Dame i gospodo narodni poslanici, evo, ja priznajem da sam i švercovao bunde i da sam ružan i da sam glup i da sam ovca. Priznajem i da sam se preselio iz Niša u Beograd u stan od 200 kvadrata, sve priznajem, ali hoću da pitam gospodina Živkovića, kada toliko brine o interesima građana Niša, vezano za Aerodrom „Konstantin Veliki“, zašto kada je bio premijer, kada je bio predsednik Vlade Republike Srbije nije preneo vlasništvo ili korisništvo sa Republike Srbije na Grad Niš? Dakle, mogao je to da učini 2003. godine, ali on to nije učinio.

Ono što ja želim da kažem, što gospodin Živković očigledno ne razume, to je da su dugovi grada Niša prema Republici Srbiji, pre svega prema Ministarstvu odbrane, u ovom trenutku 64 miliona evra. Grad Niš taj novac nema.

Dug je nastao zbog štetnog ugovora koji je potpisan između Ministarstva odbrane, odnosno Vlade Republike Srbije i grada Niša, kome je u to vreme gradonačelnik bio gospodin Miloš Simonović iz DS.

Dakle, nije učinjeno skoro ništa da se ispune obaveze grada Niša prema Ministarstvu odbrane i time je naneta velika šteta državi Srbiji, a posebno je naneta velika šteta Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije.

Da vas podsetim, obaveze grada Niša, to je ono što predstavnici bivšeg režima neće da kažu građanima Niša i građanima Srbije, a važno je da se kaže da bi se shvatila koliko je njihova štetočinska politika razarala srpsko društvo i srpsku ekonomiju. Dakle, obaveze grada Niša prema Republici Srbiji po ugovoru iz 2010. godine su: prenos skoro 158 hektara Vojsci Srbije na teritoriji grada Niša, nije ispunjeno skoro ništa. Trideset dva stana za pripadnike Vojske, to je učinjeno odmah. Dvadeset jedan posto od buduće ukupno izgrađene površine stambenog prostora na lokaciji kasarne „Bubanjski heroji“ u vrednosti od skoro 21 milion evra, nije urađeno apsolutno ništa. Procenat ispunjenosti te obaveze grada Niša prema Republici Srbiji je nula procenata.

U periodu od 2010. godine do danas Vojsci Srbije, kao što sam već rekao, predato je samo 32 stana ukupne vrednosti od dva miliona evra i od onih 158 hektara zemljišta, predato je nešto manje od šest hektara zemljišta u vrednosti od 55 hiljada evra.

Nadam se da je gospodinu Živkoviću sada jasno da grad Niš sa svojim ekonomskim kapacitetima ne može da ispuni ugovornu obavezu prema Republici Srbiji koja je nastala 2010. godine kada je njegova bivša stranka upravljala državom Srbijom i kada je upravljala gradom Nišom.

To što se on povukao iz politike ne znači da se povukao iz javnog života. On je nastavio da pustoši Republiku Srbiju ekonomski, jer je 2007. godine potpuno protivzakonito uzeo subvencije za vinograd, koje je navodno zasadio u novembru, odnosno subvencije je dobio u aprilu, a vinograd je sadio u novembru 2007. godine, o čemu je moj kolega Rističević više puta u ovoj Skupštini govorio.

Ono što, takođe, želim da kažem, to je da je aerodrom Niš kao javno preduzeće uspešan, ali samo zahvaljujući bezrezervnoj finansijskoj podršci Vlade Republike Srbije. To je ono što predstavnici bivše vlasti, štetočinske vlasti, vlasti koja je nanela ogromnu štetu, koja je devastirala grad Niš, a mi sada iz SNS pokušavamo da grad Niš ponovo učinimo ekonomskim gigantom na jugu Srbije. Dakle, zbog te štetočinske vlasti Aerodrom „Konstantin Veliki“ u Nišu ne bi mogao redovno da funkcioniše.

Zahvaljujući podršci Vlade Republike Srbije i Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture iz godine u godinu imamo povećanje broja aviona i broja putnika na niškom aerodromu i podaci o tome govore. Samo u 2009. godini bilo je 349 aviona, odnosno poletanja i sletanja na niški aerodrom, da bi u 2017. godini bilo 1.477 poletanja i sletanja na niški aerodrom.

Što se tiče robe u tonama, o tome tek ne treba posebno govoriti. Godine 2009. bilo je 390 tona robe transportovano sa Aerodroma „Konstantin Veliki“ u Nišu, a 2017. godine 2.542 tone.

Ja mislim da iz ovih podataka jasno proizlazi da bez podrške, finansijske, pre svega, podrške, materijalne, logističke, tehničke podrške Vlade Republike Srbije Aerodrom „Konstantin Veliki“ u Nišu jednostavno ne bi mogao da funkcioniše, ne bi mogao da funkcioniše čak ni na način da isplaćuje samo plate zaposlenima na aerodromu. To građani Niša i to građani Srbije moraju da znaju.

Neće niko iz Vlade Srbije, ni predsednica Vlade, ni ministarka saobraćaja, neće ni predsednik Republike Aleksandar Vučić Aerodrom „Konstantin Veliki“ da stavi u svoj džep i neće to postati ničija privatna svojina. To će i dalje ostati u Nišu, na raspolaganju građanima Niša, samo što će sada to postati jedno preduzeće koje će moći da funkcioniše tako da grad Niš bude oslobođen obaveza koje objektivno ne može da ispuni prema Republici Srbiji i što će ova kompanija postati još efikasnija nego što je bila do sada. A, kao što vidite, od 2014. do 2017. godine JP Aerodrom „Konstantin Veliki“ u Nišu je uspešno preduzeće, ali zahvaljujući finansijskoj podršci Vlade Republike Srbije.

Ono što kao pravnik moram da naglasim, što gospodin Živković neće da kaže, i zbog toga što je Vlada Republike Srbije imala razumevanja za tešku finansijsku situaciju u gradu Nišu i nije tražila sudskim putem izvršenje svojih ugovornih prava po ugovoru iz 2010. godine koje je imala prema gradu Nišu i prema Aerodromu „Konstantin Veliki“ u Nišu.

Nisam rekao da je preseljenje iz Niša u Beograd opasno, nego da je skupo, jer mi nije jasno kako neko može kao predsednik Vlade da kupi stan od preko 200 kvadrata, a imao je platu od 100.000 dinara. Ta stvar mi nije jasna, ali da se više ne vraćam na to.

Gospodin Živković kaže – ako postoji taj neki famozni ugovor vezan za aerodrom Konstantin Veliki u Nišu, ja ću ga sada pokazati da ga građani Srbije vide i da ga vidite vi, gospodine potpredsedniče Narodne skupštine, dakle, ugovor je zaključen između Republike Srbije koju zastupa direktor Republičke direkcije za imovinu, Bratislav Pejković, i grada Niša koga zastupa gradonačelnik grada Niša Miloš Simonović. Ugovor je zaveden u Gradskoj upravi grada Niša pod brojem 2887/2010. Inače je potpisan 22. oktobra 2010. godine.

Gospodin Zoran Živković, po svom dobrom starom običaju, ne zna šta priča. Dakle, nije se radilo o 300 stanova, nego o 32 stana koje je grad Niš odmah ustupio Vojsci Srbije, ali gde je nastao problem? Nastao je problem u ispunjenju ugovorne obaveze koju grad Niš ni 2010, ni 2018. godine objektivno ne može da ispuni, a to je da izgradi stanove za potrebe Ministarstva odbrane i Vojske Srbije na lokaciji kasarne „Bubanjski heroji“ u Nišu. Znalo se i 2010. godine da grad Niš nema te finansijske kapacitete, kao što se zna i danas, ali je neko u želju da obmane građane grada Niša rekao da je to moguće i po tom osnovu je nastao dug grada Niša prema Republici Srbiji od 64 miliona evra. Dakle, za taj dug odgovoran je Zoran Živković, Simonović, Boris Tadić, DS i svi oni koji su vodili Srbiju do 2012. godine.

Dame i gospodo narodni poslanici, tu američku firmu o kojoj govori Zoran Živkoviće je dovodio, a na insistiranje tadašnjeg američkog ambasadora, tadašnji gradonačelnik Niša Miloš Simonović. Aleksandar Vučić nikada nije polagao bilo kakve kamene temeljce za izgradnju stanova na lokaciji bivše kasarne „Bubanjski heroji“ u Nišu. To je još jedna laž i još jedna neistina, ali ne zbog Zorana Živkovića. To je čovek kome ne vredi objašnjavati bilo šta. To je čovek koji je i te kako uspeo u životu. Od nekoga ko je bio švercer bundi, postao je predsednik Vlade, kao onaj prvi jevrejski car Saul koji je u travi našao carsku krunu, a tražio je izgubljene magarce. To se desilo Zoranu Živkoviću i ja mu na tome čestitam.

Zbog građana Srbije želim da kažem nešto što je jako bitno. Godine 2010, kada je potpisan ugovor između grada Niša i države Srbije, se znalo da grad Niš nema finansijske i ekonomske kapacitete da ispuni svoje obaveze prema državi Srbiji. Problem je nastao 2010. godine. Mi danas u 2018. godini, kada kažem mi mislim i na rukovodstvo grada Niša i na Vladu Republike Srbije koju mi u Skupštini podržavamo bezrezervno i apsolutno, pokušavamo da taj problem rešimo, da Niš bude ekonomski gigant na jugu Srbije, da u Niš dovodimo investitore, da zapošljavamo ljude i da grad Niš oslobodimo jedne obaveze koju on ne može da ispuni.

Nije mogao da je ispuni ni 2010. godine, niti može da je ispuni 2018. godine. Ali, odgovornost za to snose oni koji su potpisali štetan ugovor po grad Niš, 2010. godine i napravili obaveze, to je ono što građani Niša treba da znaju, grada Niša prema državi Srbiji od 64 miliona evra.

Evo, mene zaista živo zanima kako se zove ta delatnost i taj biznis kojim se bavio Zoran Živković. Mi kad spomenemo bunde, on kaže – nisam video bunde u životu. Kad spomenemo vinograd – nije video vinograd u životu. Kad spomenemo stan na Vračaru – nije u životu video stan na Vračaru. Kad spomenemo crni džip koji vozi – nije video crni džip u životu. Pa kojom delatnošću se gospodin Zoran Živković bavio kao biznismen? Kako se zove taj posao? Kojoj oblasti ekonomije pripada taj posao kojim se bavio gospodin Zoran Živković i njegova porodica?

Zbog građana Srbije, ponavljam još jednom. Šteta za državu Srbiju, za Ministarstvo odbrane, ali šteta i za grad Niš nastala je 2010. godine. Grad Niš nije preneo skoro 158 hektara zemlje Vojsci Srbije. Nije izgradio stanove na lokaciji bivše kasarne „Bubanjski heroji“ u Nišu. Vrednost tog zemljišta je skoro 21 milion evra.

U periodu 2010, 2011, 2012. i 2013, dakle, za četiri godine, iz sredstava grada Niša, dakle, građani Niša ovo moraju da znaju, iz budžeta grada Niša, na ime subvencija dato je stranim kompanijama, ne JAT-u, stranim kompanijama, „Montenegro erlajnsu“ 2,7 miliona evra i „Vind džetu“ skoro milion evra, da bi aerodrom Niš uopšte bio živ. Drugim rečima, da bi „Montenegro erlajns“ sletao na niški aerodrom, građani Niša su morali da plaćaju subvencije „Montenegro erlajnsu“. Da bi „Vind džet“ sletao na aerodrom „Konstantin Veliki“ građani Niša su za to morali da plaćaju, inače bi se aerodrom ugasio još 2010, 2011. ili 2012. godine. To je ono što Nišlije treba da znaju, a to je sve nastalo kao posledica lošeg ugovora iz 2010. godine.

Dame i gospodo narodni poslanici, nadam se da ste čuli isto ono što sam čuo i ja, a to je da je u vreme samoupravnog socijalizma 1987. godine, da su SIZ-ovi, samoupravne organizacije udruženog rada, kako li su se već zvale, raspisivale, kaže, tendere, pa je Zoran Živković 1987. godine u vreme samoupravnog socijalizma sa svojom firmom od osam zaposlenih dobio…

(Zoran Živković: Sa dva.)

… sa dva zaposlena pobedio, kaže, na tenderu „IBM“, sve velike svetske kompanije i on je opremao, pazite gospodine Šarčeviću, vi se tog vremena bolje sećate nego ja, ja sam o tome samo čitao, u vreme socijalističkog samoupravljanja SIZ-ova, SOUR-a, OUR-a, Zakona o udruženom radu itd, Zoran Živković sa dva zaposlena pobedi na tenderu „IBM“ i onda sa tim kompjuterima, veš mašinama, šta je već sve radio, opremi marksistički centar u Beogradu.

Ako je to tačno, onda nešto zaista nije u redu ili sa gospodinom Živkovićem ili sa mnom. Dakle, ovde je u pitanju neka do te mere masna laž da ja mislim da i oni koji veruju u Čudovište iz Lohnesa ne mogu da poveruju.

Žalosno je, da se vratimo mi na ozbiljne teme, što mi u 2018. godini moramo da ispravljamo greške koje je neko napravio pre više od osam godina i naneo gradu Nišu štetu koja se meri u milionima evra.

Da budem potpuno precizan. Dugovanja Grada Niša u ovom trenutku, to građani Ništa treba da znaju i to treba da im kažu ovi koji se navodno brinu za njihove interese, iznose prema državi Srbiji 64 miliona evra.

Ja ponovo postavljam pitanje. Šta bi bilo da je Vlada Republike Srbije „legija artis“ poštujući ugovor…

(Predsedavajući: Privodite kraju kolega Martinoviću.)

… pokrenula sudski spor protiv Grada Niša zbog neispunjenja njegovih ugovornih obaveza prema državi Srbiji, prema Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije.

Da vam kažem šta bi bilo? Grad Niš bi bankrotirao isto kao što bi bankrotirala i Srbija 2012. godine da su oni ostali na vlasti.

Dame i gospodo narodni poslanici, smatram da jedan od ciljeva Nacionalnog okvira kvalifikacija Republike Srbije mora da uvažava i jačanje bezbednosnih struktura Republike Srbije. Mislim da su danas sve građane Srbije prijatno iznenadile dve vesti.

Jedna vest dolazi iz Moskve da je ministar odbrane Aleksandar Vulin na dobrom putu da ispregovara isporuku četiri transportna helikoptera MI-17 i četiri borbena helikoptera MI-35, koji je među vojnim stručnjacima poznat kao tzv. ubica tenkova.

Druga važna vest jeste, a ta vest je moguća zahvaljujući fiskalnim reformama koje sprovodimo od 2014 godine i druga važna vest je da je danas na sastanku predsednika Republike Aleksandra Vučića, sa predsednikom Republike Srpske, Miloradom Dodikom dogovoreno da će Republika Srbija iz budžeta da pomogne sa 5.000.000 evra 15 opština u Republici Srpskoj i dodatnih 500.000 evra za obnovu pravoslavnih crkava i manastira koji se nalaze na teritoriji Federacije BiH.

Mislim da su to dobre vesti i za Republiku Srbiju i za Republiku Srpsku, to su dobre vesti koje podrazumevaju i jačanje mira i stabilnosti u ovom regionu Zapadnog Balkana.

Zbog toga poslanici SNS smatraju da i predlog ovog zakona bi morao da uvažava potrebu jačanja sveukupne bezbednosti na ovim prostorima, uključujući i prostore Republike Srbije i prostore Republike Srpske. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovim amandmanom želeo sam da afirmišem značaj zakona kada je u pitanju jačanje bezbednosnih struktura Republike Srbije, zahvaljujući uspešnoj, promišljenoj i efikasnoj politici Vlade Republike Srbije.

Samo u prošloj godini postignuti su značajni rezultati kada je u pitanju jačanje bezbednosnih kapaciteta Republike Srbije, i to u svim oblastima.

Kada je u pitanju poboljšanje standarda pripadnika Vojske Srbije doneta je jedna važna odluka – Odluka o povećanju plata od 10% za pripadnike Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, počev od 1. januara 2018. godine. Dnevna naknada za rad na terenu i dnevna naknada za troškove za službu na posebnim vojnim objektima od 1. septembra iznosi 1.100 dinara, umesto dotadašnjih 800 dinara.

Na inicijativu predsednika Republike Aleksandra Vučića i vrhovnog komandanta Vojske Srbije, a u saradnji sa Ministarstvom unutrašnjih poslova i BIA, započeta je izrada projekta dugoročnog stambenog zbrinjavanja pripadnika svih bezbednosnih struktura.

Solidarna pomoć u slučaju rađanja deteta, a to je, takođe, u svrhu pronatalitetne politike koju vodi Vlada Republike Srbije, profesionalnog vojnog lica, odnosno civilnog lica u Vojsci Srbije povećana je na nivo prosečne neto zarade u Republici Srbiji, što iznosi 47.220 dinara.

Samo u prošloj godini rešeno je stambeno pitanje za 173 pripadnika Ministarstva odbrane i Vojske Srbije i vojnih penzionera. Usvojen je program refinansiranja stambenih kredita. Napravljen je dogovor sa većinom lokalnih samouprava u Republici Srbiji kada je u pitanju upis dece profesionalnih vojnih lica u predškolske ustanove i jedan značajan napor je država uložila u ovoj oblasti, a tiče se pokretanje inicijative za ukidanje participacije u pružanju zdravstvene zaštite vojnim osiguranicima.

Povodom ostalih amandmana nastaviću da iznosim značajne rezultate koje je država postigla kada je u pitanju jačanje bezbednosnih kapaciteta Republike Srbije, a što bi trebalo da nađe mesta i u ovom predlogu zakona.

Član 107. gospodine Marinkoviću.

Budući da je Zoran Živković rekao da treba govoriti istinu, evo ja ću sada reći istinu. Zoran Živković je idiot. Zoran Živković je kreten.

Slobodno mi izrecite opomenu.
Dakle, samo idiot i samo kreten može da se raduje onome što se juče dogodilo Marku Đuriću i da likuje danas u Narodnoj skupštini zato što su šiptarski teroristi juče tukli, mučili i na najgori mogući način vređali Marka Đurića, visokog zvaničnika Vlade Republike Srbije.
Samo idiot, samo kreten, može da se raduje, može da se raduje, kada neko radi protiv interesa njegove sopstvene države, naravno, pod uslovom da on Srbiju doživljava kao svoju državu.
Samo idiot i samo kreten može da dođe u Narodnu skupštinu i da nama spočitava odnos prema Kosovu i Metohiji, a ja da podsetim tog idiota i tog kretena, kada je dolazio na vlast 2000. godine, sa mitraljezima kada je upadao u Narodnu skupštinu, rekao je da je Kosovo i Metohija demokratsko pitanje. Ne državno, ne političko, ne nacionalno pitanje, nego demokratsko pitanje i kada on idiot i kreten dođe na vlast, on će sa istim takvim svojim idiotima i kretenima, koje je doveo na vlast 2000. godine, da reši pitanje Kosova i Metohije. Kako ga je rešio? Tako što su pustili 2000 šiptarskih bandita iz srpskih zatvora, koji su 2004. godine izvršili pogrom nad srpskim narodom na Kosovu i Metohiji i ti isti su juče tukli, vukli za kravatu, vukli ga po ulici, pljuvali, vikali mu Alahu egbar, pretili klanjem i idiot i kreten se danas tome raduje.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 6. koji se tiče stranaca koji svojim investiranjem u Republiku Srbiju podstiču ekonomski razvoj Republike Srbije i jačanje njenih bezbednosnih struktura.

Mislim da su svi građani Republike Srbije svedoci korelacije koja postoji između ekonomskog razvoja Republike Srbije i jačanja njenih bezbednosnih kapaciteta.

Veliko je pitanje da li bi Srbija danas bila na ovom stepenu vojne moći da nisu preduzete radikalne mere fiskalne konsolidacije krajem 2013. i početkom 2014. godine, i da od 2014. godine pa na ovamo, dakle pune četiri godine, u Srbiju nije došlo više od 60 kompanija i da samo u prošloj godini nismo imali direktnih stranih investicija oko 2,6 milijardi evra.

To sve je doprinelo činjenici da je Srbija danas mnogo bezbednija, da danas možemo da nabavljamo najsavremenija borbena sredstva i za našu vojsku i za našu policiju, a kao potvrda takve uspešne politike govori činjenica da je zahvaljujući angažovanju predsednika Vučića, prilikom njegove posete Moskvi, krajem 2016. godine, dogovorena nabavka, praktično poklon, šest MIG-ova, 30 tenkova i 30 oklopnih vozila.

Ubeđen sam da će Vlada Republike Srbije sa takvom politikom da nastavi, a mi poslanici SNS ovim amandmanima želimo da damo podršku Vladi Republike Srbije u takvoj politici. Želimo da i putem zakona koje predlaže u Narodnoj skupštini Republike Srbije omogućimo svima onima koji investiraju u Republiku Srbiju, koji otvaraju u Srbiji nova radna mesta, da sa takvom politikom nastave i dalje, jer je samo jačanje ekonomije uslov i način da jačamo naše bezbednosne strukture, kako na vojnom, tako i na policijskom planu.

Dame i gospodo narodni poslanici, mislim da je ovaj amandman još jedna dobra prilika da objasnimo građanima Srbije da su strani investitori dužni da poštuju propise Republike Srbije i da nije tačno ono što govore protivnici Vlade Republike Srbije i protivnici SNS, a to je da strani investitori u Srbiji mogu da rade šta im je volja.

Dakle, stranac kada investira svoj kapital u Republiku Srbiju, on je pre svega, po važećim propisima Republike Srbije dužan da u Republici Srbiji osnuje privredno društvo koje se registruje u Agenciji za privredne registre.

Dužan je da isplaćuje plate zaposlenima po propisima Republike Srbije, da uplaćuje doprinose za penzijsko, zdravstveno i invalidsko osiguranje i dužan je da poštuje sve druge pravne propise Republike Srbije koji važe i za domaće investitore.

Ono što takođe želim da naglasim to je da prema Zakonu o državnoj pomoći i prema uredbama Vlade koje se odnose na kontrolu državne pomoći, država Srbija ne pravi apsolutno bilo kakvu razliku između stranih i domaćih investitora, kada je u pitanju davanje državne pomoći.

Dakle, ta teza da samo stranci dobijaju državnu pomoć, ili kako se to u narodu popularno kaže subvencije, jednostavno nije tačna. Moje kolege iz poslaničke grupe SNS su i juče i danas više puta dokazale da je mnogo firmi čiji su osnivači građani Srbije, dobilo državnu pomoć i u tom pogledu država Srbija ne pravi bilo kakvu diskriminaciju.

Ono što takođe želim da naglasim kroz ovaj amandman je jačanje ekonomskih kapaciteta Republike Srbije direktno povezano sa jačanjem njene vojne, odnosno odbrambene moći. Danas Srbi u svim bivšim jugoslovenskim republikama, naročito u Hrvatskoj, u Republici Srpskoj, u Makedoniji, u Crnoj Gori, Srbi na KiM, upravo u Srbiji vide svoju maticu, a u Aleksandru Vučiću vide predsednika, ne samo Republike Srbije nego i svog predsednika.

Jačanje srpske ekonomije je zbog toga stub i kičma, jačanja srpske vojne moći, ne zbog toga da bi Srbija bila vojna pretnja bilo kome, Srbija nema nameru sa bilo kim da ratuje, nema nameru da otima bilo čiju teritoriju, nema nameru da izvrši agresiju prema bilo kome, ali snažna Srbija i u ekonomskom i u vojnom pogledu je garant bezbednosti i poštovanja ljudskih prava Srba i u Hrvatskoj, garant očuvanja Republike Srpske, garant Srbima na KiM da mogu da ostanu da žive na svojim vekovnim ognjištima.

Zbog toga onaj ko ne razume značaj investiranja u srpsku privredu, ne može ni da razume politiku koju vodi Vlada Republike Srbije.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Marinkoviću, trošiću vreme poslaničke grupe.

Moj kolega iz poslaničke grupe SRS je dosta, čini mi se, gnevno govorio o politici Vlade i o načinu na koji mi iz SNS-a obrazlažemo amandmane, a kojima se afirmiše Vladina politika u oblasti investicija. Mislim da situacija ni izdaleka nije onakva kakvom ju je on predstavio.

Pre svega, ko je napravio računicu da je prosečna plata u ovim kompanijama 23.000 dinara i koja je to kompanija otišla iz Srbije? Nisam čuo ni za jednu. Dakle, prema statistikama Ministarstva privrede, svaka investicija, odnosno svaka državna pomoć, kako se to kaže zvaničnom pravnom terminologijom u Srbiji, jer mi imamo Zakon o državnoj pomoći, imamo Uredbu o kontroli državne pomoći, dakle, državna pomoć u svakom pojedinačnom slučaju, ispostavilo se u Srbiji, pokazala se isplativom posle 14 meseci. Kažite mi koja kompanija je posle 14 meseci, kako vi kažete, odnela te hale i napustila Srbiju? Nisam čuo ni za jednu.

Nije tačno da se proizvodnja u Srbiji, kada su u pitanju strane investicije, svodi samo na to da investitor napravi halu u kojoj spaja neke žice i kablove. Valjda ste živi svedok. To je bilo u gradu u kome vi živite. Pre nekoliko dana otvoren je Naučno-tehnološki centar Kontinentala u Novom Sadu, u kome će biti zaposleno za početak 500 inženjera, vrhunskih IT stručnjaka, gde će plata iznositi od dve do dve i po hiljade evra.

Dalje, prema podacima Narodne banke Srbije, ovo govorim zato što hoću da razvejem tu mantru koju ponavljaju pojedini poslanici iz opozicije, kako kod nas dolaze neki špekulanti koji spajaju žice, kablove, radnici nose pelene na poslu i u toku radnog vremena, da to baš nije tako. Dakle, prema podacima Narodne banke Srbije o platnom bilansu za 2017. godinu, izvoz softverskih usluga dostigao je vrednost od 899 miliona evra, što predstavlja rast od ukupno 21%, u odnosu na 2016. godinu. Trgovinski saldo od 426 miliona evra najbolje govori da investicije u Srbiji ne mogu da se svedu na to banalizovanje kako radnici srpski vrše spajanje žica i kablova. Dakle, i te kako se razvija sofisticirana industrija, IT industrija.

Ono sa čime ćemo mi imati problem, ono što je Vlada Srbije, još dok ju je vodio Aleksandar Vučić, pre nekoliko godina, dobro sagledala, evo, sada se u 2018. godini ispostavlja kao potpuno tačno, to je da mi nećemo imati dovoljno pre svega radne snage sa srednjom stručnom spremom. Već sada nam nedostaju bravari, zavarivači i neke druge profesije. Dakle, ljudi hoće da rade, kompanije hoće da im daju posao, ali mi imamo problem sa nedovoljnim brojem radnika. Mi nemamo dovoljno radne snage da pokrijemo te investicije.

Drugo, jedan problem mnogo veći, takođe se tiče radne snage, ali ove obrazovane radne snage – nama već sada nedostaje oko 30 hiljada IT stručnjaka, dakle, inženjera, ljudi koji se bave programiranjem, koji se razumeju u najsavremeniju računarsku tehnologiju. Zbog toga su reforme obrazovnog sistema, posebno reforme visokog obrazovanja, nešto što je Srbiji danas preko potrebno.

Još jednu stvar moram da naglasim, kao što je rekao i ministar Stefanović – a šta je alternativa ovome što radimo? Nemoguće je da je Srbija jedina zemlja u svetu koja je uvela sistem državne pomoći. To imaju sve evropske zemlje. Danas je na svetskom tržištu utakmica, prava borba se vodi za svaku investiciju, za svako novo radno mesto, ceo svet se bori da privuče što više investicija kod sebe. Mislite da zakone o državnoj pomoći kakve imamo mi u Srbiji nemaju sve zemlje Evrope, posebno zemlje koje su od 2004. godine ušle u Evropsku uniju? Naravno da imaju. Svi se bore za investitore, svi se bore za nova radna mesta, od Poljske, Slovačke, Rumunije, Bugarske, Mađarske. Zašto bi mi bili izuzetak?

Najveći deo proizvodnje koja se vrši u Srbiji u realizaciji kompanija koje su došle sa zapada plasira se upravo na zapadno tržište. Dakle, francuske kompanije, italijanske, nemačke kompanije koje dolaze u Srbiju, plasiraju svoje proizvode upravo na tržište Evropske unije. Zahvaljujući pametnoj politici investiranja mi smo uspeli značajno da smanjimo naš trgovinski disbalans sa upravo zemljama Evropske unije. To nijednoj vladi do sada, nijednoj vladi do 2012. godine, nije pošlo za rukom.

O tome koliko je uspešna politika kada su u pitanju investicije Vlade Republike Srbije govori i činjenica da preko 40% stranih investicija u svim zemljama Zapadnog Balkana otpada upravo na Srbiju. Mislite da se Slovenci ne bore za strane investicije, da se Hrvati ne bore za strane investicije, da se Makedonci, Bugari i ostali ne bore za strane investicije? Naravno da se bore. Ali, 40% svih stranih investicija na Zapadnog Balkanu došlo je u Srbiju. Pa, gde bi radili svi ovi ljudi iz Subotice, Obrenovca, Rume, Niša, Krupnja itd, da nije bilo ovih investicija u poslednje četiri godine? Ko bi im davao platu? Vi kažete – plata je 23 hiljade dinara. Prvo, mislim da podatak nije tačan. Drugo, i da jeste, jel znate kolika je bila moja početna plata kada sam završio Pravni fakultet? Šest hiljada dinara. I, evo, živ sam, osnovao sam porodicu.

Dakle, može da se radi u Srbiji, može da se živi od plate koja se zaradi u Srbiji. Da li su to enormno visoke plate? Pa, nisu. Ako bismo bili potpuno iskreni, da li su nešto enormno visoke i plate narodnih poslanika i ministara u Vladi Srbije? Pa, nisu. Ali su plate od kojih može da se živi, od kojih ti ljudi mogu da izdržavaju članove svojih porodica.

Ono što se zaboravili da kažete, to je ogromna većina tih kompanija svojim radnicima plaća putne troškove, plaća ono što se nekada zvalo topli obrok, ti ljudi imaju vrlo pristojne menze, vrlo pristojnu ishranu, gotovo besplatnu, i nisam čuo da se neko mnogo buni, a zaposlen je u nekim kompanijama koje su nastale u Srbiji od 2013/2014. godine, pa na ovamo.

Želim da pitam sve vas, koji ste veliki zagovornici saradnje, posebno ekonomske sa Rusijom i Kinom, ko vam brani da dovedete u Srbiju nekog ruskog ili kineskog investitora. Mogu slobodno da kažem, neka me ispravi ministar Stefanović ako nisam u pravu, on je član Vlade, ja nisam, ja sam poslanik, ali 99,9% svih investicija u Srbiji i nemačkih i italijanskih i francuskih i ruskih i kineskih, doveo je lično Aleksandar Vučić. Sad ja vas pitam, velike rusofile, velike protivnike EU, velike protivnike NATO pakta – kog investitora iz Rusije ili Kine, ili iz Indije, ili iz Brazila, ili iz bilo koje druge zemlje, vama navodno prijateljske ste vi doveli? Niste doveli ni jednog, ili ja bar za tu kompaniju nisam čuo.

Juče je predsednik Kine uputio pismo predsedniku Aleksandru Vučiću, u kome ga apostrofira kao velikog prijatelja Narodne Republike Kine. Danas je Aleksandar Vučić razgovarao sa predstavnicima „Ci Jin Majning grupe“ koja je zainteresovana za strateško partnerstvo sa Rudarsko-topioničarskim basenom Bor. U pitanju je kineska kompanija, druga u Kini po veličini kada je u pitanju proizvodnja bakarne rude, a treća po veličini u Kini kada je pitanju proizvodnja cinka. Pa, što se neko od vas nije sastao sa njima? Što neko od vas nije doveo nekog kinskog ili ruskog investitora da zaposli radnike u Srbiji? Zato što vas to suštinski ne zanima. Vi samo pričate o Rusiji, vi samo pričate o Kini, ali ništa ne radite.

Za razliku od vas mi konkretno radimo, i vi me podsećate na one boljševike naše, one naše Srbe i Crnogorce iz 1948. godine koji su pričali o tome kako u Rusiji, odnosno u SSSR-u rastu klipovi kukuruza od jedan, jedan i po metar, a nikada nisu bili u Rusiji. Nisu videli Rusiju.

Dakle, situacija sa stranim investitorima je mnogo bolja nego što se predstavlja i ono što takođe želim da istaknem morate da razlikujete stranu investiciju kao kapital od kompanije, odnosno preduzeća koje posluje u Srbiji. Ni jedno strano preduzeće ne može da posluje u Srbiji.

Svaki strani investitor je morao da napravi firmu u Srbiji, da je registruje u Agenciji za privredne registre, da prijavi svakog radnika Nacionalnoj službi za zapošljavanje, kod nadležnih fondova PIO, da im ovde isplaćuje platu, nadoknade za penzijsko-invalidsko i zdravstveno osiguranje i ono što je jako bitno u Srbiji da plaća sve poreske obaveze, takse i sve ostale dažbine koje propisuje pravni sistem Republike Srbije. Dakle, morate da razlikujete investicije kao kapital od firmi. Sve firme sa stanovišta pravnog poretka Republike Srbije srpske firme, zato što su registrovane u Srbiji, u Srbiji isplaćuju plate i u Srbiji isplaćuju poreze.

Zbog toga mi poslanici SNS kroz ove amandmane pokušavamo da afirmišemo i da pohvalimo politiku Vlade Republike Srbije koja je uložila mnogo napora da se poveća BDP, da se ubrza ekonomski razvoj Srbije, da imamo dramatično smanjenu stopu nezaposlenosti. Samo da vas podsetim u aprilu 2012. godine imali smo stopu nezaposlenosti od 25,5% u trećem kvartalu 2017. godine 12,9%. Dakle, značajno smanjena stopa nezaposlenosti.

Svi oni koji se čude zašto poslanici SNS podnose ove amandmane, iz jednog prostog razloga, zato što hoćemo da pokažemo kakva nam je politika i za kakvu se politiku zalažemo. U Srbiji postoji načelo podele vlasti. Izvršna vlast radi svoj posao. Zakonodavna vlast radi svoj posao. Zadatak izvršne vlasti je da daje mišljenje na amandmane koje podnose narodni poslanici, a na narodnim poslanicima je da te amandmane podnose. Kako će se Skupština u danu za glasanje izjasniti, videćemo, ali kroz amandmane pokušavamo građanima Srbije da objasnimo kakva nam je politika i da nema jake Srbije, pa ni u vojnom, ni bezbednosnom smislu, ako nam nije jaka i snažna ekonomija i ako nemamo svakoga dana otvoreno neko novo radno mesto. Borba za nova radna mesta je borba za jaču i bolju i snažniju Srbiju.

Zahvaljujem se. Da li te auto-provodnike kako kaže gospodin Mirčić, te kablove izolovane, radi automobilska, ja sam pravnik, a gospodin Mirčić je tehnolog, pa se u to bolje razume, da li te kablove spaja i proizvodi u Srbiji „DŽonson elektrik“, „Svarovski“, „Kontinental“, „Boš“, „Ikea“, „Beneton“, „Kalcedonija“, „Golden Lejdi“, itd. i mogu da vam nabrajam još 50 kompanija koje nemaju nikakve veze sa tim vašim kablovima, sa autoindustrijom niti sa bilo čim sličnim.

Razumem da vi pokušavate da nipodaštavate svaki napor Vlade Republike Srbije, da se u Srbiji otvore nova radna mesta, ali nemojte da izgubite iz vida činjenicu, da ste i vi i mi, sa vrlo jasnom politikom izašli pred građane Srbije, pa ako hoćete i pred građane Beograda, ma koliko da se sada svi vi zajedno trudite da minimalizujete uspeh SNS na beogradskim izborima, a Grad Beograd je grad od preko 2.000.000 ljudi. Najveći broj deo glasača u Srbiji je skoncentrisan u gradu Beogradu i izborni rezultati za grad Beograd su vrlo dobra slika raspoloženja i ogromna je većina građana Srbije.

Dakle, građani Beograda, pa i građani Srbije 2016. godine su rekli kakvu politiku žele. Nemojte sada vi da objašnjavate kako oni žive. Žive teško, ali vide da postoji čovek, postoji Vlada, ljudi koji se bore da Srbiju izvuku iz blata.

Šta bi bilo sa srpskom ekonomijom, da nisu došli ovi investitori, bez obzira sa kojih meridijana i da nisu otvorili svoje fabrike u Srbiji. Gde bi radili svi ovi ljudi, od Subotice, Bujanovca, Niša, Leskovca, LJudi iz Krupnja, iz Valjeva, Zaječara, gde bi radili?

Ja bih voleo gospodine Mirčiću isto kao i vi da fabrika kablova u Jagodini, bivšem Svetozarevu, nije zarasla u korov, ali je zarasla.

Voleo bih da „Novkabel“ nije gubitaš, ali jeste. Šta sada mi tu da radimo? Oni koji su vladali Srbijom od 2000. do 2012. godine uspeli su da unište i fabriku kablova u Jagodini „Novkabel“ i na stotine fabrika u Srbiji.

Šta smo mi mogli da uradimo? Mogli smo da ponudimo državnu pomoć investitorima, kako domaćim, tako i stranim i da otvaramo nova radna mesta, a to i činimo.

Što se tiče ovog političkog dela vašeg izlaganja, možda nisam u pravu, ali ja imam utisak da se vi izgleda radujete kada neko ispostavlja ultimatume u Srbiji i sada pitate nas, a šta će biti ako jednog dana se dostavi jedan, drugi ili treći ultimatum?

Znate šta, ti ultimatumi se ne dostavljaju vama. Ti ultimatumi se dostavljaju Aleksandru Vučiću, i verujte mi da Aleksandar Vučić mnogo bolje od vas zna šta piše u tim dokumentima i kakva politika u takvoj situaciji treba da se vodi.

Aleksandar Vučić je otišao na KiM, da razgovara sa narodom koji živi na KiM, nekoliko dana nakon što je ubijen Oliver Ivanović.

Ko je to od vas velikih branilaca KiM uradio? Nije niko.

Vi ćete da odbranite KiM? Vi, sa strankom koja je osvojila u Beogradu 90 glasova više od LJubiše Preletačevića Belog? Nemojte da budete smešni.

Ono što sve vas boli, hteli vi to da priznate ili ne, nismo ovde meta poslanici SNS, Marko Atlagić, Vladimir Orlić, Đukanović, Rističević, ja ili bilo ko. Iz vašeg izlaganja mogu da naslutim šta je problem, što Aleksandra Vučića kao svog predsednika doživljavaju svi Srbi i u Srbiji, i u Republici Srpskoj, i u Crnoj Gori i Srbi koji su ostali da žive u našoj južnoj srpskoj pokrajini KiM.

Ako neko ume da se izbori sa svim tim ultimatumima, kako vi kažete, sa svim tim ucenama, onda to može samo čovek kome veruju građani Srbije.

Ne može da ode u Zagreb i da razgovara i sa hrvatskim predstavnicima i da sutradan ode na Kordun čovek koji nema u Srbiji natpolovičnu podršku većine građana Srbije. To može samo jedan čovek, sviđalo se to vama ili ne, Aleksandar Vučić.

Sve ove investicije koje sam vam nabrojao, smejali se vi tome ili ne, potcenjivali vi to ili ne, sve te investicije doveo je Aleksandar Vučić, odnosno ti investitori su došli zato što su verovali u politiku Aleksandra Vučića, zato što ih nije niko lagao, zato što ih niko nije reketirao, zato što niko nije uzimao bilo kakve provizije.

Poređenje ove Vlade i politike koju mi vodimo sa politikom Mlađana Dinkića je potpuno deklasirana. Mi nismo izvršili ni jednu jedinu privatizaciju, a budžet je puniji nego što je ikada bio u novijoj srpskoj istoriji, bez i jedne izvršene privatizacije. To ni jednoj vladi od 1990. godine, pa pre toga, nije pošlo za rukom.

Moje pitanje ostaje i dalje. Svi vi koji ste veliki zagovornici politike saradnje sa Rusijom i Kinom, što ja pozdravljam, kažite mi na obraz koga od vas, na reč koga od vas je došao bilo koji ruski ili kineski investitor u Srbiju? Ja nisam čuo ni za jednog, ali sam čuo i cela Srbija zna da je Železara Smederevo spasena i da su u nju Kinezi uložili svoj kapital zahvaljujući Aleksandru Vučiću i znam da je svaka kineska, svaka turska, svaka francuska, nemačka, italijanska, bilo koja investicija u Srbiji sprovedena zahvaljujući činjenici da ljudi veruju Aleksandru Vučiću, a nemam ništa protiv da pored svih ovih investitora koje smo mi doveli ili koje je dovela Vlada Srbije, odnosno Aleksandar Vučić, i vi dovedete po nekog. Jedno radno mesto, jedno, ali smo pomogli jednom čoveku u Srbiji, ali vi niste doveli ni jednog. Za razliku od vas koji stalno pričate, mi radimo i brojke to pokazuju i, ono što je mnogo važnije, građani Srbije dobro razumeju, iako i dalje teško žive, politiku koju vodi SNS. To su pokazali i na beogradskim izborima.

Samo jedno pitanje za gospodina Mirčića – šta će da rade građani Srbije i šta će da rade radnici u Srbiji dok vi srpski radikali ne dođete na vlast?

Izvinite, a kada je to Aleksandar Vučić rekao da je Nikola Tesla Hrvat?

Nadam se da vam je poznato ko je počeo da obeležava dan progona Srba iz Republike Srpske Krajine – Aleksandar Vučić. Stotine hiljada ljudi dolazi na te tužne skupove na kojima obeležavamo tragediju srpskog naroda u Republici Srpskoj Krajini. Stotine hiljada ljudi dolazi upravo na skupove koje organizuje predsednik Republike Aleksandar Vučić i Vlada Republike Srbije, tako da to vaše maliciozno poređenje Borisa Tadića i Aleksandra Vučića nikako ne stoji.

Nadam se da vidite i sami, ma koliko vi ne voleli SNS, da Aleksandra Vučića otvorenog srca i širokih ruku dočekuju i Srbi u Zagrebu, i Srbi u Vojniću, i Srbi u Banja Luci, i Srbi u Bjeljini, i Srbi u Kosovskoj Mitrovici i na svakom delu srpske zemlje. To je nešto na šta smo mi iz SNS ponosni. To je garant da će Srbija i dalje da vodi svoju politiku, suverenu, nezavisnu politiku, da ćemo braniti interese i položaj srpskog naroda u Hrvatskoj, da ćemo braniti položaj Republike Srpske i da nikada i ni pod kakvim pritiscima nećemo izdati Kosovo i Metohiju. Eto, to je politika Aleksandra Vučića.