Piše u Poslovniku. Evo obraćam se vama.
Gospodine Mićunoviću, mogu oni o meni da kažu sve što žele i da im ja ovde predstavljam džak za udaranje za sve ono što ne mogu da kažu, pošto ovde nisu prisutni ni Aleksandar Vučić ni Tomislav Nikolić i nije nikakav problem, ali ja nikada nisam rekao, ma koliko da sam konverti, da sam zlikovac, zločinac, izdajnik, pitaj Boga šta sam, ja nikada nisam rekao da su Hrvati imali pravo da proteraju 250.000 Srba iz Krajine i nikada nisam rekao da se u Srebrenici desio genocid. I u tom smislu ne dozvoljavam da mi lekcije o patriotizmu drže ljudi koji su sve to rekli i koji su ubeđeni da se sve to zaista i desilo.
Gospođo Rašković Ivić, samo da vam kažem jednu stvar, opet kažem, možete o meni da mislite šta želite, moj otac je ranjen kod Dvora na Uni 8. avgusta 1995. godine, dan nakon što su Hrvati zvanično objavili da je završena operacija „Oluja“. A pitajte se gde ste vi bili 1995. godine, gde ste bili 2011. godine, gde ste bili kasnije kada vas je Vojislav Koštunica pozvao da napustite ambasadorsko mesto u Rimu. Izgleda da su vam talijanske bunde bile preče od proteranih Srba iz Krajine.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja sam sada u jednoj velikoj dilemi – ne znam da li se obraćam Srbinu ili Vlahu. Ako ste Vlah, evo ja ću pokušati da budem malo mekši u nastupu da me, ne daj Bože, neko ne napadne da napadam pripadnike nacionalnih manjina, pošto ja vlašku nacionalnu manjinu izuzetno cenim.
Voleo bih da mi objasnite da li ste u međuvremenu se iz Vlaha premetnuli u Srbina ili ste i dalje ostali Vlah, čisto da ja znam, a i drugi narodni poslanici.
Inače se slažem, gospodine Đorđe, sa onim što ste vi rekli, vama se obraćam. Dakle, slažem se sa onim što je gospodin koji je predstavljao vlašku nacionalnu manjinu predložio. Hajde da prekinemo lepo raspravu, nema potrebe da se više svađamo. Srpska napredna stranka sa svojim koalicionim partnerima ima većinu. Hajde da lepo izglasamo gospođu Maju Gojković za predsednika Narodne skupštine i da završimo ovu stvar. Eto.

Dame i gospodo narodni poslanici, pa vi koji govorite o političkim konvertitima, još uvek mi niste odgovorili na pitanje jeste li Srbin ili Vlah, jer ste 2012. godine rekli da ste Vlah i kao Vlah ste ušli u Narodnu skupštinu.
Nisam video veće političko licemerstvo nego kada neko promeni naciju da bi postao narodni poslanik, da bi pio kafu za sedam dinara i ručao u skupštinskom restoranu za 200 dinara, to u životu još nisam čuo.
Ali, nešto mnogo važnije, gospodine Vlahoviću, ovaj, Vukadinoviću. Vi pripadate stranci koja je sprovela skoro sve pljačkaške privatizacije u Republici Srbiji, od 24, a nažalost bilo ih je mnogo više, od 24 privatizacije koje je Evropska komisija ocenila kao sporne, mislim, sve osim jedne, desile su se u vreme kada je vaša stranka vodila Vladu i vodila ovu državu.
Za razliku od vas, Vlada koju vodi Aleksandar Vučić ne zatvara fabrike, nego ih otvara. Kao što ste mogli da vidite, otvaramo ih u celoj Srbiji, i u Vojvodini, i u Beogradu, i u zapadnoj Srbiji, i u južnoj Srbiji, a vaš koalicioni partner se dan nakon otvaranja jedne velike fabrike u Vladičinom Hanu, koga ste inače kao Pajtić Vojvodinu, kao Turci upropastili dok ste bili na vlasti, fotografisao.
(Nenad Čanak, s mesta: Nisu Turci bili na vlasti.)
Bili su Turci, Čanak, u Vranju, kako nisu bili, u Vladičinom Hanu, mnogo duže nego u Vojvodini.
Dakle, vaš koalicioni partner se dan nakon što premijer otvori fabriku u Vladičinom Hanu i omogući da se više stotina ljudi tamo zaposli, fotografiše ispred novootvorene fabrike i kaže – šta će nama investitori, bolje da tu stoji fabrika na kojoj stoji katanac, gde niko ne radi, šta će nama investicije, šta će nama radna mesta?
Za razliku od vas koji samo mnogo vičete, mnogo vređate i mnogo ste nervozni, a ne znam zbog čega, jer ste postigli istorijski uspeh, ušli ste u Narodnu skupštinu Republike Srbije, SNS iz dana u dan menja Srbiju na bolje i idemo napred. Raste nam bruto društveni proizvod. Možete sada da mrzite mene, Vučića, SNS, ali to su pokazatelji koje vi ne možete da dovedete u pitanje. Smanjili smo broj nezaposlenih, gotovo svakog dana otvara se neka nova fabrika, poboljšavamo obrazovanje, poboljšavamo naš zdravstveni sistem, više nema potrebe da se deca koja su obolela od teških bolesti leče tako što roditelji šalju SMS poruke, sada postoji budžetski fond u okviru budžeta Republike Srbije iz koga se to finansira.
Dakle, iz dana u dan menjamo ono što ste vi devastirali do kraja, u koaliciji sa onima sa kojima ste bili dok ste to radili, te pljačkaške privatizacije, kao i danas kada protestvujete zbog navodne izborne krađe. I ništa se, gospodine Vukadinoviću, nije promenilo – i onda ste bili sa njima kada ste zatvarali fabrike i po Vladičnom Hanu i po Vranju i po Šapcu i po Novom Sadu i po Subotici, i danas ste na istoj strani sa onima koji tvrde da se desila izborna krađa, a setili su se toga sedam dana nakon što su izbori završeni.
Gospodine Vukadinoviću, nas očekuje mnogo teškog posla. Potpuno prihvatam vaš predlog da prekinemo raspravu, da glasamo, pa neka narodni poslanici odluče kako misle da je najbolje, da li će Maja Gojković biti predsednik Narodne skupštine ili ne. Možete da mrzite i mene i moje kolege iz SNS do mile volje, ali više da Srbiju vratite u stanje u kojem je bila kada ste vi bili na vlasti, nema te sile. Više fabrike ne zatvaramo, nego ih otvaramo, otvaramo nova radna mesta i u naredne četiri godine Srbija će biti mnogo bolje mesto za život nego što je danas, kao što je i danas mnogo bolje nego kada je vaša partija bila na vlasti.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Vukadinoviću, da li ste vi isti onaj koji je u maju 2014. godine tvrdio kako spaljujemo leševe u Obrenovcu? Da li ste vi isti onaj koji je rekao za …

Da li je ovo isti onaj gospodin koji je rekao da u vreme majskih poplava leševe koje skupljamo po Srbiji spaljujemo u Termoelektrani „Nikola Tesla“ u Obrenovcu? Je li to isti gospodin Vukadinović? Ja ću vama da kažem, gospodine Mićunoviću, o čemu se ovde radi. Ovde su došli predstavnici takozvane opozicije …

Evo, sada ću da vam objasnim, nema potrebe da se nervirate.
Dakle, ovde su došli predstavnici vrlo šarene političke opozicije, levi, desni, nacionalisti, evropejci, pronato, za nato, za neutralnost itd, i mislili su da će po poslaničkoj grupi SNS da udaraju kao po vreći, da ćemo mi ovde da ćutimo i da čekamo trenutak kada ćete vi odrediti glasanje za predsednika Narodne skupštine. Ja vam sada kažem, nećemo da ćutimo jer nemamo čega da se stidimo i borićemo se do poslednjeg momenta da se Srbija više nikada ne vrati u vreme kada je njome vladala Demokratska stranka, Demokratska stranka Srbije i njeni koalicioni partneri. Dakle, nećemo da ćutimo, imamo hrabrosti i borićemo se. To što su oni očekivali da mi ćutimo i da slušamo njihove napisane govore i domaće zadatke, izvinite, ali prevarili su se. Dakle, borićemo se do kraja.
Ponavljam još jedanput, što se mene lično tiče, ja u većinu uopšte ne sumnjam. Što se mene tiče i što se tiče moje poslaničke grupe, možete odmah da prekinete diskusiju, da pozovete svog šefa i ostale lidere takozvane opozicije da odustanu od diskusije. Hajdemo odmah na glasanje, pa da vidimo ko ima većinu i da konačno građani Srbije vide, posle više od mesec dana od završenih izbora, ko je u stvari na ovim izborima pobedio, a ko izgubio. Je li pobedio onaj koji je dobio 1.800.000 glasova više nego na prošlim izborima i sad sam ima apsolutnu većinu u Narodnoj skupštini, ili su izbore dobili oni koji su dobili 5%, 6% itd, i to pitaj dragog Boga na koji način?

Dame i gospodo narodni poslanici, ja ne znam šta ste vi gospodine Obradoviću po zanimanju i po obrazovanju je, ništa vas nisam razumeo od onoga što ste pričali.
Vi očigledno, mnoge stvari o tome kako funkcioniše država ne znate i mislim da je prava sreća što vam građani Srbije nisu ukazali poverenje da vodite ovu državu, jer da su vam ukazali poverenje Srbija bi propala, ja vam garantujem za 24 časa.
O kakvim porodičnim vrednostima vi gospodine Obradoviću govorite kada ste vi lično fizički nasrnuli na članicu RIK, Maju Pejčić, vređali je, zavrtali joj ruku, vi koji ste vikali sa galerije RIK, lopovi, zlikovci i pokrali ste nas, itd. i onda se desilo nešto neverovatno.
Kažete, Maja Gojković je najgora žena na svetu zato što će da sluša Aleksandra Vučića. Ne, treba da sluša vas. Koga vi slušate? Ko je vas za 24 sata ujedinio protiv SNS i vas velike rusofile i protivnike NATO pakta i protivnike LGBT populacije i ove koji su za EU i za NATO pakt i koji su za Gej Paradu? Ko je ujedinio profesionalnog stečajnog upravnika. Građani su vas ujedinili.
Dakle, ko je ujedinio profesionalnog stečajnog upravnika? Ko vas je sve sabrao na gomilu? Koji je to faktor moći koji je rekao građani, gde se nalaze ti građani koji imaju takvu moć da ujedine DS, Sašu Radulovića, Dveri, DSS, itd? Gde se nalaze ti građani? Ja sam video 200 ljudi ispred RIK onaj dan kada ste protestvovali.
Znači, vi podršku građana nemate. Vi imate nečiju drugu podršku.

Nije lično, ali kažu građani da su ih ujedinili.
Ja kažem kako je moguće da 200 građana ujedini toliki broj partija da izbrišu sve svoje ideološke razlike i da se ujedine u borbi protiv SNS.

Sada, ono što meni nije jasno gospodine Mićunoviću, da neko kaže da je patriota, da je rusofil, da je Aleksandar Vučić najveći izdajnik i zlikovac zato što vodi pregovore o opstanku srpskog naroda na KiM, a onda nekim čudom na ponovljenim izborima Pokret Dveri dobije najviše glasova u Sjenici noću. Sada vas pitam, ko je glasao za Pokret Dveri u Sjenici, ako su oni zaista takvi kakvima se predstavljaju?
Što se tiče borbe protiv kriminala i korupcije, gospodine Obradoviću, vi me ispravite ako grešim, ali ljudi u Čačku pričaju da se vaš pokret finansirao tako što je vaš otac koji je ako se ne varam, građevinski inspektor u Čačku reketirao ljude koji imaju nelegalno podignute objekte, pa ili ćeš da daš pare za Dveri ili donosim rešenje o rušenju nelegalno podignutih objekata. Kako je moguće da u rukovodstvu vaših pokreta srpskog, sve slovenskog, pravoslavnog ne znam ni ja kakvog, imate jednu damu koja otvoreno radi za interese jedne strane sile? Kako je moguće da nam lekcije o poštenju, o patriotizmu držite vi koji se finansirate na način koji se finansirate.
Kažite mi koja je to vaša ideološka orijentacija koja vas je spojila sa DS, sa Pokretom Dosta je bilo, sa pripadnicima LGBT populacije, dakle šta je to, koje je to vezivno tkivo koje između vas postoji sem mržnje prema SNS i prema Aleksandru Vučiću?
Vi gospodine Obradoviću imate jedan problem, ne samo vi nego i ovi vaši koalicioni partneri, vi nećete da priznate da ste izgubili na izborima, vi nećete da priznate da ste u ovu Narodnu skupštinu ušli na silu, vršeći pritisak na RIK, ujedinjavajući se sa političkim strankama, koje ideološki sa vama nikakve veze nemaju, naravno pod uslovom da vi i vaši koalicioni partneri uopšte imate bilo kakvu ideologiju.
Dakle, ne znam za kakvog zlikovca bi ste mene proglasili da je Bojan Pajtić npr. pozvao ljude da glasaju SNS, vama to ne smeta. Ono što morate da znate gospodine Obradoviću a izgleda da slabo pratite dešavanja na političkoj pa i pravnoj sceni Srbije, Ustavni sud Srbije je rekao svoje o Briselskim sporazumima i rekao je da ne može da se izjašnjava o njima zato što to nisu potvrđeni međunarodni ugovori, zato što RS nije zaključila nikakav međunarodni ugovor sa samoproglašenom republikom Kosovo, nego se vodi politički dijalog i okvalifikovao je Briselske sporazume ne kao pravne nego kao političke akte, kao akte u kojima Ustavni sud koji ceni ustavnog i zakonitost ne može da se izjašnjava.
Tako da gospodine Obradoviću, pre nego što kažete nekome neku tešku reč, malo se informišite o tome šta se dešava u Srbiji, a što se tiče izborne krađe, nije mi jasno kako to da niste podneli u toj famoznoj izbornoj noći 24. na 25. april apsolutno ni jedan jedini prigovor RIK, nego ste izvršili juriš na RIK tek onda kada vam je i matematički postalo jasno da niste prešli tih famoznih 5% koliko se traži za ulazak u Narodnu skupštinu.
Kažite mi kako biste vi koji nam ovde držite predavanja o lepom ponašanju, kojim imenom biste nazvali članove SNS da su oni na onakav način upali u RIK, vikali, pretili, šta ste rekli – đubre jedno matoro, lažove, prevarantu, lopove.
Tukli ste onu devojku Maju Pejčić na onom vašem protestu gde vas je ne znam ni ja ko ujedinio protiv SNS, fizički ste nasrnuli, odnosno vaše pristalice na novinarku „Pinka“ Gordanu Uzelac. Dakle, kojim imenom biste vi nazvali članove i aktiviste SNS da su se oni ponašali na način kako se vi ponašate?
Dakle, gospodine Obradoviću, sve je super što ste rekli. Ima samo jedan mali problem – neće vas građani Srbije. Možda vas neko drugi hoće i taj koji vas hoće, nekako vas je, ovako ili onako, ugurao u ovu Narodnu skupštinu. Ali, verujte mi, bez te asistencije nikada vi ovu Narodnu skupštinu ne biste videli, sem na Drugom dnevniku RTS ili nekim drugim informativnim emisijama. No, bez obzira na to, možete da pričate šta vam je volja, možete da optužujete, možete da vređate, jer vi ništa drugo i niste radili nego vređali Maju Gojković.
Kažete zalažete se za porodične vrednosti, a iznosite najteže moguće uvrede za jednu ženu, tako se ne ponaša jedan gospodin i jedan džentlmen i neko ko je navodno privržen porodičnim vrednostima. Neko ko je privržen porodičnim vrednostima, ne znam kako se oseća pod zastavom u duginim bojama.
Kako to da vam LGBP populacija smeta svaki dan, samo vam nije smetala onog dana kada ste protestvovali ispred Republičke izborne komisije? Dakle, gde su tu merila i gde su tu kriterijumi? Kako to da ste jednog dana veliki Srbin, veliki patriota, zagovornik saradnje sa Rusijom, a onda kažete – Vučić nas je pokrao i obratite se za pomoć kome? Misiji OEBS-a, Savetu Evrope, da dođu posmatrači Evrope na ponovljene izbore u Srbiji. Što niste tražili ruske posmatrače, ako ste tako veliki prijatelj Rusije?
Na kraju krajeva, gospodine Obradoviću, zvanična Rusija je, nadam se da toliko pratite, hajde razumem što ne pratite šta radi Ustavni sud, možda niste pravnik, valjda se elementarno informisani. Da li ste upoznati sa činjenicom i Vladimir Putin i Dimitrij Medvedev čestitali pobedu Aleksandru Vučiću i SNS na izborima koji su održani 24. aprila, valjda ste čuli za to? Ja to nisam izmislio. Možete za mene da kažete sve najgore, ljudi koji vode Rusku Federaciju su čestitali SNS na pobedi.
Što se tiče KiM, da smo takvi zlikovci kakvim nas vi predstavljate ne bi dobili najviše glasova upravo mi na KiM. Nije KiM, nisu Srbi na KiM glasali, dakle Srbi na KiM su listom glasali za Aleksandra Vučića i za SNS. Zašto? Zato što im je omogućio da ostanu na svojim vekovnim ognjištima. Srpski barjak se vije i u Zubinom Potoku i u Gračanici i u svim drugim mestima gde žive Srbi na KiM, i u Štrpcu se vije srpski barjak, a pitanje da li bi se vio da vi vodite ovu državu – naravno da ne bi.
Vi vodite politiku neodgovornu, avanturističku zato što nemate nikakvu odgovornost prema građanima Republike Srbije. Vi ste jedna mala koalicija koja je pitaj Boga kako ušla u ovu Narodnu skupštinu, prema građanima Srbije i prema budućnosti Srbije vi nemate nikakvu obavezu. Za razliku od vas, mi tu obavezu i te kako imamo. Mi smo prihvatili na svoja leđa veoma teško breme – i da iznesemo teret ekonomskih reformi, i da iznesemo teret reformi u svim oblastima društvenog života, i da sačuvamo KiM u sastavu Srbije na način na koji je to u ovom trenutku jedini moguć.
Da li vi mislite, gospodine Obradoviću, da ja ne bih voleo da je srpski vojnik i srpski policajac prisutan na KiM? Da li je to u ovom trenutku moguće? Nije. Hajde da vidimo šta je moguće. Moguće je da spasimo ono što se spasiti može i to Vlada Republike Srbije na čelu sa Aleksandrom Vučićem radi. Ako mislite drugačije, evo, hajmo vi i ja pušku u ruke, na KiM, pa da branimo Srbe. Lako je biti, gospodine Obradoviću, veliki Srbin i veliki patriota ovde u Skupštini, na Trgu Nikole Pašića, ali teško je biti Srbin na KiM. Šta misle Srbi na KiM o politici Vlade koju vodi Aleksandar Vučić prema KiM, to su vam rekli 24. aprila. Najbolje rezultate postigli smo upravo na KiM, bolje rezultate na KiM smo postigli nego što smo postigli npr. u nekim opštinama na teritorijama AP Vojvodina. Šta vam to govori? To vam govori da je jedina moguća politika kada je u pitanju KiM politika koju vodi SNS i Aleksandar Vučić.
Vi imate jedan drugi problem, vi živite u svom svetu, u imaginarnom svetu. Ne želite da prihvatite političku realnost, a politička realnost je da su vas građani Srbije ocenili tako da ne prelazite cenzus, ali vas je neka sila ipak ugurala u Narodnu Skupštinu Republike Srbije, ali nemojte da mislite da ste zbog toga mnogo jaki. Svaka sila je za vremena i svaka sila će da prođe.

Dame i gospodo narodni poslanici, pošto je ovo očigledno i politička rasprava, budući da ulazimo u vreme predizborne kampanje i da se na ovoj sednici nije govorilo samo o kandidatu za ministra odbrane, a ja ću da kažem nekoliko rečenica i na tu temu, ne mogu a da se ne osvrnem na izlaganje nekih kolega i poslanika bivšeg režima, a bogami i aktuelnog ministra spoljnih poslova, gospodina Ivice Dačića.

On je sada ljut na PUPS. Verovatno ima svoje razloge, ali gospodine Dačiću, ako stavimo ruku na srce, te 2008. godine vi ste najpre imali potpisan sporazum o formiranju vlasti sa, kako vi kažete, Šešeljem i Koštunicom, pa ste nakon toga shvatili da je za Srbiju bolje da napravite koaliciju sa DS, pa ste onda pokvarili sporazum na republičkom nivou i onda linearno dole spustili na lokalni nivo, tako da su sve lokalne koalicije, koje su već bile potpisane sa tadašnjom jedinstvenom SRS, razbijene od strane SPS, onda ste svuda išli u koaliciju sa DS. Gospodine Dačiću, ovo sa PUPS vam se verovatno vratilo zbog onoga što ste vi uradili 2008. godine.

Što se tiče izlaganja gospodina Borka Stefanovića, ne vidim da je u sali, on kaže da nije imao nikakve veze sa dešavanjima u Ministarstvu spoljnih poslova, ni u čemu nije odlučivao, on je bio samo zaposlen. Koliko znam, gospodin Borko Stefanović je bio politički direktor Ministarstva inostranih poslova, a politički direktor Ministarstva inostranih poslova je u stvari ono što je u ostalim ministarstvima državni sekretar. Dakle, politički direktor Ministarstva spoljnih poslova je funkcioner koga postavlja Vlada i nije običan državni službenik, a pogotovo nije nameštenik. Po funkciji je gospodin Borko Stefanović i te kako imao uticaja na način na koji funkcioniše Ministarstvo spoljnih poslova, i te kako je imao informacije šta se dešava u Libiji, da je Libija država u fazi raspadanja, da je tamo počeo građanski rat i da postoji objektivna opasnost kada je u pitanju bezbednost naših diplomatskih, odnosno konzularnih službenika.

Ovde je bilo reči o tome jutros, dok je bio prisutan premijer Vučić, kako smo navodno tokom 90-ih godina mi bili za rat sa NATO paktom, a kako neko drugi nije bio za rat sa NATO paktom. Niko nije bio za rat sa NATO paktom, ni Aleksandar Vučić nije bio za rat sa NATO paktom. NATO pakt je izvršio agresiju na Saveznu Republiku Jugoslaviju, zato što Savezna Republika Jugoslavija nije mogla da prihvati ponuđen politički dogovor u drugoj fazi pregovora u Rambujeu. Toj Vladi koja je tada bila u Srbiji nije preostalo ništa drugo nego da zemlju brani.

Aleksandar Vučić je kao i ostali ministri u toj Vladi, zemlju branio. Ali, dok je Aleksandar Vučić zemlju branio od NATO agresije, neko drugi je postavljao lokatore po Srbiji i neko drugi je iz Crne Gore, iz Nemačke pozivao da NATO još žešće udari po Jugoslaviji, jer će navodno što NATO bude žešće udarao pre da padne režim Slobodana Miloševića. To su istorijske činjenice, a neko bi zbog toga što je jutros rekao dok je bio prisutan Aleksandar Vučić, trebao da se stidi.

Što se tiče kandidata za ministra odbrane gospodine Zorana Đorđevića, ja gospodina Zorana Đorđevića lično poznajem, mislim da se radi o jednom veoma dobrom profesionalcu koji izuzetno dobro poznaje sistem odbrane Republike Srbije. Mislim da je imao izvanredne rezultate i kao državni sekretar u Ministarstvu odbrane i mislim da će biti izvanredan i ministar odbrane kada ga danas izaberemo.

Ubeđen sam da će gospodin Zoran Đorđević da nastavi politiku Aleksandra Vučića, da nastavi politiku gospodina Nebojše Rodića i da će da nastavi politiku gospodina Bratislava Gašića, zato što su to tri ministra odbrane od 2012. godine, koji su uspeli da Ministarstvo odbrane, a pre svega Vojsku Srbije značajno unaprede i da podignu odbrambenu moć Republike Srbije.

Evo, samo malo podsećanje na sve one uspehe koje smo postigli u Ministarstvu odbrane, mislim i na gospodina Vučića i na gospodina Rodića i na gospodina Bratislava Gašića od 2012. do 2016. godine. Uspeli smo da uštedimo u Ministarstvu odbrane 1,3 milijarde dinara, rešeno je stambeno pitanje za 900 profesionalnih vojnika i vojnih penzionera. Od 2012. do 2015. godine Vojska Srbije učestvovala je u 97 velikih međunarodnih vojnih vežbi i realizovano je 688 različitih aktivnosti međunarodne vojne saradnje.

Ministarstvo odbrane je putem donacija pribavilo različite proizvode koji su namenjeni za Vojsku Srbije u iznosu od preko šest miliona evra. Postignut je značajan napredak u borbi protiv kriminala i korupcije. Učestvujemo u 11 mirovnih misija sa više od 600 vojnika na godišnjem nivou. Za poslednje četiri godine, dakle, u periodu od 2012. do 2016. godine, razvijeno je 89 novih sredstava naoružanja i vojne opreme i modernizovano je 27 sredstava i remontovano 17.625 komada naoružanja i vojne opreme. Obezbeđena su dodatna sredstva u iznosu od 600 miliona dinara za rezervne delove i remont aviona „Mig 29“i „Mig 21“.

Formiran je po prvi put u Republici Srbiji budžetski fond za naoružanje i vojnu opremu, a prihod od prodaje viška naoružanja i vojne opreme ili zastarelog naoružanja i vojne opreme je više od jedne milijarde dinara.

Vrednost izdatih dozvola i to pokazuje koliko Ministarstvo odbrane je imalo smisla za dobit i za poslovanje na tržištu, dakle, vrednost izdatih dozvola za izvoz naoružanja i vojne opreme za poslednje četiri godine je 750 miliona dolara. Došlo je do povećanja broja zaposlenih u preduzećima tzv. namenske industrije za 2.115 radnika, a prosečna neto zarada u šest privrednih društava u oblasti namenske industrije veća je za 15,4% i iznosi 50.452 dinara.

U poslednje tri godine nabavljeno je 35.865 kompleta novih uniformi i 31.445 pari vojničkih čizama. Vojska se ponovo vratila u garnizone Zrenjanin i Požega i potpuno su renovirane kasarne u Somboru, Kruševcu, Zrenjaninu i Beogradu. Izgrađen je Centar za simulaciju u bazi „Jug“, izgrađen je hangar na Aerodromu Batajnica, poligon Ravnjak kod Kruševca i Atletska dvorana u Beogradu. Upravo u ovoj maločas pominjanoj Vojno-medicinskoj akademiji, preko Vojno-medicinske akademije i uopšte preko vojno-lekarske službe Vojske Srbije, pružena je najneophodnija zdravstvena pomoć za 9.000 migranata koji su se u tom trenutku nalazili na teritoriji Republike Srbije. Time je Republika Srbija, pa i Ministarstvo odbrane pokazalo humanost, pokazalo solidarnost i pokazali smo kao država da smo spremni da učestvujemo u rešavanju problema migranata, izbeglica, mnogo više nego države koje su formalne članice EU.

Ono što je takođe pokazatelj porasta poverenja u Vojsku Srbije jeste i sledeći podatak – za dobrovoljno služenje vojnog roka u protekloj 2015. godini, prijavilo se 4.413 kandidata, a na služenje vojnog roka upućeno je 2.359 lica. Posle 21 godine ponovo su uvedene srednje škole za podoficire. Vojska Srbije i Ministarstvo odbrane su svoju humanost pokazali tako što su organizovali humanitarnu akciju „Knjiga na dar“ i putem ove akcije poklonjeno je 75.000 knjiga bibliotekama i deci širom Srbije. Takođe, još jedan dokaz humanosti Vojske Srbije i našeg vojnog zdravstva jeste akcija „Lekar na selu“, koja je sprovedena u 51, uglavnom zabačenom selu i tom prilikom je pregledano više od 2.300 građana Republike Srbije.

Želim svim ministrima odbrane od 2012. do 2016. godine da se zahvalim na ovim impozantnim rezultatima i gospodinu Aleksandru Vučiću i gospodinu Rodiću i gospodinu Bratislavu Gašiću. Vama gospodine Đorđeviću želim puno sreće i uspeha u radu. Nadam se da ćete nastaviti sa dobrim radomvaših prethodnika, da će Vojska Srbije biti na ponos i diku Srbije i celokupnog srpskog naroda i da će biti ključan odbrambeni faktor, da nikome ne pada na pamet da ponovo izvrši bilo kakav oblik agresije na Republiku Srbiju, kao što sam ubeđen da će Srbija pa i Ministarstvo odbrane da nastavi sa vođenjem politike mira, politike stabilnosti na Balkanu,politike razvijanja dobrih međususedskih odnosa, politike vojne neutralnosti, politike evropskih integracija, ali i politike neokretanja leđa našim tradicionalnim prijateljima i saveznicima, pri čemu pre svega mislim na Rusku Federaciju.

Još jednom gospodine Đorđeviću, evo dozvolite da vam možda i unapred čestitam na izboru i želim vam puno sreće i uspeha u budućem radu.

Kao što ste vi gospodine Dačiću lepo rekli ja se sa vama slažem. Niko ne može da očekuje da neko o vama nešto priča što se vama ne dopada, a da vi ćutite. Tako nemojte ni da očekujete da ja ćutim.

Nije SPS potpisao 2008. godine nikakvu koaliciju sa Šešeljem jer je čovek bio u Hagu. Koaliciju za Grad Beograd su potpisali, sad ću da vam kažem, predsednik Gradskog odbora SRS Nemanja Šarović i predsednik Gradskog odbora SPS gospodin Petronijević, a u pozadini su prilikom potpisivanja stajali Aleksandar Vučić i Aleksandar Antić.

Vi kažite da li je to tačno ili nije tačno. Zajedno smo protestvovali po Beogradu tražeći da se sazove konstitutivna sednica Skupštine Grada Beograda, da se ono što je potpisano sa papira pretoči u delo, da se formira koalicija koja je bila prethodno dogovorena, da bi, šta se desilo, u avgustu vi socijalisti izabrali Dragana Đilasa za gradonačelnika Beograda. Da li je tako bilo i što sada vi očekujete od SNS da vam neko na reč veruje, da vi posle sledećih izbora nećete sa ovima ili onima u koaliciju? Gospodine Dačiću, ja vas poštujem i mislim da ste veoma vešt i sposoban političar, ali dozvolite da ipak malo više volim mog predsednika stranke i moju stranku.

Tačno je gospodine Dačiću da ste vi pre mene stupili u saradnju sa SNS, ali je isto tako tačno da ja nikada nisam bio ni u kakvom političkom savezom sa DS, a vi jeste. Nikada nisam potpisao sporazum o bratimljenju i političkoj saradnji sa DS, a vi jeste. Nikada nisam imao tu čast i privilegiju da igram basket sa Borisom Tadićem, kao vi.

Prema tome, u onome što ste rekli ima nečega što je tačno, ali ima i mnogo toga što nije tačno. Budući da smo očigledno sa terena izbora kandidata za ministra odbrane ušli u političku arenu i u predizbornu kampanju onda dozvolite da i mi iz SNS nešto kažemo na tu temu.

Kao što smo rekli i u proteklih nekoliko nedelja i meseci da nije korektno da pojedini visoki funkcioneri SPS ružno pričaju o politici koju vodi Vlada Republike Srbije. Ako smo zajedno u Vladi, kao što kažete, onda ne znam čemu disonantni tonovi od strane pojedinih visokih funkcionera SPS. Da li to znači da jedan deo SPS podržava politiku Vlade, a drugi deo svesno ili nesvesno, po nekoj nameri ili direktivi se od te politike ograđuje, pa kada treba teške mere da se preduzimaju onda Vladu ne podržavamo. Kada Vlada postiže uspehe onda smo zajedno sa SNS u toj Vladi.

Niko se ovde ne krije iza Aleksandra Vučića, ali je očigledno da najveći teret svega onoga što je Vlada Srbije uradila od 2012. godine, a pogotovo od 2014. godine je palo na leđa tog čoveka.

I to je činjenica i to svi vide u Srbiji.

Završavam. Kad god je neki teški zakon morao da se brani u Skupštini Srbije Aleksandar Vučić je lično došao u Skupštinu da brani i „Beograd na vodi“ i smanjivanje plata i penzija i mnoge druge teške reformske zakone.

Dakle, ako neko treba da se diči Aleksandrom Vučićem onda je to SNS zato što mislimo da je čovek gotovo celokupnu državu poneo na svojim leđima.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, kao što vidite, DOS se ne menja, kakav je bio 2000. godine, takav je i 2016. godine, demagogija, neistine, bacanje prašine u oči narodu, a sve zarad sitnih partijskih interesa.
Novi DOS, koji nas danas kritikuje, odnosno bivši režim, imao je obavezu da donese ovaj zakon još pre više od 10 godina, a nisu ga doneli samo iz jednog razloga, zato što im politički nije odgovaralo da postoji zakon koji bi omogućio zaposlenima u javnom sektoru da za isti rad, za isti stepen obrazovanja i isto radno iskustvo primaju istu ili približno jednaku platu. Nije im odgovarala iz političkih razloga zato što su na svake izbore išli sa jednim jedinim ciljem – pobediti pošto poto, bez obzira na to kakve će ekonomske posledice ta pobeda imati po državu.
Sada se pojavila jedna stranka na čelu sa Aleksandrom Vučićem, koja otvoreno kaže – moramo da donesemo ovaj zakon, moramo da preduzimamo i neke druge reformske zahvate, a da li ćemo na izborima da pobedimo ili ne, odlučiće narod, ali da je ovaj zakon neophodan, jeste.
Ono što novi DOS neće da shvati, to je da je javni sektor u ovom Predlogu zakonu definisan po standardima Svetske banke i MMF-a. Po tim standardima javna preduzeća, ma koliko to na prvi pogled delovalo nelogično, ali javna preduzeća ne spadaju u javni sektor. Kao što vam je rekao ministar Sertić pre nekoliko dana, javno preduzeće je i preduzeće, dakle, pored drugih karakteristika, pored toga što su javna preduzeća, to su i preduzeća. Cilj svakog javnog preduzeća je profit, dobit.
Ne razumem poslanika novog DOS-a koji kaže da centralna banka, odnosno NBS nije institucija koja posluje po tržištu. Običan čovek svakoga dana, kad god čuje za kolebanje dinara, kaže da je Narodna banka intervenisala na međubankarskom deviznom tržištu ne bi li očuvala kurs dinara.
Prosto je neverovatno da mi u 2016. godini čujemo od ljudi koji su do juče vodili državu da NBS ne posluje na tržištu. Pa, na kom tržištu posluje? Naravno da posluje i da trguje novcem, da trguje hartijama od vrednosti i da, između ostalog, na taj način obezbeđuje stabilnost domaće valute.
Ovde je stvar u tome što Vlada Aleksandra Vučića ima hrabrosti da predloži jedan ovakav zakon i ova skupštinska većina ima hrabrosti da ovaj zakon usvoji, a da vi iz novog DOS, iz starog DOS, niste imali političke hrabrosti da ovaj zakon donesete onda kada ste bili na vlasti. I vi ste znali da je ovakav zakon neophodan i vama su Svetska banka i MMF govorili da je ovaj zakon neophodan svakoj državi koja hoće da krene napred, svakoj državi koja hoće da motiviše ljude da se zapošljavaju u javnom sektoru i da u javnom sektoru za isti rad, za isti stepen obrazovanja, za isto radno iskustvo mogu da očekuju istu platu, bez obzira na to da li rade u ovom ili onom delu javnog sektora.
U načelnoj raspravi smo mogli da čujemo da bivši režim koristi reč – džungla. Tu džunglu ste vi napravili, a mi sad iz te džungle pokušavamo da izađemo. Dakle, ovo je zakon o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru. Mi sad uređujemo sistem. Sistem ne može da se uredi preko noći i sistem ne može da se uredi samo jednim zakonom. Ali, ovo je sistemski, krovni zakon, koji će nam omogućiti da konačno imamo ono što su zaposleni u javnom sektoru godinama tražili, a što im bivši režim nije dozvoljavao, nije im dozvoljavao iz političkih razloga.
Zašto bi diplomirani pravnik koji radi u državnom organu imao pet puta manju platu nego diplomirani pravnik u nekom organu npr. AP Vojvodine? Vi ste to omogućili. Mi sada pokušavamo tu nepravdu da ispravimo i mi ćemo tu nepravdu ispraviti.
Iščuđavanje zašto vršimo racionalizaciju javnog sektora je vrhunsko političko licemerstvo. Ako ste mogli da primetite u izveštaju MMF-a, kaže se da su reforme Vlade Republike Srbije impresivne i da je Vlada Republike Srbije postigla neverovatne uspehe na polju ekonomskih i socijalnih reformi.
Kritikujete nas zato što racionalizujemo javni sektor, a niste imali hrabrosti vi da ga racionalnizujete, nego ste ga naduvavali, nego ste doveli armiju partijskih kadrova i doveli ste državu u situaciju da mora da smanjuje broj zaposlenih i taj teret je pao na vladu koju vodi Aleksandar Vučić. Vi niste imali hrabrosti to da uradite, mi imamo. Te reforme su teške i te reforme su bolne, ali te reforme su blagotvorne i one će početi i već su počele da daju rezultate. Vi imate tu stalnu potrebu da ne vidite ništa dobro u ovome što radi Vlada Republike Srbije. Sve vidite loše. Sve vidite katastrofalno. Ništa ne valja.
Mi vas pitamo - zašto vi niste doneli ovaj zakon u vaše vreme 2001, 2002, 2005, 2008, 2010. godine? Ko vas je sprečavao? Da ne postoji džungla u javnom sektoru?
Mi smo čuli jednog poslanika novog DOS-a, i poslanika starog DOS-a, i poslanika bivšeg režima koji kaže – da, ali znate premijer je najavio to u prvih 100 dana, evo sad je sedamstoti dan, pa vi za 12 godina niste uspeli da donesete ovaj zakon. Hoćete li da vas podsećam kako je glasio program, prve, kako vi kažete, demokratske Vlade koja je formirana u januaru 2001. godine? Šta ste ostvarili od tog koncepta? Ništa. Pljačkaška privatizacija, stotine hiljada ljudi na ulicama, tajkunizacija zemlje, sve ono negativno što nam se desilo. Sad Vlada Srbije pokušava korak po korak sve te probleme da reši i mi te probleme rešavamo.
Ovaj zakon je rađen tako da se isprave dugogodišnje nepravde koje su postojale u javnom sektoru, a javni sektor je definisan na način kako se to čini po međunarodnim standardima.
Ono što mi nije jasno, to je da vi koji ste najglasniji za Evropu, za EU, vi koji nam stalno držite lekcije kako mi u stvari nismo za EU, a vi u stvari jeste, kako mi lažemo narod da smo za EU, kako mi u stvari ne znamo kako se ide u EU, da ste vi protiv tih međunarodnih standarda i kritikujete nas zato što smo te standarde o tome šta je javni sektor, a šta s druge strane nije javni sektor, stavili u Predlog zakona o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru.
Dakle, ovaj zakon je reformski zakon, prvi korak na putu da naša državna uprava, da naša lokalna samouprava, da naša teritorijalna autonomija bude racionalnija, ekonomičnija, efikasnija nego što je do sada bila.