Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/9408">Aleksandar Marković</a>

Aleksandar Marković

Srpska napredna stranka

Govori

Zahvaljujem predsedavajuća.
Naravno da nisam razumeo kada prethodni govornik uporno govori o stvarima koje nisu predmet ovog amandmana.
Dakle, predmet ovog amandmana je nešto sasvim drugo, odnosno ovog člana zakona. Niko ne planira da snabdeva brodove naftom o čemu se ovde pričalo. Uopšte to nije intencija, uopšte to ne sadrži ovaj član.
Ovde je u pitanju snabdevanje broda po sistemu brod – brod. I to nakon što se brod udalji na bezbedno rastojanje. Dakle, nikakva benzinska pumpa, nikakvo snabdevanje naftom, ništa od toga navedenog. Insistirao sam da to pojasnim zbog građana Srbije. Hvala.
Zahvaljujem, predsedavajuća.
Naravno da predlažem da se odbije ovaj amandman. Čuli smo od gospođe Tomić ključne argumente zašto bi to i učinili. Međutim, postaje već praksa ovog predlagača da predloži amandman, a onda u svom usmenom obrazloženju načne neke druge teme, i ono što je karakteristično, sve vreme provejava tema privatizacije. Mi kao poslanici SNS nemamo nijedan razlog da bežimo od teme privatizacije. Mislim da su neki drugi poslanici, mislim da je njima možda korisnije da izbegnu temu privatizacije.
Malopre smo čuli, i drago mi je što postoji konsenzus kod još nekih i opozicionih poslaničkih grupa oko teme kako će biti izvršena privatizacija Luke Novi Sad. Drago mi je što smo postigli tu vrstu konsenzusa. Drago mi je i priznanje da će to biti urađeno na transparentan način. Ali, tema privatizacije luka na najbolji način oličava kako su to oni uradili kada je reč o Luci Beograd. Pa je Savet za borbu protiv korupcije pisao u svom redovnom izveštaju, koji se inače bavi pojedinačnim slučajevima, jedino ukoliko oni ukazuju na neku širu pojavu koja posebno ističe izvore krupne korupcije u privredi i politici, a jedan od takvih slučajeva je koncentracija vlasništva koja je obavljena u a.d. Luka Beograd krajem 2005. godine, što je u javnosti ostalo gotovo nezapaženo, ali čiji efekti tek počinju da se osećaju i osećaće se svakako i u narednim decenijama.
Taj slučaj je posebno interesantan, jer poseduje sve karakteristike tzv. sekundarne privatizacije, odnosno procesa u kome dolazi do prenošenja akcija od zaposlenih na najbogatije ljude u zemlji koji imaju dobar kontakt, pod znacima navoda, sa političarima i državnim organima. Koji je to kontakt, koji su to političari? Sami možete zaključiti.
Luka Beograd je privatizovana u procesu preuzimanja akcija od strane preduzeća „Vorldfin“ iz Luksemburga. Pogađajte ko su vlasnici tog preduzeća? Marko Mišković, Ivana Mišković, Ivana Veselinović. Dakle, potpredsednica „Delte“ i članovi porodice Mišković, zatim Milan Beko drugu polovinu, itd. Preuzimanjem akcija preduzeće „Vorldfin“ kupilo je 40% akcija koje su pripadale državi i 1.745.521 akciju tzv. akcijski fond. Vrednost akcije je frizirana od strane države tada, tadašnjeg Ministarstva za privredu i Agencije za privatizaciju, i iznosila je 300 dinara, dok je knjigovodstvena vrednost iznosila 490 dinara, a stvarna vrednost 1.700 dinara po akciji. To je primer kako su oni vršili privatizaciju. Zato kažem, mislim da je korisnije nekim poslanicima da uopšte ne pominju danas reč privatizaciju. Ne bih dalje i pozivam da se odbije amandman.
Zahvaljujem predsedavajući.
Nekoliko članova Poslovnika je povređeno, dakle, najstrašnije je zloupotrebljen član 103. kod prethodnog govornika, ali on konstantno povređuje i član 109. i to stav 3. i stav 5.
Stav 3. jer prekida govornika u izlaganju i dobacuje, odnosno ometa govornika, maše ovde i rukama i nogama ceo dan, galami, dobacuje, vređa itd.
Gospodine predsedavajući, razumem njegovu frustraciju, apsolutno razumevanje za neku frustraciju imam, oni su navikli da gube, ponovo su izgubili na jednim izborima, ne oni direktno, ali tamo gde su njihovi predstavnici učestvovali izbaksuzirali su čak i američke izbore. Evo, ga Balša Božović iz kancelarije Demokratske stranke u Americi, pravi selfije, izbaksuzirao je i doveo do još jednog gubitka. Ali, molim vas poručite mu da se navikne na te gubitke da Demokratska stranka će svuda gubiti i na svakom mestu. Zahvaljujem.
(Radoslav Milojičić, s mesta: Najstrašnije sam uvređen.)
Zahvaljujem predsedavajući.
Član 107. grubo je narušeno dostojanstvo Narodne skupštine od strane gospodina Milojičića, ali ono što je bitnije grubo su povređena ….
(Branka Stamenković, s mesta: Bio je član 107, ja sam ga reklamirala.)
Ja vas molim da ih obuzdate, molim vas. Jako je važno. Grubo su povređena osećanja i građana Srbije i hiljade i hiljade dece sa smetnjama u razvoju od strane gospodina Milojičića, koji se na najmizerniji mogući način poigrao sa osećanjima dece sa smetnjama u razvoju i uvredio ih. I da ima imalo morala, izvinio bi se sada momentalno svoj deci u Srbiji sa smetnjama u razvoju.
Dakle, on nije negirao da je došlo do krađe, do pljačke „Heterlenda“, izgradnje doma za decu sa smetnjama u razvoju. Nije negirao da je došlo do najmonstruoznije krađe, već mu smeta kako je gospodin Martinović definisao pojam dece sa smetnjama u razvoju.
Ponavljam, da ima imalo morala, kao što nema, momentalno bi se izvinio i razmišljao da podnese ostavku, dakle. Ali, ja sam navikao, ja znam da on nema morala i da ga to ne zanima. Čime se on bavi? Bavi se izlascima, druženjem sa starletama, otprilike ovako to izgleda, gospodine predsedavajući.
(Poslanik pokazuje fotografiju.)
Ovo je jedna karakteristična njegova slika sa starletom, gde troši novac opštine Smederevske Palanke. Sramota da vas bude.
Zahvaljujem predsedavajuća.
Iako sam negde u jednom delu možda i saglasan sa prethodnim govornikom, moram da istaknem da ne možemo prihvatiti amandman kojim se predviđa brisanje ovog člana.
Želeo bih samo da razjasnimo jednu nejasnoću. Da, jeste ovaj pojam unesen prevashodno zbog „Železare Smederevo“, dakle, zbog naših kineskih partnera, zbog situacija koja je jako teška bila u tom preduzeću. Ono što je sigurno, sigurno je da ako je to svojevrstan ustupak, ustupak je u svakom smislu unesen u ovaj predlog zakona iz najbolje namere, da se izađe u susret kineskom partneru zbog 5.000 zaposlenih u „Železari“.
Stoga mislim da je to dobro, mislim da je to nešto što je dobro za Srbiju i svakako iz tog razloga bi to trebalo da ostane predmet ovog zakona, odnosno da se ne prihvati amandman kojim se briše određeni član. Zahvaljujem.
Zahvaljujem.
Predsedavajući, predstavnici ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, pa ovaj amandman je zapravo paradigma situacije u kojoj smo se danas našli. Ovaj amandman glasi „briše se“ i nije jedini. Dolazi kao predlog jedne stranke koja je za ovaj zakon podnela više amandmana u istovetnom tekstu, a taj tekst glasi „briše se“. Kažem, upravo je to paradigma.
Ono što ne čudi, ne čudi kada se politika jedne stranke, isključivo i jedino svodi na laž, onda zapravo i ne čudi što mi danas imamo gomilu ovakvih amandmana, što imamo ovakva bezlična obrazloženja i što imamo ovakvu diskusiju.
Dakle, amandman „briše se“, obrazloženje još besmislenije, a o čemu je i kolega Orlić malopre govorio, a argumenti nikakvi, apsolutno nikakvi. Hajde da pogledamo i da analiziramo to obrazloženje.
Kaže, uvođenje privatnika u tako važan sektor, kao što je održavanje hidrograđevinskih objekata u trenutku dok direkcija nema dovoljan broj stručnih kadrova smo videli šta donosi kao rezultat. Znači, sada su protiv privatnog sektora, sada su protiv uvođenja privatnih privrednih društava, sada smo ponovo za samoupravni socijalizam. U redu, samo to kandidujte na sledećim izborima i recite narodu da se zalažete za samoupravi socijalizam.
Posle kaže, videli smo kako uspešno vrše obnovu nakon tog njihovog rezultata poplava iz 2014. godine. Samo vi nemojte da nas upozoravate i da nam spočitavate rezultate i priču oko poplava.
Dakle, videli smo u Šapcu kako ste se vi pripremali za poplave. Šabac je najbolji primer i za vašu spremnost, tj. nespremnost, i za zainteresovanost za probleme vezane za poplave. Onda ide niz još nekoliko rečenica gde kaže na kraju – za godinu dana može mnogo toga da se uništi. Da, tu se slažem. Za godinu dana može mnogo toga da se uništi. Imate kolegu pored sebe, mislim da vam sedi sa leve strane, nije trenutno u sali, on je najbolji primer kako za godinu dana može mnogo toga da se uništi.
Dakle, po pitanju Smederevske Palanke smo videli kako za kratko vreme može potpuno da se uništi i da se ojadi jedna opština. Samo još jedna rečenica, da iskoristim priliku kad sam se već javio. Kad smo već po pitanju laži. Jutros smo čuli jednu laž od vašeg kolege, ja moram, upravo mi je stiglo, dakle, zbog građana Srbije, da kažem da ovaj dopis predsedniku veća Gradske opštine Vračar – Povodom odluke veće Gradske opštine Vračar od 2. septembra kojom sam upućen na službeni put u London Velika Britanija, ovim putem vas obaveštavam da imajući u vidu da su mi svi troškovi puta, smeštaja, ishrane obezbeđeni od strane organizatora, odričem se prava na dnevnice i iste neću podizati, Uglješa Mrdić koga je vaš kolega malopre neosnovano i lažno optuživao za nešto.
Predlažem da se odbije ovaj amandman i izvinite što sam malo izašao iz teme dnevnog reda. Zahvaljujem.
Zahvaljujem, predsedavajući.
Koristiću vreme ovlašćenog predstavnika.
Svašta smo čuli u proteklih nekoliko minuta u dosadašnjoj raspravi, samo nismo čuli ni jedan mogući argument zašto da obrišemo član 2. Niko nije ni pokušao da ponudi neko objašnjenje. Čula se priča o mostovima, čula se priča o „Beogradu na vodi“, o kulama, o prugama, koridorima, putevima, samo ne o onome što je tačka dnevnog reda i o onome što bi trebalo da bude predmet amandmana koji glasi, ponavljam zbog građana, „briše se“.
Najgore od svega je to što smo to slušali od predstavnika jedne stranke koja je prva u tome, koja najviše reklamira povredu Poslovnika kada neki poslanik izađe iz teme dnevnog reda, a mi minutima od nje nismo čuli ništa. Sve, kako je i ministar rekla, i da smo u načelnoj raspravi, elementi koje je ona pobrojala i o čemu je pričala nisu obuhvaćeni ovim predlogom zakona.
Dakle, ja bih samo zbog građana još jedanput podvukao ono što je najvažnije, a tiče se ovog amandmana, dakle amandmana na član 2. koji glasi „briše se“, ponavljam, vrlo kreativan amandman člana 2. koji menja postojeći, odnosno dosadašnji član 14. postojećeg zakona, a odnosi se na propisivanje mogućnosti da se određeni poslovi iz delokruga Direkcije za vodne puteve prepuste, odnosno povere privrednim društvima, privatnim privrednim društvima. U kom cilju? U cilju efikasnijeg obavljanja delatnosti, u cilju da napravimo benefit Direkciji za vodne puteve, u cilju da promenimo nešto nabolje.
Ja mogu da se složim da dosadašnji rezultati možda nisu bili najbolji. Sada ovim izmenama pokušavamo da uradimo nešto dobro, a oni predlažu brisanje toga. Opet ne navode ni jedan jedini argument. Ja ne vidim ni jedan jedini razlog zašto bi obrisali ovaj član, odnosno zašto ne bi podržali zakonom već predložene izmene i predložena rešenja. Zato pozivam da usvojimo zakon u predloženom tekstu. Zahvaljujem.
Zahvaljujem, predsedavajući.
Reklamiram povredu člana 106. Poslovnika – govornik može da govori samo o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres.
Gospodine predsedavajući, malopređašnji govornik je najavio da će govoriti pet minuta. On ima po Poslovniku pravo na pet minuta, ali pet minuta jednu rečenicu o amandmanu i o temi dnevnog reda nije rekao. Ja imam razumevanja za vašu toleranciju. Uvideo sam da ste pokušali da ga opomenete, skrenuvši mu pažnju da nije sudija, ali moram da vam kažem, on očigledno jeste sudija, ili je bar navikao da bude i sudija, navikao je da bude i sudija i tužilac i policajac i da hapsi ljude u „Sablji“, da zatvara i ko zna šta radi.
Ali, gospodine Živkoviću, nema više „Sablje“, nema više vanrednog stanja …
Zaboravite na to.
(Zoran Živković, s mesta: To se samo ti nadaj!)
I nikad se više neće ponoviti.
(Zoran Živković, s mesta: To se samo ti nadaj! Sablja dva tačka nula, spremi se!)
Zahvaljujem predsedavajući.
Najgrublje je prekršen član 107. dostojanstvo prethodnog govornika, prethodnog govornika koji je poznat samo po jednoj stvari, a to je da je uništio Smederevsku Palanku.
Moram zbog građana Srbije samo jednu rečenicu ministra za državnu upravu i lokalnu samoupravu koja je upravo u Smederevskoj Palanci danas, da je citiram, a to je Ana Brnabić. Dakle – jako teška finansijska situacija u Smederevskoj Palanci i prvo što mora da se pripremi je plan finansijske konsolidacije, sledi ozbiljna i hitna racionalizacija, reprogram dugova i rad na povećanju prihoda opštine. Pomoć Vlade Srbije je moguća, ali tek nakon pripreme plana sanacije na kome ćemo raditi zajedno sa opštinom.
Dakle, uništio Smederevsku Palanku, zavio u crno, ostavio milionske dugove za pivo, uzgred budi rečeno.
Grubo je zloupotrebljen član 103. važećeg Poslovnika. Prethodni govornik je pokušao da jednu lažnu optužbu na račun opštinske Gradske opštine Vračar iznese malopre. Ja moram samo zbog građana Srbije da pročitam zvaničan dopis, dakle, predsedniku Veća gradske opštine Vračar. Povodom odluke Veće gradske Opštine Vračar od 2. septembra 2016. godine, kojom sam upućen na službeni put u London - Ovim putem vas obaveštavam da imajući u vidu da su mi svi troškovi puta, smeštaja, ishrane obezbeđeni od strane organizatora, odričem se prava na dnevnice i iste neću podizati, Uglješa Mrdić 2. septembra.
Dakle, to putovanje nije koštalo građane Vračara, nije kao što su neke bahanalije gospodine iz Smederevske Palanke koštale građane Smederevske Palanke.
Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, naravno da predlažem da se odbije član odnosno amandman na član 21. koji glasi – briše se, i ne bih čitao, iako sam potpuno saglasan sa mišljenjem koje je Vlada dostavila.
Dakle, ono što želim zapravo da kažem, kada je reč o članu 21. i uopšte o amandmanu „briše se“, kao i svim ostalim amandmanima „briše se“, da je to bio zapravo danas pokušaj…
(Nemanja Šarović dobacuje.)
Nemojte, molim vas, gospodine Šaroviću.
…pokušaj da se prikaže ili da se veštački napravi privid neke kritike, neke kritike bez realnih argumenata, ali ono što nismo čuli osim gomile neistina, osim gomile uvreda koje slušamo čitav dan. Dakle, ni jedan jedini razlog, ni jednu suštinsku zamerku. Ja sam pažljivo čitao obrazloženja, pogotovo onih amandmana koji imaju tekst „briše se“, i nigde nisam mogao u tom obrazloženju da pročitam ni jedan jedini suštinski argument zašto bi obrisali bilo koji član, u ovom slučaju član 21.
Svi primećujemo, gospodine predsedavajući da je danas velika žuč iskazana u ovoj raspravi, dakle, i svi se pitamo zašto je to tako. Ja verujem da je gospodin Martinović zapravo dao odgovor na to u svojoj konstataciji da je danas u ovoj sali ujedinila i ove levo i ove desno jedna jedina stvar, a koja im je zajednička, a to je mržnja prema premijeru koju oni ispoljavaju danas prema prisutnoj ministarki. Ta mržnja polako, ali sigurno poprima karakter patologije. Zbog čega je ta mržnja?
Premijer je juče gostovao na nacionalnoj televiziji gde smo čuli neke od dosadašnjih rezultata. Čuli smo i da je konačno uređeno stanje javnih finansija, čuli smo da konačno imamo pod kontrolom javne finansije, čuli smo da je deficit drastično manji, da nikada nije bio manji u poslednje vreme. To su fakti, to su činjenice. Mogu da vas bole te činjenice, ali to su fakti.
Čuli smo i da je nivo stranih investicija u ovoj godini 1,38 milijardi evra. Čuli smo i da je naplata poreza nikada bolja, čak rekordna, možda. I, od toga ne možete da pobegnete. Oni koji politiku doživljavaju na način što gore za Srbiju, to bolje, naravno da im smeta ovakav razvoj situacije.
Čuli smo i da je stopa nezaposlenosti spala između 16 i 15%. Čuli smo i za napredak na svetskoj Duing listi, za 44 mesta, i povećanje penzija i plata koje će uslediti i jednokratna isplata, i ono što je najvažnije, iz realnih osnova, iz realnih izvora, iz realnih sredstava. Dakle, to su konkretni rezultati. To je ono što njih boli, zato što oni, ponavljam, svoju politiku doživljavaju na način što gore za Srbiju, to bolje po njih, ali u praksi se ispostavlja da što je bolje Srbiji, to je njima gore. Zahvaljujem.
(Radoslav Milojičić, s mesta: Poslovnik.)
Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, na nekoj od prošlih sednica postavio sam poslaničko pitanje Ministarstvu unutrašnjih poslova, tj. nadležnim organima tog Ministarstva, a u vezi sa zloupotrebama u jednoj beogradskoj opštini. U pitanju je opština Vračar, sta ona opština sa koje je potekla inicijativa za smenu gospodina Radulovića, ali to sada nije tema. Dakle, tema je istraga nezakonitog, štetnog i nesavesnog poslovanja Javnog preduzeća za upravljanje poslovnim prostorom, dakle poslovni prostor Vračar.
Dobio sam odgovor pre nekoliko dana od ministra. U odgovoru se navodi da policijski službenici Policijske uprave za grad Beograd postupaju po zahtevu za prikupljanje potrebnih obaveštenja Višeg javnog tužilaštva u Beogradu koje se odnosi na provere izdavanja u zakup poslovnih prostorija od više gradskih opština, a među kojima se nalazi i opština Vračar. S obzirom da su provere po navedenom predmetu i dalje u toku, po okončanju istih obavestiće se nadležno tužilaštvo u cilju donošenja javno-tužilačke odluke.
Dakle, ja pohvaljujem zaista efikasnost rada Ministarstva unutrašnjih poslova po ovom pitanju, ali očigledno da je ova tema izazvala šire interesovanje, s obzirom da su i pojedini mediji pisali poslednjih dana o tome.
Evo na primer, „Večernje novosti“ od 20. oktobra ove godine, postavljaju pitanje – gde nestade 11 lokala na Vračaru? Ja se pridružujem tom pitanju i postavljam pitanje – gde nestade 11 lokala na Vračaru? „Novosti“ navode da razlika između papirološkog i stvarnog vlasništva poslovnog prostora Vračar je čak 2.381 kvadrat. Utvrđeno je takođe da nema nekretnina na devet lokacija.
Dakle, poslovni prostor Vračar po popisima sa kraja 2014. godine, ali 2015. godine, nije uskladio stvaran i knjigovodstveni broj lokala i kvadrata kojima raspolaže. Bivša opštinska vlast razliku u kvadratima delimično može da opravda kroz restituciju, dakle jedan deo poslovnog prostora koji je vraćen starim vlasnicima, dakle jedan deo može da se opravda kroz rušenje ili slično, prodajom, itd, ali u knjigama je nestalo 11 lokala. Jedanaest lokala veličine 641 kvadrat. Kako može da nestane nešto?
Moje pitanje glasi – kako je moguće da iz knjiga jednostavno nestane 11 lokala? Kakvi su to mađioničari na Vračaru bili? Kako mogu da izbrišu 11 lokala? Na osnovu dokumenata do kojih su došle „Novosti“, opština Vračar je od 1992. godine, dakle počevši sa 1992, godinom, raspolagala sa čak 726 jedinica. Dakle, u kvadratima to je 47.800 kvadrata, a popisom s kraja 2014. godine ta cifra je spala na 459 svega jedinica, ali u kvadratima je to sada 28.000 kvadrata, nešto malo više.
Međutim, u knjigama je upisano 416 lokala, čak 43 lokala manje, a razlika je 2.343 kvadrata, a taj trend smanjenja prati i 2015. godinu. Kada je napravljen godišnji popis, dakle, 31. decembra, kada ističe kalendarska 2015. godina, u tabelarnom pregledu je odjedanput ukupan broj jedinica čak 409 svega kvadrata, veličine 23.900 kvadrata.
Trideset lokala je vraćeno restitucijom. Međutim, pod znakom pitanja je devet lokacija gde se nalazi 11 lokala. Za razliku od 2014. godine, njih nigde nema, ni u kakvoj evidenciji. Odjedanput su nestali, isparili. Reč je o prostoru koji se nalazi u Bulevaru oslobođenja 31, 63, Bulevaru kralja Aleksandra 34. i 106, Kralja Milutina 35. i da ne nabrajam sada. Jedanaest lokala je nestalo u volšebno. Mađioničari su uspeli da izbrišu 11 lokala.
Ja koristim ovu priliku da MUP dodatno skrene pažnju na ovu pojavu, dakle, na ovu situaciju iz prostog razloga što je u pitanju neviđena bahatost. Neviđena bahatost i zloupotreba velikih razmera. Neko mora snositi odgovornost za ovo. Ja pitam ko će snositi odgovornost za ovu pojavu, i to ne samo političku i moralnu odgovornost, već svaku drugu, pre svega krivičnu odgovornost. Dakle, da pošaljemo jasnu poruku da se lopovluk ne isplati. Dakle, svako ko pokuša da opljačka državnu imovinu, državni budžet, opštinski budžet, mora završiti u zatvoru.
Još jedan zanimljiv podatak, takođe ću se pozvati na „Večernje novosti“ koje govore o tome da demokrate ne plaćaju kiriju već tri godine na Vračaru. Oni su uspeli da dođu u posed jednog atraktivnog lokala u Petrogradskoj ulici, koji pritom fakturišu na 155 kvadrata, ali i od tih 155 kvadrata 50 je vraćeno restitucijom, a koriste preko 300 kvadrata i to plaćaju po nekoj smešnoj ceni i tu smešnu cenu ne plaćaju tri godine. Dug je već preko 250.000 dinara. Zahvaljujem na pažnji.
Zahvaljujem predsedavajući.
Povređen je član 103. i član 104.
Član 103. stav 7. gde kaže da predsednik Narodne skupštine je dužan da narodnom poslaniku koji se ne pridržava odredaba iz st. 1, 2, 4, i 6. ovog člana ili na drugi očigledan način zloupotrebljava prava predviđena ovim članom izrekne mere predviđene iz člana 108.
Sada pitam – po kom osnovu ste dali gospodinu Milojičiću da replicira govorniku pre njega? Koliko znam, on nije šef poslaničke grupe svoje stranke, a upravo je to radio, dakle, replicirao.
Podsetiću vas da ste po istom članu dužni da mu oduzmete vreme od ukupnog trajanja poslaničke grupe i pozivam vas da to učinite.
Prethodnog govornika, gospodina Milojičića želim da podsetim da nije u Smederevskoj Palanci, da nije predsednik opštine više i da ne može da se bahati ovde u Narodnoj skupštini.
Zahvaljujem.
Gospodine predsedavajući, uvažena gospođo ministre, poštovani predstavnici Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, iscrpna je veoma bila dosadašnja rasprava današnja. Čule su se zanimljive primedbe, sugestije, predlozi i to je ono što je dobro. To je ono što je dobro.
Ono što baš i nije dobro to je što polako se stiče navika da prosto najglasnije zamerke stižu od onih koji očigledno ovaj zakon nisu ni pročitali ili ga nisu baš najbolje razumeli, pa je jedan galamio ovde o nekim kategorijama koje uopšte nisu predmet ovog zakona, mada mu ta galama bolje ide kada je sa balkona, uzgred budi rečeno, ali dobro.
Drugi je opet kritikovao razne neke segmente privrede koji nikakve veze sa ovim zakonom nemaju, vodoprivreda itd. Ali, dobro, to je nešto što govori o njima. To je nešto što pripada njihovom političkom stilu i protiv toga u suštini nemam ništa, ne bih trošio vreme na to.
Dakle, danas su veoma važni predlozi zakona, pogotovo Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama i prosto, ovim Predlogom zakona, jednom rečju resorno Ministarstvo i Vlada Republike Srbije, želi da ostvari nekoliko veoma važnih, jasno postavljenih ciljeva koji su neophodni, kako bi omogućili ubrzani razvoj vodnog saobraćaja. O toj važnosti je i gospođa ministar rekla u uvodnoj reči, a ja bih ponovio, da je 9,6 miliona tona prevezenog tereta u pitanju na godišnjem nivou i mislim da to dovoljno govori o tome kolika je važnost vodnog transporta uopšte.
Kao što sam rekao, ubrzani razvoj vodnog saobraćaja, veće angažovanje privatnog sektora u ovoj grani saobraćaja, ali i preduzimanje organizovanih i sinhronizovanih mera borbe kako protiv sive ekonomije, tako protiv piratstva, krađe i drugih nezakonitih radnji koje se dešavaju na rekama.
Konačno, ovim Predlogom zakona zaokružujemo zakonodavnu reformu sistema upravljanja lukama koja je započeta 2010. godine, a nastavljena usvajanjem, prošle godine, izmena i dopuna Zakona o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama.
U odnosu na prvi cilj, zapravo njime ostvarujemo rešenje iz Predloga zakona kojim se Direkciji za vodne puteve, a što je i pominjano danas u raspravi koja je trenutno jedina ovlašćena u Srbiji da obavlja poslove tehničkog održavanja međunarodnih i međudržavnih vodnih puteva, odnosno propisanih gabarita plovnog puta, dakle ukidamo ovaj svojevrstan monopolski, da kažem, položaj.
Ovakvo rešenje rezultat je pažljive analize rezultata rada ove direkcije u svom domenu. Zatim, uporedne analize sistema koje su u odnosu na ovu oblast primenjuju i u drugim zemljama, ali i potrebe da se u svim segmentima otvori mogućnost za angažovanje privatnog sektora, pod uslovom da to ne utiče na ispunjavanje međunarodnih obaveza naše zemlje.
S tim u vezi treba istaći da Direkcija za vodne puteve više od jedne decenije ne raspolaže sa dovoljno finansijskih sredstava za obavljanje navedenih poslova, bagerovanja plovnog puta, takođe da je flota brodova, kojom ova direkcija raspolaže izuzetno stara. Čuli smo ovde podatak da je skoro 40 godina u pitanju starost brodova, kao i da će se kao rezultat ostvarenih projekata, poput uvođenja rečnih informacionih sistema, odnosno servisa, čiji je direkcija provajder, u narednom periodu insistirati na promeni strukture i broja zaposlenih u samoj direkciji.
Ovde treba naglasiti posebno da su se sličnim problemom u ovoj oblasti našle, odnosno suočile i druge zemlje u Evropi, npr. Nemačka, Austrija, Holandija, Belgija i mnoge druge zemlje.
Bolja preglednost liste poslova koji su obuhvaćeni pojmom tehničkog održavanja vodnih puteva, propisivanje mogućnosti da se određeni poslovi iz delokruga Direkcije za vodne puteve prepuste privrednim društvima, detaljnije uređenje načina finansiranja obavljanja poslova, tehničkog održavanja i uslova koje moraju da ispunjavaju ta privredna društva, smanjivanje broja, samim tim, podzakonskih akata koji se donose na osnovu ovog zakona i kao vrlo važan propis, da se prevoz lica jahtom, odnosno plovilom za rekreaciju u unutrašnjim vodama, po osnovu iznajmljivanja uz naknadu može obavljati samo ako je plovilo domaće državne pripadnosti, odnosno koje je u svojini domaćeg, kako fizičkog, tako pravnog lica koje je registrovano za tu delatnost, tj. tzv. čartering, zatim propis da direkcija, odnosno lučki operater, odnosno brodar moraju organizovati sigurnosnu zaštitu radi zaštite imovine lica, samog poslovanja objekata itd.
To će se vršiti ugovorenim angažovanjem subjekata koja imaju licencu za delatnost privatnog obezbeđenja, dakle, to su neki ciljevi koje ovaj zakon ima da ostvari i to će biti ti pozitivni efekti koje će ovaj zakon i ostvariti.
Kada je reč o drugom cilju, a mislim da je to jedan jako važan segment a možda i najvažniji, i kao što je ministarka rekla, mislim da je ključno to pitanje koje je postavila u uvodnom delu, a to je šta država želi sa lukama, šta želimo od lučke delatnosti, na koji način da razvijemo lučku delatnost u Srbiji.
U odnosu na luke nalazimo se pred možda i poslednjim, ali odlučujućim korakom u cilju završetka zakonodavne reforme luka koji ima za cilj da izjednači pravni položaj svih onih privrednih društava koji već posluju na tržištu i koji su po različitim osnovama počela da obavljaju lučku delatnost do 2010. godine i stupanja na snagu Zakona o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama.
U prvoj fazi reforme nacionalnog zakonodavstva u fokusu su bile velike međunarodne luke, odnosno lučki operateri koji su kroz proces svojinske transformacije i privatizacije stekli pravo na obavljanje ove delatnosti.
Usvajanjem Zakona o plovidbi i lukama iz 2010. godine započet je postupak ispravljanja svih propusta sprovedenih privatizacija luka, pri čemu danas imamo zadovoljstvo da konstatujemo da je lučko zemljište u svim lukama sačuvano i da je to ono što je jako važno i da je ostalo u javnoj svojini RS, kao i da su svi veliki lučki operateri ušli u sistem javnog upravljanja lukama, što je ujedno bio jedan od zahteva EU.
Nakon ispunjavanja svih zakonom propisanih uslova ovi operateri su dobili odobrenja za obavljanje lučke delatnosti pri čemu su u značajnom broju luke i pristaništa sprovedeni postupci proglašenja lučkih područja, npr. Novi Sad, Prahovo, Smederevo, Kostolac, Donji Miholjac, Zemun itd. Do kraja godine očekuje se proglašenje lučkih područja u lukama u Senti, Apatinu i Bačkoj Palanci, dok će do kraja 2017. godine biti završen proces proglašenja preostalih lučkih područja.
Ovo je značaj rezultat ako se ima u vidu neusklađenost i zastarelost prostornih dokumenata određenog broja lokalnih samouprava, a sa kojima lučka područja moraju biti usklađena.
Značajne novine koje smo poslednjim izmenama i dopunama zakona iz 2015. godine uveli u sistem upravljanja lukama danas pokazuju prve rezultate. Tako danas imamo zainteresovanost velikih svetskih i evropskih lučkih operatera za dodeljivanjem lučkih koncesija ili drugim model javno-privatnog partnerstva npr. za novu luku u Beogradu ili luku u Apatinu.
Takođe, postupak privatizacije lučkih operatera luke Novi Sad obavlja se u skladu sa Ustavom i zakonima ove zemlje na naše zadovoljstvo, pa će lučko zemljište i lučka infrastruktura ostati u javnoj svojini, dok će predmet privatizacije biti samo lučki biznis.
Nakon sprovođenja privatizacije novi vlasnik će biti dužan da stekne novo odobrenje za obavljanje lučke delatnosti kojim će biti definisani uslovi korišćenja lučkog zemljišta i lučke infrastrukture, tako da ćemo i u ovoj luci imati punu primenu, da kažem lend lord sistema upravljanja lukama koji je uveden Zakonom o plovidbi i lukama, a koji je danas dominantan u svetu i u Evropi.
Ako mogu da budem slobodan da kažem i da je to model kome mi i ovim Predlogom zakona težimo.
Ne bih ponavljao sve ono što je već danas nekoliko puta naglašeno i rečeno. Ne bih pokušao da parafraziram ministarku. Ne bih se sada pojedinačno bavio stanjem u lukama u Srbiji, već bi svoju diskusiju završio na ovom mestu, a ako bude potrebe u daljem toku diskusije kao i u raspravi u pojedinostima rado ćemo se dotaći i tih tema uz naravno napomenu da će SNS podržati sva ova predložena rešenja. Pozivam da u danu za glasanje podržimo ovaj Predlog zakona. Zahvaljujem.