura koja je veoma bitna, ali ću vam prethodni reći koji su to… Ministarstvo zdravlja se finansijski ogleda kroz šest programa – uređenje i nadzor u oblasti zdravlja, preventivna zdravstvena zaštita, razvoj kvaliteta i dostupnost zdravstvene zaštite, a ono što je bitno jeste da je najviše uloženo u razvoj infrastrukture zdravstvenih ustanova i podrška ostvarenju prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja.

Ovo sam izdvojila namerno, jer tu su najveća ulaganja. Za hronične ne zarazne bolesti… Nadam se da će se o tome u sledećem budžetu voditi računa o tome. Te bolesti su na vrhu, naravno, ne zaraznih bolesti, a u koje spada dijabetes i u koje spadaju onkološke bolesti.

Da sada pređem na ovu infrastrukturu, pa da kažem da je infrastruktura, sem puteva koji su jako bitni za stizanje i hitnost urgentnih, ne samo urgentnih stanja, nego uopšte komunikacije između zdravstvenih centara, bolnica, domova zdravlja, bitno je i to koje se zgrade podižu, odnosno koje se bolnice podižu. Tako program 1803 – razvoj kvaliteta i dostupnost zdravstvene zaštite podrazumeva… Ovaj program ima 14 projekata, programskih aktivnosti od kojih najveće učešće imaju zdravstvena zaštita lica na izdržavanju.

Ovo ću preskočiti pošto nemam mnogo vremena i preći ću odmah na infrastrukturu. Izgradnja i opremanje zdravstvenih ustanova u državnoj svojini, čiji je osnivač Republika Srbija u iznosu od tri milijarde dinara, 24,4%, obuhvata nabavku medicinske i druge opreme, kao i investicije i investiciono održavanje zdravstvenih ustanova. Informatizacija zdravstvenog sistema u jedinstven informativni sistem u iznosu od milion i 500 hiljada dinara, 12,20%. U 2023. godini planira se proširenje elektronskog recepta, svi pričaju o tome, za B i C listu lekova u sekundarnim i tercijarnim ustanovama zdravstvene zaštite; proširenje portala e-zdravlje za samoprocenu; integracija lokalnih zdravstvenih informacionih sistema sa centralnim servisima, sistem za davanje konzilijarnih rešenja elektronskim putem, primena veštačke inteligencije u oblasti radiologije. Projekat, koordinacija, nadzor i kontrola, rekonstrukcija kliničkih centara Beograd, Kragujevac, Niš, Novi Sad u iznosu od 211 miliona dinara, iz budžeta je opredeljeno 74 miliona dinara, iz kredita 137 miliona dinara. Sredstva su namenjena za rad jedinice i implementaciju projekta koji obavlja koordinaciju aktivnosti i daje administrativnu podršku projektima.

Rekonstrukcija Univerzitetskog kliničkog centra Vojvodine, Novi Sad, u iznosu od dva milijarde 821 hiljade, 600 hiljada dinara, 22,95% iz budžeta. Opredeljena je jedna milijarda 821 hiljada, 500 hiljada dinara iz kredita. Milion dinara, projekat obuhvata rekonstrukciju i dogradnju postojeće zgrade od 33.500 metara kvadratnih, kao i nabavku medicinske opreme.

Rekonstrukcija Univerzitetskog kliničkog centra Srbije, Beograd, u iznosu od četiri milijarde 281 hiljade 300 dinara, 34,82% iz budžeta je opredeljeno. Tri milijarde 280 miliona 200 hiljada iz kredita. Jedna milijarda dinara – ovaj projekat obuhvata izgradnju nove zgrade, rekonstrukciju stare i rehabilitaciju zgrada u unutrašnjem krugu Urgentnog centra Srbije, kao i nabavku medicinske opreme.

Razvoj zdravstva, sada neću o nekom kreditu, to ću drugi put, sada prelazim na obavezno zdravstveno osiguranje…

U okviru ovog programa planirani su transferi Republičkog fonda za zdravstvenog osiguranja u iznosu od 12 milijardi 210 miliona dinara koji obuhvataju sledeće programske aktivnosti…

Moram samo još ovo, vrlo je bitno.