Hvala.
Poštovani građani, poštovane kolege, ja sam u politici prilično dugo i učestvovao sam u mnogim izbornim procesima, ali nijedan od njih nije trajao ovoliko dugo koliko traje izbor Saveta REM-a. Narodski rečeno - oteglo se ko gladna godina. Naravno da smo za to krivi mi iz vlasti, ali glavna krivica je na strani opozicije, a evo i zbog čega.
Mi godinu dana slušamo kako opozicija i opozicioni mediji prozivaju nas iz vlasti, Srpsku naprednu stranku, zašto se ne bira Savet REM-a? Istovremeno, godinu dana opozicija čini sve što može, i nogama i rukama, da Savet REM-a ne bude izabran.
Odbor za kulturu i informisanje ima 34 člana i zamenika člana, uglavnom polovina iz vladajućih, polovina iz opozicionih stranaka. U radu Odbora u poslednjih nekoliko meseci redovno su učestvovala samo dva predstavnika opozicije i to u svakom slučaju govori koliko njih zanima izbor članova Saveta REM-a.
Drugi podatak koji to ilustruje jeste činjenica da smo mi pre nekoliko meseci završili prvi postupak izbora članova Saveta REM-a i taman kada smo posao doveli do kraja, bukvalno zadnjeg dana, opozicija je izvršila pritisak na kandidate i oni su povukli svoju kandidaturu i bukvalno nas prisilili da krenemo u novi postupak.
O čemu se ovde radi i šta je u pitanju? U pitanju je to što opoziciji ne odgovara, bez obzira na ovo što oni pričaju, da Savet REM-a bude izabran. Ne odgovara im zato što je to medijski atraktivna tema na kojoj oni mogu da guslaju i kritikuju vlast.
Na osnovu ovoga što su kolege iz opozicije ovde govorile, neko ko je neupućen bi mogao steći utisak kako se oni zalažu za slobodu medija, kako se zalažu za slobodnu uređivačku politiku Radio-televizije Srbije, međutim, to je obmana. Ja ću podsetiti ovde samo na tri primera koji to pokazuju, tri primera iz tri decenije i ti primeri pokazuju kontinuitet njihove politike, politike njihovog odnosa prema slobodi informisanja i prema Radio-televiziji Srbije.
Najavu te politike smo imali 5. oktobra 2000. godine, kada su oni sa bagerom koji je vozio onaj njihovi čuveni intelektualac Džo oslobodili zgradu Radio-televizije Srbije u Takovskoj ulici, prilično je opljačkali a potom je zapalili. Tako je RTS postala prvi medijski servis u Evropi iz kojeg se ne emituju program, nego se emituju dimni signali, kao u onim filmovima o Sijuksima, Apačima, Bleku Steni, Zagoru, itd, itd.
Drugi slučaj koji ću pomenuti je sledeće decenije, 17. mart 2019. godine, kada je opozicija sa fantomkama i motornim testerama upala u zgradu RTS, polupala ulazna vrata, polupala prozore, došli do studija iz kojeg se emituje program i zahtevali da se tako fino uparađeni uključe direktno u program. Ja mislim da smo mi iz vlasti i policija tada napravili propust što ih nismo pustili, da Srbija vidi i to čudo neviđeno, kako se brani sloboda informisanja sa motornim testerama.
Treći slučaj, pominjale su ovde kolege, jeste ovaj slučaj od proletos, kada smo imali blokadu RTS. Mi smo u Evropi, u Srbiji, u centru Beograda, praktično dve-tri nedelje imali talačku krizu. Zgrada RTS i prostor oko nje je pretvoren u jedan geto, ljudi nisu mogli slobodno da se kreću, nisu mogli da rade svoj posao, nisu mogli da idu da kupe hranu, nisu mogli da izlaze da pokupe decu iz vrtića i iz škole.
Ono što je mene posebno zapanjilo jeste činjenica da niko iz opozicije, niko od vas to nije osudio. Naprotiv, vi ste podržali tu blokadu. Ni jednom jedinom rečju niste osudili činjenicu da su pojedini ljudi fizički napadani, da su pljuvani, niste čak osudili ni to što su blokaderi lepili poternice za pojedinim urednicima i novinarima RTS samo iz razloga zato što ne podržavaju njihove nasilne proteste. Praktično, čast opoziciji tada je spasila samo ova poslanička grupa MI - Glas naroda, Branko Pavlović. Jedino su oni osudili to nasilje i to divljaštvo.
Inače, smatram da i mi iz vlasti i vi iz opozicije preterujemo u davanju značaja REM-u. Znate, ljudi ne glasaju za REM, ljudi glasaju zbog svojih ubeđenja, zbog svojih interesa. Glasaju za one za koje pretpostavljaju da će imati nekakav interes od njih, da će njihova porodica imati koristi od toga i da će država imati korist od toga. Naime, 95% građana Srbije nema pojma šta znači REM, niti ih to zanima.
Za kraj, ja smatram da su tzv. slobodni medijski servisi u stvari još jedna u nizu podvala zapada, koje je zapad nama jeftino prodao, kao ciglu, a te podvale im služe da narušavaju suverenitet nezavisnih zemalja, kao što je to slučaj sa pričom o nezavisnom pravosuđu, pa država te školuje, država ti da posao, država ti daje zgradu, država ti plaća struju, vodu i sve ostalo, a ti si nezavistan od države. Mislim da to nije normalno. To postoji u Srbiji, ali upravo ovo što nam se sada događa u Srbiji pokazuje koliko to nije normalno.
Smatram da svaka država treba da ima nacionalnu televiziju, da ima nacionalni radio, da ta nacionalna televizija i nacionalni radio treba da emituju, da propagiraju nacionalnu politiku, državnu politiku, da tu državnu politiku treba da trasira državno rukovodstvo, parlament, Vlada i predsednik Republike, a njih, kao što znamo, bira narod. Hvala.
Poštovani građani, poštovane kolege, uz uvažavanje svih argumenata, ja ću podržati donošenje ovog zakona, ali ću biti protiv prihvatanja ovog amandmana, a evo i zbog čega.
Kao neko ko je pune četiri godine proveo na ratištima, jedno vreme mi je komanda bila baš u toj zgradi. Potpuno mi je svejedno da li će zgrada Generalštaba biti srušena ili će biti obnovljena. Nemam stav o tom pitanju, ali imam stav da ta zgrada, realno govoreći, ne može da bude ni spomenik kulture i kulturno dobro zato što nema ni posebnu arhitektonsku vrednost, zato što nema ni nekakve vredne umetničke elemente i zato što nema skoro nikakav istorijski značaj.
Ta zgrada može da bude ideološki spomenik i za neke od kolega iz opozicije ona to jeste. Ideološki spomenik komunističkoj vlasti i Josipu Brozu i zbog toga im je ta zgrada toliko prirasla za srce, ali ideološki spomenik jednom pokretu koji je 1941. godine, da bi izveo revoluciju i došao na vlast, inicirao građanski rat u Srbiji u kojem je poginulo skoro 100 hiljada ljudi i u kojem su iskopani rovovi čije posledice vidimo danas, čak i u ovome parlamentu, a posebno na ulici ispred parlamenta.
Što se simbolike tiče, uvažene kolege iz opozicije su u pravu kada kažu da je ta zgrada simbol otpora Srbije i Jugoslavije agresiji NATO pakta. To je tačno, ali je isto tako tačno da je ta zgrada simbol JNA, vojske koja nije opravdala smisao svog postojanja, vojske koja nije izvršila svoj zadatak, vojske koja nije ispunila svoju ustavnu obavezu, a to je da sačuva Jugoslaviji, da sačuva njen ustavni poredak. Podsećam, čim je počeo rat, ona se nesrećna raspala kao kula od karata.
Za one koji ne znaju, da kažem, zgrada Generalštaba je zamišljena kao simbol kanjona reke Sutjeske. U tom kanjonu su se za vreme Drugog svetskog rata odigrale dve najveće bitke na ovim prostorima. U prvoj, u maju i jun 1943. godine, nemački nacisti, okupatori su opkolili 17 hiljada partizana, proletera sa vrhovnim štabom, dobrih i hrabrih sinova srpskog, ali i hrvatskog i muslimanskog naroda. Nažalost, u tom obruču je ostalo oko devet hiljada partizana. Bogu hvala, partizanski pokret je preživeo taj obruč ali, nažalost, dve godine kasnije četnički pokret nije preživeo obruč u kojem se našao, u tom istom kanjonu Sutjeske.
Naime, u maju 1945. godine, partizani su opkolili više od 10 hiljada pripadnika Ravnogorskog pokreta tzv. četnika u kanjonu Sutjeske i na ne pokopanim kostima svojih saboraca, koje su ostale rasute po kanjonu Sutjeske, izvršili strašan masakr pripadnika četničkog pokreta. Prema različitim procenama, tamo je ubijeno najmanje pet hiljada, a možda i više od 10 hiljada pripadnika Ravnogorskog pokreta. Samo u jamu Miljevina bačeno je nekoliko stotina srpskih mladića. I za njih važi ono što sam rekao za partizane – junačkih sinova srpskog naroda.
Kod mene se sad javlja jedna retorička dilema – da li je ta zgrada Generalštaba trebala da simbolizuje ovaj poraz partizana u sukobu sa Nemcima ili pobedu partizana nad četnicima i uništenje Ravnogorskog pokreta, odnosno vojske Draže Mihailovića.
Šta je tu sporno, a na šta je bitno podsetiti? Skupština Srbije je donela zakon kojim je Ravnogorski pokret proglašen za antifašistički pokret i u svemu izjednačen sa partizanskim pokretom.
Što se tiče predavanja koje ovde slušamo o neophodnosti da zgrada Generalštaba ostane kao nekakav spomenik NATO agresiji, malo je licemerno da nam o tome govore ljudi koji su na vlasti bili 12 godina. Na vlast su došli upravo nakon agresije NATO pakta. Šta su za 12 godina uradili sa tom zgradom? Nisu uradili ništa. Naravno, neke od stranaka tada nisu postojale, ali vi ste ideološki naslednici stranaka DOS-a i o tome govorim i građani Srbije razumeju o čemu govorim.
Nama predavanje o patriotizmu, o tome kako je neophodno da baš na zgradi Generalštaba očuvamo uspomenu na agresiju NATO pakta govore sledbenici politike koja je raspustila, rasformirala Prištinski korpus, najelitniju jedinicu Vojske Jugoslavije koja je podnela teret junačke odbrane Savezne Republike Jugoslavije najviše na Kosovu i Metohiji.
Nama predavanje o patriotizmu drže sledbenici politike koja je rasformirala 72. specijalnu brigadu i 63. padobransku brigadu, sledbenici politike koja je odmah nakon završetka NATO agresije, penzionisala, naravno prevremeno, nekoliko stotina oficira koji su komandovali odbranom SRJ na Kosovu i Metohiji, kadrovski osakatila Vojsku Jugoslavije, državi nanela ogromnu štetu, jer mora da plaća penzije ljudima u najboljem životnom dobu, koji umesto da rade svoj posao moraju da sede kod kuće.
Nama o patriotizmu pričate vi koji ste sledbenici onih, politički sledbenici onih koji su generale Ojdanića, Pavkovića i Lazarevića, koji su junački komandovali odbranom Kosova i Metohije i SRJ, smenili i poslali u Haški tribunal.
I na kraju, nama o patriotizmu držite predavanje vi koji ste vrhovnog komandanta odbrane Jugoslavije od agresije NATO pakta, tri puta biranog predsednika Srbije i SRJ, Slobodana Miloševića, izručili sudu NATO pakta da tamo bude ubijen, čime je Srbija, odnosno SRJ postala prva savremena evropska država koja je svog predsednika izručila sudu strane zemlje. I kada ste to učinili? To ste učinili na Vidovdan, najveći srpski nacionalni praznik, simbol srpske borbe za Kosovo i Metohiju i srpske borbe za slobodu.
Za kraj, šta god da se tamo bude radilo i gradilo, niko od nas ne zna šta će se graditi i raditi, ako se bude gradio bilo kakav memorijalni kompleks, ako se bude gradilo bilo kakvo spomen obeležje, ono što je jedino važno je da se načinom na koji to bude urađeno sadržajem ni na koji način ne povredi dostojanstvo ove države i uspomena na herojsku odbranu srpskog naroda od agresije ovih fašista iz NATO pakta. Hvala vam.
Dame i gospodo, što se tiče nasilja, nezakonitog nasilja koje navodno ili stvarno čini policija, svakako da to nasilje treba osuditi, ali isto tako treba osuditi i nasilje nad policijom.
Mi znamo da su blokaderi u poslednjih 11 meseci teže i lakše povredili više od 200 policajaca.
Vi hoćete nas ovde i građane Srbije da ubedite, mislim na prethodne diskutante i na sve vas iz opozicije, da je potpuno normalno i dozvoljeno policajce gađati flašama, policajce gađati kamenicama, policajce gađati komadima betona, polivati ih kiselinom. Nije ni čudo što ste sa takvim razmišljanjem u ovom domu policajce gađali flašama sa vodom, gađali suzavcem i gađali nekakvim topovskim udarima.
Kažete ovde, blokaderi imaju svoje porodice, žrtve stvarnog ili izmišljenog nasilja policije. Pa, i policajci imaju svoje porodice. I oni su nečija deca i oni su nečiji roditelji. Kada povredite njih, pa povredili ste još neke njima bliske ljude.
Što se tiče ovog amandmana, ja ću se držati logike. Da je ovaj amandman dobar, da je u skladu sa propisima, da je pravno tehnički uređen, Vlada bi ga prihvatila. Ne vidim ni jedan razlog zašto to ne bi učinila. Vladi Srbije svakako je u interesu da ima što bolje predloge zakona. S obzirom da Vlada nije prihvatila ovaj amandman, naravno da ćemo u danu za glasanje glasati protiv njegovog prihvatanja.
Mi danas i ovih dana razgovaramo o nekoliko važnih zakona. Ja ću ovde pomenuti dva, Zakon o evidentiranju i upisu prava na objekte koji su nelegalno sagrađeni i Zakon o izvršenju.
Sigurno je da ovi zakoni imaju svojih nedostataka. Verovatno ćemo u nekom narednom periodu, kao i u slučaju većine zakona, razgovarati o njihovim dopunama i izmenama. Sigurno je da su neke primedbe opozicije na mestu i sama ministarka je rekla da ima dobrih amandmana, ali da ih nije bilo moguće prihvatiti zato što nisu pravno-tehnički ispravni, ali isto sigurno da će od ovih zakona korist imati milioni građana Srbije. Konkretno, od ovog zakona o, da tako kažem, delimičnoj legalizaciji korist će imati više od milion i po građana Srbije.
Uprkos tome, ja imam potpuno razumevanje što opozicija kritikuje sve ove zakone. Opozicija treba da kritikuje vlast. Svaka kritika je dobrodošla, uvek i na svakom mestu. Bez dobre opozicije vlast se lako kvari.
Prirodno je i to što opozicija želi da sruši vlast SNS i Aleksandra Vučića, jer je potpuno prirodno da svaka opozicija mašta da jednog dana postane vlast. Međutim, to ne treba činiti po svaku cenu. Kao i u svemu, i u rušenju vlasti treba imati neku meru. Mora da postoji neka granica, mora da postoji neka crvena linija koju ne treba preći, jer njen prelazak ugrožava stabilnost i mir u državi.
Tu liniju posebno ne treba prelaziti u situaciji kada je država ugrožena spolja, a mi smo svi svedoci da je Republika Srbija u poslednjih godinu dana izložena strahovitim pritiscima, od kojih se neki mogu okvalifikovati kao otvorena agresija.
Ja podsećam da je pre sedam, osam dana Aljbin Kurti obavestio javnost da je Turska Kosovu isporučila hiljadu dronova. Pre nekoliko meseci imali smo slučaj sklapanja nekakvog vojnog sporazuma između Hrvatske, Albanije i Kosova. Naravno, taj je sporazum uperen protiv Srbije i nesrećna Slovenija, čija državnost bi bila upitna da nije bilo Srbije i srpskog vojnika, jer pre mesec, mesec i po dana sklopila nekakav vojni sporazum sa Hrvatskom, uz obrazloženje da to čini zbog Kosova i Bosne i Hercegovine.
Vlast u Crnoj Gori nastoji da sačuva privid da poštuje činjenicu da u toj državi živi 30% ljudi koji se izjašnjavaju kao Srbi, da u toj državi živi 50% ljudi koji se izjašnjavaju da govore srpskim jezikom, a u stvari skoro svi stanovnici Crne Gore govore srpskim jezikom, ali ta ista vlast sve čini da minimizira uticaj, kako oni kažu, srpskog elementa.
Svi smo bili svedoci one sramne scene na utakmici u Zagrebu između Hrvatske i Crne Gore kada pola stadiona skandira „Ubi Srbina“, a predsednik Crne Gore sedi, ne reaguje. Nije reagovao ni nakon završetka te utakmice. Nije reagovao na činjenicu da je neko pozivao na ubistvo jedne trećine građana države čiji je on predsednik.
Na Kosovu i Metohiji svedoci smo svakodnevnog terora koji ima dva cilja. Prvi je cilj da natera srpsko stanovništvo da se brže iseljava sa Kosova i Metohije i drugi cilj je da spreči srpski narod na Kosovu i Metohiji da sam bira svoje predstavnike.
Kada sam već kod te teme, koristim priliku da srpskom narodu na Kosovu i Metohiji čestitam pokazano jedinstvo, a Srpskoj listi ubedljivu pobedu i svih deset opština gde Srbi čine većinu stanovništva.
U Hrvatskoj imamo maltene državnu kampanju revizije istorije, imamo kampanju negiranja zločina genocida, imamo kampanju negiranja etničkog čišćenja koje je počinjeno od 1991. do 1995. godine i imamo kampanju čiji je cilj da od ustaških koljača koji su lično klali srpsku nejač napravi nekakve nove idole hrvatskoj mladeži.
U Bosni i Hercegovini vidite šta se događa. Događa se strahovit pritisak koji sprovodi deo zapadnih vlada sa vlastima u Sarajevu, preko lažnog visokog predstavnika. Cilj tih pritisaka jeste da se Republici Srpskoj oduzmu još neke nadležnosti i da se srpskom narodu onemogući da sam bira svoje predstavnike kako u Banja Luci, tako i u Sarajevu.
Šta se za to vreme događa u Srbiji? Mi Srbiji već 11 meseci imamo blokade, mi u Srbiji već 11 meseci imamo nasilje, imamo blokadu institucija, mi već 11 meseci u Srbiji imamo okupaciju većine državnih fakulteta, imamo kopanje rovova mržnje u društvu između pripadnika istog naroda, između pripadnika različitih naroda, čak izazivanje mržnje unutar porodice.
Koji su rezultati tih blokada i takvog postupanja? Imamo ogromnu štetu koju trpi privreda Srbije, imamo ogromnu štetu koja je naneta ugledu Republike Srbije, imamo uništenu školsku godinu desetinama hiljada studenata, nekima od njih je uništena i budućnost i imamo činjenicu da je realna snaga Republike Srbije i njena sposobnost da zaštiti srpski narod na Kosovu i Metohiji i u regionu oslabljena. Praktično imamo na sceni razvaljivanje države. Ono što ja moram sa žalošću da konstatujem jeste da u tom razvaljivanju učestvuje i deo parlamentarne opozicije.
Ova rasprava ide i ova dva zakona koji su sada na dnevnom redu pokazuju da mi u Srbiji imamo dve vrste opozicije, opoziciju koja nastupa u dve kolone. Imamo opoziciju koja pokušava da sruši vlast. To je za mene potpuno legitimno. Ja se nadam da su takvi, u ovoj sali iskreno se nadam u većini. Ali, imamo isto tako opoziciju koja pokušava da sruši vlast i da sruši državu. To je prelaženje one crvene linije koja se ne sme preći u političkom delovanju ako se vodi računa o interesima naroda i države.
Dakle, legalno je i legitimno rušiti vlast, legalno i legitimno je rušiti vlast SNS i Aleksandra Vučića, ali je nedopustivo učestvovati u rušenju svoje države i u kopanju rovova podela i mržnje unutar srpskog naroda koje nećemo moći zatrpati ni u narednih možda 20 i 30 godina.
Za kraj, pošto vi iz opozicije ovde volite da mašete raznoraznim papirima, evo, imam i ja ovde tri papira koja hoću sada da pokažem. Na ovom ovde papiru kao što vidite, to su izjave predstavnika opozicije u Srbiji kojima se osuđuje pokušaj vlasti u Zagrebu da se negira ustaški zločin genocida u Drugom svetskom ratu, da se vrši revizija istorije. Kao što vidite, prazan papir.
Na ovom drugom papiru su sve izjave političara iz opozicije u Srbiji kojima vi osuđujete teror prištinskih vlasti na srpskom narodu na Kosovu i Metohiji. I na ovom papiru su skupljene, grupisane sve izjave i reakcije predstavnika parlamentarne opozicije u Srbiji na nezakonje koje tzv. visoki predstavnik i vlasti u Sarajevu sprovode nad srpskim narodom u Republici Srpskoj. Hvala vam.
(Velika Plana, 04.08.2022.)
| Funkcija | Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija | Izvor prihoda | Interval | Neto prihod | Valuta | Vreme obavljanja / od-do |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Predsednik | Skupština opštine Velika Plana | Opština | Mesečno | 36000.00 | RSD | 21.08.2020 - |
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije | Republika | Mesečno | 130000.00 | RSD | 01.08.2022 - |