Prvo, niko nikome ništa nije oteo kada je Ustavni sud rekao da je zakon u skladu sa zakonom. Nije dovoljno samo da vi ili neko drugi kaže da zakon nije ustavan. To nije dovoljno. To možda lepo zvuči. Možda će vam neko i poverovati. Lično ne verujem da će vam iko poverovati, ali može da se desi da vam neko poveruje. To nije dovoljno. Potrebno je da Ustavni sud kaže da li je nešto ustavno ili nije i to je jedino merodavno.

Čuli smo ovde i niz drugih neistina kako smo, ne znam, pozapošljavali stotine i stotine ljudi u opštini Vračar, sa koje i sam dolazim. Jedina istina koju smo čuli od prethodnog govornika je da dolazim sa opštine Vračar. Da, naravno, dolazim sa opštine Vračar i ono što mogu da kažem da je zaposleno minimalno ljudi koliko je bilo moguće. To se meri čak ne ni desetinama, a zašto? Da prethodni govornik poznaje sistem, znao bi da kada je reč o zapošljavanju po tzv. Ugovoru u privremeno-povremenim poslovima ne postoji mogućnost da zapošljavate koliko hoćete.

Možda na ovoj vašoj opštini Stari Grad, gde su neki vaši prijatelji na vlasti i gde pustoše svakim danom svoje vlasti tu opštinu Stari Grad uz vašu podršku, svesrdnu podršku, pričam o Bastaću naravno, možda je tu to dozvoljeno. U ostalim opštinama to nije dozvoljeno. Ne možete zaposliti koliko god hoćete ljudi.

Propis kaže da ukupan broj zaposlenih po Ugovoru o privremeno-povremenim poslovima može biti do 10% od ukupnog broja zaposlenih. Nije to opcionalno, nije to da li hoćete ili nećete. Morate tako i onda nema govora o nekakvim stotinama i hiljadama itd, ali navikli smo već na iznošenje neistina.

Kada je reč o zapošljavanju stranačkih aktivista, funkcionera ili ne znam već šta smo čuli ovde, to je apsolutna neistina. Sve i da smo želeli da zaposlimo, nismo mogli upravo zbog ovog ograničenja o kome sam malopre govorio, a koje je pitanje zakona, ne slobodne volje nečije.

Opet moj apel ide u pravcu proučavanja te materije. Kada biste se malo potrudili, siguran sam da bi vam to uspelo. Zahvaljujem.

Ne znam odakle da počnem, predsedavajući.

Hajde ovako, čime se bavi Ustavni sud, ako ne ocenom ustavnosti zakona? Evo, ja vas pitam, vi ste pravnik, vrsni pravnik. Čime se bavi?

Drugo pitanje, što ste se obraćali tom Ustavnom sudu, zbog čega ste se obraćali? Zbog čega ste tražili ocenu ustavnosti, ako već taj Ustavni sud ne postoji, kako kažete, ili ako ga vi ne priznajete, pa kako se obraćate nekome koga ne priznajete? Kako se obraćate nekom ko ne postoji? Dakle, to su konkretna pitanja, za vas.

Moram da prokomentarišem deo koji se odnosi na umanjenje penzija. Dakle, osnovica koja je računata za podizanje penzija, ove godine, ta osnovica je računata na osnovu, ne onog umanjenog dela, znači osnovica je pre mera fiskalne konsolidacije, pre smanjenja, dakle ne umanjena, nego takva i to morate da shvatite. I onda kada shvatite to, videćete koliko je besmisleno ono što ste malo pre tvrdili.

Kada je reč o ovom delu, vezano za opštinu Vračar i za broj tih ugovora o privremeno povremenim poslovima, ponoviću, mada je svima jasno, nije pitanje volje, ne može neko ni da hoće da da beskonačno tih ugovora. Dakle, zakon je prilično jasno uredio, 10% u odnosu na ukupan broj zaposlenih. Ako se ne varam, ukupan broj zaposlenih je oko 150 i to su nam žuti ostavili u nasleđe. Podsetiću vas da je SNS preuzela odgovornost za vršenje vlasti na opštini Vračar, tek 2016. godine, do tada je 20 godina DS čerupala, pustošila opštinu Vračar.

Sećate se i konferencije za štampu smo držali, objašnjavali smo da je stotine miliona evra ukupan minus, dug. Slično kao i na Starom gradu, samo je razlika jedna, vi podržavate ove na Starom gradu, svaki dan na svakom mestu i moram da vas pitam - šta je potrebno da izađete više iz vlasti sa Marko Bastaćem u Starom gradu? Šta je potrebno da se desi? Svaki dan je čovek pravio čuda u Beogradu. Svaki dan se tamo tukao sa građevinskim radnicima, tukao se sa građanima na ulici, ometao radove. Posle smo ga uhvatili sa onim parama kada je pokušao da ih prošvercuje, 13.000 evra ili koliko, pa vam ni to nije dosta. Na kraju mu dođe venčani kum i kaže - stavljao mi je kesu na glavu, kidnapovao me je, držao me je, maltretirao me, tukao me i vama sve to nije dovoljno da izađete iz vlasti na Starom gradu.

Zahvaljujem predsedavajući.

Kao vrstan pravnik, Nemanja Šarović bi trebao da zna da ne postoji mogućnost da neko malo ili puno prekrši zakon. Isto kao ona narodna izreka ne može se biti malo trudan ili mnogo trudan. Dakle, ili si trudan, trudna ili nije.

Tako je on nevešto pokušao da brani svog koalicionog partnera Marka Bastaća sa tim da je on malo prekršio zakon. Pa ne može malo da se prekrši zakon. Ako zakon kaže da je dozvoljeno do 10.000 evra, odnosno da mora da se prijavi svota preko 10.000 evra, onda vam ne stoji taj argument - ali, on je imao samo 13.000 dinara. Koliko je trebao da ima, 20, 30, 50, 100? mogu da razumem da preferirate te veće iznose, da vam to nije velik novac, ali on je uhvaćen u carinskom prekršaju. Dakle, imao je skoro 3.000 evra više nego što je granica u odnosu na to da mora da prijavi taj novac.

Kada je reč o ostalim gresima vašeg koalicionog partnera Marka Bastaća, o tome bruji cela Srbija. Cela Srbija zna da je čovek svog venčanog kuma vezao za stolicu, stavio mu kesu na glavu, tukao ga i maltretirao celu noć i vi izbegavate da mi date jedan vrlo prost odgovor na pitanje šta još treba taj čovek da uradi da biste vi napokon odlučili da izađete iz te koalicione vlasti na Starom gradu, u kojoj je šef Marko Bastać? Jel treba da ubije nekog pa da vi kažete sada je dosta i sada stvarno napuštamo tu koaliciju?

Kada sam pričao o Vračaru, govorio sam o ukupnim gubicima, minusima i dugovima koji se mere stotinama miliona, dakle, to su stravični podaci i to nije za smeh, ne pravite šalu od toga.

Dakle, krivične prijave su blagovremeno podnete, postupci su u toku, videćemo šta će biti na kraju. Dakle, ali je ista matrica vladanja i bivših žutih, bivše vlasti na Vračaru, kao i sadašnje vlasti na Starom Gradu u kojoj ste vi učesnik. To je ovde suština i nemojte da zamenjujete teze. Vi ste učesnik toga. Ja vas pitam, kada ćete da izađete iz koalicione vlasti sa Markom Bastaćem. Zahvaljuje.

Kaže prethodni govornik, ne mora svaki poziv da se prihvati, može neki i da se preskoči. Evo, konačno u nečemu da se složimo. Ja sam lično imao prilike da preskočim jedan takav nepristojan poziv koji on nije preskočio. Radi se o 2009. godini kada je dobio nepristojnu ponudu od Dragana Đilasa, tadašnjeg gradonačelnika Beograda i za njega ta ponuda nije bila očigledno nepristojna i tu je razlika između mene i njega.

Za mene je ta ponuda je bila vrlo nepristojna. Sa zadovoljstvom sam je odbio i čak izašao iz SRS tada. On je oberučke prihvatio taj nepristojni poziv, koji se ogledao u učestvovanju u upravnim i nadzornim odborima javih preduzeća, javnih komunalnih preduzeća i javnih ustanova čiji je osnivač grad Beograd. Tako su lepo podelili mesta u upravnim i nadzornim Odborima, pa su se lepo onako družili u tom mandatu, pa su sarađivali, pa su se dopunjavali i svi su bili srećni, zadovoljni u tom njihovom krugu.

Taj krug su oličavali Dragan Đilas i upravo Nemanja Šarović. Meni je žao predsedavajući, što nije Vojislav Šešelj trenutno prisutan, da iskoristim priliku da ga pitam – da li je istina da on kao predsednik SRS tada, nije dao saglasnost, nije dao dozvolu Nemanji Šaroviću da uđe u koaliciju sa Draganom Đilasom, već je to Šarović uradio na sopstvenu ruku. To je vrlo zanimljivo pitanje, ja očekujem da ću dobiti nekada odgovor na to pitanje.

Kada je reč o konstataciji kako bi i prethodni govornik želeo da kritikuje žute lopove, tako je on rekao, šta ga sprečava u tome predsedavajući? Evo, šta ga sprečava? Imate žute lopove, nisu formalno u DS, napravili su neku svoju, u stvari sada je on kod Đilasa u stranci, taj Bastać, evo svaki dan imamo po novi dokaz šta su uradili u Sportskom centru „Milan Gale Muškatiroviću“ na Starom Gradu. Pa, preko nekoliko miliona je u pitanju gubitaka minusa i dugova koje je napravilo to preduzeće, zapravo nije preduzeće, nego javna ustanova čiji je osnivač bio Skupština gradske opštine Stari Grad. Nekoliko miliona, i to su nalazi gradske budžetske inspekcije, dakle nije ničija paušalna procena.

Zašto ne kritikujete žute lopove? To su ti isti žuti lopovi, ali na Starom Gradu vam oni iz nekog meni nepoznatog razloga odgovaraju. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

O moralu priča neko ko je otvoreno sarađivao u bio u koaliciji godinama sa Draganom Đilasom, u onom najmračnijem periodu dok je Đilas bio gradonačelnik Beograda.

Podsetiću, ne zbog prethodnog govornika, očigledno da ove sugestije i savete on ne uzima, da kažem, ne prihvata, nego zbog građana Srbije. Dakle, to je period koga su obeležile zaista velike afere. Sećate se afere rekonstrukcije Bulevara Kralja Aleksandra.

(Nataša Sp. Jovanović: Što ga niste uhapsili?)

Uhapšen je. Uhapšen je gradski menadžer tadašnji.

Sećate se afere nabavke i ugradnje podzemnih kontejnera. U pitanju su više milionske afere, oštećeni su građani Beograda, oštećen je budžet, ali očigledno to nekome nije sveto, za mene je sveto.

Sećate se afere „Pazl grad“, sećate se afere BusPlus, sećate se afere mosta na Adi, sećate se afere nabavke tramvaja, autobusa. Dakle, ceo njegov mandat, ceo mandat Dragana Đilasa na čelu Beograda je zapravo bio jedna velika afera. I u mnogo mu je upravo Nemanja Šarović pomagao, jer je tada učestvovao u vlasti u tom trenutku. Danas, dok mi govorimo u ovom trenutku, u realnom vremenu, Nemanja Šarović učestvuje na vlasti u Starom Gradu. Isto to što je Đilas radio sa Beogradom, Marko Bastać radi sa Starim Gradom i u tome mu upravo pomaže Nemanja Šarović.

Moje pitanje je, koliko god on izbegavao da da odgovor – šta treba da se desi i da izađete iz koalicije sa Markom Bastaćem na Starom gradu? Koliko god vi puta izbegli odgovor na to pitanje, toliko ću puta da ga ponovim. Zahvaljujem.

Prva stvar, predsedavajući, neistina je to što je prethodni govornik rekao za Aleksandra Vučića, dok je bio šef odborničke grupe SRS tada u Skupštini grada. Dakle, Vučić je podneo ostavku nedugo po konstituisanju gradskog parlamenta. Mislim da je odmah u prvom mesecu po konstituisanju sednice, sećate se kakvo je to natezanje bilo, dakle, onaj Alimpić je zakazao konstitutivnu sednicu dve meseca unapred, zato što je tada jedna politička stranka pokušavala da ubedi jednu drugu političku stranku da je potrebno da se i gradska vlast upodobi, da tako kažem, sa načinom na koji je oformljena republička vlast, međutim, nije to ni važno. Dakle, Vučić je odmah po konstituisanju gradskog parlamenta podneo ostavku. Dakle, vrlo kratko je bio šef odborničke grupe i u tom smislu uopšte nije merodavno ono što ste vi malopre rekli.

Predsedavajući, odlično je što prethodni govornik danas, makar danas, priča o aferama Dragana Đilasa. Ako već to nije želeo, mogao ili smeo u realnom vremenu, u vremenu kada su se te afere dešavale, evo, dobro je da bar danas priča i o „Velikom bratu“ i o svemu ostalom. Pohvaljujem, super, nastavite tako, možda ćemo doći i do ostalih još bitnijih afera Dragana Đilasa.

Kada je reč o SNS tada, SNS je bila opoziciona 2009, 2010, 2011. godine. Svaki dan smo na nivou našeg gradskog odbora stranke, na nivou i ostalih stranačkih organa ukazivali na brojne afere Dragana Đilasa i čelnika Skupštine grada i Gradske uprave, između ostalog, uz vašu pomoć, to smo malopre ustanovili. Ali nismo imali medije, mi smo to radili na terenu. Na terenu svaki dan, u svakom mestu, u svakom naselju Beograda. Nije nas mrzelo, znali smo da nemamo medije. Od medija imali smo mali prostor na jednom malom radiju, zove se radio „Fokus“, sigurno vam je poznat. To je sve što smo imali od medija. Niko ni sekunda iz SNS nije smeo da priviri na Studiju B, ma niko, ma nijednog sekunda. To vam je sigurno tako, ne morate da proveravate. Ali i proverite, da ne bude da mi verujete na reč. Niko, apsolutna zabrana je bila da neko iz SNS bilo gde, to je najstrašniji period cenzure i medijskog mraka u Srbiji.

Pojam „spin“ upravo je Dragan Đilas uveo na informativno nebo Srbije, pojam „spin“. Sećam se, završavam uskoro, predsedavajući, jednog karakterističnog primera spina, koji je uveden baš tada kada je Đilas bio gradonačelnik. Dakle, išla je vest kako je rekonstruisan most Gazela i u svim informativnim emisijama, na svim televizijama išla je jedna te ista rečenica, kaže – danas je pušten u rad most Gazela, svih šest traka su puštene u rad itd. Ja sam se tada zapitao zašto ima potrebe da se naglašava – svih šest traka? Pa koliko će traka da otvore, dve, tri, četiri, svih šest? Ali ta jedna rečenica je išla u svakom terminu, na svakoj televiziji. Dakle, spin je njegov produkt.

Razotkrio me je. Osećate ironiju u mom glasu, predsedavajući.

Dakle, to što ja ili neko drugi iz SNS obavlja više funkcija, pa ste vi sad to spektakularno razotkrili tako što ste pogledali na sajtu Agencije za borbu protiv korupcije, dakle, nije nikakva tajna. Da, zastupnik sam državnog kapitala u Novinsko-izdavačkom preduzeću „Borba“. Kada biste se malo raspitali i informisali, shvatili biste u kakvim je problemima trenutno to novinsko-izdavačko preduzeće i pokušavamo da učinimo sve ono što je moguće učiniti da se izbavi to dugogodišnje preduzeće. Ali nemam nameru da vama otvaram vidike u tom smislu, vi ste ionako tendenciozno želeli to da navedete kao nekakvu sramotu. Valjda bi trebalo sada da se stidim što vršim dve funkcije.

Međutim, moja druga funkcija, i to što sam u Nadzornom odboru, nije ništa nečasno, nikakav kriminal i nije nikakva sramota, zato što ništa nisam ukrao. Najmanje pravo da zamera o tome ima neko, ko je dok je vršio funkciju narodnog poslanika za to vreme živeo na Starom gradu, gde je bio i odbornik u lokalnoj Skupštini, izvršio, da kažem promenu prebivališta u Vranje ili negde, sa ciljem da naplaćuje putne troškove i na taj način da odšteti skupštinski budžet za ne znam koliko miliona. Pa, zar Nemanja Šarović ovde bilo kome da spočitava bilo šta. Čovek živeo na Starom gradu, na Dorćolu, ako se ne varam, bio odbornik u tom trenutku u Skupštini gradske opštine Stari Grad, a prijavio boravište u Vranju, ne bi li naplaćivao putne troškove. Pa, molim vas ovo je nečuveno.

Pa, Agencija za borbu protiv korupcije je dala pozitivno mišljenje da mogu da obavljam dve funkcije i tu je ta priča gotova. Ako imate neki problem sa tim obratite se Agenciji za borbu protiv korupcije.

Međutim, kada već čovek pita – kako čovek može da istovremeno obavlja više funkcija, evo, imam i ja predsedavajući jedno pitanje za njega. A, kako čovek istovremeno može da živi na dve adrese? Kako čovek može istovremeno da živi na Dorćolu, na Starom Gradu, i u Vranju? Dakle, morate da kažete gde ste zaista bili. Da li ste bili na Dorćolu ili ste bili u Vranju? Jer provereno znam da ste bili na Dorćolu, jer kako biste inače bili odbornik Skupštine gradske opštine Stari Grad ako ste bili u Vranju? Tako, da opredelite se da vaša priča bude potpuna i recite nam samo koliko su iznosi bili tada tih putnih troškova koje ste naplatili, tako što ste se lažno prijavili da živite u Vranju, iako svi znaju da ste živeli na Starom Gradu.

Pazite, predsedavajući nije mu dovoljna bila plata narodnog poslanika. Sećate se da su tada postojale i dnevnice. Dakle, nisu mu bile dovoljne ni dnevnice za rad narodnog poslanika, pa je morao da fiktivno prijavi prebivalište u Vranje čak, ne bi li na taj način stekao milione i milione dinara.

I, sad taj čovek meni ovde nešto zamera zbog obavljanja dve funkcije. Stvarno ne znam šta da kažem. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, danas je 338 dan kako poslanici dela opozicije ne dolaze na svoj posao. Ne dolaze na posao za koji uredno primaju platu.

Na taj način šalju poruku i pokazuju kakav je zapravo njihov odnos prema funkciji koju obavljaju, odnos prema Narodnoj skupštini, ali i odnos prema građanima, pogotovo prema građanima koji su ih birali da zastupaju njihove interese u ovom parlamentu.

Meni je žao što smo došli u takvu situaciju i očigledno je da oni imaju drugačiji pristup bavljenja politikom i prioritetnije stvari kojima se bave ovih dana, umesto da obavljaju svoj posao.

Tako imamo ovih dana nastavak te španske serije u DS, dakle, u jednom delu opozicije, gde se oni između sebe svađaju, gde su se opet po ko zna koji put podelili na one koji bi se vratili čak u ovaj parlament, ali im za tako nešto nedostaje dozvola njihovog vrhovnog šefa.

Njihov vrhovni šef, svima njima, i formalni i neformalni je Dragan Đilas. To je onaj Branislav Lečić pre neki dan i javno potvrdio u svojoj izjavi nakon sednice glavnog odbora ili ne znam već kog stranačkog organa, da se odluke u toj stranci donose izvan stranke, izvan glavnog odbora i na taj način nedvosmisleno ukazao na Dragana Đilasa i time potvrdio sve ono što i mi iz SNS već mesecima pričamo, a to je da je Dragan Đilas šef svima njima. Dakle, i u DS i u svim ostalim strankama koje pripadaju tom tzv. „Savezu za Srbiju“.

Međutim, ono što je neprihvatljivo i ono što je čudno u celoj toj priči, pazite sad ovako, oni se podele između sebe, posvađaju se zbog nekakvih funkcija, imaginarnih funkcija. Dakle, valjda planiraju da nekada u budućnosti obavljaju neke funkcije, pa su se unapred u tim planovima posvađali oko podele tih funkcija, pa jedni druge optužuju da su večiti poslanici, ili da su ne znam šta itd.

Onda kažu da je SNS kriva za to i okrive SNS za neko mešanje. Kakve veze SNS ima sa podelama i sa svađama oko funkcija u DS? Koga zanima Balša Božović i da li je Balša Božović napustio glavni odbor ili nije? Koga zanima Lutovac, u krajnjem slučaju? Nikoga to više ne zanima. Dakle, to su ljudi koji su osvojili 2% glasova na beogradskim izborima. Dva posto glasova.

Ovaj drugi deo te tužne opozicije koji nije u toj DS, ali je u tom „Savezu za Srbiju“ se danima bavi izmišljanjem kojekakvih afera, izmišljotina i nekakvih optužbi usmerenih ka funkcionerima SNS i naravno Aleksandru Vučiću.

Svaki dan se nastavlja ta serija laži, izmišljotina, fabrikovanih afera bez i jedne činjenice, bez i jednog argumenta, bez i jednog dokaza. To smo ovde dužni da trpimo i u holu Narodne skupštine na tim njihovim konferencijama i putem saopštenja i na svaki drugi način.

Onda se zapetljaju u svoje izmišljotine, pa onda se vade na taj način što izmisle nove laži, izmišljotine koje lansiraju onda preko njihovih medija N1, „Danas“, NIN, „Vreme“ i sve ostalo itd.

Ja želim da sa ovog mesta uputim poruku da 100 puta ponovljena laž neće postati istina kada je reč o tim njihovim nazovi aferama, koje svaki dan lansiraju i koje su isključivo usmerene ka nanošenju političke štete funkcionerima SNS i Aleksandru Vučiću. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi ministri, dame i gospodo narodni poslanici, dugo sam već u sistemu prijavljen jer sam želeo da istaknem nekoliko stvari vezanih za ovu raspravu o „RTS“ i nekoliko govornika je iznelo one najvažnije stvari kada je reč o finansiranju.

Moram da kažem da sam sklon da branim princip da Javni servis bude finansiran od građana Srbije. Mislim da je to najbolji princip finansiranja, s obzirom da javni servis, kako je i kolega Krlić rekao, ne treba posmatrati samo iz aspekta informativnog programa na koji mislim da svi ovde imamo zamerke i da su te zamerke vrlo opravdane i sam imam velike zamerke na rad informativnog programa.

S druge strane, treba imati u vidu i da Javni servis sadrži i kulturno-umetnički program i da sadrži naučno-obrazovni program i da su to programi koji su, u principu, neprofitni. To je odgovor na pitanje zašto država, odnosno građani moraju da finansiraju Javni servis. Dakle, mislim da tu nema naročitih, nema potrebe za naročitom polemikom.

S druge strane i gospodin Rističević i gospodin Komlenski i mnogi drugi su se osvrtali na uređivački program informativnog programa „RTS“ i potpuno su u pravu. Gospodin Krlić je pominjao i primere nepoštovanja od strane „RTS“ prema Narodnoj skupštini, i sam sam bio svedok tog primera o kojem je govorio gospodin Krlić, kada nisu došli na javno slušanje u organizaciji Odbora za kulturu Narodne skupštine, kada se nisu udostojili da dođu ni odgovorni urednik, dakle ni direktor, već su poslali novinara jednog, ako se ne varam. Ali, imaju čitav niz drugih nepoštovanja Narodne skupštine od strane upravo tog „RTS-a“.

Podsetiću vas da sam u nekoliko navrata o tome pričao i na sednici Narodne skupštine da radio-televizija retko kad uopšte ima izveštaj o sednici Narodne skupštine, šta je bilo na dnevnom redu, koje smo zakone usvojili i slično. Dakle, retko kada. Ja gledam sve programe, trudim se da gledam i „RTS“ što je to više moguće i gotovo da nikada nisam na njihovom glavnom dnevniku, dakle, na Drugom dnevniku video neki izveštaj o radu sednica, ili izveštaj iz parlamenta.

U toku jučerašnjeg dana bila je samo informacija da je predsednik Belorusije, Aleksandar Lukašenko došao u Narodnu skupštinu i održao govor. O tome šta smo mi raspravljali, o amandmanima i svemu ostalom nije bilo ni reči, ni slike, ni reči.

Neko je pominjao neku emisiju „Šta radite bre?“ ili kako se već zove ta emisija. Mislim da je sramotno da sva aktivnost Narodna skupštine, poslaničkih grupa, bilo vladajućih ili opozicionih, bude sadržana u jednoj emisiji koja ima 15 ili 20 minuta i koja se zove „Šta radite bre?“.

O ostalim zamerkama „žutog“ Bujketa, „žute“ Olje i koga smo već pominjali ovde, mislim da cela Srbija zna i naš stav i stav ostalih poslaničkih grupa, ali ovde je zaista važno braniti princip da Javni servis mora biti finansiran od građana. Dakle, o samom modalitetu, na koji način, mislim da nije ni vreme, ni mesto što je rekla naša ovlašćena predstavnica gospođa Tomić. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Gospodine predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, danas je 337 dan kako poslanici dela opozicije ne dolaze na svoj posao, a za koji uredno primaju platu.

Međutim, nije to ono što je najgore. Mi smo i navikli da ne dolaze na sednice Narodne skupštine na kojima raspravljamo o zakonima. Međutim, ono preko čega nikako ne mogu da pređem to je što se nisu udostojili da dođu ni na ovu Posebnu sednicu Narodne skupštine koja je održava pre nekoliko minuta, a na kojoj se obratio iskreni i osvedočeni prijatelj Srbije i srpskog naroda Aleksandar Lukašenko kao predsednik Belorusije.

Nisu našli za shodno da dođu čak ni na taj deo zasedanja, da pokažu minimum poštovanja prema iskrenom i osvedočenom prijatelju Srbije, ali nije čak ni to ono što je najgore. Najgore je to kakve su poruke poslali građanima, a povodom upravo te posete Aleksandra Lukašenka.

Tako se jedna od njih, u pitanju je Sanda Rašković Ivić oglasila na Tviteru sa jednom sramnom porukom ove veličanstvene posete i ovog veličanstvenog govora, koji smo pre samo nekoliko minuta slušali kao potvrdu vrhunskog prijateljstva između beloruskog i srpskog naroda. Pogledajte ta Sanda Rašković Ivić šta kaže – u utorak se u Skupštini Srbije obraća Lukašenko. U Belorusiji nema opozicije u parlamentu. Verovatno će se pred izbore na proleće obratiti i Kim Džong Un da režimu prenese iskustva i dobru praksu u vezi sa izbornim procesom. Sram da je bude. Sram da bude tu Sandu Rašković Ivić zbog odnosa koji pokazuje prema iskrenom prijatelju srpskog naroda, ali šta očekivati od te Sande. I profesor Atlagić je ovde u nekoliko navrata govorio o njenom delovanju kada je i „Oluju“ nazivala humanitarnom akcijom itd.

Još gora stvar se desila pre nekoliko minuta kada je Aleksandra Jerkov, poslanica DS, na svom Tviter nalogu napisala sledeće – diktator Lukašenko se na ulazu u skupštinsku salu ljubi sa ratnim zločincem Šešeljem uz frenetične aplauze naprednjaka. Sličan se sličnom raduje.

Ovo su vrhunski primeri beščašća i vrhunski primeri sramote na srpskoj političkoj sceni i jedan sraman odnos koji pokazuju prema, ponoviću po nekoliko puta danas, vrhunskom prijatelju srpskog naroda i države Srbije i ne čudi što je dobila nadimak kakav je dobila od moje uvažene koleginice Nataše Jovanović za svoje delovanje koje ispoljava ovde u parlamentu. Sramota da ih bude. Zahvaljujem.

Zahvaljujem gospodine Arsiću.

Uvaženi ministri sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, pre prelaska na tačke dnevnog reda, želeo bih da obavestim javnost da je danas 336 dan kako poslanici dela opozicije ne dolaze na posao za koji uredno primaju platu i na taj način oni jasno pokazuju svoj odnos prema funkciji koju obavljaju, prema Narodnoj skupštini, ali i prema građanima Srbije.

Mi znamo, a sada i građani to znaju da bi se velika većina među njima vratila u parlament, vratili bi se oni na svoj posao, ali im neda Dragan Đilas, Dragan Đilas koji je formalni i neformalni šef svima njima i on je taj koji je odlučio da im ne dozvoli da se oni vrate u parlament i ko je ovih dana mogao da prati ovu špansku seriju u DS mogao je da vidi da ovo što ja pričam je istina. Tako Branislav Lečić je praktično priznao da Dragan Đilas odlučuje u DS, a ne legano rukovodstvo.

Evo, šta kaže Lečić - odluke u DS se donose izvan Glavnog odbora DS, a možda i van same stranke. Član DS Branislav Lečić izjavio je da je već duže vreme svedok uzurpacije demokratije u DS, navodeći da ona svakako nije demokratska. Pa, on kaže – diskusija je paravan, odluke se donose izvan Glavnog odbora, a to me navodi na opravdan zaključak da se stranačke odluke donose i van same stranke. Ovim on potvrđuje da je Dragan Đilas zapravo šef i DS i da ne dozvoljava poslanicima DS da se vrate u parlament.

Potvrdu za to imao i od zamenika predsednika DS Paunovića, sećate se onog Paunovića poznatog po onim čuvenim aferama u opštini Paraćin u kojoj je još uvek predsednik opštine, pa taj Paunović kaže – poslaničke plate su uzrok podele u DS. Dakle, on tu aludira na grupu poslanika DS koja je napustila sednicu Glavnog odbora, valjda nezadovoljna na način kako rukovodstvo vodi tu stranku i oni sada zapravo optužuju njih za nekakav raskol u toj stranci. Ali, da se ostavimo mi sada ove sapunice koja traje već nekoliko sezona i nekoliko epizoda.

Danas raspravljamo o zakonima iz oblasti plata zaposlenih u državnim organima, u javnoj upravi, kao i o agencijskom zapošljavanju. U skladu sa tim ne mogu, a da ne istaknem da je stopa nezaposlenosti u Srbiji, dakle, prema zvaničnim podacima Zavoda za statistiku pala ispod 10%, što predstavlja ogroman uspeh, pogotovo ako imamo u vidu da je u vreme vlasti upravo ove stranke o kojoj sam malopre govorio i ostalih stranaka bivšeg režima, nezaposlenost dostizala čak 25%.

Ali, ovaj podatak nećete čuti ni na „N1“ televiziji, nećete pročitati ni u „Danasu“, ni u „NIN-u“, ni u „Vremenu“, ni u svim ostalim njihovim medijima zato što to za njih nije vest. Oni se ne bave time, oni se ovih dana bave nekim drugim stvarima iscrtavanjem mete na čelu Aleksandra Vučića, kao predsednika Republike, ali i ne samo iscrtavanjem meta, već posle se izruguju tome. Možete da vidite na naslovnoj strani i današnjeg izdanja „Danasa“ karikaturu u kojoj je Aleksandar Vučić i na kome su iscrtane mete i sada se oni rugaju svojoj naslovnoj strani iz „NIN-a“, gde su mu crtali pravu metu koja je predstavljala pozivno ubistvo ili barem najblaže rečeno priželjkivanje ubistva predsednika i oni nastavljaju iz dana u dan u „Danasu“ na naslovnoj strani imate karikaturu koja izvrgava ruglu ovakvo jedno delo.

Kada je reč o zakonskim rešenjima koja su na dnevnom redu, pozitivni efekti donošenja ovih zakona se vide u zaštiti i unapređenju uslova radno angažovanih lica, praktično izjednačavanje u pogledu uslova sa ostalim zaposlenima i naročito i ono što mi je najvažnije, poboljšanje radno-pravnog statusa sa prelaskom sa ugovora o privremenim i povremenim poslovima na ugovor o radu, a čime se obezbeđuju prava iz Zakona o radu.

Mislim da ne moram da naglašavam koliki je to benefit za zaposlene, dakle prelazak sa ugovora o privremenim i povremenim poslovima na ugovore o radu. Dakle, tu su i bolji uslovi rada, i povećanje zarada, pravo na naknadu troškova odlaska i dolaska sa posla, za ishranu, regres za godišnji odmor, vreme provedeno na službenom putu, boravak na terenu i sve ostalo što je inače predviđeno Zakonom o radu. Ne moram da pričam o bezbednosti i zdravlju na radu, prekovremenom radu, pravu na godišnji odmor, pravo na praznike, odsustva i sve ostalo što je već obuhvaćeno važećim Zakonom o radu.

Iz svih ovih razloga, smatram da treba dati snažnu podršku današnjim zakonskim predlozima i SNS će u danu za glasanje glasati za ova predložene akta. Hvala.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, 333. dan je kako poslanici dela opozicije ne dolaze na posao za koji uredno primaju platu.

Prethodni govornici i ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SNS su u dosadašnjoj diskusiji dali sve one argumente zašto bi trebali da usvojimo predložena akta. U dosadašnjoj raspravi smo čuli i sve one rezultate koje je Vlada Srbije, koju vodi SNS, na čelu sa Aleksandrom Vučićem, ostvarila u dosadašnjem radu, naročito kada je reč o rezultatima na ekonomskom polju i kada je reč o rekordu u stopi nezaposlenosti, kada je reč o prilivu stranih investicija, rekordnoj naplati poreza, povećanju plata i penzija i svim ostalim rezultatima koji su nesporni.

Kada kažem nesporni, njih ne pokušava da ospori ni stručna javnost, ali ni opozicija. Ali, kad već ne mogu da ospore rezultate, onda se bave izmišljanjem afera. Onda imamo svaki dan, ali, bukvalno svaki dan novu aferu u njihovim medijima, bez ijednog dokaza, bez ijedne činjenice, bez ijednog argumenta koji bi potkrepio takvu neku tvrdnju. Naravno, oni imaju svoje medije, pa se to onda po ceo dan vrti na tim njihovim medijima.

Međutim, predsedavajući, ono što je jako važno, dnevni list „Informer“ je objavio audio snimak razgovora novinarke „Informera“ i onog Miroslava Aleksića. Sećate se tog Miroslava Aleksića, gde smo već izašli nekoliko puta u javnost sa informacijom da je prodao svoju stranku Vuku Jeremiću? E, taj Miroslav Aleksić, je pre nekoliko dana bezočno slagao i optužio i Aleksandra Vučića ali i njegovog brata Andreja Vučića za neku navodnu aferu, doveo ga u vezu sa uhapšenim čovekom zbog one marihuane, mislim da je u pitanju „Jovanjica“ ili tako nešto, bezočno slagao javnost, nije ponudio nikakav dokaz dok je iznosio takve sramne optužbe i sada imamo jednu zanimljivu situaciju, dakle.

Ja ovo pričam zbog građana Srbije, da bi građani Srbije znali o kakvim se lažovima radi.

Milica Dakić, novinarka „Informera“ kaže: „Gospodine Aleksiću, koje dokaze imate da je Andrej Vučić bio prva osoba koju je Koluvija pozvao nakon što je uhapšen za marihuanu?“

Miroslav Aleksić: „Pa, ne odgovaram na pitanje „Informera“, ali ću vam reći jednu rečenicu. Sve dokaze koje imam ću vrlo rado prezentovati sudu onog trenutka kad me Andrej Vučić bude tužio.“

Novinarka ide dalje, pa kaže: „Vi ste juče pričali svim medijima o ovom slučaju kojim redosledom se sve to desilo. Kako ste izneli optužbe bez dokaza?“

Miroslav Aleksić kaže: „Evo, rekao sam vam, ja ću dokaze izneti na sudu.“ Znači, nema dokaza ili ne želi da ih kaže.

Pa, novinarka kaže: „Što ih niste dali medijima ako ih imate?“

Aleksić kaže: „Naravno da neću da dajem medijima, pogotovo neću vama.“

Novinarka kaže: „Nećete nama? Pa, nas čita 400.000 ljudi. Ne pitam vas kao Milica Dakić, već vas pitam u ime građana Srbije.“

Aleksić kaže: „Ja razumem da vi radite za platu.“

Novinarka kaže: „Ne, ja radim za istinu. Za platu radimo svi, ali istina je iznad plate.“

Aleksić kaže: „Jadna je Srbija ako se „Informer“ bori za istinu.“

Novinarka kaže: „Apsolutno se bori i nemojte vi mene da vređate, nego mi, gospodine Aleksiću odgovorite na pitanje. Ja vas pitam za dokaze, vi iznesete optužbe, ja vas pitam za dokaze. To je novinarski posao. Kako možete da iznosite javno optužbe, a nemate dokaze?“

Aleksić kaže: „Pa eto, imam pravo.“

Novinarka kaže: „Imate pravo da iznosite optužbe bez dokaza? Ja vas lepo pitam. Kada iznese takve optužbe, valjda je normalno da pokaže jedan dokaz, barem, u tom smislu.“

Aleksić kaže: „Imate gomilu drugih dokaza o kojima sam juče pričao.“

Novinarka kaže: „Odlično. Kad ste već pomenuli kanabis, preslušala sam vašu konferenciju. Kako se tako lepo razumete u materiju sadnja kanabisa, veličinu biljke i svega ostalo? Znate kako ste sve lepo opisali, kalemljenje, visinu, starost biljke i tako dalje. Otkud vam takvo poznavanje?“

Aleksić kaže: „Ne razumem se, ali imam oči, gospođo, pogledao sam fotografiju.“

Novinarka kaže: „Pa, evo i ja imam oči, ali se ne bih tako dobro razumela u sadnju kanabisa.“

Zašto sam sve ovo pročitao? Zato što je ovo krunski dokaz sa kakvim lažovima ovde imamo posla. Ovo nije usamljen primer, dakle ovo je cela serija fabrikovanih afera koje se iz dana u dan ponavljaju.

Dakle, iznese se optužba, ne dostavi se ni jedan jedini dokaz u tom smislu. Onda ih pitate – dajte jedan dokaz za vaše takve tvrdnje. Onda tu odgovora nema. Čega ima? Ima nove afere. Onda se sutra otvori nova afera, nova laž da bi se zaboravilo to da nemam dokaz ni za jedanu jedinu tvrdnju do sada.

Tako je bilo i kada je reč o plagijatu, tako je bilo sa Krušikom, tako je sada sa ovom najnovijom nazovi aferom. Dakle, sve u cilju da se nanese politička šteta Aleksandru Vučiću i SNS zato što nemaju nijedan argument, nijedan mogući dokaz za svoje tvrdnje i nemaju načina da se izbore sa rezultatima koje sprovodi Vlada Srbije i Aleksandar Vučić. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Dame i gospodo narodni poslanici, pre prelaska na poslaničko pitanje, želim da obavestim javnost da je danas 332. dan kako poslanici dela opozicije ne dolaze na posao za koji uredno primaju platu. Drago mi je što su se i neki mediji zainteresovali za ovu temu, koju često potenciram ovde u Narodnoj skupštini, jer je važno da građani znaju koliko košta njihov nerad i kakav je zapravo njihov odnos prema funkciji koju obavljaju, prema Narodnoj skupštini, ali i prema građanima Srbije.

Imam dva poslanička pitanja.

Prvo poslaničko pitanje je upućeno Ministarstvu unutrašnjih poslova, a tiče se mučkog prebijanja člana Gradskog veća grada Beograda i sekretara opštinskog odbora SNS u Zemunu, Gavrila Kovačevića, koji je brutalno pretučen bejzbol palicama pre dva dana ispred svoje kuće, ispred kuće u kojoj živi sa svojom porodicom.

Naime, da li je policija obavila sve neophodne radnje, ne bi li se utvrdilo ko su počinioci ovog gnusnog dela i da li postoje činjenice da je napad, ili barem indicije, da je napad politički motivisan?

Zašto ovo pitam? Zato što je u pitanju osoba koja nema nikakvih neprijatelja, koja nije ni sa kim u sukobu i posebno osoba za koju se ne vezuje ni jedna afera. Istovremeno, reč je o osobi koja je vrlo eksponirana kao funkcioner gradske uprave grada Beograda i jedan od istaknutijih aktivista SNS u Zemunu.

Ako imamo sve to u vidu, ja otvoreno sumnjam da je motiv za ovaj divljački napad isključivo politički, pogotovo ako imamo u vidu atmosferu u društvu, koju generišu pripadnici Saveza za Srbiju, atmosferu svakodnevnih poziva na nasilje i fizički obračun sa svima koji ne misle kao oni. Dakle, imamo atmosferu u kojoj mesecima imamo razne i brojne pretnje nasiljem i obećanjima kako će da nas biju, šamaraju, šišaju do glave, jure po ulicama, sačekuju ispred zgrada, pet metaka u leđa i sve ostale monstruozne pretnje sa kojima se mi koji pripadamo SNS suočavamo svaki dan već više meseci.

Da li je ovaj događaj zapravo kulminacija svih tih pretnji i poziva na progon političkih neistomišljenika, a koji dolaze iz kuhinje Dragana Đilasa, Boška Obradovića, Vuka Jeremića, Bastaća i svih ostalih iz tog Saveza za Srbiju?

Sećamo se Jove Bakića koji je poručivao da će nas juriti na ulicama. Sećamo se kako su jurili Gorana Vesića u centru grada, sa namerom da ga linčuju nakon promocije knjige. Sećamo se pretnji šamarima funkcionerima SNS, da će svako od njih naći svog naprednjaka koga će da šamara. Pa ja sad pitam - da li je neko iz Saveza za Srbiju konačno našao svog naprednjaka za šamaranje u vidu Gavrila Kovačevića?

Nismo zaboravili ni izjavu onog Siniše Kovačevića, potpredsednika one Đilasove stranke, koji je rekao - ja ću da bijem. Evo šta je rekao, potpuno Hamletovski, biti ili ne biti, ja sam tu dilemu razrešio, ja ću da bijem. I više nema nedoumica, niti ih sme biti. Mi treba da bijemo, na svaki način, na svaki način, ponavljam, na svaki način. Eh, kako je tužno biti Kovačević. Ali, ne Dušan, već samo Siniša.

Šta ovo znači? Jel ovo znači da svako ko ovo sluša treba da odabere nekoga za koga mu se učini da je adekvatna osoba da se fizički obračuna sa njim?

Odmah u startu da budemo načisto, niko od nas iz SNS se ne boji nikog od njih. Mi znamo da su u pitanju obične kukavice. Jaki su samo kada su u gomili.

Moje drugo pitanje je posledica toga, porasta agresije i govora mržnje i stvaranja atmosfere netrpeljivosti i pretnji fizičkim nasiljem, što je ovih dana u porastu. Kulminacija toga je naslovna strana NIN-a od juče.

Pitanje je upućeno svim novinarskim udruženjima, a posebno Savetu za štampu, onom famoznom Savetu za štampu koji uvek nađe za shodno da kritikuje neke naslovne strane i tekstove u štampanim medijima, a za sada nismo dobili osudu naslovne strane, monstruozne, skandalozne, sramne naslovne strane NIN-a, ako može kamera da zumira - dakle, da li će reagovati i konačno osuditi, vrlo jasno osuditi, dakle ne pokrivati sa nekim saopštenjima nemuštim u smislu da im nije jasna naslovna strana, da traže dodatno objašnjenje od uredništva, itd? Tražimo jasnu osudu ove sramne i skandalozne naslovne strane NIN-a.

Postavljam pitanje - koja je poruka ovakve fotografije? Da li je ovo direktan poziv na ubistvo predsednika Republike? Da li je ovo priželjkivanje ubistva predsednika Republike? Jer, mi znamo sa kakvim mozgovima imamo posla. Mi znamo da imamo posla sa ljudima koji su se otvoreno radovali kada je Vučić završio na VMA, čak priželjkivali fatalni ishod.

Na samom kraju, predsedavajuća, želim da poručim svima da ne nasedaju na laži kako je NIN povukao, tobože, naslovnu stranu. Nije ništa povukao NIN, evo je današnja naslovna strana, ovo je današnji broj NIN-a, na naslovnoj strani je fotografija Aleksandra Vučića na koga je upereno oružje, mitraljez.

Zahvaljujem.

Predsedavajući, uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, 330. dan je kako poslanici dela opozicije ne dolaze na posao, a za koji uredno primaju platu. Među njima je velika većina njih koji su na stalnom radu u Narodnoj skupštini i oni na taj način pokazuju svoj odnos prema Narodnoj skupštini, pokazuju svoj odnos prema budžetu o kom raspravljamo i pokazuju svoj odnos prema građanima Srbije.

Meni je drago, gospodine predsedavajući, što smo juče dobili potvrdu svega onoga o čemu su poslanici SNS govorili proteklih dana, a to je da je ova odluka famozna o plagijatu isključivo politička, a dokaza za to ima mnogo, od pretnji svojevremeno da će ti nazovi studenti blokirati Rektorat, da će blokirati zgradu, da će protestvovati i ko zna šta još, pa do onog jučerašnjeg stavljanja lanaca na ulazna vrata od zgrade ministarstva. Zamislite sada grupa ludaka dođe i stavi lanac na ulazna vrata od zgrade ministarstva, pa sve do sinoćnjeg skupa koji je trebao da služi kao dodatni pritisak na ministra finansija. Na sreću, taj skup je propao. Mislim da nije bilo ni 200 ljudi. Evo ovako to izgleda. Ne znam da li to kamera može da zumira?

(Marijan Rističević: Da li su oni prijavili taj skup?)

Da, hvala, gospodine Ristićeviću.

Uzgred, skup nije ni bio prijavljen, ali skupilo se oko 200 ljudi sa sve Boškom Obradovićem. Evo ga Boško. Tu je Boško. Boškić vodi skup. Ne znam da li je bila Marinika.

Dakle, koliko god se trudili i Boško Obradović i Marinika Tepić ili Čobanu ili sada čujemo da ima još neko prezime, čitamo ovih dana u medijima. Verovatno kako se udavala, tako je dodavala po koje prezime, ali nije to sada tema.

Gospodine ministre, ono što je važno da znate to je da oni neće stati na ovome. Pojačavaće se pritisci na vlast i na vas i na Vladu Srbije. svaki dan će organizovati nove emisije, okrugle stolove i ko zna šta još na onim njihovim televizijama – N1, Nova, u njihovim medijima – „Danas“, „NIN“, „Vreme“, „Nedeljnik“ i ko će znati koji su još mediji u pitanju sa ciljem da treba da podnesete ostavku, kako oni kažu, a ja postavljam pitanje kome da podnesete ostavku? Bošku Obradoviću? Mariniki Tešić da podnesete ostavku ili Čobanu ili kako god se ona prezivala? Draganu Đilasu? Vuku Jeremiću? Da li njima treba da podnesete ostavku? Može, ali prvo Đilas da objasni 619 miliona evra.

Evo, neka Đilas objasni 619 miliona evra i, ako treba, svi ćemo da podnesemo ostavke. Neka Vuk Jeremić prvo objasni zašto je dobijao pare od onog Patrika Hoa, međunarodnog kriminalca. Dakle, postoje dokazi u tom smislu da je dobijao ogroman novac od njih, pa neka objasni tu povezanost, neka objasni po kom osnovu je dobijao pare od njih, pa ćemo svi, ako treba, da podnesemo ostavke, ali to se neće deseti. Oni nikad neće objasniti na osnovu čega su dobijali toliki novac i kako su zaradili toliki novac, pa u tom smislu želim, ministre, da vama dam snažnu podršku i da kažem da takvim ološima nikad ne treba da podnesete ostavku. Zahvaljujem.