Radi se o amandmanu.
Dakle, predlagač amandmana je u svom usmenom obrazlaganju zašto je napisao amandman – briše se, upotrebio, između ostalog, jednu sintagmu i poziv da se ne krade. Dakle, ja sada pravim paralelu sa tim, gde piše – šta sve može da se uradi za 41 milion.

Dobro. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.
Jako kratko. Poštovani gosti, dame i gospodo narodni poslanici, u svojstvu izvestioca Odbora za odbranu i unutrašnje poslove želim da istaknem da je na današnjoj 53. sednici Odbora, većinom glasova usvojen Predlog zakona o potvrđivanju sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije o uzajamnoj zaštiti intelektualne svojine tokom bilateralne vojno-tehničke saradnje. Dodao bih još u duhu tradicionalnih prijateljskih odnosa između Ruske Federacije i naše zemlje i nadam se da će Narodna skupština u danu za glasanje usvojiti ovaj predlog. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Predstavnici Vlade, odnosno predstavnici ministarstava, uvažene dame i gospodo narodni poslanici, odmah na početku diskusije, odnosno svog izlaganja, želim da kažem da snažno podržavam današnja predložena zakonska rešenja koja se nalaze na današnjem dnevnom redu.
Ali, želim da kažem i da sam pažljivo slušao prethodnog govornika, njegovu diskusiju i njegove zamerke o partijskom zapošljavanju i zalaganju za departizaciju, depolitizaciju i svašta nešto je tu bilo. Ne mogu da se otmem utisku da je reč o jednoj, dozvolićete mi reći, zameni teza. Ima ona narodna izreka – sad neću ni kako ja hoću. Dakle, ovde se prethodni govornik zalaže za departizaciju, uzgred budi rečeno izjašnjava se da je protiv ovog predloga zakona, a mi predložemo zakon koji uspostavlja departizaciju na najjasniji mogući način. On je onda protiv i toga. Dakle, sada neću ni kako ja hoću. Hajde, dogovorite se jednom, jeste li za departizaciju ili niste?
Da vidimo kako je u praksi izgledala ta borba, odnosno to zalaganje za departizaciju od strane prethodnog govornika. U skladu sa tim, ja imam par pitanja, a to je na čiji predlog gde je on imenovan za predsednika upravnog odbora Javnog komunalnog preduzeća „Put“ u Novom Sadu? Čiji je to predlog bio? Partije, možda vanzemaljaca nekih? Ko ga je predložio na tu funkciju? Ko ga je predložio na funkciju generalnog direktora Toplana u Novom Sadu? Partija ili vanzemaljci neki, ili ovaj biznismen iz Amerike, što kaže kolega Nikolić? Ko ga je predložio za pomoćnika pokrajinskog sekretara za nauku i tehnologiju, partija ili vanzemaljci neki?
Sve što je radio u profesionalnoj karijeri, radio je na predlog partije i to nije nikakva paušalna ocena, to su podaci sa zvanične biografije prethodnog govornika. Znam ko ga je predložio. Predložila ga je stranka. Neću da pominjem koja stranka je u pitanju, svi znate koja je to stranka. To je stranka koja je uspostavila najstrašniju partokratiju, najstrašniji oblik partokratije i stranačkog zapošljavanja i partizacije uopšte. To je stranka za čije vreme vlasti je i čistačica morala da ima člansku kartu tada vladajuće stranke, pa i sudija. To je stranka koja je u Srbiji sinonim za partijsko zapošljavanje i svi znate koja je to stranka. Sada se podelila u više agregatnih stanja, a i prethodni govornik se iščlanio u međuvremenu iz te stranke, pa je osnovao nevladinu organizaciju, udruženje građana, ali s tim neće moći da zavara građane Srbije.
Ovaj predlog zakona, koji je svakako izazvao najviše interesovanja danas, dakle, Predlog zakona o javnim preduzećima je, da kažem, u najboljoj mogućoj funkciji i privrede i države, tj. građana Srbije. Ukupni rezultati poslovanja javnih preduzeća, pogotovo kada je reč o lokalnim javnim preduzećima, o lokalnom nivou vlasti, između ostalog i onih preduzeća na čijem čelu je i bio prethodni govornik, nisu sjajni. Odnosno, najblaže rečeno, upotrebiću onu reč, odnosno ocenu koju je i ministar upotrebio na odboru, su problematični. Dakle, to se vidi jasno, odnosno gubici koji su iskazani do sada jasno govore u prilog tome i jasno govore da nam je poslednji momenat da stanemo na put takvom poslovanju tih preduzeća. Javna preduzeća moraju prestati da budu, ma koliko to bilo teško, ma koliko to zvučalo teško i bolno, javna preduzeća moraju prestati da budu preduzeća koja sprovode neki socijalni mir ili koja se bave nekom socijalnom politikom.
Moram da istaknem intenciju za smanjivanjem državnog učešća u javnim preduzećima o čemu ste takođe gospodine ministre danas govorili. Dakle, osamostaljenje javnih preduzeća, korporativni nivo organizacije, odnosno uspostavljanje korporativnog upravljanja preduzećima i to je neophodno ako želimo da postignemo ciljeve koje smo proklamovali. Dakle, ono što je jako važno članovi nadzornog odbora će morati da ubuduće budu stručni za taj posao. I kada kažem stručni za taj posao mislim stručni i u suštinskom, ne samo u formalnom smislu, ne samo u smislu pukog zadovoljenja forme, dakle da ispunjavaju određeni stepen stručne spreme, već ponavljam, u suštinskom smislu stručni za obavljanje tog posla, a ne kao što je to bio slučaj u JKP „Put“ u Novom Sadu.
Treba istaći i novinu, odnosno ukidanje funkcije zamenika generalnog direktora. To na nedvosmislen način pokazuje da se fokusira i centralizuje upravljanje preduzećem na direktoru, između ostalog i davanjem prava na izbor članova izvršnog odbora.
Takođe bih istakao, i mislim da je to možda i najznačajniji momenat pooštravanje jednog značajnog segmenta koji se odnosi na uspostavljanje obaveze da preduzeće 15 dana nakon usvajanja budžeta dostavi svoj godišnji plan poslovanja, odnosno jednom rečju uspostavlja se kontrola, odnosno uvodi se efikasan model kontrole poslovanja javnog preduzeća koji za cilj ima uvođenje javnih preduzeća u jedan normalan i održiv okvir.
Ne bih ponavljao sve ono što su sve ostale kolege danas istakle kao najznačajnije, ali bih iz svih ovih razloga pozvao da podržimo u danu za glasanje ovaj zakonski predlog. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajuća.

Dame i gospodo narodni poslanici, naravno da predlažem da se odbije predloženi amandman, ali pre toga želim, gospođo predsednice, vama nešto da kažem. Mislim da ste ubedljivo najtolerantniji predsednik Skupštine i mislim da ćete sigurno poneti takav epitet kao najtolerantniji predsednik Narodne skupštine do sada, jer ste malopre dozvolili da predlagač amandmana, kao što je kolega Atlagić, rekao u petom minutu započne obrazlaganje svog amandmana.

Za tih prvih pet minuta je pričao o nekim matematičkim operacijama, samo njemu znanim matematičkim operacijama i o nekim procentima postojećim itd, a onda je u petom minutu pokušao da odbrani svoj amandman na vrlo nevešt, moram da kažem, način i pokušao je da odbrani nešto što je neodbranjivo.

Pročitaću obrazloženje još jednom – amandman se ne prihvata iz razloga što je u dodatoj tački 33a. podtačka 3. u potpunosti prenete definicija i informacija o životnoj sredini i direktive EU, odnosno Evropske komisije.

Moram da postavim pitanje gospođo predsedavajuća – kada su oni odustali od direktiva EU, kada su odustali od evropskog pravca Srbije, kada su odustali od

usklađivanja domaćeg zakonodavstva sa evropskim propisima? Da li su prestali da budu proevropska stranka. Pre neki dan su dali neko saopštenje – mi stranke proevropske orijentacije …

Evo vidimo da su sada odustali od direktiva EU i da je to tako sve kao što sam rekao, moram da kažem da me je jutros srela komšinica sa Vračara, jedna stara vračarska dama i pitala me na ulici – sine, dokle će onaj, predlagač amandmana u ovom slučaju, da priča jednu ste istu priču, jednu praznu priču u Narodnoj skupštini? Rekao sam joj – majko, do petog marta, marta, najkasnije, a posle toga više neće imati prilike da priča. Hvala vam.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući, po amandmanu, da.

Dame i gospodo narodni poslanici, naravno da predlažem da se ne prihvati ovaj amandman. Dakle, apsolutno je neprihvatljivo brisanje člana 22. koji predviđa osnivanje fonda, koji predviđa uspostavljanje transparentnog sistema finansiranja životne sredine, kako je to i navedeno u obrazloženju i mislim da ovaj amandman nije zaslužio ovakvu, da kažem, dugu raspravu iz prostog razloga što je svakome jasno da je neprihvatljivo tako nešto, ali DS u oba agregatna stanja voli da priča o fondovima, voli da briše fondove, ali voli i da briše sredstva iz fondova.

Podsetiću vas, predsedavajući, da je tema ovog amandmana osnivanje fonda. Ja u tom smislu želim u par napomena da kažem kako su se odnosili oni prema Fondu za zaštitu životne sredine kroz problematične projekte na teritoriji AP Vojvodine i gospodin Babić kao šef poslaničke grupe je u načelnoj raspravi isticao neke primere, ali evo možemo da pogledamo primer grada Subotice.

Dakle, postavljanje podzemnih kontejnera za separaciju otpada, raskid i povraćaj u iznosu od pet miliona i 400 hiljada, oni su tražili pare da kupe podzemne kontejnere. Pare su dobili, dodeljena su im sredstva u iznosu od 18 miliona dinara, a onda su se javili da kažu da nemaju kamione kojima bi praznili podzemne kontejnere.

To je jedan primer kako su se odnosili prema Fondu.

Rekultivacija devastiranih i ozelenjavanje nekultivisanih površina na teritoriji grada, isplaćeno je 49 i po miliona. Komisija nije usvojila izveštaj zato što je primetila mnoge manjkavosti, sumnjivi su datumi prijave projekta i izrade ugovora, menjane aktivnosti, nije bilo javne nabavke, itd.

Ja sada postavljam pitanje, da li su angažovane firme Ivana i Modesta Dulića „DG kompani“?

Ima tu još primera, neki nisu tako veliki kao ovaj subotički primer, ali opština Irig, ugovor iz 2010. godine sa bivšim fondom, čiji je predmet hitna sanacija deponije, na osnovu koga im je isplaćen celokupan iznos od 12 miliona 348 hiljada. Više Javno tužilaštvo iz Sremske Mitrovice se u januaru 2015. godine, odnosno u januaru 2015. godine je tražilo da ih Ministarstvo izvesti da li je vršena kontrola izvođenja radova i da li je na osnovu ugovora nastupila imovinska šteta za Ministarstvo.

Komisija ministarstva je utvrdila da se navedeni predmet u bivšem fondu vodio kao realizovan i da su sredstva namenski utrošena, a na osnovu zahteva policijske uprave iz Iriga, ministarstvo je odgovorilo da kontrola predmeta nije vršena na terenu i da je izveštaj usvojen na osnovu dokumentacije koja je dostavljena bivšem fondu. Komisija je ustanovila sledeće manjkavosti: nema ugovora sa izvođačem radova, nema dokumentacije, nema ničega, nema ni para. Opustošeni fondovi.

Malopre jedan kolega kaže – hoćemo da obrišemo član 22, hoćemo isto stanje o fondovima. Nećemo isto stanje u fondovima. Hoćemo efikasan i transparentan sistem finansiranja zaštite životne sredine kroz osnivanje fonda, ali nećemo da rukovodimo tim fondom i da se ophodimo prema tom fondu na način na koji sam imao prilike malopre da istaknem, kako je DS upravljala tim fondovima. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, član 107. dostojanstvo. Dakle, najdrastičnije je narušen ugleda Narodne skupštine, stravičnom, rekao bih, količinom uvreda koje smo malo pre čuli od gospodina Veselinovića koje su bile upućene vama, gospodine predsedavajući. Zaista sam zgranut, zabezeknut i količinom mržnje koja je ispoljena na jednu konstataciju da sa njim danas nešto nije u redu. S druge strane, on je rekao da jedom godišnje popije čašu vina, a ja mislim da je to bilo baš upravo danas, jer je to jedino objašnjenje zašto se danas tako ponaša, da je popio malo više od jedne čaše vina.

Zahvaljujem.
Predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministre sa saradnicima, predlažemo odbijanje ovog amandmana, amandmana na član 2. koji glasi isto kao i prethodni amandman prethodnog govornika, a to je – briše se.
Uprkos zaista velikom trudu i naporu ovlašćenog predstavnika SNS, gospodina Martinovića, da suštinski zaista podrobno objasni razloge, prvo inicijativu Visokog saveta sudstva za tim odlaganjem do 1. januara 2017. godine, prethodni govornik očigledno nije želeo da shvati koji su to razlozi koji dovode do odlaganja, koji su ciljevi koji se time postižu. Ima ona narodna – onom koji ne želi da vidi ne vredi pokazivati, onom koji ne želi da čuje ne vredi govoriti.
Ali, gospođo predsedavajuća, ja sam razmišljao dugo o onome što se malo pre desilo prilikom rasprave o prvom amandmanu, kada je gospodin …
Vreme? Hajde dobro, predlažem da se odbije ovaj amandman. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministre, hajde redom. Prvo, ne stoji činjenica da je Vlada, kao što smo malopre čuli od ministra, prihvatila ovaj amandman, kao što je to predlagač amandmana rekao. Ja se zahvaljujem ministru koji je malopre dao jedno da kažem, sadržajno obrazloženje zašto ne treba prihvatiti ovaj amandman.
Po mom mišljenju ovaj amandman ne treba prihvatiti ni iz suštinskih, ali ni iz formalnih razloga. Suštinski razlozi su sadržani u obrazloženju, odnosno u mišljenju koje nam je Vlada dostavila. Ako je predlagač amandmana pročitao mišljenje mogao je da zaključi zbog čega treba odbiti odnosno, zbog čega je neprihvatljiv njegov amandman. Da ne bih čitao sada obrazloženje, malopre je ministar to lepo obrazložio, a i obrazloženje je dugačko.
Međutim, kada je reč o formalnim razlozima, nemam ništa protiv da se predlagač amandmana oslovljava ili potpisuje kako god želi, pa i kao lider nevladine organizacije, u privatnoj prepisci. Kada se privatno sa nekim dopisuje može da se oslovljava, može da se potpisuje kako god želi. Može da se potpiše i kao Napoleon, kao Bog sunca, kao kralj i ne znam ni ja kako.
Ali, kakve to veze ima sa Narodnom skupštinom? Dakle, u zvaničnim skupštinskim aktima to nije dozvoljeno. Zamislite sada kada bi svaki poslanik napustio svoju poslaničku grupu, pa osnovao nevladinu organizaciju i krenuo da podnosi amandmane i da se potpisuje kao lider te nevladine organizacije. To je nemoguće, to je nedopustivo.
Već jako dugo vremena gospodine predsedavajući ukazujemo i gospodin Rističević i ja na ovu situaciju. Mislim da je krajnje vreme da prekinemo sa tom praksom.
Još jedna rečenica, s obzirom da je izgovorena sintagma da je Vlada u ostavci ili tako nešto. Vlada nije u ostavci, ali postoje poslanici koji su u odlasku. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.
Smatram da je povređen i zloupotrebljen član 103. Poslovnika o radu Narodne skupštine, koji daje mogućnost narodnom poslaniku da usmeno ukaže na povredu u postupanju predsednika Narodne skupštine.
Prethodni govornik je zloupotrebio taj član i tu mogućnost skrenuvši na opet neke političke teme, na neku zamenu teza i na jednu temu koju on ne bi smeo da uopšte pominje. Dakle, neka sala, neki skup, neki broj ljudi. Ako smo mi u više navrata ovde dokazali da je on imao devet prisutnih ljudi na osnivanju gradskog odbora Beograda, njegovog tog pokreta, to nije stranka nego je pokret. Dakle, devet prisutnih ljudi u dvomilionskom gradu, u prestonici, u glavnom gradu naše zemlje - i on danas spominje neku salu i neki skup, i neki broj ljudi, pa to stvarno nema smisla. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.
Uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, kaže predlagač amandmana – za godinu dana dolazi ista Vlada. Da, za godinu dana dolazi ista Vlada, nikakav problem, samo i pre.
Predlažem da se odbije ovaj amandman iz svih onih razloga koje nam je Vlada Republike Srbije dostavila u svom obrazloženju.
A, kada je reč o slikama i o prisustvu poslanika u sali, mene raduje što su neki poslanici opozicije konačno u sali, između ostalog i predlagač amandmana. Nije to bio tako čest slučaj u poslednje vreme. Uglavnom nisu u sali. Imali smo prilike i sinoć da vidimo prazne obe klupe opozicionih poslanika, ali dobro, to je nešto što govori o njima.
Rekao sam već, predlažem da se odbije ovaj amandman iz svih onih razloga koje smo pročitali u obrazloženju. Želeo bih samo da istaknem razliku između političkih stranaka i pokreta raznih, odnosno udruženja građana.

Kaže amandman – Vlada podnosi Narodnoj skupštini preko nadležnog odbora godišnji izveštaj o efektima primene ovog zakona. Vlada svakako podnosi izveštaj Narodnoj skupštini. Ne znam šta je tu nejasno i ne znam da li iko ima tu dilemu u tom smislu?
Dakle, na stranu što je obrazloženje amandmana opet puno pismenih grešaka. Predlog amandmana u obrazloženju kaže – s obrzirom, ne znam šta znači to s obrzirom, dakle, ne znam da li je kolega Rističević pročitao i uočio greške. Dakle, razlika između pokreta i stranke je u tome da stranka da bi postojala mora da ima program, statut, ideologiju, članstvo. Pokret, koji je predlagač ovog amandmana, dakle, program nismo videli, statut verovatno ima, ideologiju nema jer je lider pokreta promenio sve moguće stranke. Članova ima devet.
Dakle, iz svih tih razloga predlažem da odbijemo ovaj amandman.

Zahvaljujem.
Poštovana predsedavajuća, uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, evo jednom i ja da se složim sa prethodnim govornikom u jednom delu. Dakle, i ja snažno podržavam današnje predloge zakone. Za razliku od njega, ja podržavam sve predloge zakona, a on je podržao samo Predlog zakona o otklanjanju posledica oduzimanja imovine žrtvama Holokausta koje nemaju živih zakonskih naslednika.
Zadovoljan sam, da kažem, potpunim konsenzusom koji smo danas postigli, dakle, koji je postignut po pitanju ovog Predloga zakona i drago mi je zbog toga. Drago mi je i zbog ciljeva koje ćemo postići ovim zakonom. Ne bih se naročito zadržavao na ovoj temi, ne bih produbljivao raspravu koja je danas negde i započeta, zato što je moj uvaženi kolega Martinović održao u prepodnevnom delu sednice jedan, rekao bih, istorijski čas. Održao je jedno predavanje istorije za koju, duboko sam uveren, narodni poslanici treba da budu srećni što su imali prilike da slušaju. Mada su zamerke na njegovo izlaganje ovde izneli i narodni poslanici koji nisu bili u tom trenutku u sali. Ali, dobro.
Kada je reč o ostalim predlozima zakona, za koje prethodni govornih neće glasati, za koje je našao za shodno da nas kritikuje, moram da kažem da nas je, da tako kažem, parlamentarna borba, zapravo parlamentarna praksa naučila, da je nekad važnije od toga šta se priča, ko priča. Dakle, da je jako važno da utvrdimo ko kritikuje kada se iznose kritike.
Prema tome hajde da vidimo ko kritikuje ove predloge. Kritikuju poslanici koji ne predstavljaju nikoga, apsolutno nikoga. To nisu moje reči, to su reči predsednika jedne parlamentarne stranke o prethodnom govorniku. Dakle, da bi neko iznosio merodavne kritike mora da predstavlja nekog.
S druge strane, danas je određene kritike o današnjim predlozima zakona izneo poslanik koji je vršio vlast, odnosno da kažem, bio član vladajuće stranke u vreme kada je izvršena potpuna devastacija pravosuđa u Srbiji. Katastrofalna reforma pravosuđa, katastrofalan reizbor sudija. Dakle, ja opet kažem, nemojte meni verovati, to nisu moje reči, to je ocena Venecijanske komisije.
Da li treba da čitam na koji način su birane sudije u to vreme, kada je prethodni govornik, koji sada nije u sali, vršio vlast? Mi smo to u nekoliko navrata čitali ovde, i gospodin Babić i gospodin Martinović iznosili kao primer opštine Vlasotince, odnosno opštinskih odbora širom Srbije Demokratske stranke, koji su na svojim partijskim forumima, svojim partijskim organima donosili odluke o izboru sudija, izboru tužilaca itd. Da li treba da čitam? Mislim da ne treba da čitam. Taj primer govori u prilog tome na koji način su oni uopšte doživljavali tu, kako su oni to voleli da nazovu, reformu pravosuđa, koja je, ponoviću, od strane Venecijanske komisije ocenjena kao katastrofalna.
Mi danas slušamo kritike od tih istih poslanika koji su tada vršili vlast, danas nisu na vlasti, na sreću. U međuvremenu su se iščlanili iz raznih tih stranaka, jedne DS, druge DS, pa onda osnovali neke nevladine organizacije, i na taj način nastavili svoj politički angažman.
Dakle, ovo sam sve naveo u cilju odbijanja takvih kritika kao potpuno neosnovanih, a iz svih razloga koji su danas istaknuti i u prepodnevnom delu zasedanja i od strane resornog ministra ali i od strane predstavnika svih poslaničkih grupa, dakle, ja zaista ne bih želeo da ponavljam sve ono što je već rečeno. Dozvoliću sebi možda u dve rečenice da kažem da kada je reč o Predlogu zakona o otklanjanju posledica oduzimanja imovine žrtvama Holokausta, da ako postoji narod koji zna kroz šta su prošli Jevreji tokom Drugog svetskog rata, onda je to srpski narod.
Ako postoji narod koji može da razume patnju i strahotu koju su Jevreji doživeli u toku Drugog svetskog rata, onda je to srpski narod. Ako postoji narod koji može da bude dovoljno saosećajan sa njima, onda smo to mi. Još jednom ističem zadovoljstvo što je postignut potpuni konsenzus.
S druge strane želeo bih da iskoristim priliku, gospodine ministre, da čestitam vašem pomoćniku, gospođi Neli Kuburović, jednu prestižnu i značajnu nagradu i priznanje koje je dobila nedavno kao reformator godine od strane NALEDA. To govori u prilog činjenici da ste za vreme ovog mandata, gospodine ministre, angažovali vrlo kvalitetne, stručne saradnike u vašem ministarstvu. Zahvaljujem.

Hvala predsedavajući.
Uvaženi gospodine ministre, dame i gospod narodni poslanici, pa meni je onako iskreno žao što je prethodni govornik, dakle govornik pre ministra Vulina, morao na neki način da ispolji tu svoju tamnu stranu i da naruši, inače vrlo konstruktivnu diskusiju koju smo imali, evo tokom celog dana, da je ispolitizuje.
I to nije ono što me čudi, dakle, mi smo na takve stvari navikli, ali me sa druge strane opet raduje što uopšte danas prisustvovao i raduje me što je govorio. Raduje me što nije pobegao sa rasprave kao pre neki dan kada je ovde bio premijer, a pre toga se junačio. Junačio se ovde u holu skupštinskom pred maketama, pred slikama premijera, a onda kada je premijer došao onda je junački pobegao sa megdana. To nije tema, slažem se da nije tema i izvinjavam se zbog toga, ali sam morao da reagujem prosto ljudski na ovakvo nepoštovanje od strane prethodnog govornika.
Kada je reč o Predlogu zakona, mislim da postoji potpuni konsenzus po pitanju usvajanja ovog predloga zakona. Dakle, zakona koji unapređuje ovu oblast, oblast socijalne i invalidske zaštite, kao i oblast zabrane diskriminacije. Razlozi za donošenje ovog zakona, čuli smo ih danas dosta u raspravi od svih predstavnika, zapravo od predstavnika svih poslaničkih grupa kao i od ministra, ali uprkos tome što smo čuli, a nisam pristalica toga da se ponavljamo, treba ipak podvući najvažnije neke teze, a to je sprečavanje diskriminacije osoba sa invaliditetom, omogućavanje potpune ravnopravnosti. Dakle, jednom rečju ostvarivanje jednakih prava osoba sa invaliditetom koje zbog prirode svoje invalidnosti nisu u mogućnosti da se svojeručno potpišu.
Ono što bih isto istakao i svakako treba naglasiti da je trajno opredeljenje Republike Srbije po pitanju sprečavanja diskriminacije osoba sa invaliditetom koje je definisano prioritetima i ciljevima Nacionalne strategije, odnosno Strategijom unapređenja položaja osoba sa invaliditetom u Republici Srbiji kao i brojnim drugim propisima odnosno dokumentima koje se odnose na unapređenje ove oblasti.
S druge strane osobe sa invaliditetom se svakog dana suočavaju sa mnogim poteškoćama i to u najrazličitijem situacijama. Obaveza je nas kao društva da učinimo dodatan napor, rekao bih, da kroz različite propise u sistemskom smislu olakšamo svakodnevnicu. U tom smislu podsetiću da je nedavno usvojen Zakon o kretanju uz pomoć psa vodiča koji će takođe dodatno pomoći osobama sa invaliditetom u tom smislu.
Zaista se nadam da više nećemo imati nemile događaje ili situacije kao što je to bio slučaj sa jednom gospođom koja je, jedna od poslanica je to i spominjala danas u diskusiji, dakle, reč je o GSP, jedna osoba nije mogla da uđe sa psom. Duboko sam uveren da je u pitanju nepoznavanje zakona. Nadam se da se to više neće ponavljati, ali bih takođe istakao u pozitivnom smislu i reakciju GSP Beograd. Reakcija je bila hitra. Reakcija je bila pravovremena. Izdali su saopštenje, poveli disciplinski postupak protiv vozača i zaista sam ubeđen da se takve nemile situacije više neće dešavati.
Želeo bih da se osvrnem, odnosno da se nadovežem na inicijativu gospodina Milosavljevića koju smo čuli danas u toku rasprave, to je participacija osoba sa invaliditetom na izbornim listama. Lično mislim da je ideja dobra. Lično mislim da vredi razmisliti o takvom predlogu. Ja bih istakao jedan mali primer, ali to što je mali primer ne znači da nije značajan, dakle, opštinski odbor SNS na Vračaru, odnosno odborničke grupe SNS na Vračaru koja u svojoj odborničkoj grupi je imala u tekućem mandatu osobu sa invaliditetom. Mislim da je to dobar primer i mislim da treba razmišljati u tom pravcu. Iz svih ovih razloga zaista ne bih želeo da ponavljam sve što su prethodni govornici rekli, ali bih naravno pozvao da i siguran sam da će se to desiti, da u danu za glasanje jednoglasno donesemo ovaj zakon. Zahvaljuje.

Član 103. i takođe član 107. dostojanstvo gospodine predsedavajući i ne javljam se zbog toga što sam ja jedan od direktno pomenutih poslanika SNS, sa najstrašnijom uvredom da čučim, kako je to rekao gospodin Pavićević, a da ne znam šta je mislio i u kom svojstvu da čučim.
Ono preko čega ne mogu da pređem i onoga preko čega, mislim da Narodna skupština ne može nikako preći to je prema strašnoj uvredi koja je uperena jednoj dami, narodnoj poslanici, jednoj od trećine dama koje čine ovaj Parlament, gospođi Vlahović. Sramota treba da bude i sve nas koji sedimo danas ovde iako bi sramota trebala da bude jednog poslanika koji je tu uvredu i uputio. Mislim da Narodna skupština ne sme preći preko ovoga, kao što je malo pre gospodin Rističević rekao, sutra će jedan ministar, po mom dubokom uverenju, jedan od boljih ministara u Vladi Republike Srbije, podneti ostavku zbog jedne, možda nesmotreno izgovorene reči i to slučajno, a ova uvreda je bila izrečena malo pre sa namerom i mislim da Narodna skupština ne sme preći preko ovoga. Zahvaljujem.