Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/9408">Aleksandar Marković</a>

Aleksandar Marković

Srpska napredna stranka

Govori

Zahvaljujem predsedavajuća.

Iz samog naslova je sasvim jasno da postoji potreba da Narodna skupština utvrdi preko anketnog odbora epilog, ali i se afere i sva nepočinstva, koje je vršio prethodni govornik Radoslav Milojičić dok je obavljao funkciju predsednika Opštine Smederevska Palanka.

Epilog njegove vlasti u tom gradu su bili minusi, gubici i dugovi. Ukupni dugovi tog grada u trenutku kada je prethodni govornik otišao sa vlasti bili su više od tri milijarde dinara. Dakle, potpuno uništio grad, razorio u svakom smislu, ostavio taj grad i bez struje i bez vode i sa nagomilanim dugovima.

Ja ću vam ovom prilikom dati samo jedan primer kako je to izgledalo u njihovo vreme. Opštinska vlast u Smederevskoj Palanci, dok je on obavljao funkciju kupi zemljište, odnosno Dom vojske od Ministarstva odbrane, kada je ministar bio Dragan Šutanovac za 33 miliona i 165.000 dinara. Opština potom plati još preko dva miliona dinara starim vlasnicima na ime otkupa zemljišta, pa onda na sve to plate još četiri miliona 835.000 dinara na ime rušenje objekata na tom zemljištu.

Dakle, ukupno preko 40 miliona dinara ulože u ceo taj projekat. Onda sve to lepo zajedno, genijalno uzmu, pa prodaju firmi „Deleze Srbija“ za 26 i po miliona dinara i time na najdirektniji način oštete budžet za preko 13,5 miliona dinara. Dakle, kupe nešto za 40 miliona dinara, prodaju ga za 26 i po miliona dinara.

Tako su oni vodili Srbiju, tako su vodili opštine i gradove. Ovo je bio samo jedan u nizu primera kako je konkretno Radoslav Milojičić upravljao tim gradom. Imamo milion primera. Dakle, sećamo se kako je za jednu noć pio 343 piva u kafiću, u kome je inače voleo da obavlja svoju funkciju, osim što je trebao u zgradi opštine da vrši funkciju predsednika opštine, on je imao jedan lokalni kafić u kome je sedeo i u kome je popio za jednu noć 343 piva. To su sve platili građani Smederevske Palanke, dakle, preko računa opštine. Sećamo se kada je tamo tukao ljude, napadao ljude na ulici. Bio je jedan slučaj koji je ga je optuživao direktno i njega i neke njegove prijatelje, koji su inače bili poznati u tom gradu kao Kenini tigrići, to je znala čitava Smederevska Palanka. Zato mislim da bi Narodna skupština morala da utvrdi sve afere čiji je vinovnik bio upravo Radoslav Milojičić. Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, postoji ogromno interesovanje javnosti u Srbiji da se otkrije kako se obogatio Dragan Đilas. Dragan Đilas je šef prethodnom govorniku i celoj ovoj tužnoj skupini preko puta nas, iako se to ne dopada Bošku Obradoviću koji je koordinator poslaničkih grupa koje podržavaju taj Savez za Srbiju.

Zašto ovo pitam, mislim da bi anketni odbor bio idealna prilika da se otkrije na koji način se obogatio Dragan Đilas, a obogatio se do enormnih granica. Dakle, ako uzmemo u obzir to da kada je postao gradonačelnik Beograda imovina mu je bila automobil, 70.000 evra i nekakva ženina kuća, a kada je otišao sa vlasti, otišao sa funkcije gradonačelnika Beograda, imovina mu je 24 miliona, više od 24 miliona evra samo u nekretninama, ljudi. Samo u nekretninama više od 24 miliona evra, kako? Na koji način?

Na koji način je neko sposoban da zaradi za kratko vreme 24 miliona evra samo u nekretninama? NJegove firme su prihodovale 300 miliona evra. U celokupnom periodu kada je vršio vlast, dakle, ne samo gradonačelničku funkciju, prihod je bio preko 500 miliona evra. Ali, nas u ovom trenutku zanima samo taj period kada je obavljao funkciju. Zašto? Zato što je u to vreme, taj period Beograda, beleže jedino i isključivo afere čiji je vinovnik upravo bio Dragan Đilas.

Dakle, imamo sijaset afera. Imamo aferu rekonstrukcije bulevara Kralja Aleksandra, gde je grad oštećen sa šest miliona evra. Dakle, tu je bilo i hapšenja, njegov najbliži saradnik je uhapšen tom prilikom u toj aferi.

Imamo aferu vezanu za podzemne kontejnere, čuvena afera, Beograđani znaju, preko šest miliona evra je oštećen budžet.

Imamo aferu „Pazov-grad“, imamo aferu nabavke tramvaja, velika afera 53 miliona evra je koštala građane Beograda. Ovo su ozbiljni iznosi.

Imamo aferu „Bus Plus“.

Na kraju krajeva, imamo onu ogromnu aferu „Mosta na Adi“. Čitav Most na Adi je bio zapravo jedne velika afera koja je zaista enormno koštala budžet Beograda i građane Beograda.

Ostavio je Beograd u dugu od preko milijarde evra, 1,2 milijarde evra je dug Beograda bio. Iako on negira pa je nekom drugačijom matematikom dolazio do cifre od 400 ili 500 miliona evra, što je takođe ogroman iznos, ali je zaboravio da uključi i dugove javnih komunalnih preduzeća i ustanova čiji je grad osnivač i gradskih opština, što sve ukupno dovodi do cifre od 1,2 milijarde evra.

Tako da, imamo situaciju, dok je grad zaduživan, dok su građani siromašeni, Dragan Đilas se naglo bogatio i zato mislim da bi Skupština morala da formira anketni odbor.
Zahvaljujem, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, javnost u Srbiji je zainteresovana da se rasvetle sve okolnosti i činjenice povezane sa prethodnim govornikom, Balšom Božovićem i povezanim licima kod kupovine nekretnina u „Beogradu na vodi“.

Vidite, predsedavajući, ovo licemerstvo. Balša Božović, koji je najglasniji u kritikama na račun „Beograda na vodi“, dugi niz godina već, a onda se ispostavilo da mu tadašnja devojka ili verenica, šta već, prodaje stanove u „Beogradu na vodi“. Dakle, s jedne strane Božović „Beograd na vodi“ naziva prevarom, kriminalom, itd, a s druge strane ne smeta mu da mu devojka prodaje stanove u okviru Projekta „Beograd na vodi“. On je ovde govorio kako nema ništa od toga, kako nikada neće biti izgrađen „Beograd na vodi“, evo, ja bih želeo da ga pozovem da izađe iz Skupštine, da se prošeta malo gradom i da se na licu mestu sam uveri do kog stepena je već izgrađen „Beograd na vodi“.

Podsetio bih i javnost da još nismo dobili odgovor na pitanje odakle novac za čuvene Maldive, koliko je koštalo čuveno zimovanje na Maldivima prethodnog govornika, ko je to platio, kako sa poslaničkom platom neko može da priušti zimovanje na Maldivima, koje po svim mogućim procenama košta oko 15.000 evra. Gledao sam tamo imovinsku kartu prethodnog govornika, tamo je prijavljena poslanička plata, kaže – nema ušteđevine, četvrtina nekakvog stana. Dakle, kako sa poslaničkom platom neko može da priušti zimovanje od 15.000 evra? Dakle, to su neka pitanja na koja moramo da dobijemo odgovore.

Međutim, šta on radi, jeste li primetili, predsedavajući? On ovde sve što predlaže, predlaže uglavnom predloge iz domena lokalnih tema, ono što je u domenu lokalnog parlamenta, ono što je u domenu gradske skupštine. E sad, ja znam da on nije gradski odbornik i ja znam da njegova stranka nije prešla cenzus. On i njegova stranka na beogradskim izborima nisu uspeli ni 5% glasova da osvoje, pa samim tim on nije više gradski odbornik i sad ovde Narodnu skupštinu zamara ovim temama koje su čisto lokalnog karaktera.

Želim samo da kažem da kada Balša Božović bude podneo ostavku zbog katastrofalnog rezultata koji je ostvario na prethodnim izborima, onda ćemo ga uzeti za ozbiljno, tada ćemo ga shvatiti ozbiljno. Kada bude podneo ostavku zbog svega onoga što je Đilas radio, zbog svih pljački i krađa koje je Đilas radio dok je vršio vlast, a deo te vlasti je bio i Božović, tada ćemo ga shvatiti ozbiljno.

I još jedna stvar. Kada bude podneo ostavku, zbog svih laži koje ovde izgovara, a za šta nema dokaze i što se posle ispostavi da je bila laž, tada ćemo ga shvatiti ozbiljno. Zahvaljujem.
Zahvaljujem, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, javnost u Srbiji je zainteresovana da saznamo kako se Zoran Živković obogatio. Zato sam predložio formiranje anketnog odbora koji bi utvrdio sve činjenice i okolnosti vezanih za aferu „Vinograd“, a čiji je akter prethodni govornik, bivši premijer Zoran Živković.

To će biti idealna prilika, ako usvojite predlog za obrazovanje anketnog odbora, idealna prilika da dobijemo širu i potpunu sliku o tome kako je bivši premijer uspeo da se obogati u vreme kada su građani Srbije naglo siromašili.

To je bilo vreme pljačkaških privatizacija, to je bilo vreme kada su zatvarane i gašene firme i fabrike, to je bilo vreme kada su radnici ostajali bez posla, ali, eto, nije svima loše bilo to vreme. Neko je uspeo i da se obogati, poput prethodnog govornika, ali građani Srbije imaju pravo da znaju istinu na koji način se obogatio. Građani Srbije imaju pravo da znaju kako je dobio bespovratne subvencije od 41 milion dinara ili po tadašnjem kursu 525.000 evra i to bespovratnih subvencija.

Dakle, treba da dobijemo širu sliku o tome da li je bilo trgovine uticaja, da li je bilo zloupotrebe službenog položaja, da li je on uticao na nekoga da mu omogući da dobije toliki novac.

Šta je zatim uradio sa tim novcem? Šta je bilo na kraju sa tim vinogradima? Ja se bojim, a anketni odbor bi trebalo da to istraži, da je od svih subvencija, od svih vinograda, na kraju ostao samo ogroman stan na Vračaru, dupleks na Vračaru.

Informacije kojima mi raspolažemo govore u prilog tome da je ozbiljna korupcija i ozbiljan kriminal, jer znamo sa kim imamo posla. Imamo posla sa čovekom koji je dugo u politici. Nije se Zoran Živković juče pojavio ovde, pa da mu verujemo na reč. Znamo ga još dok je bio savezni ministar unutrašnjih poslova, u vreme kada su puštani na slobodu teroristi iz tzv. OVK i braća Mazreku i Aljbin Kurti i Fljora Brovina itd. On je tada obavljao funkciju saveznog ministra unutrašnjih poslova. Znamo ga još dok je bio gradonačelnik Niša, kada je pozivao građane Niša da ne plaćaju račune za komunalne usluge, pa na kraju kada je ušao u vlast, onda ih je ostavio na cedilu, onda je zaboravio da su palili u buradima, teatralno onako, račune za struje.

Znamo ga i dok je obavljao funkciju premijera, kada je zaveo vanredno stanje, kada je hapsio ljude, zaveo strahovladu, teror, cenzuru, medijski mrak i sve ostalo. Zato mislim da Skupština treba da... (Isključen mikrofon.)
Zahvaljujem, predsedavajući.

Javnost je uznemirena i postoji potreba da se utvrdi, da se formira anketni odbor koji bi utvrdio činjenice i okolnosti vezanih za nenamensko trošenje sredstava dodeljenih za predizbornu kampanju kada je reč o pokretu Dveri, pokretu prethodnog govornika koji je državni novac koji je dobio za sprovođenje izbora trošio na skupa odela, trošio po poznatim prestoničkim restoranima. Dakle, izvlačio novac iz privatnih firmi, ali i preko advokata koje je navodno plaćao i po nekoliko miliona dinara, a koji su posle te pare vratili njemu u kešu.

Dakle, ovo je jedna afera koju je uznemirila javnost i ja bih želeo da se formira anketni odbor koji bi ovo potanko utvrdio i dao jednu širu sliku o tome kako se zloupotrebljava državni novac.

Imamo situaciju da je Obradović na ime pokreta Dveri samo u jednom prestoničkom klubu, februara prošle godine napravio ceh od čak 501 hiljadu dinara. Dakle, više od 500 hiljade dinara je potrošio u kafani. Nije se štedelo, pa je popijeno između ostalog čak 91 čaša vina Šardone, preko 1200 flaša piva, dakle, on je nadmašio i Kenu po broju popijenih piva iako je to teško. Onda, 53 koktela Plava Laguna, 64 koktela Mai Tai, 163 flašice vode, 297 Koka-kole, 43 Red bula, pa flaša viskija Balantaj, „DŽek Denijels“ i tako dalje.

Ne razbacuje se na provod Boško Obradović samo u Beogradu, pa je tako u jednom čačanskom restoranu „Top spid“ potrošio 93 hiljade dinara na četiri bureta piva, preko stog gaziranih sokova i isto toliko negaziranih, zatim, 24 energetska pića, šest flaša rakija, nekoliko vrsta viskija i tako dalje.

Dakle, on za izbornu kampanju dobije pare od države i te pare onda potroši u kafani. Potroši tako što kupuje nekakva odela, pa ne znam, imamo ovde tri sakoa, dvoje pantalona, jedan kaput i tako dalje. To je sve koštalo 109 hiljade dinara. Postavljam pitanje kakav je to sako od 109 hiljade dinara. Mi nosimo sakoe domaće proizvodnje sa nekom umerenom cenom, dakle, ne plaćamo sako 109 hiljade dinara.

Na spisku troškova koje pokrivaju Dveri su i advokatske usluge za koje je tokom 2017. godine plaćeno čak 700 hiljade dinara čak. Dakle, možete li da zamislite predsedavajući, završavam, kako bi tek trošio novac kad bi bio na vlasti, ne daj bože.
Zahvaljujem, predsedavajuća.

Dame i gospodo narodni poslanici, iz naslova ovog predloga se vidi potreba da se obrazuje anketni odbor koji bi utvrdio sve okolnosti i činjenice koje su dovele do nenamenskog trošenja u predizbornoj kampanji,a gospodin Ševarlić je poslanik koji je izabran na listi DSS – Dveri. Opet, kao i malopre, dolazi do toga da, gde god su Dveri u pitanju, tu imamo nenamensko trošenje, zloupotrebu u trošenju budžetskih sredstava.

Moram da podsetim javnost da je Boško Obradović, lider tog lažnog patriotskog pokreta Dveri trošio državni novac na razne žurke, na žurke u Beogradu, na žurke u Čačku, po skupim restoranima, gde su točili litre i litre alkohola najrazličitijeg, pa ćemo navesti samo jedan primer. Dakle, u jednom prestoničkom klubu, februara 2017. godine, napravio je ceh od čak 500 hiljada dinara. Pet stotina hiljada dinara je potrošio na alkoholna i bezalkoholna pića, pa imamo 91 čašu vina šardone, preko 1.200 flaša piva, 53 koktela Plava laguna, 64 koktela Mai Tai, 163 flašice vode, 297 Koka-kole, 43 flaše Red bula, pa flaša Balantajnsa, flaša DŽek Denijelsa, kao i još stotine vrsta vina, sokova i alkoholnih bića. Dakle, dobije novac za sprovođenje predizborne kampanje, a onda ga on potroši na žurke i na pijančenje.

Drugi deo novca su trošili na šoping, tako da su tri sakoa, dvoje pantalona i jedan kaput platili 109 hiljada dinara. Državne pare koje su bile opredeljene za sprovođenje predizborne kampanje potroši na sako, pantalone. To je stil te lažne patriotske organizacije Dveri, i to nije prvi put.

Setimo se da ga je Dragan Đilas finansirao godinama, dok je bio gradonačelnik Beograda, a kada su ovi glumili nekakvu desničarsku organizaciju. Setimo se samo kako su se Dveri godinama finansirale u Kolubari, u godinama kada je Kolubara bila jedan od najvećih gubitaša, kada je beležila ogromne gubitke, samo su u jednoj godini dobili 4,2 miliona dinara, a u vreme kada je DSS vodio Kolubaru. Setimo se kako ga je opština Inđija finansirala, a kada su imali onaj ugovor sa Ninamedijom. Dakle, to je njegova poslanica danas u njegovom poslaničkom klubu. Tako ih je Goran Ješić finansirao godinama.

Ovo sve govorim, jer Dveri ne biraju gazdu. Dveri rade za onoga ko ih plati, bio to Dragan Đilas, bila to DS, danas je opet Dragan Đilas. Dakle, ko ih plati, oni su svuda.
Zahvaljujem, predsedavajuća.

Saša Radulović je jedan od bivših partnera prethodnog govornika Boška Obradović. Znate, kod njega se nikada ne zna, on te partnere političke menja, što bi narod rekao, kao čarape.

Ali, kada je reč o Studiju B, moram da priznam da sam lično gledao nekoliko puta, prethodnog govornika, kako gostuje na Studiju B u kampanji za beogradske izbore. Nekoliko puta sam ga lično gledao kako gostuje tamo i priča koje kakve gluposti. Ali, on neka najbolje pita svog sadašnjeg šefa, neka pita Đilasa za Studio B, on mu je prava adresa. Pitaj Đilasa, on će ti sve reći, on sve zna o Studiju B.

Dok je Đilas bio gradonačelnik niko, apsolutno niko iz SNS, ni sekunda jednog, nije smeo da bude na Studiju B, bila je apsolutna zabrana, ni sekunda jednog niko iz SNS nije smeo da gostuje.

Da se vratimo mi na temu finansiranja Dveri, dakle ono što malopre nisam rekao, tu je Ministarstvo dijaspore. Ministarstvo za dijasporu je 2009. godine dalo 300 hiljada dinara lažnoj patriotskoj organizaciji Dveri. Godine 2008. Ministarstvo vera 400 hiljada dinara je uplatilo lažnoj patriotskoj organizaciji Dveri. Onda imamo 2008. godine opet Ministarstvo za dijasporu isto 300 hiljada dinara. Sve ukupno milion dinara su dobili od Ministarstva za dijasporu i Ministarstva vera u toku jedne godine za svoj rad.

Imamo i inostrane sponzore, pazite sad ovako, Drago Kovačević kaže – Dveri su u Moldaviji bile na političkom skupu zajedno sa Željkom Markić iz hrvatske organizacije „U ime obitelji“. Ta Željka Markić inače je poznata kao neko ko se zalaže da se Srbima u Hrvatskoj zabrani da mogu uopšte da glasaju o izboru Vlade i o donošenju budžeta. E, sa takvima Dveri rado sarađuju, zajedno putuju po belom svetu, zajedno učestvuju na kojekakvim seminarima i organizacijama. Vrlo lako nađu zajednički jezik, verovatno i tu ima nekog novca, verovatno i od njih dobijaju neke pare.

Kada je reč o nasilju i kada je reč o tome kako Boško Obradović ne napada žene. Evo, ja ću navesti četiri primera, Gordana Uzelac, Mara Dragović kao novinarka „Pinka“, Maja Pejčić u RIK-u, Maja Gojković kao predsednica Skupštine i to ovde u Narodnoj skupštini. Dakle, četiri slučajeva, četiri napada na žene. Gde god se Boško pojavi, tu imamo nasilje, a danas nas optužuje za nekakvo nasilje, a nikad se nije oglasio povodom ubistva Ranka Panića koga su ubili ovi njegovi sa kojima je on danas na vlasti. Oni su ga ubili. Isti oni koji danas prete vešanjem, silovanjem i ubistvom i premijeru i predsedniku.
Zahvaljujem, predsedavajuća.

Dame i gospodo narodni poslanici, među svim sumnjivim poslovima gospodina Ješića u Inđiji je svakako i jedan ugovor. U pitanju je ugovor između opštine Inđija, dok je predsednik bio Goran Ješić, i „Ninamedia kliping“ preduzeća, a na čelu tog „Ninamedia klipinga“ se nalazi upravo poslanica Dveri, opet Dveri, Marija Janjušević. Evo, dolazimo do jedne zakonomernosti. Gde god je nenamensko trošenje sredstava, gde god je nekakva mućka sa novcem, odmah dođemo do toga da su u pitanju Dveri i Boško Obradović.

Moram da kažem da pre izvesnog vremena kada je Uprava za sprečavanje pranja novca u redovnom postupku kontrolisala finansijsko poslovanje lažne patriotske organizacije Dveri, Boško Obradović je odmah na sav glas zakukao kako je u pitanju politički napad, kako je u pitanju napad na njega, čak je to nazvao nekakvim državnim udarom na Dveri. Konferencije za štampu, odmah je zakukao.

Evo šta su državni organi otkrili. Evo šta nam Boško Obradović nije rekao. Dakle, državni organi su vrlo transparentno otkrili kako Srpski pokret Dveri na ime nekakvih fiktivnih faktura silne milione dinara uplaćuje određenim firmama na ime prometa robe i usluga.

Dakle, ovde postoji čitav jedan tabelarni prikaz, čitava šema kako je to organizovano. Zatim, te firme taj novac pretvore u keš, a onda u kešu vrate Bošku Obradoviću taj novac i onda imamo kako su četiri miliona i 200 hiljada 23. marta 2017. godine iz Dveri prebacili preduzeću „Mintel“ iz Borče, Verica Cvijanović je vlasnik. Dakle, onda je ta Verica Cvijanović dalje kroz neke transfere to pretvorila u novac, njemu vratila naravno taj keš. Pa, onda imamo 23. marta iste godine „Futskon“ iz Borče takođe, pazite sad, vlasnik Ivan Cvijanović, nije Verica, nego Ivan Cvijanović, pa onda imamo preduzeće „Veluks“ d.o.o. Beograd 24. maja 2017. godine tri i po miliona dinara, pa je u pitanju opet Ivan Cvijanović, dakle, u pitanju je jedna porodica, a posle kada smo se raspitali ko su ti ljudi, to su sve aktivisti Dveri, to su kandidati za odbornike Dveri. E, tako oni posluju.

Državni novac prebace nekakvim sumnjivim firmama, oni to pretvore u keš, onda Bošku Obradoviću vrate u kešu, onda Boško Obradović organizuje žurke, troši taj novac na pića, na žurke, na provode, na odela, na kapute, na pantalone, itd, itd.
Predsedavajuća, Đođre Vukadinović je još jedan od koalicionih partnera prethodnog govornika i Boška Obradovića iz te lažne patriotske organizacije Dveri. Isto je u pitanju jedan sumnjiv posao vezan za isisavanje novca iz jednog državnog preduzeća. U pitanju je „Lutrija Srbije“, ali to je već manir.

Meni je drago što je i građanima Srbije jasno da gde god su Dveri, tu je nenamensko trošenje sredstava, tu je neka zloupotreba položaja i tu je neko isisavanje novca iz različitih državnih preduzeća.

Želim samo zbog javnosti da pročitam kako je glasio ugovor između Gorana Ješića, odnosno Opštine Inđija i ove njihove perjanice ovde Marije Janjušević, poznate kao „Nina medija“.

Dakle, član 1. tog ugovora je od 21. februara 2005. godine tretirao zajednička prava i obaveze između naručioca i izvršioca, ali član 5. je zanimljiv. Kaže: „Naručilac priznaje izvršiocu usluge naknadu za usluge iz ovog ugovora za ukupne troškove u visini od“, pazite sad, „toliko i toliko“, namerno neću cifru da pominjem, „toliko i toliko evra“, pa onda slovima „toliko i toliko evra za praćenje 307 štampanih i 42 elektronska medija“. Mislim da prvi put u životu vidim ugovor koji je zaključen, a da se u njemu spominje cifra u evrima, dakle u devizama.

Kada je reč o prethodnom govorniku, govorniku koji je malopre komentarisao beogradske izbore, ja ne znam zašto je on pristao na očigledan zadatak koji je dobio od svog šefa Boška Obradovića, pristao da komentariše beogradske izbore. Pa, upravo na beogradskim izborima su Dveri doživeli potpuni debakl. Njihov debakl na izborima je upravo bio u Beogradu. Najočigledniji je bio u Beogradu. Dva posto nisu dobili, dakle.

Boško se posle izbora izvukao, na Nogu se slomila kola, pa je morao da bude smenjen sa mesta predsednika beogradskog odbora ili koju je već funkciju obavljao. Ako tada Srđan Nogo nije shvatio da Boško Obradović prodaje svoje prijatelje, da izdaje svoje stranačke kolege, onda verovatno nikada neće ni shvatiti.

Dakle, Boško Obradoviću je bitan samo novac. On radi za onoga ko mu da novac, bio to Đilas, bio to bilo ko.

Predsedavajuća, ostavku njegovu svakako ćemo prihvatiti. Ostavku koju je pominjao malopre svakako prihvatamo, ali iz drugog razloga – zato što je gnusno pozivao na ubistvo predsednika i premijera i na sve njihove laži, predsedavajuća, koje slušamo o nekakvom nasilju na nekim skupovima, ja želim samo jednu istinu da kažem – Ranka Panića je ubila čizma Borisa Tadića, Vuka Jeremića, Dragana Đilasa, ali i Boška Obradovića, koji je danas s njima u koaliciji.
Zahvaljujem uvažena predsedavajuća.

Dame i gospodo narodni poslanici, pa Šutanovac dok je bio na čelu DS je zdušno pomagao Dveri, kao i Dragan Đilas, kao i Goran Ješić u Inđiji, o čemu smo sve pričali. I ovde je još jednom jasno da Dveri ne biraju za koga će da rade, odnosno biraju samo na osnovu kriterijuma, a to je novac. Ko im da više oni onda rade za njega.

Želeo bih da iskoristim priliku da podsetimo šta je nekada Boško Obradović pisao i pričao za Dragana Đilasa. Kaže Boško Obradović – Dragan Đilas je lako i brzo prešao put od studentskog lidera do tajkunskog medijskog magnata. Dakle, ovo je Boško Obradović, ovaj isti Boško Obradović danas koga gledamo ovde Đilasov udarni jurišnik, najbolji plaćenik Đilasov u Skupštini Srbije. To je nekada pričao za tog istog Đilasa.

Kaže – Dragan Đilas je ušao u posao sa medijima u vreme režima Slobodana Miloševića, kada su to mogli ili strani agenti, poput njegovog kompanjona s početka B92 Verana Matića, ili pouzdani ljudi bračnog para Milošević, poput Slavka Ćuruvije ili Željka Mitrovića, koji su kasnije promenili stav. Ovde se radi o tome da je čovek spreman da sve ono za šta se zalagao, da sve ono što je govorio danas pogazi i da otvoreno služi nekome za koga je nekada govorio sve najgore.

Da se vratimo samo oko onog dela vezano za nenamensko trošenje sredstava, što ovaj predlog za formiranje anketnog odbora i predviđa. Dakle, želeo bih da istaknem da je za advokatske usluge tokom avgusta 2017. godine, Dveri su platile 700.000 dinara, pa onda na istu advokatsku kancelariju, samo mesec dana ranije je leglo 1,1 milion dinara, a u spisku pruženih usluga piše da toliko košta pravna obuka članova stranke, na šta je dodato još 25.000 dinara.

Državna revizorska institucija je konstatovala da je nenamenski potrošeno čak 39 miliona dinara, 39 miliona dinara. U prilog toj tvrdnji obelodanjena su dokumenta u kojima je samo za digitalni marketing i gugl usluge sa računa Dveri otišlo 2,6 miliona dinara. Dakle, uzme od države, potroši na izlaske, na provode, na kafane, ono što preostane izvlači u svoj džep. I onda ne mora da čudi zašto mu je važna saradnja sa Draganom Đilasom. Važan mu je samo sopstveni džep koji puni od tajkuna poput Dragana Đilasa i Vuka Jeremića. Zahvaljujem.
Zahvaljujem, predsedavajući.

Član 106, deo koji govori da je govornik dužan da se drži tačke dnevnog reda.

Iako ste pokušali da intervenišete, niste uspeli, jer prethodni govornik iz lažne patriotske organizacije Dveri je pokušao ovde da glumi nekog patriotu, pokušao je da glumi nekog zaštitnika srpskih nacionalnih interesa, zaštitnika države, ali nemojte vi, gospodine Vesoviću, da štitite državu, zato što postoje organi …
Evo, obraća ću se vama, pa mu vi prenesite.
Postoje organi države Srbije, postoje institucije koje to treba da rade. Podsetiću da su upravo predstavnici SNS ovde prvi zauzeli stav, prvi reagovali, prvi osudili skandalozno ponašanje gospodina Ugljanina, a takođe ću podsetiti i da je predsednik države, Aleksandar Vučić još pre nekoliko meseci jasno poručio – Suljo, nema za tebe fotelje, Suljo ne možeš računati na učešće u vlasti.
Dakle, pre nekoliko meseci je Vučić to još poručio, poslao poruku na taj način, osudio njegovo skandalozno ponašanja, a kao što ste malopre i vi rekli, gospodine predsedavajući, i premijerka je danas na vrlo jasan način zauzela stav i poslala političku poruku i zato mislim da su oni poslednji koji treba ovde da glume neke patriote i neke zaštitnike srpskih nacionalnih interesa. Zahvaljujem.
Zahvaljujem, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovo je poslednji amandman koji sam podneo na predloženi zakon i on naglašava potrebu za modernizacijom Sektora za vanredne situacije.

Ja mislim da je to jako važno, ali bih u tom smislu želeo da istaknem dosadašnje neke napore u tom pravcu, kao što je činjenica da su policijske uprave u Srbiji dobile u toku ove godine 72 nove marice, ali i to da je Sektor za vanredne situacije već dobio 14 novih vatrogasno-spasilačkih vozila tokom ove godine, ali da nas do kraja godine očekuje nabavka još 60 novih vatrogasno-spasilačkih vozila kojima ćemo u najznačajnijoj meri popraviti situaciju samog voznog parka. Mislim da je to jako važno.

Što se tiče samog zakona, želeo bih posebnu pažnju da usmerim na odnos lokalnih samouprava u Srbiji kada je reč o samom Predlogu zakona. Dakle, mi imamo problem sa određenim brojem lokalnih samouprava čije rukovodstvo se ponaša na jedan krajnje neodgovoran način i mislim da je tu najdrastičniji primer gradonačelnika Šapca, koji je i juče, umesto da bude na svom radnom mestu, dan proveo u Strazburu. Tamo je tužakao svoju zemlju, svoje građane, svoju državu. Optuživao državu zbog svoje sopstvene nesposobnosti i zbog svojih sopstvenih neuspeha i to mu nije prvi put.

Ja ću podsetiti da je on i letos bio, zajedno sa onim Paunovićem nesrećnim iz Paraćina, u Istambulu, da je takođe tužio svoju državu, ali šta ćete, to je danas opozicija u Srbiji, opozicija koja, umesto da se raduje izborima, beži od izbora kao đavo od krsta, što kaže naš narod.

Dakle, čuli ste verovatno, gospođo ministre, da je opozicija odlučila da bojkotuje izbore u ove četiri opštine koje su u decembru mesecu sa nekim obrazloženjem kako su neregularni, a u stvari nemaju ni kandidate. Nisu sposobni da skupe ni potpise, ni sve ostale zakonom predviđene proceduralne stvari i onda je najlakše optužiti nas da su neregularni izbori, da ne postoje uslovi, a u stvari na taj način žele da prikriju svoju nesposobnost. Zahvaljujem.
Zahvaljujem predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, moje pitanje je upućeno MUP, povodom događaja u Vranju pre dva dana kada su, kako mediji navode, funkcioneri Jeremićeve Narodne stranke fizički i verbalno napali predsednika i članove biračkog odbora na izborima za nacionalne savete nacionalnih manjina.

Naime, predsednik odbora Jeremićeve Narodne stranke u Vranju, izvesni Đorđe Ristić i njihov odbornik izvesni Dragan Pavlović su u dvorištu Narodnog univerziteta, gde je bilo sedište biračkog mesta, bez ikakvog povoda vređali i provocirali predsednika i članove biračkog odbora nazivavši ih Ciganima i Bugarima uz povike „počistićemo vas kao što je Đilas počistio Cigane u Belvilu“, kao da je sramota biti pripadnik nacionale manjine, kao da je sramota, kao da je nešto loše u Srbiji biti Rom ili Bugarin ili pripadnik bilo koje druge nacionalne manjine.

Zatim, su fizički napali i pretukli predsednika biračkog odbora Popović Božidara, kome su tom prilikom povredili ruku, nos, a po licu od silne udaraca ima podlive. To je saopštila Gradska uprava Vranja, potpisao načelnik Gradske uprave Vranja, a prenelo je više medija, te ja pitam MUP-a da li su sproveli odgovarajuće postupke za rasvetljavanje ovog događaja i da li je podneta krivična prijava protiv ovih siledžija.

Posebno treba razmotriti zašto su uopšte bili tamo za vreme izbora? Zašto su bili na biračkom mestu? Kakvu su ulogu imali Jeremićevi funkcioneri na izborima za nacionalne savete nacionalnih manjina? Kakve veze Vuk Jeremić ima sa ovim izborima? Šta je tražio tamo?

Ako uzmemo u obzir da ovo nije prvi put, da od pripadnika tog njihovog Saveza za Srbiju doživljavamo razne fizičke napade, onda je jasno da su nasilje, divljanje i iživljavanje jedina politiku koju Savez za Srbiju nudi.

Setite se napada na novinarke TV „Pink“ Gordanu Uzelac i Maru Dragović od strane pripadnika tog lažnog patriotskog pokreta Dveri, kada su organizovali onaj protest.

Setite se divljanja Boška Obradovića u RIK, u izbornoj noći, kada je takođe povređena jedna žena, članica RIK-a. Setite se kad su poslanici Dveri divljački upali u kancelariju kod predsednika Skupštine Maje Gojković. Setite se napada na Aleksandra Martinovića na sednici Administrativnog odbora Narodne skupštine. Setite se kada su Šutanovac i Balša Božović fizički nasrtali i napali građane na Đeram pijaci, samo zato što su imali drugačije političko mišljenje.

Pre nekoliko nedelja je onaj Borislav Novaković, što je poverenik Jeremićeve stranke za Vojvodinu fizički napao policajce u Vrbasu prilikom redovnog izvršenja njihovog posla. LJudi obavljali svoj posao i napao ih Borislav Novaković. Setite se kada je Đilas izvređao i fizički nasrnuo na jednog građanina u Ralji samo zato što se taj građanin drznuo da postavi pitanje oko malverzacija prilikom tendera za vodovod i kanalizaciju. Dakle, čovek postavio pitanje i umalo nije fizički prebijen od Dragana Đilasa. Nije to tako davno bilo, bilo je 2011. godine

Ima još mnogo primera i svi oni govore da lideri Saveza za Srbiju poznaju jedino jezik nasilja. Ne smem da zamislim kako bi to izgledalo kada bi ne daj Bože, bili u prilici da vrše vlast, kakve bi razmere to sve poprimilo. Verovatno bi nas vešali kao ovi njihovi što pozivaju na vešanje.

Moje drugo pitanje je upućeno Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave i tiče se gradonačelnika Šapca koji se danas nalazi u Strazburu, gde će drvlje i kamenje da baca na svoju državu i građane. Želim odgovor na pitanje – ko plaća njegov put u Strazbur, smeštaj, ishranu i sve ostalo, dakle njegov boravak u Strazburu? Da li troškove tog njegovog puta plaćaju građani Šapca, odnosno da li je plaćeno iz budžeta tog grada? Ako se ispostavi da jeste, mora se tražiti njegova politička i krivična odgovornost, jer budžet grada nije njegovo privatno vlasništvo. Nije to njemu njegov otac ostavio u nasledstvo ili Dušan Petrović, pa da putuje po belom svetu i da se žali na svoju državu. Hvala.
Zahvaljujem, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, potpuno je jasno da iz svih onih razloga, odnosno iz svih onih argumenata koje smo čuli, kako od vas ministre, tako i od ovlašćene predstavnice SNS, da ovim zakonom vršimo nadogradnju postojećeg sistema koji je definisan Zakonom o vanrednim situacijama.

Kao što je jasno da će se ovim zakonom otkloniti sve ono što se u praksi pokazalo nedovoljno efikasnim, i ono što bih istakao to je da se daje mogućnost u slučaju neblagovremenog reagovanja lokalnih štabova, da Republički štab za vanredne situacije može da raspusti i uspostavi hitne vanredne štabove.

Dakle, ja želim posebnu pažnju da skrenem na odnos lokalnih samouprava kada je reč o ovoj temi, jer svedoci smo da postoji određen broj lokalnih samouprava u Srbiji čije rukovodstvo se na krajnje neodgovoran način ponaša.

Evo, možemo da uzmemo na primer, gradonačelnika Šapca, tog Zelenovića, koji je danas umesto da je na svom poslu, umesto da radi nešto za dobrobit građana Šapca, on je danas u Strazburu. Ako vas zanima zašto je u Strazburu, otišao je da se žali, otišao je da tuži svoju državu nekakvom komitetu i otišao da sve najgore priča o svojim građanima i o svojoj državi.

Jutros sam postavio poslaničko pitanje koje mogu i da ponovim sada, dobra je prilika, dakle, od čijih para on putuje u Strazbur? Dakle, ko snosi troškove njegovog puta u Strazbur, njegovog boravka tamo, smeštaja, ishrane i svega ostalog?

Dakle, ako se ispostavi da građani Šapca snose troškove njegovog putovanja po belom svetu i kukanja na račun države Srbije i svojih građana, mislim da je to za svaku moralnu osudu, mislim da je to za momentalnu ostavku, ali mislim da je u pitanju, odnosno da postoji potreba da se povede i krivična odgovornost u tom smislu, jer građani Šapca ga ne plaćaju da se bavi putovanjem po belom svetu i da kuka i da se žali na svoju državu, već da radi nešto dobro za same građane Šapca. Zahvaljujem.