Evo završavam.
… evo, ta strašna režimska televizija, koja radi za Aleksandra Vučića, prenosila je, znate šta, polufinale košarkaške utakmice Španija – SAD. A Aleksandar Vučić je, gospodine Milićeviću, i time ću da završim, nažalost svih njegovih prethodnika, prvi predsednik Vlade RS koji je došao u Donju Gradinu i javno rekao pred celim svetom da je najveći stradalnik Drugog svetskog rata na području bivše Jugoslavije upravo srpski narod. Toliko o medijima i toliko o cenzuri.

Ja bih vas zamolio gospodine Milićeviću, da mi vratite vreme pošto su gospoda iz DS veoma nervozna, pa su mi dobacivala i nisam mogao da govorim.       

Zahvaljujem se gospodine Milićeviću.
Na nekoliko stvari moram da se osvrnem. Političke neznalice iz DS ne znaju da svaki štampani mediji koji ima svoju internet stranicu, pa valjda je…
(Radoslav Milojičić, s mesta: Na šta ovo liči?)

Dakle, ako jedna novina ima svoju internet stranicu, koliko ja razumem, valjda je i elektronski mediji. To je jedna stvar.
Druga stvar, što se tiče Kosova i Metohije. Morao sam da kažem da ni prvi ni drugi Briselski sporazum nisu nikakvi tajni dokumenti nego su to akti koji su objavljeni na sajtu Kancelarije za Kosovo i Metohiju i da ni u prvom, ni u drugom Briselskom sporazumu Vlada Srbije se nije…
(Gordana Čomić, s mesta: Jel ovo povreda Poslovnika ili replika?)
Evo ja ću pustiti gospođu Čomić da se izviče na mene, pa ću nastaviti dalje.
Dakle, ni u prvom, ni u drugom Briselskom sporazumu Vlada Srbije se nije odrekla ničega na KiM, pre svega se nije odrekla srpskog naroda, a onda se nije odrekla ni imovine „Telekoma“ niti imovine „Trepče“. Zbog toga sam pomenuo i čitao delove prvog i drugog Briselskog sporazuma.
Što se tiče toga da li je kritika dozvoljena, ja vas pitam, valjda imate malo savesti, valjda imate malo morala, kažite mi, da li je kritika da objavite čitulju za živog čoveka, da objavite čitulju za živog čoveka, u ovom slučaju Aleksandra Vučića i da kažete da mu se otac zove Fahrija, aludirajući na to da mu je otac Albanac.
Na drugoj karikaturi, njega, Nikolu Selakovića i Aleksandra Vulina prikivate za krst. Jel to kritika, jel to sloboda, jel to iznošenje neke argumentacije? Ne, to je mržnja. To je jezik mržnje i to je jedini jezik kojim vi umete da govorite.

Sramota su ovakvi tekstovi koji … Inače, ima jedna televizija koja, mislim, da svaku svoju večernju informativnu emisiju završi tako što najavi šta će sutra da izađe u pojedinim dnevnim novinama. Toliko o tome šta je koji medij.
Evo šta je sramota, a to treba da je sramota vas koje plaćaju da bi napadali rođenu državu, čak i u Strazburu osporavajući akreditive srpskoj delegaciji, između ostalog – Vučiću se klanjaju kao svecu. „Blic“, valjda ste čitali „Blic“ gospodine Đurišiću, to su vaše partijske novine, kaže – ovde će da se odmara premijer, pa onda slika nekog grčkog ostrva, a čovek nije imao dana godišnjeg odmora. Onda – krvavi novac Vučićevih. Onda „Al džazira“ – Andrej Vučić maneken Marfijevog zakona. Pa onda – Vučića je trebalo ubiti. „Blic“ – slučaj braće Vučić. „Blic“ – Fahrijin sin.
Vas treba da bude sramota. Ovako nešto objavljivati o predsedniku Vlade to je mržnja ne prema jednom čoveku. Vi na ovaj način pokušavate da urušite dostojanstvo i dignitet države Srbije. Vas je politička mržnja do te mere oslepela da više ne umete da napravite razliku između partijske politike i državne politike i zbog toga nemojte vi koji ste upropastili svoju rođenu stranku, pokušali ste i državu, ali vam to Aleksandar Vučić nije dao, da nam držite lekcije o slobodi, a pogotovo o medijskoj slobodi, jer ovo nije medijska sloboda. Ovo nije kritika. Ovo je mržnja.

Istini za volju, vi ste, gospodine Raduloviću, iz Ministarstva privrede pobegli. A pokušali ste da pobegnete zajedno sa…

Dakle, pokušao je da pobegne gospodin Radulović iz Ministarstva privrede zajedno sa nekoliko sanduka dokumentacije u kojoj su se nalazile te njegove famozne lične karte. Ja sam, gospodine Raduloviću, sećate se, kao predsednik Nadzornog odbora „Galenike“ dolazio kod vas, je li tako?
(Saša Radulović, s mesta: Kako vas nije sramota?)
Kako me nije sramota? Kako vas nije sramota? Bili ste vi i bio je vaš čuveni ekspert, kako se zvaše, gospođa Milenić, za koju se posle ispostavilo da je geolog. Dakle, veze sa ekonomijom nema. Kao što ni vi kao, ako se ne varam, inženjer elektrotehnike takođe nemate nikakve veze sa ekonomijom. Cela vaša ideja oko ličnih karti, oko toga da se nešto proda pa da se radnicima poveže radni staž, pa da se isplate plate itd, bila je sledeća. Celu srpsku privredu gurnuti u stečaj, vas i vašu suprugu proglasiti za stečajne upravnike u svim srpskim preduzećima i onda da vi i vaši kompanjoni ostvarite profit. Nije vas bilo briga da se spasi pet hiljada radnih mesta u Smederevu, da se spasi 500 radnih mesta u Vladičinom Hanu, hiljadu radnih mesta u Novom Sadu. Ne, cela srpska privreda da se gurne u stečaj. Vi ste rekli – niko ne može da dobije pare iz Fonda za razvoj dok sam ja ministar privrede. Po zakonu, ministar privrede je predsednik Upravnog odbora Fonda za razvoj. To ste rekli meni, kao predsedniku Nadzornog odbora „Galenike“, jer sam hteo da spasim kompaniju koja je bila u ogromnim ekonomskim problemima, ali za te probleme, izvinite, nije odgovoran Aleksandar Vučić i nije odgovorna SNS. Ali, šta je trebalo da uradimo? Vaša ideja je bila – neka „Galenika“ ide u stečaj.

Da prodajemo „Galeniku“ na kilo. To je bila vaša ideja. Da „Železaru“ prodajemo na kilo. To je ta vaša genijalna ekonomska filozofija.

Pitao sam vas gospodine Raduloviću na tom sastanku koga se ne sećate, izvinite, a šta da prodaje „Galenika“. Evo, ja sam sada čuo od vas po petstoti put da firme prodaju imovinu koja im na treba. Izvinite, šta da prodaje „Galenika“? Novu fabriku lekova. Šta da proda? Šta da proda kompanija koja nema šta da proda? Na to pitanje niste umeli da mi odgovorite, ali nije to suština.
Suština vašeg ekonomskog poduhvata je da se cela srpska privreda gurne u stečaj. Da sva preduzeća koja su bila u državnom vlasništvu ne da se privatizuju, ne da nađu strateškog partnera, nego da odu u stečaj, a da u svim kompanijama stečajni upravnik budete vi ili vaši prijatelji koje bi namestila Agencija za licenciranje stečajnih upravnika.
Kažete da kako me nije sramota. Izvinite, kako vas nije sramota da budete istovremeno stečajni upravnik u nekih 14 ili 15 preduzeća i da sa preduzećem svoje supruge zaključujete ugovor o pružanju računovodstvenih usluga za potrebe preduzeća u kome ste vi stečajni upravnik, pri čemu je ta kompanija 50% vlasništva vaša, a 50% je vlasništvo vaše supruge i vi sami sa sobom kao stečajni upravnik zaključujete ugovor o pružanju računovodstvenih usluga kompaniji koja se nalazi u stečaju.
To je bio vaš genijalni poen za srpsku privredu. Zato ste vi gospodine Raduloviću glavom bez obzira pobegli iz Ministarstva privrede. A kada pominjete poreske obveznike, evo ja vas molim, kao Boga vas molim, samo mi kažite, čiji ste vi poreski obveznik, američki, srpski, japanski? U kojoj državi vi plaćate porez i da li bilo kome u stvari plaćate porez?

Zahvaljujem se, gospođo predsednice.
Gospodin profesionalni stečajni upravnik je dva puta bežao. Bežao je 2013. godine iz Vlade i bežao je 2016. godine, ovde, iz Narodne skupštine sa konsultacija sa mandatarom za sastav Vlade, gospodinom Aleksandrom Vučićem.
I gospodin profesionalni stečajni upravnik, jedino što ume da radi u životu je da laže i da krade. Da krade, to smo već videli. Kako? Kada vodite stečajni postupak u 15 firmi, kada sa firmom svoje rođene žene zaključujete ugovor o pružanju računovodstvenih usluga, to je krađa. A gde laže? Pa čovek je 100 puta ponovio kako su dugovi „Železare“ u 2014. i 2015. godini, najpre kaže, 450 miliona, pa 150 miliona, pa 120 miliona, a 2012. godine, kada je „Sartid“ vraćen u vlasništvo države Srbije, preuzet je za jedan evro sa dugovima od 240 miliona evra, i to je ono što gospodin profesionalni stečajni upravnik uporno obmanjuje građane Srbije i neće da kaže.
Ja bi voleo da čujem, npr. gde je sad kum gospodina stečajnog upravnika, onaj isti koji je opljačkao BIP. Jedan kum je poslanik, kuma je poslanica, šurnjaja je ne znam ni ja šta. To je sistem koji gospodin Saša Radulović hoće da promoviše u Srbiji, da on bude stečajni upravnik. Malo mu je 15 firmi. Cela srpska privreda treba da ode u stečaj i da on bude stečajni upravnik u svim preduzećima koja će u Srbiji da odu u stečaj, negde on, negde žena, negde kum, negde kuma, za radnike, za Srbiju šta nas briga. Evo, to je sistem gospodina profesionalnog stečajnog upravnika.

Javio sam se za…
(Boško Obradović, s mesta: Šta hoćeš?)
Evo vidite – šta hoćeš? Od vas neću ništa. Ja samo hoću da kažem zbog predsednice Narodne skupštine…
(Boško Obradović, s mesta: Ovo je farsa.)
Hajde vičite još malo. Pustite, gospodina Boška Obradovića, da se izviče na mene, biće mu lakše verovatno. Navikao je čovek da viče. Biće dobro, gospođo Gojković, da ne krene fizički da se obračunava sa vama. On to voli da radi, posebno kada su žene u pitanju, ali nadam se da ćete vi večeras biti bolje sreće, nego gospođa u RIK-u kojoj je zavrtao ruku.
Ja se više neću javljati za povredu Poslovnika. Želim da kažem sledeće. Pošto je gospodin Ćirić rekao da vređam dostojanstvo Narodne skupštine time što sam pomenuo jednu činjenicu…
(Saša Radulović, s mesta: Ne može sam sebi povredu Poslovnika.)
Ja ne volim da upadam u reč gospodinu Raduloviću.

Ja sam povredio dostojanstvo Narodne skupštine tako što sam izneo činjenicu da je Saša Radulović, kao stečajni upravnik u jednom od 15 stečajeva koje je vodio zaključio ugovor sa firmom svoje rođene supruge radi pružanja računovodstvenih usluga. Sada pitam sve vas, jeste li vi svi jedna strana kada je u pitanju borba protiv Aleksandra Vučića i mržnja prema Aleksandru Vučiću. Zamislite šta bi bilo da je Aleksandar Vučić zaključio ugovor sa svojom ženom?
Ja sam danas pokazivao…

… onu karikaturu sa tri krsta. Ja mislim da bi na 150 krstova razapeli Aleksandra Vučića da je on to uradio, ali kada to uradi Saša Radulović onda vređa dostojanstvo Narodne skupštine onaj ko to kaže. Hvala.   

Ja, gospodine Arsiću, kao predsednik poslaničke grupe moram da brinem između ostalog i o mentalnom zdravlju poslanika SNS i ne želim da ih izložim mentalnom i verbalnom teroru ljudi koji verovatno ne mogu da organizuju tribinu svoje stranke nigde u Srbiji, pa im onda Narodna skupština dođe kao zgodno mesto. Neće ni njihovi da ih slušaju. Evo, predsednik poslaničke grupe mu kaže da nije u sistemu, on je van sistema. Jedna koleginica je valjda u sistemu i on je u sistemu. Moje kolege iz poslaničke grupe SNS, šta mi sad ovde izigravamo? Auditorijum koji treba da sluša Balšu Božovića, koga ni njegovi neće da slušaju?
Tako da, gospodine Arsiću, molim vas da imate razumevanja za moju ulogu. Ja sam pravnik, ali budući da vodim poslaničku grupu od 102 poslanika, moram da brinem i o njihovom mentalnom zdravlju. Verujte mi, ono je večeras veoma, veoma ugroženo. Neka gospodina iz DS organizuju tribinu bilo gde u Srbiji, ali nemojte da im mi iz SNS obezbeđujemo auditorijum, neka to sami urade. Pošto to nisu u stanju, neka to ne rade sa poslanicima SNS-a.
(Balša Božović, s mesta: Replika!)

Jedan psiholog je rekao – ljudi koji imaju strah, na pitanje – ko si ti, kažu – ja sam mi. Evo, gospodin Balša, on je „mi“. Sedi čovek sam, predsednik poslaničke grupe mu nije u sistemu, gospođica Jerkov je tu, ali, znate, u pravu, za grupu je potrebno troje, a njih je trenutno dvoje ovde i navodno mi sad treba da drhtimo od straha od Balše Božovića. Ja ne znam kako ću da spavam večeras, ili gospođa Tomić, ili Marijan Rističević, vidim da umire od straha od Balše Božovića.
Sve je to super, samo moram da kažem, zbog građana Srbije da 2012. godine dug nije bio nula, nego je bio 240 miliona evra. Drugo, zanima me – gde se to, gospodine Balša, održava tribina Demokratske stranke, baš bih voleo da je posetim? Ko je organizuje i na koju temu? Da li je organizuje Bojan Bajtić, da li je organizuje Miroslav Vasin, da li je organizuje Dragan Šutanovac, koji ima stan od 35 hiljada evra, da li je organizuje Bislini, koji je rekao da je Ješić iz vaše stranačke kase uzeo 60 hiljada evra? Dakle, na koju temu se održava tribina? Na tribini sa temom – kako pokrasti sopstvenu stranku, kako uništiti Vojsku Srbije, kako dobiti na poklon sat od 35 hiljada evra, kako letovati na Maldivima za 15 hiljada evra? Dakle, koja je tema te vaše tribine, ko će da je organizuje i kada će da se održi? Evo, ja sam spreman da dođem na tu tribinu i da malo slušam o tome kako se uništava Vojska, kako se dobijaju na poklon skupi satovi, pašnjaci, kako se sade vinogradi i kako se letuje na Maldivima sa platom od 100 hiljada dinara a letovanje košta 15 hiljada evra? I jabuke na Đermu.