VEROLJUB MATIĆ

Srpska napredna stranka

OSVRT OTVORENOG PARLAMENTA

Veroljub Matić je do sada tri puta bio narodni poslanik. Prvi put je izabran za poslanika u desetom sazivu, od 2014. do 2016, zatim ponovo u 11. sazivu, od 2016. do 2020, i na kraju u 12. sazivu, od 2020. do 2022. godine.

U desetom sazivu bio je član Odbora za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu i Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja.

U 11. sazivu bio je član Odbora za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu i Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja.

U 12. sazivu bio je član Odbora za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu i Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja, kao i zamenik člana Odbora za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije.

Tokom 12. saziva na redovnim skupštinskim zasedanjima je proveo 553 sata, sedam puta se obraćao u plenumu, nije učestvovao u postavljanju poslaničkih pitanja, kao ni u traženju obaveštenja i objašnjenja. Što se tiče prisustva glasanjima za akte, prisustvovao je 333 puta, i svaku put glasao “za”.

U 13. sazivu izabran je za poslanika kao 102. na listi ALEKSANDAR VUČIĆ – Zajedno možemo sve, mandat mu je potvrđen 01.08.2022. godine.

U 13. sazivu deo je poslaničke grupe ALEKSANDAR VUČIĆ – ZAJEDNO MOŽEMO SVE. Član je Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja i Odbora za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu.

BIOGRAFIJA

Rođen je 06.04.1953. godine. Živi u Koceljevi. Po zanimanju je diplomirani inženjer geodezije.

Od 2000. godine do 2004. bio je odbornik u Skupštini opštine Koceljeva.

Od 2004. do 2014. godine bio je predsednik opštine Koceljeva.

Od 2014. godine do danas predsednik je Skupštine opštine Koceljeva.

Od 2019. godine član je Saveta Akademije strukovnih studija Šabac.

Političku karijeru započeo je kao član Socijalističke partije Srbije, iz koje je isključen 1998. godine. Nakon toga, godinama nije bio član nijedne stranke, a njegovo političko delovanje bilo je u okviru Grupe građana Veroljub Matić koju je osnovao.

2013. godine Grupa građana Veroljub Matić donela je odluku o spajanju sa Srpskom naprednom strankom, te je od tada njen član.

U Srpskoj naprednoj stranci bio je kordinator za Mačvanski okrug, a trenutno je član Predsedništva Srpske napredne stranke i predsednik Opštinskog odbora Srpske napredne stranke Koceljeva.
Poslednji put ažurirano: 08.01.2023, 15:40

Osnovne informacije

Statistika

  • 4
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 22.12.2022.

Zahvaljujem.

Poštovane koleginice i kolege, prvo pitanje koje ću uputiti je pitanje predsedniku Narodne skupštine. Kada će i koje mere preduzeti prema poslanicima koji u okviru člana 287. Poslovnika Narodne skupštine traže obaveštenja i objašnjenja, a iznose neistine, poluistine i netačnosti?

Svaki od nas poslanika koji koristi pravo iz člana 287. Poslovnika Narodne skupštine je u obavezi da nastupi sa istinitim informacijama. Na kraju, to je i moralna obaveza, to je i poštovanje ovog doma, to je poštovanje glasača, poštovanje naroda koje zastupamo u Narodnoj skupštini.

Navešću primer iznošenja neistina. Osmog ovog meseca, kolega Boško Obradović je postavio određena pitanja vezana za opštinu Koceljeva, gde je izneo niz neistina, pa ću neke i navesti. Rekao je da je kolektor u mestu Donja Crneljiva u opštini Koceljeva urađen od norveške investicije, što je neistina. To je rađeno od sredstava opštine Koceljeva u procentu od 50% i 50% od sredstava države, odnosno nadležnog ministarstva.

Sledeće, pomenuo je kolega Obradović šest deponija, što nije istina, postoji samo jedna deponija.

Dalje je navedeno da lokalna vlast u opštini Koceljeva rešava određenu problematiku pod pritiskom Dveri, što je opet neistina. To ću objasniti i biće svima jasno. Ja ću uzeti samo podatak poslednjih parlamentarnih izbora na teritoriji opštine Koceljeva. Na parlamentarnim izborima Dveri zajedno sa POKS-om ili delom, na teritoriji opštine Koceljeva osvojili su 3,6% glasova. Same Dveri verovatno su ispod 2% glasova, pa je pitanje da li neko sa 2% ili ispod 2% podrške građana može da vrši pritisak za određeno funkcionisanje bilo kojeg nivoa vlasti, pa i lokalne.

Iz tih razloga, ja želim da kažem da smo tu svi da sarađujemo, da radimo, a ne da iznosimo neistine. Hoću da kažem da lokalna vlast u opštini Koceljeva funkcioniše u jednoj dobroj meri. Naravno da uvek treba raditi, raditi i raditi za dobrobit građana i ove naše Srbije. Napomenuću dva primera.

Naime, 1. septembra počelo je da radi novo obdanište sa potpuno novom opremom koje okuplja tu omladinu, socijalizuje, priprema je za školovanje, za budućnost. To obdanište može da primi svako dete koje hoće da ide sa teritorije opštine Koceljeva da koristi usluge obdaništa.

Prekjuče je potpisan ugovor o izgradnji pijace sa tržnicom koja će da košta preko tri miliona evra i koja će da ima svoju jednu punu funkciju i višenamensku funkciju. Rade se putevi, ulice, elektrosnabdevanje itd. Naravno da treba raditi i više i jače.

Zato molim predstavnike Narodne skupštine da nađe načina da se to više ne dešava.

Želim da verujem da je kolega Boško Obradović pogrešno i netačno informisan i da je to razlog plasiranja neistina. Ako je to tako, molio bih ga da ubuduće povede računa. Jednostavno, svi smo tu da se poštujemo i da informišemo građane o istini. U svakom slučaju, hvala mu što mi je dao priliku da sa ovog mesta pravilno i istinito informišem javnost.

Imam još jedno pitanje, nisam siguran da ću da stignem, ali ću onoliko koliko budem stigao, zamoliti predsedavajućeg da mi da pola minuta da obrazložim. Pitanje je – kada će Vlada i Ministarstvo poljoprivrede i šumarstva i vodoprivrede izmeniti uredbu o podsticajima u poljoprivredi u ruralnom razvoju na taj način da se u članu 9. stav 2…

(Srđan Milivojević: Vreme.)

…na kraju tog stava dodaju reči: „Mačvanski okrug“. To bi značilo da će Ministarstvo poljoprivrede podsticaje isplaćivati u iznosu od 70% od premije osiguranja u poljoprivrednoj proizvodnji za Mačvanski upravni okrug umesto dosadašnjih 40%.

Imam još obrazloženja, ali zahvaljujem.

Treća sednica Drugog redovnog zasedanja , 08.12.2022.

Zahvaljujem.

Prethodni govornik je napomenuo nešto što mislim da nije tačno zato što pominjanje Republičkog geodetskog zavoda i zapošljavanje novih ljudi, jednostavno ova Vlada je uvidela potrebu za takvim nečim. Imajući u vidu, ja sam i govorio u svom obraćanju o značaju i radu Republičkog geodetskog zavoda, i naravno da tamo treba povećati broj ljudi iz razloga na poslove koje rade, obim, potrebu znanje.

To su uglavnom specifična znanja. Jednostavno, u jednoj državnoj instituciji ili posebnoj organizaciji treba onoliko ljudi koliko stvarno treba da bi zadovoljilo potrebe ove države.

Iz tih razloga mislim da to nije tačno i da zapošljavanje u Republičkom geodetskom zavodu, ti ljudi koji su zaposleni da će biti botovi Srpske napredne stranke, jednostavno ne stoji, jer znam kako se sprovodi postupak prijema u Republički geodetski zavod.

To radi u Vladi, ja mislim, određena institucija koja kada prima sprovodi sve ono što je potrebno i to traje i preko šest meseci. Mislim da sve ono što se negativno kaže za Republički geodetski zavod nije tačno. Na kraju krajeva, moje bazno obrazovanje je iz tog dela, tako da dosta dobro poznajem tu oblast.

Zahvaljujem.

Treća sednica Drugog redovnog zasedanja , 06.12.2022.

Koleginice i kolege, svaki budžet, pa i ovaj izaziva dosta pažnje javnosti. Mi svi mislimo da možemo bolje rasporediti budžet i sigurno da bi najviše želeli da dobijemo sredstava za one potrebe gde su nam izraženi posebni interesi.

Međutim, predlagač kao Vlada ima najbolji pregled potreba po oblastima, najbolje može to da izbalansira, i naravno, ovoj našoj Vladi treba verovati da je napravila dobar predlog.

Po meni, bez obzira na veličinu sredstava koje imamo za pojedine pozicije najbitnije je ono što se tiče uspešnosti budžeta je realizacija i uspešnost projekata i investicija. Ako to dobro radimo onda sigurno doprinosimo ozbiljnom razvoju ove naše lepe Srbije.

Malopre ministar Vesić reče – mnoge ovde ne interesuje šta se radi, gradi i tako dalje, mene jako interesuje. Ja ću krenuti pojedinačno. Ono što je bitno i za Srbiju i za delove ove Srbije gde treba nešto raditi, a ja sam posebno zainteresovan za moj deo, odnosno moj kraj iz kojeg dolazim.

Elektro-snabdevanje. Predsednica Vlade je juče izjavila da imamo gubitke u prenosnoj elektro-mreži od 12%. Bilo bi poželjno da to smanjimo na 8%. Nadam se da ćemo u tome uspeti.

U toj prenosnoj mreži postoje objekti koji su sastavni deo prenosa mreže, to su trafo stanice. Izgradnja jedne takve trafo stanice 110/25 kilovolti, nadam se da ministarka dobro čuje, to je krovni elektro objekat u jednoj lokalnoj samoupravi, u smislu stabilnog snabdevanja električnom energijom.

Izdata je građevinska dozvola. Govorim o objektu iz vašeg resora. Izdata je građevinska dozvola, rešeni imovinski odnosi. Očekujem i od ministarke da u svemu tome učestvuje i da u sledećoj godini dobijemo trafo 110 do 120 kilovata.

Dalje, u okviru elektrosnabdevanja, rekonstrukcija dalekovoda Koceljeva – Banjani po 35 kilovolti kao rezervno napajanje za opštinu Koceljeva i Ub. Nadam se da će se i to uraditi sledeće godine, jer mislim da je to jako bitno za razvoj ove dve opštine.

Što se tiče ekologije, regionalna deponija u Kaleniću, odnosno njena izgradnja, tu se krenulo 2005. godine, pa smo imali probleme 2014. godine, kada smo imali poplave, pa se ta sredstva iz izgradnje Kalenića prebacila na rešavanje problema iz vodopoplava.

Juče sam čuo najavu ministarke da će u prvoj polovini sledeće godine da se krene sa izgradnjom, što me jako raduje i očekujem da to stvarno i bude, imajući neka saznanja šta se govorilo i prošle godine u ovoj Skupštini. Međutim, to je jako potrebno za taj kraj Srbije i mislim da se sve više opština opredeljuju za tu regionalnu deponiju Kalenić. Međutim, dok se to ne uradi, izgradi mi imamo ozbiljan problem sa smećem, gde se jednostavno davimo u tom smeću.

Ja bih molio da prevaziđemo tu situaciju još imajući u vidu da je u Koceljevu na deponiji izgrađena transfer stanica za opštine Vladimirci i Koceljeva i da jednostavno ni ta transfer stanica ne može da funkcioniše ukoliko ne funkcioniše regionalan deponija, u Kaleniću.

Do izgradnje regionalne deponije mislim da se moramo boriti sa sopstvenim smećem. Da bi to uradili, mi možemo opremati pojedine opštine, odnosno komunalna preduzeća koja se bave time sa određenom opremom. Mislim pravo na kamione smećare i kamione koji mogu da transportuju smeće i da ga dislociraju na mesta gde je to moguće, odnosno gde je prihvatljivo, naravno, dok se ne izgradi regionalna deponija.

Mislim da je to jedno ozbiljno pitanje gde mi u tom kraju moramo da se borimo. Nadamo se, kažem, da ćemo imati podršku i države.

Ovde bi nešto rekao o jednoj posebnoj organizaciji i to o Republičkom geodetskom zavodu. Ta reč posebna organizacija, meni se malo i sviđa, zato što smatram da je Republički geodetski zavod jedna posebna organizacija koja radi jedan ozbiljan posao, ozbiljan za državu, a on je prepoznatljiv po katastru nepokretnosti, o upisima prava na nepokretnostima, katastru vodova itd. Međutim, on sve više dobija na svom značaju. Država i Vlada prepoznaju značaj svega toga mislim da je to i ministar Vesić prepoznao i da, jednostavno, proširila se delatnost Republičkog geodetskog zavoda, kao što je, recimo, procena vrednosti nepokretnosti sa indeksom rasta tih nepokretnosti, a to doprinosi i poreskoj politici radi ravnomerne poreske politike, kao i razvoju tržišta nepokretnosti.

Ja ću navesti jedan primer. Na primer, UN imaju dokument o održivom razvoju sa 17 ciljeva. U svih 17 ciljeva geoprostorni podaci učestvuju u ozbiljnom obimu i procentu. Hoću da kažem da se oni kod nas rade i proizvode u Republičkom geodetskom zavodu. Iz svega toga Vlada je i donela određena akta gde, pored postojećih zaposlenih, treba zaposliti još 400 novih radnih mesta. Starost je bila u Republičkom geodetskom zavodu 55 godina, prosečna starost. Sada je 43. Nadam se da će primenom novih radnih mesta ta prosečna starost pasti ispod 40 godina.

Tamo imamo 850 diplomiranih inženjera, tehničke struke, od čega su 700 geoinformatičari. To su ljudi koji vuku struku napred. Pored njih, imamo i 150 drugih inženjera, kao i 300 pravnika. Imajući sve to u vidu i taj potencijal, tehnički intelekt itd, to je jednostavno neko ko taj Republički geodetski zavod vuče napred, a samim tim i ovu našu Republiku Srbiju.

U ostalom delu ja ću samo napomenuti nešto što sam i ranije govorio u ovoj skupštini, čisto telegrafski, kratko. Rekonstrukcija državnog puta Koceljeva, auto-put Miloš Veliki, mislim da je to neophodno i da će to ministar prepoznati da jednostavno vrlo brzo dobijamo rekonstruisan put gde bi mogli da imamo vezu sa auto-putem.

Dalje, izgradnja kanalizacije sa prečistačima za tri naselja u opštini Koceljeva. Vidi se da je to jedan krupan potez i verujte to možda nema dovoljan eho šta to sve znači, a znači mnogo.

Dalje, vodosnabdevanje vodom sa sistema Stuborovni, o tome sam pričao i mislim da je to sasvim jasno da to što pre treba staviti u funkciju vodosnabdevanja delova Srbije koji nemaju zdravu i ispravnu pijaću vodu.

Očekujem izmenu Uredbe na taj način da se Mačvanski okrug nađe u delu zato što je, jednostavno, na udaru grada, nezaštićen zato što nama gradobitni oblaci uglavnom dolaze preko Drine i domaćini koji se bave poljoprivrednom proizvodnjom osiguravaju tu svoju proizvodnju, da se nađu u povoljnoj situaciju da subvencionišemo iznose tako da ti ljudi što vise osiguravaju, a samim tim da zaštite svoju proizvodnju i da je, naravno, razvijaju.

Naravno, ovog puta želim da kažem i oko izgradnje zelene pijace u Koceljevi sa tržnicom. To je, po mojim saznanjima iz ministarstva, pri samom kraju. Zahvalan sam i ministarstvu i ministru Martinoviću i nadam se da će ugovor biti potpisan na Svetog Nikolu ili oko Svetog Nikole.

Sve ovo što sam pričao mislim da je… naravno, i ono što nisam itd. mislim da je to neki opšti životni standard koji zajedno sa ličnim životnim standardom čini jednu celinu standarda, a samim tim dobar deo naših građana biće sa tim zadovoljan, tako da ovaj budžet koji nam je predložen daće nam mnogo povoljniju situaciju u narednom periodu.

Zahvaljujem.

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 22.12.2022.

Zahvaljujem.

Poštovane koleginice i kolege, prvo pitanje koje ću uputiti je pitanje predsedniku Narodne skupštine. Kada će i koje mere preduzeti prema poslanicima koji u okviru člana 287. Poslovnika Narodne skupštine traže obaveštenja i objašnjenja, a iznose neistine, poluistine i netačnosti?

Svaki od nas poslanika koji koristi pravo iz člana 287. Poslovnika Narodne skupštine je u obavezi da nastupi sa istinitim informacijama. Na kraju, to je i moralna obaveza, to je i poštovanje ovog doma, to je poštovanje glasača, poštovanje naroda koje zastupamo u Narodnoj skupštini.

Navešću primer iznošenja neistina. Osmog ovog meseca, kolega Boško Obradović je postavio određena pitanja vezana za opštinu Koceljeva, gde je izneo niz neistina, pa ću neke i navesti. Rekao je da je kolektor u mestu Donja Crneljiva u opštini Koceljeva urađen od norveške investicije, što je neistina. To je rađeno od sredstava opštine Koceljeva u procentu od 50% i 50% od sredstava države, odnosno nadležnog ministarstva.

Sledeće, pomenuo je kolega Obradović šest deponija, što nije istina, postoji samo jedna deponija.

Dalje je navedeno da lokalna vlast u opštini Koceljeva rešava određenu problematiku pod pritiskom Dveri, što je opet neistina. To ću objasniti i biće svima jasno. Ja ću uzeti samo podatak poslednjih parlamentarnih izbora na teritoriji opštine Koceljeva. Na parlamentarnim izborima Dveri zajedno sa POKS-om ili delom, na teritoriji opštine Koceljeva osvojili su 3,6% glasova. Same Dveri verovatno su ispod 2% glasova, pa je pitanje da li neko sa 2% ili ispod 2% podrške građana može da vrši pritisak za određeno funkcionisanje bilo kojeg nivoa vlasti, pa i lokalne.

Iz tih razloga, ja želim da kažem da smo tu svi da sarađujemo, da radimo, a ne da iznosimo neistine. Hoću da kažem da lokalna vlast u opštini Koceljeva funkcioniše u jednoj dobroj meri. Naravno da uvek treba raditi, raditi i raditi za dobrobit građana i ove naše Srbije. Napomenuću dva primera.

Naime, 1. septembra počelo je da radi novo obdanište sa potpuno novom opremom koje okuplja tu omladinu, socijalizuje, priprema je za školovanje, za budućnost. To obdanište može da primi svako dete koje hoće da ide sa teritorije opštine Koceljeva da koristi usluge obdaništa.

Prekjuče je potpisan ugovor o izgradnji pijace sa tržnicom koja će da košta preko tri miliona evra i koja će da ima svoju jednu punu funkciju i višenamensku funkciju. Rade se putevi, ulice, elektrosnabdevanje itd. Naravno da treba raditi i više i jače.

Zato molim predstavnike Narodne skupštine da nađe načina da se to više ne dešava.

Želim da verujem da je kolega Boško Obradović pogrešno i netačno informisan i da je to razlog plasiranja neistina. Ako je to tako, molio bih ga da ubuduće povede računa. Jednostavno, svi smo tu da se poštujemo i da informišemo građane o istini. U svakom slučaju, hvala mu što mi je dao priliku da sa ovog mesta pravilno i istinito informišem javnost.

Imam još jedno pitanje, nisam siguran da ću da stignem, ali ću onoliko koliko budem stigao, zamoliti predsedavajućeg da mi da pola minuta da obrazložim. Pitanje je – kada će Vlada i Ministarstvo poljoprivrede i šumarstva i vodoprivrede izmeniti uredbu o podsticajima u poljoprivredi u ruralnom razvoju na taj način da se u članu 9. stav 2…

(Srđan Milivojević: Vreme.)

…na kraju tog stava dodaju reči: „Mačvanski okrug“. To bi značilo da će Ministarstvo poljoprivrede podsticaje isplaćivati u iznosu od 70% od premije osiguranja u poljoprivrednoj proizvodnji za Mačvanski upravni okrug umesto dosadašnjih 40%.

Imam još obrazloženja, ali zahvaljujem.

Imovinska karta

(Koceljeva, 31.01.2020.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 88396.00 RSD 03.06.2016 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 30693.00 RSD 03.06.2016 -
Predsednik Skupštine Skupština opštine Koceljeva Opština Mesečno 0.00 RSD 09.09.2014 -
Akademija strukovnih studija Šabac (član Saveta) Javni prihod Mesečno 60000.00 RSD 01.08.2019 -
Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje (penzija) Republika Mesečno 65482.00 RSD 06.04.2018 -