Vidim da su neki oduševljeni.

Zahvaljujem predsedavajući, uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, kada govorimo o investicijama, o investicionim fondovima treba istaći dosadašnje rezultate Vlade Srbije na ovom polju. Rezultati su odlični. I, podatak da smo dobili 2,3 milijarde evra stranih direktnih investicija u prvih sedam meseci ove godine i da je to za 43% više nego prošle godine za isti period, ali i to da je prošla godina bila, takođe rekordna kada je reč o privlačenju stranih direktnih investicija, ako se ne varam 3,5 milijardi evra.

Ono što je jako važno, da sve međunarodne finansijske institucije priznaju da smo lider u privlačenju stranih direktnih investicija. Dakle, to su sve činjenice koje niko ni ne pokušava da ospori. Kada kažem niko, tu svakako mislim na kredibilne učesnike u javnim diskusijama kada je reč o stanju ekonomije, kada je reč o stanju privrede naše zemlje, dakle, stručna javnost i svakako one političke partije koje učestvuju u javnom i političkom životu naše zemlje, ali i kroz institucije sistema. Tu svakako ne ubrajam one čiji je krajnji domet lepljenje nalepnica po saobraćajnim znakovima i po ulazima, odnosno ulaznim vratima u institucije.

Oni svoju ozbiljnost i svoj politički program pokazuju svaki dan, tako što lepe te nalepnice. Dobro je što oni to rade. Na taj način se najbolje vidi sva bezidejnost Dragana Đilasa i tog Saveza za Srbiju. Najhrabriji među njima, neki bi rekli i najbestidniji među njima je svakako Boško Obradović koji je prevazišao sve ostale iz tog tužnog saveza, pa je iskoristio pre neki dan priliku da na konferenciji za novinare u holu Narodne skupštine zalepi nalepnicu tu na pano Narodne skupštine. Nije mi jasno zašto obezbeđenje nije reagovalo tom prilikom, ali nadam se da se to više neće ponavljati.

Ono što je zanimljivo u tom smislu, a to je kako je Goran Ješić iz DS prokomentarisao ovaj Boškov performans. Pazite, ovo Goran Ješić kaže, ne ja – kako da ispadneš idiot, moron i glupan. Uputstvo sa pratećim tekstom u tri slike. Te tri slike su Boško Obradović u akciji lepljenja nalepnice na pano Narodne skupštine. Ponavljamo ovo su reči Gorana Ješića.

Tu ne ubrajam ni one spodobe koje cepaju srpsku zastavu, pa to posle pravdaju nekakvom umetničkom slobodom. Ma ne moj, umetnička sloboda. Umetnička sloboda je cepanje srpske zastave. Tu mislim na onog Trifunovića. Kako ga nije sramota. Koliko je predaka naših poginulo za tu srpsku zastavu, za tu istu zastavu, koliko očeva, dedova, pradedova je dalo život za srpsku zastavu, tu istu zastavu koju je on cepao pre neki dan. Zaista ne znam šta je potrebno u ovoj zemlji da tužilaštvo konačno pokrene postupak protiv ovog Trifunovića.

Tu ne ubrajam one koji javno puše marihuanu. Evo imamo i sliku. Ne znam da li kamera to može da zumira. Lepo se vidi ovaj jedan pskurni lik koji divlja zadnjih meseci po Beogradu, a u krajnjem slučaju građani su imali prilike da to vide u dnevnim listovima. I ako se neko pitao zašto ovaj čovek divlja mesecima po Beogradu, evo sada imamo odgovor. Verovatno su u pitanju neka sredstva, verovatno su u pitanju neke supstance, verovatno ima dodatni podsticaj nakon korišćenja ovoga, pa onda juriš na saobraćajne znakove. Onda napada gradilišta, onda napada ograde, saobraćajne znakove i sve ostalo.

Zaista sam zabrinu gospodine predsedavajući zbog narastajuće agresije u našem društvu, pa u poslednje vreme imamo prilike da su i neke javne ličnosti predmet napada, uglavnom na društvenim mrežama, ali u poslednje vreme se to dešava i u svakodnevnom životu. Evo imamo priliku da vidimo kako su se okomili na našeg slavnog glumca Nenada Jezdića, kome su napali privatnu imovinu, automobil, lokal u kome radi. Prosto moram da se pitam šta je sledeće? Ako su mu danas napali imovinu, da li je sledeće što sledi fizički napad. Apelujem na nadležne organe da se pozabave ovim i ovakvim pojavama. Zahvaljujem.

Uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, mi smo se i u načelnoj raspravi izjasnili da ćemo podržati predloge zakona o kojima i danas raspravljamo i istakli da pozdravljamo sve one mere koje Vlada Srbije sprovodi na polju ekonomskih reformi.

Posebno pozdravljamo sve one dosadašnje rezultate koje smo ostvarili kada je reč o stanju javnih finansija, a koji se ogledaju u finansijskom redu i disciplini, kao i u uštedama koje smo ostvarili. Zahvaljujući tim uštedama, danas možemo da povećamo plate u javnom sektoru, penzije od sledeće godine, možemo da pomažemo penzionerima, da ulažemo u kapitalne investicije, u infrastrukturu i sve ostalo o čemu smo govorili poslednjih dana i ovde u Narodnoj skupštini.

To je ta suštinska razlika između nas i onih koji su uništili i ekonomski razorili Srbiju dok su bili na vlasti. Dakle, imamo sa jedne strane odgovornu ekonomsku politiku koju sprovodi Vlada Srbije predvođena SNS na čijem čelu je Aleksandar Vučić i imamo sa druge strane, kako da kažem, politiku lepljenja nalepnica po saobraćajnim znakovima širom Srbije. Evo, ovako to izgleda, kada ta tužna ekipa tog Saveza za Srbiju krene da sprovodi svoju politiku u praksi.

Evo ga, Dragan Đilas, lepi čovek nalepnicu. To je vrhunac politike koju nudi i zastupa Dragan Đilas i Savez za Srbiju. Na pitanje o fiskalnoj konsolidaciji, ovo je njihov odgovor. Evo, saobraćajni znak, uspešno su i stručno nalepili nalepnicu. Lutovac je i na sebe nalepio nalepnicu.

Na pitanje o privrednom rastu oni daju odgovor, evo, ispred Pančeva, zalepili su uspešno nalepnicu, vrlo stručno oni to rade, dakle, niko ne osporava njihovu stručnost u tom smislu. Na pitanje - kako biste rešili problem situacije na KiM, oni nude odgovor evo, to su njihovi odgovori na sva pitanja u državi Srbiji. Dakle, eto to je politički program SZS. Dakle, imamo sa jedne strane onog što javno puši marihuanu, i ne stidi se toga, u istoj toj grupi je i onaj što cepa srpsku zastavu i ponosi se sa time, cepa čovek srpsku zastavu, i imamo ove, ovu tužnu ekipu koja lepi nalepnice po Srbiji.

Dakle, to je ta suštinska razlika između nas i njih, i meni je drago što građani Srbije imaju prilike da to vide. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospodine Arsiću.

Ministre, dame i gospodo narodni poslanici, pa kada govorimo o investicijama treba istaći da su strane direktne investicije u prvih sedam meseci ove godine dostigle 2,3 milijarde evra, a što je za 43% više nego u istom periodu prošle godine. I, ako se ne varam, upravo ste vi ministre izneli ovaj podatak, kao i to da smo u toku prošle godine privukli 3,5 milijarde evra stranih direktnih investicija, što je opet više nego u svim zemljama regiona.

Ove rezultate je potvrdio i ugledni svetski list „Fajnenšel tajms“, koji je po drugi put Srbiju proglasio za lidera u privlačenju stranih direktnih investicija. Oni priznaju da privlačimo skoro 12 puta više stranih direktnih investicija nego druge ekonomije, da kažem, slične veličine.

Sve međunarodne finansijske institucije potvrđuju da imamo odlične rezultate kada je reč o stanju javnih finansija i kada je reč o ukupnoj, da kažem, privrednoj slici Srbije.

Sve ovo govori da smo povratili poverenje u našu zemlju, ali prvenstveno zahvaljujući reformskim merama i reformskoj politici Aleksandra Vučića i Vlade Republike Srbije.

Investicioni rejting naše zemlje će dovesti do još više investicija, još veće zaposlenosti, samim tim većeg privrednog rasta, samim tim većeg životnog standarda. I, zato smo danas u situaciji da možemo da povećavamo plate u javnom sektoru, da možemo i da pomažemo penzionerima, da od sledeće godine možemo da povećavamo i penzije, da možemo da nastavimo sa ulaganjima u infrastrukturu, dakle da gradimo autoputeve, da obnavljamo dosadašnju putnu infrastrukturu, železničku infrastrukturu, da gradimo mostove, bolnice, vrtiće, škole i sve ostalo.

Ali ono što sam još želeo vama, ministre, da kažem, a to je što više i bolje budete radili, što bolji rezultati Vlade budu bili, to ćete više biti predmet kritika, bićete više optuživani, napadani od strane onih koji ništa dobro ne misle ni Srbiji, ni srpskom narodu. Tu mislim i na neke političke stranke, ali i na neke medije koji se jedino i samo svakodnevno bave napadima na Aleksandra Vučića i SNS. Svaki dan će izmišljati nove optužbe, konstruisati nove afere, a sve u cilju diskreditacije svakoga ko sledi politiku Aleksandra Vučića. Sve dok nas oni budu napadali, znajte da radite dobar posao za Srbiju.

Imate i primer, recimo, prošlonedeljnog "NIN-a", ceo broj su posvetili onoj izmišljenoj aferi protiv Nebojša Stefanovića. Pazite, ne jedan ili dva teksta, ceo broj su posvetili toj aferi. Ne mora NIN, možete da uzmete "Danas" bilo koje izdanje, dakle, svakog dana, svaki tekst je usmeren isključivo i direktno ka napadu na Aleksandra Vučića i funkcionere Vlade Srbije i SNS, isto kao i "N1" i još neke televizije, koje od ujutru do uveče jedino, samo i isključivo plasiraju lažne optužbe i neke konstruisane afere.

Njihova politika se i bukvalno pretvorila u priželjkivanje i iščekivanje kad će nešto loše da se desi u Srbiji, kad će neka kiša, nevreme, elementarna nepogoda, pa da onda mogu da seire i da se raduju tome i da se rugaju posle tome na svojim medijima i društvenim mrežama. Najviše vole kada pukne cev ili se desi neki sličan komunalni problem u Beogradu. Tad su najsrećniji, tad polude, prosto, od radosti. Zamislite, pukne cev u dvomilionskom gradu, pulla cev, ko zna koliko decenija stara i onda danima posle sledi radost i euforija u njihovim medijima na društvenim mrežama.

Tako je kada politiku doživljavate na način što gore za Srbiju, to bolje za nas. Samo što je u praksi drugačije. U praksi je - što je bolje Srbiji, to je njima gore. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, evo pri kraju smo današnjeg zasedanja o setu ekonomskih zakona i zaista možemo reći da smo u ovoj raspravi čuli sve moguće razloge, ali i argumente koji idu u prilog tome zašto bi trebali da usvojimo predložene zakone. Neki su imali i neke konkretne zamerke, neke konkretne predloge i inicijative. Nešto od toga je bilo opravdano, nešto malo manje, ali to je ono što je normalno u parlamentarnom životu i parlamentarnoj praksi.

Jedino od koga nismo čuli ništa to je od onih poslanika, onog dela opozicije koji se nalaze u tzv. bojkotu, a koji ni danas, a ni juče kada smo raspravljali o rebalansu budžeta nisu našli za shodno da dođu na sednicu Narodne skupštine i time poslali poruku građanima Srbije da ih apsolutno ne zanima ni jedna tema od važnosti za građane Srbije. Ali, šta bi i mogli da kažu, šta bi i mogli da zamere, eventualno, ako imamo u vidu sve one rezultate u pogledu stanja javnih finansija, u pogledu ekonomskog rasta i ukupne privredne slike Srbije.

Šta bi mogli da kažu, ako znamo da je nezaposlenost u ovom trenutku 10,3%, a u njihovo vreme je bila veća od 25%? Šta bi mogli da kažu ako znamo da je stopa privrednog rasta za prvu polovinu ove godine 4,4%? Šta bi mogli da zamere ako znamo da je inflacija niža nego ikada, a u vreme njihove vlasti je bila dvocifrena, i to za sve vreme njihove vlasti, za svaku godinu? Šta bi mogli da zamere, ako znamo da je javni dug smanjen na oko 50% BDP, a u njihovo vreme je bio viši od 70%? Šta da kažu na priliv stranih direktnih investicija? Šta da kažu na rekordnu naplatu poreza? I sve ostalo što oni nisu hteli, mogli ili znali da urade, a ova Vlada hoće, može i zna uradi.

Ono što je važno istaći to su dobre vesti za građane Srbije, kako smo i čuli, povećanje plata u javnom sektoru od 8 do 15%, u proseku 9,6% od 1. novembra ove godine, zatim jednokratna pomoć penzionerima u iznosu od 5.000 dinara od 1. decembra ove godine, i najavljeno povećanje penzija od 1. januara sledeće godine, koje će biti više od 5%. Zatim povećanje, odnosno podizanje minimalne zarade sa 27.000 na preko 30.000 dinara. Da li je dovoljno? Naravno da nije. Da li smo zadovoljni? Naravno da nismo u potpunosti, ali i to je skoro duplo više nego što je bilo za vreme dok su oni vršili vlast u Srbiji.

Zatim pomoć građanima zaduženima u švajcarskim francima, ali i nastavak ulaganja u kapitalne investicije, autoputeve, saobraćajnu, putnu, železničku infrastrukturu, mostove, škole, bolnice, vrtiće i sve ostalo. Sve su to dobre vesti za građane Srbije, ali ono što je najvažnije sve je to iz realnih osnova. Dakle, sve je iz ušteda i prihoda. Nema zaduživanja, skupih kredita, nema previsokih kamata. I to je ta suštinska i ključna razlika između nas i njih.

Njihova politika je bila idu izbori povećavaj penzije. Nema para u budžetu, zadužuj se. Ko će to da vrati? Ne zanima nas. Nećemo mi. Tako su oni doživljavali vršenje vlasti. Stotine hiljada građana je ostalo bez posla za vreme njihove vlasti. Stotine preduzeća uništeno, stotine fabrika zatvoreno.

Zahvaljujući prvenstveno Aleksandru Vučiću, kao i Vladi Republike Srbije koja vodi odgovornu i racionalnu ekonomsku politiku, mi smo danas u situaciji da praktično anuliramo sve one posledice štetočinske politike koja je vođena do 2012. godine, a što ima za cilj dalje jačanje ekonomske slike Srbije i podizanja životnog standarda građana Srbije. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Dame i gospodo narodni poslanici, ako je kod ikoga u Srbiji postojala nedoumica u vezi sa tim zašto je Marko Bastać stručan i šta ume da radi, u petak, 27. septembra ove godine, ta nedoumica je otklonjena. Marko Bastać je stručnjak za blato, i to sad svi znaju i svima u Srbiji je pokazao da je pravljenje blata jedino što zna i jedino za šta je stručan.

Meni je drago što su građani Srbije imali prilike da vide Bastaćevu stručnost na delu kojom je jasno pokazao da je blato politika za koju se zalaže i da jedino što on i njegov šef Dragan Đilas danas nude građanima je blato.

Kako to izgleda? Ovo je „Politika“ od 27. septembra, kaže: „Bastać pravio blato ispred Skupštine grada. Odbornici Saveza za Srbiju predvođeni predsednikom opštine Stari grad Markom Bastaćem danas su pred početak sednice gradskog parlamenta, na ulazu u Skupštinu grada, nasuli više kanti i džakova zemlje, kaže – ovo je Beograd kakvim ste ga vi napravili, prokomentarisao je Bastać dok je sipao zemlju iz kanti i potom je polivao vodom kako bi od nje napravio blato“.

Ovo je Bastać na delu, vidite kako on to stručno poliva vodom zemlju. Evo što ostaje posle Marka Bastaća, blato. Zamislite tu bahatost i osionost, radnim danom, u radno vreme dođete ispred zgrade u kojoj treba da se održi sednica Skupštine grada Beograda i pravite blato, i za to primate platu od građana Srbije, od građana Beograda zapravo. Nakon višemesečnih blokada radova, opsedanja građane, lomljenja znakova, ograda, maltretiranja građana, radnika i svega ostalog što su mesecima radili, u petak su nadmašili sami sebe, pokazali zapravo da je blato vrhunac politike i Marka Bastaća i svih tih iz Saveza za Srbiju i njihovog šefa Dragana Đilasa.

Podsetiću građane da je Marko Bastać, nažalost, još uvek predsednik opštine Stari grad i postavlja se pitanje kako je moguće da u radno vreme, umesto da se bavi pitanjima od značaja za građane Starog grada, umesto da rešava njihove probleme, on pravi blato.

Imam pitanje za MUP sa tim u vezi, a to je – da li je bilo remećenja javnog reda i mira od strane Bastaća i ostalih koji su učestvovali u ovoj žalosnoj predstavi? Pitanje za beogradski Sekretarijat za poslove komunalne policije – da li je došlo do narušavanja komunalnog reda i radnji kojima se narušava opšte uređenje grada? Ako se ispostavi da je bilo remećenja javnog reda i mira, odnosno narušavanja komunalnog reda, zahtevam od nadležnih organa da reaguju ne bi li se zaustavilo ovo višemesečno maltretiranje građana Beograda.

Postavlja se pitanje – dokle će histerična i agresivna manjina da maltretira sve živo u ovom gradu? Oni se ponašaju kao da zakona za njih ne važi, oni mogu da upadaju gde god hoće, mogu da blokiraju koga god hoće, mogu da šikaniraju koga god hoće. Ja znam da su Đilas, Bastać, Jeremić i svi ostali iz tog Saveza za Srbiju navikli da budu i bahati i osioni, ali prosto jednom moramo stati na put ovom ludilu.

Drugo moje pitanje se odnosi, odnosno upućeno je rektorki Beogradskog univerziteta, kako je to ona prepoznala članove vladajućih stranaka u zgradi Rektorata tokom blokade te iste zgrade od strane navodno nekih studenata, a koji pripadaju nekakvoj organizaciji „Jedan od pet miliona“? Dakle, na koji način ih je prepoznala, kojom metodologijom ili joj je možda neko rekao da to mora da kaže, možda je neko vršio pritisak na nju, možda ju je neko doveo u zabludu? Zašto ovo pitam?

Krajnje je neverovatno da ona izjavi kako su pripadnici vladajućih stranaka upali u Rektorat, i to je primetila tek desetak dana nakon što su pripadnici političke organizacije „Jedan od pet miliona“, koji se predstavljaju studentima, zaposeli zgradu, blokirali taj ulaz, danima nisu dozvoljavali ni njoj, ni ostalima da uđu.

Ono što je još neverovatnije jeste da ona navodno nije videla pripadnike opozicionih stranaka u Rektoratu. Cela Srbija je videla i Boška Obradovića, i onog Lutovca, i Mariniku Tepić, i onog Miljuša, i sve ostale te opskurne likove koji nisu ni krili da dolaze da daju podršku tim studentima. Nisu to ni krili, već su se predstavili kao politička organizacija „Jedan od pet miliona“. Svima je jasno da je ovo politički protest i da je u pitanju…

(Predsednik: Hvala.)

Završavam u jednoj rečenici.

… tužna politička predstava Saveza za Srbiju i Dragana Đilasa. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, pa evo na samom kraju rasprave čuli smo gotovo sve moguće argumente koji idu u prilog tome da treba da se produži rok tzv. starim studentima.

Dakle, čuli smo i argumente dela opozicije koji se zalažu za ne ograničavanje nekim određenim rokom u tom smislu. Ja sam siguran da ste, gospodine ministre, vi uzeli u obzir sve moguće argumente kojima ste rukovodili da predložite baš ovakav model, a to je da se ipak ograniči na dve godine i ja mislim da je to dobro i mislim da su svi narodni poslanici imali prilike da pročitaju i mejlove koji su nam slali sami studenti neposredno pred ovo zasedanje. Lično mislim da je ovo optimalna i dobra mera, dakle, da se izađe u susret tim ljudima, da im se produži rok, dve godine u ovom slučaju, da imaju mogućnost da privedu studiranje kraju. Ali, s druge strane, da se i pošalje poruka da jednom mora da se ipak okonča, ne bih upotrebio reč agonija, ali u svakom slučaju da se ne pretvori u ono što niko od nas ne želi, a to je večito studiranje.

Kada kažem da će SNS podržati ovakav model, a imali smo prilike da čujemo i ostale poslaničke grupa, pa i jedan deo opozicije je predložio nešto drugo. Međutim, jedino što nismo čuli jeste šta o ovom misle one poslaničke grupe, odnosno one stranke koje nisu danas na zasedanju, a koje su u tom tzv. bojkotu.

Sada, u skladu s tim, meni je zanimljivo kako je to sve okarakterisao Vladimir Gajić. U pitanju je predsednik, ako se ne varam, pravnog saveta Narodne stranke. To je stranka onog Vuka Jeremića koja je u tom bojkotu, a čiji poslanici ne dolaze na zasedanje Narodne skupštine, pa u pogledu bojkota on kaže – tvrdim pouzdano da nijedna od stranaka i pokreta koja namerava da izađe na izbore nema infrastrukturu da pokrije ni 10% biračkih odbora u Beogradu, a o Srbiji da i ne govorim i ja se potpuno slažem sa njegovom konstatacijom. Kaže – tu se ništa neće promeniti ni za šest meseci. Slažem se i sa tom konstatacijom, tu se ništa neće kod njih promeniti za mnogo, mnogo vremena. Pitanje je da li mogu da popune i listu sa 250 kandidata. I sa tim se potpuno slažem. Jedino s čim se ne slažem, ne bih ja ovo ograničio samo na opozicione stranke koje eventualno nameravaju da izađu, nego mislim da je on imao u vidu upravo svoju stranku i ostale stranke koje su upravo proglasile taj bojkot iz ovih navedenih razloga - niti imaju kandidate s kojim bi izašli na redovne, lokalne, pokrajinske i parlamentarne izbore, niti mogu da skupe potpise, niti imaju infrastrukturu da pokriju biračka mesta, a imali bi priliku. Na tom biračkom mestu na izborima opozicija bi imala apsolutnu većinu u pogledu broja kontrolora, odnosno članova biračkog odbora, ali nemaju ljude, zato što praviti stranku, siguran sam sa ovim će se složiti i kolege iz dela opozicije koja je prisutna na današnjem zasedanju, praviti stranku je mukotrpan posao, težak posao. Treba obići Srbiju, treba graditi infrastrukturu, treba praviti mesne odbore, treba razgovarati sa ljudima, sve ono što oni niti rade, niti im pada na pamet da tako nešto urade. Na delu pokazuju i svoju lenjost.

Đilas je inače kupio stranku na gotovo. Došao čovek i kupio stranku. Tako isto i Vuk Jeremić. Dakle, ne pada im na pamet da se bave time. To je razlog zašto prave taj, da kažem, unapred pripremljen alibi za izborni debakl koji ih očekuje svakako. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospodine Marinkoviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, čuli smo u dosadašnjoj raspravi i od predstavnika predlagača, gospodina Komlenskog, ali i od ovlašćenog predstavnika SNS, gospođe Tomić zašto je važan ovaj predlog koji je danas na dnevnom redu, dakle Predlog autentičnog tumačenja odredbe člana 2. Zakona o potvrđivanju ugovora o izmenama i dopunama finansijskih ugovora između Republike Srbije i Evropske investicione banke.

Mislim da ne moram da napominjem značaj finansijskih ugovora koji su Srbija kako zajmoprimac i Evropska investiciona banka kao zajmodavac, zaključile, a koji se odnose na projekte: Klinički centri A, Klinički centri B, opštinska i regionalna infrastruktura, autoput "Koridor 10", istraživanje i razvoj u javnom sektoru, „Program modernizacije škola“, autoput "Koridor 10, faza I", „Unapređenje objekata pravosudnih organa B“, i rehabilitacija i bezbednost puteva.

Svi ovi projekti su veoma značajni za razvoj Srbije, za privredni rast nove investicije, za rast BDP, za bolji životni standard građana, za veće plate, veće penzije. Zato je izuzetno važno da se ovim autentičnim tumačenjem otklone sve one eventualne nejasnoće i nedoumice koje se mogu pojaviti u primeni ove odredbe.

Dok se mi danas bavimo finansijskim ugovorima koji se tiču i putne i saobraćajne infrastrukture, komunalne infrastrukture, projekata ulaganja u škole, u obnove škola, bolnica, vrtića i ostalim kapitalnim ulaganjima, Đilas, Jeremić, Obradović i ostala gospoda iz Saveza za Srbiju se bave konstruisanjem afera, plasiranjem laži, izmišljotina protiv Nebojše Stefanovića, oca Nebojša Stefanovića, Aleksandra Vučića, koji im je svakodnevna meta, i ostalih iz SNS.

I juče, ali evo i danas smo svedoci kako u praksi to izgleda. Đilas, kao glavnokomandujući, da nalog i onda svi oni kao po komandi kreću da ponavljaju istu priču po istoj matrici i Boško i Jeremić i svi ostali. Dakle, to su saopštenja, konferencije za novinare, izjave svaki dan. Onda, nadležne ustanove, državne ustanove reaguju, demantuju, iznesu najkonkretnije moguće informacije i dokaze, ali za to nema prostora u njihovim medijima. Džaba što se "Krušik" oglasio, džaba što se Ministarstvo odbrane oglasilo, džaba što su vrlo detaljno dali celu retrospektivu i sve moguće informacije u tom smislu.

To za njih nije tema. Tema je samo šta je rekao Vuk Jeremić, šta je rekao Boško Obradović, šta je rekao Dragan Đilas i ovi njihovi studenti, Lutovac student, Marinika Tepić student, Srđan Milivojević student i tako dalje. Evo ih, to je ta vesela družina. Evo ih, svi su tu. Neko bi rekao - velika srećna porodica. Pa, niti je velika, niti je srećna, a još manje je porodica.

Koja je njihova politika? Koja je njihova politika svih ovih godina? Godinama su bežali od ideje vanrednih izbora. Dakle, molili su Boga godinama samo da ne bude vanrednih izbora.

Sada, kada smo se približili redovnim izborima, izborima koje zakon propisuje da moraju da se održe u određenom roku, e sad ćemo da proglasimo bojkot. Šta drugo mogu? Da čestitaju Vučiću na pobedi, da čestitaju SNS na pobedi? Teško da ćemo to od njih da doživimo.

Svesni su da izborima apsolutno ne mogu da ostvare nikakav pristojan rezultat i zato su i proglasili bojkot i, kako da kažem, to predstavlja unapred pripremljen alibi za izborni debakl koji ih čeka i to dobro zna i Dragan Đilas i svi oni iz tog nesrećnog saveza za Srbiju. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajući.

Član 106, mada sam mogao da reklamiram i ostale članove, koji govori o tome da govornik može da priča samo o onome što je tačka dnevnog reda.

Ja mogu da imam razumevanje, delimično, za opsesiju Zoranom Mihajlović od strane prethodnog govornika, ali i još nekih govornika iz njegove poslaničke grupe, ali ono za šta nemam razumevanja to je za onaj deo izlaganja kada su se pominjale neke uštede, pa neki milioni, pa milijarde, pa sve čovek što je mogao da pomeša, pomešao.

Pomešao je i cifre i brojke i sve ostalo, ali kada smo već na temi ušteda, ja moram da kažem, pa upravo tim uštedama danas smo u situaciji da možemo da povećavamo plate zaposlenima u javnom sektoru. Upravo tim uštedama, danas smo u situaciji da možemo da povećavamo penzije. Pri tome, tu mislim i na jednokratna povećanja, ali mislim i na redovna povećanja penzija. Tu mislim i na povećanje minimalne zarade koja je danas skoro duplo veća nego što je bila u vreme kada su Srbijom upravljali neki drugi.

Da li je dovoljna? Ne tvrdim da jeste, ali je duplo veća nego što je bila dok su Đilas i ostali vladali Srbijom. Tu mislim na gradnju auto-puteva, tu mislim na saobraćajnu, putnu infrastrukturu, tu mislim na rekonstrukciju i puteva i škola i mostova i bolnica i vrtića.

Tako radi odgovorna Vlada, na čijem čelu je SNS, koju predvodi Aleksandar Vučić.

O političkoj kulturi prethodnog govornika, koji je bio gradonačelnik te stranke na gradskim izborima, najbolje su rekli građani Beograda. Zahvaljujem.

Nije lako govoriti posle uvaženog kolege Marka Atlagića.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, odnos prema ovom Predlogu zakona, odnos prema Narodnoj skupštini, odnos prema studentima, odnos prema građanima Srbije poslanici dela opozicije su po ko zna koji put jasno pokazali, tako što nisu došli na današnju sednicu.

Da stvar bude gora, neki od njih su bili u ovoj zgradi danas, neki su držali konferencije za novinare, neki su čak bili u skupštinskom restoranu dole, poput Boška Obradovića, verovatno su ogladneli od tog bojkota, i onaj Živković je držao konferenciju za štampu i kao uvek lupetao razne gluposti na konferenciji za novinare, s tim što je danas bio posebno euforičan, možda je popio malo više, a sada ne znam, pa je čak i najavljivao hapšenje Vučića.

Sad, da nije smešno, bilo bi tužno. Valjda će se otrezniti u međuvremenu pa će shvatiti da danas Srbija nije ona Srbija iz njegovog vremena, nije ona Srbija iz vremena „Sablje“, kada je hapsio desetine hiljada građana Srbije. Na sreću građana Srbije, taj isti Zoran Živković, niti bilo ko iz te vesele družine, nikada više neće biti u prilici da hapsi bilo koga.

Boško je opet najavljivao, odnosno davao podršku nekakvoj grupi studenata koja blokira Rektorat i rekao kako je on lično bio danas tamo i na taj način priznao ono što već svi znamo da ono nije nikakav studentski protest, već je običan politički protest sa isključivo političkim zahtevima i političkim ciljevima, a iza koga stoji, upravo Dragan Đilas i Savez za Srbiju.

Ja bih mogao da razumem da su u pitanju zahtevi tih studenata koji se tiču nekih studentskih pitanja, koji se tiču studentskog standarda, koji se tiču ispitnih rokova ili bilo šta što ima veze sa studentima, ali ne mogu da razumem zahteve za smenu ministra finansija. Kakve veze ima studentski protest sa ministrom finansija?

Evo, kako to izgleda. Evo ga, Zoran Lutovac, student, očigledno ispred Rektorata, evo je Marinika Tepić, student verovatno, evo ga i Boško Obradović, student, verovatno dogovaraju ovde ispitne rokove ili ne znam šta već bi drugo mogli da rade.

I, kaže Boško, kako ovi studenti predstavljaju intelektualnu hrabrost, citiram - poštenje, i kako oni brane akademsku čestitost. Evo kako to u praksi izgleda. Evo, imao ovde jednog siledžiju, ne znam da li kamera može da zumira, siledžija koji se rve u Rektoratu sa jednim mladićem. Taj siledžija im je inače glavni na svakom tom njihovom protestu, uvek je prvi kada se sukobljavaju. Evo je druga slika, evo ga jedan drugi siledžija. Ovo je kada su izgurali jednog mladića, kolegu, dakle iz te prostorije. Dakle, sve sama intelektualna elita i sve sama akademska čestitost na delu.

Ono što je takođe simptomatično, to je sa su svi danas u glas pokušali da iskonstruišu nekakvu aferu oko izvoza naoružanja. Pokušali su da optuže Nebojšu Stefanovića, njegovog oca i Aleksandra Vučića naravno, on im je svakodnevna meta u tom smislu. Nema veze što je sve demantovano istog momenta i od strane "Krušika" i od strane Ministarstva odbrane i od svih ostalih nadležnih institucija. Nema veze što je dokazano da su u pitanju optužbe bez ikakvog utemeljenja, nema veze što je ceo postupak bio potpuno transparentan, nema veze što se tim zlonamernim lažima direktno narušava odbrambena, da kažem, moć Srbije i odbrambena industrija Srbija. Ništa to njima nije važno, bitno je da se hiljadu puta ponovi neka laž i da se to posle preko njihovih medija besomučno ponavlja iz dana u dan da bi se postigao efekat da hiljadu puta ponovljena laž postane istina. E, pa neće ovog puta uspeti.

Dakle, jedino je važno da se po svaku cenu i na svaki način napadne SNS i Aleksandar Vučić i da se to ponavlja na "N1" i na svim ostalim njihovim medijima. Tamo nećete čuti ništa o autoputevima, tamo nećete čuti ništa o investicijama, ništa o fabrikama, nećete čuti ništa ni o povećanju plata zaposlenih u javnom sektoru, nećete čuti ni o penzijama koje će biti povećane, nećete čuti ni o jednokratnoj pomoći penzionerima sada u decembru, nećete čuti ni o povećanju minimalne zarade radnika koja će uskoro biti duplo veća, nego za vreme kada su oni vršili vlast i sve ostale stvari koje su značajne za život građana.

Niko od njih neće primetiti da je Vučić prvi predsednik Srbije koji je obišao četiri zapadnokrajiške opštine u Federaciji BiH, a gde Srbi predstavljaju ogromnu većinu, dakle Drvar, Grahovo, Glamoč i Petrovac pre nekoliko dana. Gde su sad patriote iz Dveri da pozdrave pomoć Vlade koju je Vučić odneo kada je obišao ove četiri opštine? Što kaže gospodin Martinović, oni ni ne znaju da postoje ta mesta, na mapi verovatno ne bi znali da pokažu ta mesta. Dakle, gde su da pozdrave ovakav gest, pomoć za naš narod koji živi u te četiri opštine, koje su posle Dejtonskog sporazuma ostale izvan Republike Srbije.

Umeli su, ali to je bilo u vreme dok su glumili patriote, umeli su da kritikuju Vladu kako, eto, Vlada spava, Vučić spava, ne brine o Srbima izvan Srbije. A, niko ih nikada nije obišao, Vučić je prvi koji je otišao, obišao taj narod i odneo konkretnu pomoć.

Nadovezao bih se za sam kraj na uvaženog kolegu Atlagića, koji je govorio o tom nekom portalu "Istinomer", a čija smo meta uglavnom svi mi iz SNS. Profesore, i sam sam u nekoliko navrat bio na tapetu tog "Istinomera" koga ja inače zovem "lažomer", čak sam proglašen i za lažova godine zato što sam se drznuo da kažem - Aleksandar Vučić ne laže, niti je išta slagao. To sam posle u svom govoru dokazao konkretnim činjenicama. Zbog te rečenice, odnosno zbog dela rečenice sam proglašen lažovom godine od strane tog "lažomera", a vele da kažu kako su oni "Istinomer".

Sad, zamislite koliko ih to boli, zamislite koliko im smeta Aleksandar Vučić, kada su zbog jedne rečenice bili u stanju da me proglase lažovom godine. Ali, profesore, budite ponosni na to što vas oni napadaju, kao i ja što se ponosim kada me napadaju oni koji ništa dobro ne misle ni srpskom narodu, ni srpskoj državi. Sve dok nas oni napadaju i nas i Aleksandra Vučića, siguran sam da je Srbija na dobrom putu. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

U sklopu šire rasprave o Predlogu zakona o patentima, nadovezao bih se na ono o čemu je govorio prethodni govornik, uvaženi kolega Rističević koji je predložio ovaj amandman i naveo tom prilikom neke primere u tom smislu, mogao bih da dopunim da je televizija N1 na taj način zapravo patentirala način za izigravanje zakona. Patentirala je način za izvrgavanje zakona ruglu. Patentirala je način za izbegavanje plaćanja poreza Republici Srbiji i zahvaljujući našem kolegi Vladimiru Đukanoviću koji je gostovao pre neki dan na toj famoznoj televiziji N1 imali smo prilike svi da vidimo kako to u praksi izgleda. Pa, se onaj nesrećni voditelj i zbunio tom prilikom, pa nije mogao da objasni da li oni emituju, da li reemituju, kako sve to funkcioniše, što me podsetilo na onaj film i na onu čuvenu repliku – da ja sam muzičar, da, ja nisam muzičar, pa onda opet kaže – da ja sam muzičar.

Iz svih ovih razloga želim da podržim amandman prethodnog govornika i da ga podržim u apelu da se nadležni organi pozabave više tom, da kažem, sramnom izvrgavanja ruglu zakona Republike Srbije, tom televizijom N1 koja se pretvorila zapravo u aparat za političku propagandu ove grupacije oko Saveza za Srbiju i prednjači u svim onim napadima na Vladu Srbije, na SNS i Aleksandra Vučića. Zahvaljujem se.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, predlažem da se ne prihvati amandman na član 7. Predloga zakona, iz onog obrazloženja koje je i Vlada dostavila u formi mišljenja zašto ovaj amandman nije prihvatljiv. Kao što možemo da vidimo iz tog mišljenja, ja ću pročitati jedan deo, kaže – amandman se odbija budući da Zakonom o visokom obrazovanju nisu propisani uslovi za prelazak sa dualnog na druge modele studija. Davanje ovlašćenja visokoškolskoj ustanovi da opštim aktom uredi prelazak sa dualnog na druge modele studija usklađeno je sa članom 102. stav 12. Zakona o visokom obrazovanju. Dakle, ovde je u pitanju potpuno drugi zakon. Meni je žao što je kolega prethodni govornik to prevideo.

Ono preko čega ne mogu da pređem i ono što mi je zasmetalo u usmenom obrazloženju prethodnog govornika, to je poređenje Srbije sa nekom, kako je rekao, kolonijom. Valjda je hteo da kaže da je Srbija danas kolonija neka ili nečija kolonija, to nisam baš najbolje shvatio. Ja bih samo želeo da mu poručim da Srbija danas nije kolonija, Srbija je danas pristojna, uređena i moderna država, država kojom niko ne upravlja, država kojom niko ne komanduje, država čije rukovodstvo brine jedino, samo i isključivo o srpskim nacionalnim interesima.

Možda je prethodni govornik mislio na Srbiju iz nekog drugog perioda. Možda je prethodni govornik mislio na Srbiju kada su Srbijom upravljali neki drugi, pa je opisivao takve slučajeve. Ja bih tu u jednom delu mogao da se složim, da smo mi, nažalost, u našoj istoriji, ne tako davnoj istoriji, imali na čelu države ljude koji su Srbiju doživljavali kao koloniju, ljude koji su ispunjavali svaki hir i svaku želju i svaki zahtev raznih ambasada, ljude koji su po svoje mišljenje išli po raznim ambasadama itd, ali to danas nije slučaj. Srbijom, na čijem čelu je Aleksandar Vučić, danas niko ne može ni da komanduje, niti može da nameće bilo šta što nije u skladu sa srpskim nacionalnim interesima i to predsednik Srbije demonstrira uvek i na svakom koraku.

Iz svih tih razloga želim da pozovem da odbijemo ovaj amandman. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Predsedavajuća, drago mi je što predsedavate sednicom.

Dame i gospodo narodni poslanici, juče, dakle 9. septembra navršilo se 26 godina od jednog od najstrašnijih zločina nad Srbima u Republici Srpskoj Krajini od strane Hrvatske u tzv. operaciji "Medački džep".

Ovaj zločin poznat i pod nazivom "krvavi septembar u Lici" otpočeo je 9. septembra 1993. godine iznenadnim napadom Hrvatske vojske na podvelebitska sela u Lici, Divoselo, Čitluk, Počitelj i Medak.

Ova agresija Hrvatske je bila treća po redu agresija na Republiku Srpsku Krajinu od proleća 1992. godine, kada je Republika Srpska Krajina stavljena pod međunarodnu zaštitu mirovnih snaga UN, tzv. UNPROFOR. Prvo se desio napad na Miljevački plato kod Drniša 21. juna 1992. godine, kada je ubijeno i masakrirano 40 srpskih teritorijalaca i milicionera.

Zatim, pola godine kasnije, 22. januara 1993. godine usledila je agresija pod nazivom "Operacija Maslenica", odnosno napad na Ravne kotare u severnoj Dalmaciji, kada je ubijeno 348 vojnika i civila srpske nacionalnosti, a prognano preko 10.000 Srba sa ovih prostora. Mnoga srpska sela tom prilikom sa tog područja su potpuno uništena i spaljena, a posebno težak zločin bio je pokolj na Velebitskom prevoju Mali Alan kada su ubijena i masakrirana 22 pripadnika srpske vojske Krajne.

Nakon toga je usledio napad na „Medački džep“, kada je poginulo ili nestalo 88 Srba, od čega 46 vojnika, šest milicionera i 38 civila, od kojih 26 starijih od 60 godina, a među njima 17 žena i u ovoj agresiji su potpuno spaljena, opljačkana i uništena sela Medak, Počitelj, Čitluk i Divoselo. Za ove zločine u Haškom tribunalu optuženi su komandanti hrvatske vojske Janko Bobetko, načelnik tadašnji Generalštaba Hrvatske vojske, Rahim Ademi, komandant vojne oblasti Gospić i Mirko Norac, komandant Devete gardijske brigade. Janku Bobetku optužnica nije ni uručena jer je preminuo aprila 2003. godine, a Haški tribunal je septembra 2005. godine ovaj slučaj prebacio hrvatskom pravosuđu i to je bio prvi slučaj da Haški tribunal predaje neki predmet nekom nacionalnom sudu.

Posledica toga je da je Rahim Ademi oslobođen, a Mirko Norac je osuđen na, rekao bih, simboličnih sedam godina za dela nesprečavanja ubistava civila, pljačkanje imovine, ubijanja i mučenja ratnih zarobljenika, da bi mu kasnije Vrhovni sud Hrvatske umanjio i tako malu kaznu na šest godina, dakle, 2010. godine. Tokom samog suđenja čuli su se jezivi detalji i svedočenja o monstruoznim zločinima i iživljavanjima nad srpskim narodom, poput nabijanja žena na kolac, odsecanja glave, rasporivanja, bacanja žena u sopstvene kuće, a zatim spaljivanja i ostale monstruoznosti.

Posebno je važno svedočenje komandanta snaga Ujedinjenih nacija u Hrvatskoj, francuskog generala Žana Kota, od 19. septembra 1903. godine, nakon kompletnog obilaska ovog područja. On je tom prilikom izjavio: „Nisam našao znakove života, ni ljudi, ni životinja u nekoliko sela kroz koja smo prošli. Razaranje je bilo potpuno sistematsko i namerno“. Posledica ove agresije je i to što je ova oblast od tada potpuno opustošena. Prema popisu iz 1991. godine, u selu Medak živela su 563 stanovnika, ogromnom većinom Srba, danas tek 60, u selu Počitelj 307, danas troje, u selu Čitluk 129, danas troje, u Divoselu od 344 ljudi više nema nikoga.

Imajući u vidu da gotovo niko nije odgovarao za ove zločine, postavljam pitanje Ministarstvu spoljnih poslova – da li su do sada preduzete sve raspoložive mere prilikom bilateralnih susreta sa hrvatskim zvaničnicima, a u cilju pronalaženja i procesuiranja svih odgovornih za ovaj i ostale zločine?

Završavam u sledećoj rečenici, sve dok se to ne dogodi, sve dok se Hrvati ne suoče sa svojom prošlošću, dok ne prestanu sa svakodnevnom revizijom istorije, o čemu je pričao i kolega Komlenski, dok ne prestanu sa svakodnevnim gaženjem osnovnih ljudskih prava Srba i sa rehabilitacijom ustaštva, Hrvatska ne može da pledira da bude demokratska i evropska država. Zahvaljujem.

Zahvaljujem gospodine Marinkoviću. Uvaženi ministre, sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, izuzetno, rekao bih, važne tačke su na dnevnom redu, tri zakona iz domena intelektualne svojine koji imaju za osnovni cilj da se ove oblasti usaglase sa zakonodavstvom EU.

Čuli smo u dosadašnjoj raspravi i od vas, ministre, kao i od ovlašćenog predstavnika SNS, uvaženog kolege Orlića, sve one najbitnije elemente koji se menjaju u ovom predlozima i kada je reč o patentima i kada je reč o intelektualnoj svojini i svim onim kreativnim rešenjima kojima dopunjujemo postojeće praznine u ovim oblastima, a koji su do sada bili deo, da kažem, zakonske regulative kada je reč o navedenom.

Meni što je najzanimljivije, to je odnos nekih poslanika, odnosno nekih poslaničkih grupa prema ovoj temi. Dakle, neki ponovo iz nekih njihovih razloga nisu došli na ovo zasedanje, oni to pravdaju nekakvim bojkotom, neki su došli, ali samo do skupštinskog hola. Pa, su ovde držali neke konferencije za štampu i juče i danas. Neki su bili jutros i u ovoj sali, ali samo u delu sednice kada su se postavljala poslanička pitanja. Dnevni red ih očigledno ne interesuje, ono što je na dnevnom redu njih ne zanima ili nemaju šta da kažu. To najbolje govori, gospodine ministre, o tome da su ovi predlozi zakona kvalitetni, čim mi nismo čuli ni jednu suštinsku zamerku na njih do ovog trenutka, dakle u ovom delu rasprave.

Bio je onaj Živković, Zoran, juče ovde, mislim kada kažem ovde, mislim u holu skupštinskom, održao je konferenciju za novinare, i jedino što je rekao za ovu sednicu i za ove tačke dnevnog reda, bilo je - a zašto nije spojena sa prošlonedeljnom sednicom? Čemu posebna sednica, zašto posebna sednica?

Pazite koliko je to licemerno, najglasniji su bili u zahtevima da se ne spajaju tačke dnevnog reda koje nisu srodne međusobno, a juče se na konferenciji za štampu žali, zašto nismo spojili ovu sednicu sa prošlonedeljnom, dakle zašto sve to nismo lepo objedinili sa prošlonedeljnom sednicom kada su na dnevnom redu bili međunarodni sporazumi? Ali, to vam je njihova politika, kada ni sami ne znaju šta hoće i zašta se zalažu, da li su za izbore, nisu za izbore, da li su za bojkot itd? Pa, u skladu sa tim, non-stop i menjaju svoje zahteve i svoje uslove. Jedne nedelje im smetaju izborni zakoni, iako su to njihovi izborni zakoni. Oni su doneli te izborne zakone koji im danas smetaju. Pa im jedne nedelje smeta birački spisak, onda sledeće nedelje oni to promene, pa im smeta finansiranje, odnosno način na koji je regulisano finansiranje predizbornih aktivnosti, i sada im u poslednje vreme smeta Vučićevo pojavljivanje u medijima. Oni bi sada voleli da zabrane Vučiću da se pojavljuje u predizbornoj kampanji.

Ali, ipak se slažu svi oni u jednoj stvari, a to je ova najnovija ludorija, da se napravi nekakva prelazna ili predizborna Vlada. Sad, zamislite tu ludoriju, da se napravi nekakva tehnička Vlada u koju će naravno i oni da uđu i faktički bez izbora da preuzmu vlast u državi. Onaj Veseli Boško Obradović, to Veseli, to mu je nadimak koji mu je dao Velja Ilić pre neki dan, ja se lično slažem sa tim nadimkom. Sad, taj Boško Obradović kaže juče u jednoj televizijskoj emisiji, da je odluka o bojkotu doneta na vrlo reprezentativnom uzorku, pa kaže – preko 90% opštinskih odbora Dveri se na nekakvoj anketi izjasnilo za to i to je njemu vrlo reprezentativan uzorak. Napravi čovek nekakvu anketu u svojim opštinskim odborima, inače ih ima pet u najboljem slučaju za njih, i kaže da je to reprezentativni uzorak.

Moram da priznam da ništa smešnije nisam čuo u poslednje vreme. Da nije smešno bilo bi tužno. To je bilo u onom delu emisije pre nego što se bavio nekim rijaliti učesnicima, možda razmišlja o ulasku u neki rijaliti program, ja mu želim svu sreću u tom nekom smislu. Opet, onaj Jeremić priča o nekakvim bitkama, bitkama za dušu opozicije. Valjda planiraju da se biju između sebe, ne znam o kakvim bitkama je reč.

Dakle, sve u svemu cirkus jedan opšti u režiji Dragana Đilasa, koji po svaku cenu želi da stavi sve opozicione stranke pod svoju kontrolu pokušavajući da proglašavanjem bojkota pripremi alibi za izborni debakl. Ali, građani su ga, evo i pre neki dan u Medveđi, ali i u svim drugim mestima, građani su vrlo jasno pokazali šta misle o tome. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospodine Marinkoviću.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, izuzetno je važna tema na dnevnom redu, potvrđivanje Sporazuma o ukidanju vize sa više zemalja od kojih, moram da naglasim to, većina nije priznala lažnu državu Kosovo.

Ovo svakako predstavlja unapređenje saradnje Srbije sa ovim zemljama, jačanje bilateralnih odnosa i doprinosi jačanju međunarodnog ugleda Srbije i poslanička grupa, u skladu sa tim, SNS će svako podržati ove sporazume.

Ova sednica, nažalost, ponovo protiče bez prisustva jednog dela opozicije koji se nalaze u tom takozvanom bojkotu, čime na najbolji način pokazuju da ih ne interesuje ni međunarodni položaj Srbije, ni bilateralni odnosi sa drugim zemljama, ni položaj Srbije kada je reč o KiM, ni koliko je država povuklo priznanje lažne države Kosovo, niti bilo koja druga tema od interesa za građane Srbije.

I, naravno da ih to ne interesuje, jer je za njihovo vreme, dakle, od trenutka jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova, pa do 2012. godine, 87 zemalja je priznalo Kosovo, a od 2014. godine pa do danas je 15 zemalja povuklo ili suspendovalo priznanje lažne države Kosovo. To je konkretan podatak i to je ako hoćete konkretan rezultat, prvenstveno zahvaljujući Aleksandru Vučiću i Vladi Srbije, dakle, ovde mislim na celu Vladu da mi neko ne zameri da se oseti uvređenim.

Sada, zamislite da su za vreme njihove vlasti uspeli makar jedan delić rezultata oni da ostvare u tom smislu, da makar jednu državu ubede da povuče priznanje Kosova ili da ne prizna lažnu državu Kosovo, zamislite koliko bi nam lakša situacija bila, zamislite, koliko bi nam lakša situacija bila, zamislite koliko bi nam time olakšali poziciju, ali njih tada nije to interesovalo, dakle, nisu ni pokušavali i ništa pod milim bogom nisu uradili po tom pitanju.

Dakle, ništa nisu uradili da spreče jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova, da spreče ocepljenje Crne Gore ako želite ili bilo šta drugo kada je reč o srpskim nacionalnim interesima. Ali, ne bih više o njima, neki od njih su i danas bili u Skupštini ovde uprkos tom njihovom bojkotu, ali nisu bili u sali. Držali su nekakve konferencije za novinare, iznosili svakakve gluposti i neistine i onaj Zoran Živković i Marinika Tepić. Znate, to im je najlakše, ne žele da uđu u salu, pa da ovde suprotstavimo stavove da suočimo argumente, lakše im je da zakažu konferenciju za novinare tu u holu i tamo se nalupetaju, i Živković i Marinika Tepić. Od tog Živkovića samo to i navikli, njegova uloga je da dođu na konferenciju za štampu, izvređa nas onako brutalno sve, na to smo i oguglali, a Marinika Tepić, verovatno ne zna u kojoj stranci je ove nedelje, pošto je toliko stranaka izmenila da bi teško bilo da objasni u kojoj je stranci ove nedelje.

Ali, ja vas molim da ipak imate razumevanje i za njih, njima je tako naređeno. Njihov šef Dragan Đilas, njima naredi šta kog dana, ko od njih da uradi i oni moraju da izvrše zadatak koji su dobili od svog šefa, koji inače ovih dana pokazuje neverovatnu nervozu, koja je posledica određenih istraga, određenih malverzacija, finansijskih malverzacija u kojoj je do guše upleten. Kako te istrage budu napredovale tako će i Đilas biti sve nervozniji i nervozniji, a sve to zbog činjenice da ne ume da da odgovor na jedno vrlo jednostavno pitanje, a to je kako je uspeo da sa prijavljenih 74 hiljade evra, koje je navodno zaradio u Češkoj, kako je uspeo da sa 74 hiljade evra dođe do 25 miliona evra lične imovine po zvaničnim pokazateljima. To su zvanični podaci.

Kako baš njegove firme, u vreme baš njegove vlasti ili vlasti stranke u kojoj je bio, da ostvare zaradu koja se meri u stotinama miliona evra? Dakle, to su vrlo jednostavna pitanja na koja on nikako da nam pruži odgovor. Sad, kada se postave ta pitanja, kada nadležni organi krenu da rade svoj posao i kada otpočnu istrage u tom pravcu, pa onda neko bude i uhapšen, neko bude priveden na informativni razgovor, onda kreće histerija i kampanja najmonstruoznijih optužbi i napada i na Aleksandra Vučića i članove njegove porodice i na Nebojšu Stefanovića i na sve ostale iz SNS. To sve preko navodno neslobodnih medija, ugnjetavanih medija, cenzurisanih medija, i „N12“, i „Nova“, i razne lokalne televizije, i „Blic“, i „Danas“, „Vreme“, „NIN“, „Nedeljnik“ verovatno ću nekoga i propustiti, a onda će mi to zameriti, dakle toliko su ugušeni mediji da svaki dan po ceo dan imamo samo napade, optužbe i izmišljene afere protiv svih iz SNS, protiv Vlade Srbije, protiv Aleksandra Vučića.

Onda, kada im ne prođe ni lansiranje izmišljenih afera, ni lansiranje lažnih izmišljotina, onda proglase bojkot izbora, onda je to njima rešenje. Nema veze što nikom živom ne mogu da objasne kako je moguće bojkotovati redovne izbore, dakle redovne lokalne, pokrajinske i parlamentarne izbore, izbore koje zakon propisuje da moraju da se održe u određenom roku, u redovnom roku. Mislim da ne postoji zabeležen slučaj u svetu da je neko bojkotovao lokalne izbore. Na stranu što nemaju apsolutno nikakvu argumentaciju u tom smislu, na stranu što nemaju ni jedan jedini argument. Dakle, prvo izađu sa nekakvim zahtevima, sa nekakvim uslovima, onda mi kažemo – evo, spremni smo da prihvatimo sve te vaše uslove u skladu sa zakonom, sve smo spremni da prihvatimo. Onda ni to ne valja, onda promene i uslove, promene zahteve, promene sve, sve tako redom do ovog njihovog poslednjeg zahteva, a to je da se napravi nekakva prelazna Vlada, nekakva tehnička vlada u koju će naravno oni da uđu. Aleksandar Vučić je bio vrlo jasan i glasan po tom pitanju, ja ovom prilikom ne bih ponavljao kakva je poruka bila njima u tom smislu.

Dakle, ovde je jasno da oni pošto poto hoće samo vlast bez izbora, da ih to jedino zanima i da su svesni da i građani Srbije apsolutno ne podržavaju u tome i zato su i proglasili taj bojkot kao alibi, unapred pripremljen alibi za debakl koji ih čeka na izborima. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, pre samog prelaska na amandman želim da istaknem nešto što je jako važno, a to je da pripadnici za Saveza za Srbiju, Dragan Đilas, Vuk Jeremić, Boško Obradović i niko od ostalih tih kolovođa tog Saveza za Srbiju još uvek, iako je ceo dan prošao, nisu našli za shodno da se ni na jedan način odrede, ograde i osude jedan od najmonstruoznijih tvitova koji poziva na progon, linč i silovanje predsednika Republike Srbije, njegove porodice i njegove dece.

Predsedavajući, dajte mi minuta da vam pročitam o čemu se radi. Aleksandar Vučić kao predsednik Republike nakon uspešno završenog projekta vezano za Železaru Smederevo, projekta koji će obezbediti stotine i stotine radnika, radnih mesta, projekta koji vredi stotine i stotine miliona evra objavljuje tvit u kome se kaže – ovo je jako važan dan za nas, za Srbiju, za Smederevo, radnike koji ovde rade, jer su Kinezi ovom novom investicijom potvrdili da žele da ostanu ovde, da žele da ulažu jer veruju u uspeh Železare.

Na njegov tvit jedan od pripadnika tog Saveza za Srbiju je napisao „Dokle bre više žvalonja? Dokle, J ti Danila mrtvog. Nabijem ti na K, kljakavu Milicu, šmokljo.“ Mislim da je ovo nezabeleženo u novijoj istoriji Srbije.

Ovako monstruozne pretnje, ovako skandalozno vređanje dece i maloletne dece predsednika Republike je do sada nezabeleženo. Mislim da svaka institucija u Srbiji mora da reaguje po hitnom postupku. Mislim da svaki relevantan faktor u Srbiji i politički i svaki drugi mora da nađe način da osudi ovako monstruozno vređanje predsednika Republike i dece maloletne.

Predstavnici Saveza za Srbiju, zašto njih spominjem? Zato što osoba koja je pisala ovo nije psihički rastrojena, nije reč ni o kakvom ludaku, pa da mu se oprosti na mentalno rastrojstvo ili ludilo. Osoba koja je ovo pisala je aktivista tog Saveza za Srbiju, neprestano piše takve i slične komentare, a na društvenim mrežama Savez za Srbiju prati njih, odnosno njihove naloge na društvenim mrežama.

Dakle, ovde je reč o političkoj mržnji, ovde nije reč o ludilu. Ovo je direktna posledica atmosfere linča, straha, nasilja i govora mržnje koju mesecima sprovodi Savez za Srbiju predvođen Draganom Đilasom, Vukom Jeremićem, Boškom Obradovićem i ostalima.

Mislim da MUP, Tužilaštvo mora pod hitno da procesuira ovakve i slične pojave. Zahvaljujem.