Zahvaljujem, predsedavajući.

Moj amandman se odnosi na razvoj opština i gradova, prvenstveno na privredni i ekonomski razvoj.

Zakonom o lokalnoj samoupravi valjda je prvenstveno i potrebno da se on odnosi na privredni i ekonomski razvoj. Iz tog privrednog i ekonomskog razvoja ide bolje punjenje budžeta. Taj narodni novčanik se uvećava. Iz tog narodnog novčanika se gradi infrastruktura, uslovi za bolji život, a samim tim i podizanje standarda i življenja građana, a valjda nam je to i cilj svih nas, da radimo na tome i da imamo takvu vrstu rezultata.

Ja ću navesti jedan primer koji se desio u našoj Srbiji, u Mačvanskom i Kolubarskom okrugu pre sedam, osam godina, a vezan je za član 88a ovog zakona, a to je Sporazum o saradnji jedinica lokalne samouprave koji je sadržao 11 malih opština.

Znači, na nivou Mačvansko-Kolubarskog okruga tri grada, Šabac, Valjevo i Loznica nisu bili u tom sporazumu i bile su sve male opštine. To je podržala tadašnja Stalna konferencija gradova i opština i ta zajednica malih opština počela je i da funkcioniše.

Međutim, to je bilo pod maksimom ništa ne uzimamo velikim, a mali da dižu standard i da se privredno i ekonomski razvijaju. Međutim, to nije zaživelo prvenstveno zato što je pod tadašnjom vlašću, koja nije i današnja. Jednostavno, svi su hteli da budu veliki moćnici u malim sredinama i to nije zaživelo. Međutim, to nije izgubilo svoj značaj i, gledajući predlog člana 88a ovog zakona, ponovo se vraća u život tako nešto, pa ja predlažem, s obzirom da je problematika tih malih opština uglavnom slična, pogotovo na istom prostoru, da jednostavno se obnovi tako nešto, jer od toga ne može da bude štete, jer niko ništa ne gubi, mogu samo da dobiju.

Ja ću čak i navesti opštine koje su bile u tih 11. To su Bogatić, Vladimirci, Mali Zvornik, Krupanj, LJubovija, Osečina, Lajkovac, Mionica, LJig, Ub i Koceljeva.

Kažem, oni su sa sličnim problemima. To je jedan prostor koji je, s jedne strane, ograničen rekom Drinom, Savom, Kolubarom, Tamnavom, Mačvom, Azbukovicom, Rađevinom. To je sjajan prostor koji zajednički može mnogo bolje da napreduje, nego što napreduje pojedinačno.

Zato je moj predlog i praktičan, da sve to ponovo profunkcioniše. Naravno, to zavisi prvenstveno od rukovodstva opština da se ponovo pokrene taj mehanizam i da svi zajedno podignemo se privredno, da podignemo standard življenja, a samim tim podižemo i sve te krajeve, a samim tim i življenje u celoj Srbiji.

To bi bio moj predlog. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Podneo sam amandman na Zakon o posebnim uslovima za realizaciju projekta izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednosti u smislu da on doprinese većem kvalitetu samog zakona, naravno, ako bude bio prihvaćen od predlagača.

Ja sam ovde prišao sa možda jedne strane, imajući u vidu treću tačku ove sednice, a to je Predlog zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova iz razloga zato što je to jako bitno da bi se ovo realizovalo brzo, kvalitetno, efikasno, tako da praktično od same ideje, pripreme itd. svugde geodezija ima svoje mesto, svoju ulogu. Znači, od starta, od ideje mora se doći do karata, do planova, do podataka na kome se vodi itd.

Dalje, kada se odabere sama lokacija, kreće snimanje sitosenih planova i priprema za izradu planske dokumentacije, odnosno za rešenje izdavanja građevinske dozvole. Kada se izda građevinska dozvola, kreće obeležavanje objekta i praćenje samog toga gradnje.

Po završetku gradnje sledi snimanje izvedenog stanja i po dobijanju upotrebne dozvole vrši se upis u katastar nepokretnosti u skladu upravo sa Zakonom o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova. To je jako kvalitetan zakon. Mislim da će biti u sklopu ove sednice i usvojen, tako da će jednostavnost i brzina doprineti da se ovaj zakon o posebnim uslovima za realizaciju projekta izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednosti kvalitetno završi.

Kada se stanovi završe i kada se izvrši otkup stanova, kreće i dalje posao praćenja samog objekta, tako da sam postupak o izgradnji stanova za pripadnike snaga bezbednosti jednostavno u velikoj meri zavisi od geodezije i privatne i državne kako će ona funkcionisati i raditi. Zahvaljujem.

Hvala.

Gledajući dnevni red, on mami, veliki broj tačaka dnevnog reda mami da se o njima priča. Međutim, nije moguće o svemu pričati. Mislim da putevi zaslužuju jednu ozbiljnu analizu, novi Zakon o putevima. Ali, ja ću kratko reći o putevima, pa ću na drugi predlog zakona da pređem.

Taj odnos prema putevima ministarstva i Puteva Srbije, mislim, prvo izašli su u javnost jasno, glasno, šta se radi, odnos prema putevima, ali svih nivoa, od autoputa do lokalnih puteva do puteva u mesnim zajednicama, čak i onog najnižeg ne kategorisanog puta. Pojavljuje se i ministar, s obzirom da sam bio učesnik dosta toga, i direktor Puteva Srbije koji jednostavno brinu o putevima svih nivoa, jer putevi su putevi, bez obzira na njegov značaj, veličinu, potrebu, da li on služi za međunarodni saobraćaj, da li služi onoj najudaljenijoj kući, kući u selu. Znači, treba brinuti o svim putevima, bez obzira što to nije krajnja nadležnost ovog nivoa sa nivoa države, ali jednostavno ima i sredina koje ne mogu da se ponesu sa tim problemima, pa onda tu uskače država da pomogne na tim putevima. Zato moje pohvale prema odnosu prema putevima, izgradnji i u onom delu koliko se izdvaja sredstava za puteve.

Dalje, prešao bih na, zato što sam ja iz te oblasti, pa valjda me to najviše i privlači, Predlog zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova. Jednostavno, ja hoću i sada da kažem zbog javnosti da je ovo zakon, po mojoj proceni, iako nisam pravnik u tom delu, ali mislim da je zakon sjajan. Možda jedan od najboljih i najkvalitetnijih zakona, koji nije veliki, nije opterećen, jednostavan, razumljiv, primenljiv.

Kada sam uzeo da ga pročitam detaljnije, da se spremim za ovu javnu raspravu, ja praktično nisam imao prostora za nešto, jer najlakše se spremiti za raspravu ako imate primedbu na nešto. Kada nemate primedbu, onda je teško. Ja prosto nemam primedbi i mislim da je ovo nešto što pomera granice u jednoj oblasti koja nije ni laka, ni zgodna za rad, ali je ona dovedena na lak način, pojednostavljen način i ono što doprinosi razvoju ove države, privrede, javnog sektora, a prvenstveno građana.

Ono što se vrlo često prigovara zašto nije neko upisan u katastru nepokretnosti itd, jednostavno, i do sada zakonski propisi su govorili, odnosno zakonski propis, odnosno Zakon o državnom premeru i katastru je govorio da jednostavno imalac nepokretnosti je obavezan da prijavi sve promene na svojoj nepokretnosti. Jednostavno, nismo to prvo mi radili, pa onda se može prigovarati dalje nadležnom organu ili posebnoj organizaciji, odnosno Republičkom geodetskom zavodu..

Sadašnji Predlog zakona, gde ja kažem da nemam gotovo ni jednu primedbu, on opisuje tok postupka u katastru nepokretnosti i je prvenstveno uveden onaj status službenosti. Znači, najveći deo biće od 1. jula 2018. godine. Notari, odnosno javni beležnici su u obavezi da kroz elektronsku poštu, odnosno elektronski šalter dostavljaju određenu dokumentaciju Republičkom geodetskom zavodu, odnosno organizacionim jedinicama na teritoriji gde one dejstvuju, gde je praktično najveći broj isprava i, što se tiče javnog beležništva, i što se tiče sudova, i što se tiče drugih državnih organa koji donose takva akta, da će praktično svi u nekom narednom periodu biti obavezni da ubrzaju dostavljanje takvih izveštaja. Republički geodetski zavod preko svojih organizacionih jedinica će preduzeti mere da to uzme u postupak i da što pre reši.

Ono što je na neki način do sada bila praksa, a sada posebno, je da će službe za katastar nepokretnosti ili katastri gledati da su ispunjeni formalni uslovi za upis nepokretnosti i vodova. Ovde se vodovi ne pominju, ali mislim da je to bitna stvar i neka perspektiva i nešto što će nas terati da to uradimo. Obično su vodovi sakriveni. Oni moraju negde biti ucrtani da bi se u datom momentu, ako nam zatreba, rekli – da, u tom podzemlju se nalazi to, to, to, itd. Zato je bitno i to upisati, što se tiče tehničkog dela, a što se tiče i pravnog dela ili upravnog dela.

Dalje, rekao sam oko povezanosti sa e-šalterima.

Nešto što treba naglasiti, mislim da ovaj zakon govori, a to je ispravljanje grešaka. Greške su moguće, dešavaju se i mogućnost ispravke greške na jedan lak način, ako se utvrdi da je napravljena greška, onda je lako možete ispraviti. To je jedan veliki plus, pogotovu na imovini, nepokretnosti, gde smo svi mi pomalo osetljivi, neko više, neko manje, a mislim da smo svi osetljivi, a na kraju i država je na to osetljiva.

Dalje, obezbeđena je drugostepenost, što je jako bitno, sudska zaštita i ja bih možda rekao da je ovaj zakon, odnosno mnogi zakoni su zakočeni u startu. Ovaj zakon nije zakočen, on daje jednu širinu, jedan prostor za jedno dobro funkcionisanje države, odnosno Republičkog geodetskog zavoda.

Ono što se najviše postiže jeste brzina i jednostavnost, a to postići nije lako, pogotovo sa novim zakonskim propisom koji se ovde nudi Skupštini na usvajanje.

Sprovođenje ovog zakona vršiće Republički geodetski zavod preko svojih organizacionih jedinica, jedinica u gradovima i opštinama, odnosno popularno katastri. Zbir katastara je praktično Republički geodetski zavod sa centralom i rukovođenjem u centrali. Siguran sam da će Republički geodetski zavod preko svojih organizacionih jedinica ovaj zakon dobro sprovesti, da će radnici koji rade u Republičkom geodetskom zavodu ovako dobar zakon sprovesti u delo, gde će to biti jako vidljivo za ovu našu državu i za građane.

Ono što je, po meni, isto bitno i što bih želeo da kažem ovde, možda nije do kraja tema, ali hoću da kažem da u katastarskoj geodeziji svaki podatak, apsolutno svaki podatak je trajan, bio on tehnički, bio on pravni. Reći ću nešto što može biti dobar primer. Ja volim da pričam kroz primere. Recimo, terenski podatak, ukoliko je određeno bilo koje vreme, on je uvek trajan podatak i on se uvek ostavlja. Rešenje o promenama na nepokretnostima i upis prava na nepokretnostima uvek su trajni. Ovde ne postoji nešto što se isključuje pet godine, deset godina itd. Svi podaci su trajni. Zato je ovo bitna oblast sa dobrim zakonskim propisima. Jednostavno, mislim da će se pomeriti ozbiljno u svim delovima u ovoj državi. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Članom 2. na koji sam podneo amandman govori se o vojnom obrazovanju od posebnog značaja za Republiku Srbiju.

Ja sam i u prethodnom amandmanu koji sam podneo na član 1. govorio o značaju obrazovanja, da je to od posebnog značaja za Republiku Srbiju, da je obrazovanje usmereno na odbranu zemlje, da obrazovanjem obučavamo viši stručni kadar, oficire, podoficire, a samim tim oni obučavaju dalje do onog zadnjeg izvršioca u okviru Vojske Srbije.

Opet ću reći šta znači vojno obrazovanje kroz jedan dobar primer, primer od pre tačno četiri godine, kad su počele velike kiše da padaju i kada nas je zakačila velika poplava na teritoriji Republike Srbije. Tada je moja opština bila, odnosno centar opštine, jedno ostrvo okruženo vodom i prvi koji nam je pritekao u pomoć bio je tadašnji premijer Aleksandar Vučić, koji je došao vojnim helikopterom, doneo prvu pomoć. Odmah iza njega su došli pripadnici Vojske Srbije da pomognu prvenstveno građanima da se spasimo od te nepogode koja nas je snašla 2014. godine.

Došli su ronioci, došli su oni koji dobro znaju da rukuju čamcima, oni koji znaju dobro da se ponašaju u uslovima poplave, bujice i nepredviđenih okolnosti. Uspeli su da puno toga spasemo, i od ljudstva i od materijalnih sredstava i, hvala bogu, nismo imali uopšte ljudskih žrtava te 2014. godine. To je veliki doprinos i stručnim ljudima iz Vojske Srbije koji su, zajedno sa nama, uspeli da sve te krizne situacije prevaziđemo i da …

(Predsedavajući: Privodite kraju kolega Matiću.)

… se jednostavno spasimo od poplava.

S obzirom da nema više vremena, ja ću završiti. Hvala.

Zahvaljujem.

Podneo sam amandman na član 1. da se poboljša taj član i ceo zakon kojim se regulišu načela i ciljevi, ali u članu 1. i članu 2. mislim da su dve ključne stvari koje su jako bitne za ceo sistem i za ovaj zakon. Vojno obrazovanje koje podrazumeva i školovanje i usavršavanje i vojno stručno osposobljavanje se radi zbog potrebe odbrane zemlje. U članu 2. kaže – vojno obrazovanje je od posebnog značaja za odbranu Republike Srbije. Te dve odrednice opredeljuju suštinu.

Znači, vojno obrazovanje je usmereno jedino na odbranu zemlje, nema predviđenih ofanzivnih elemenata, kao cilj da mi nekog napadnemo. Osnovna doktrina Vojske Srbije je odbrana. Naravno, u odbrani mogu biti i ofanzivna dejstva, da ne bude ono ogoljeno samoodbrana. Obrazovanje, u krajnjem, treba da kao rezultat da dobro obučenu vojsku. Znači, obrazovanje samo za sebe je u redu, ali ono mora da se spusti do najnižeg nivoa u Vojsci Republike Srbije.

Uvek sam se služio primerima i ovog puta ću se poslužiti primerom, jer mislim da se predlog zakona najbolje razume. Za vreme agresije 1999. godine bio sam u jedinici protivvazdušne odbrane. Jedinica protivvazdušne odbrane je imala dosta uspeha ratujući sa NATO agresorom, ali u jednom momentu pojavila se letelica. U to vreme su NATO avioni leteli na visini od preko 5.000 metara i u najvećem delu su bili van domašaja protivvazdušne odbrane. Međutim, i oni su grešili, njihove greške smo koristili, tako da smo imali uspešna dejstva, lansirali smo određene rakete, odnosno strelci su lansirali sa uspehom. E, sad mora se postaviti gde je tu obrazovanje da u par sekundi imate toliko vremena da znate sve u datom momentu da bi lansirane rakete uspele da pogode cilj.

Svo obrazovanje, obuka, znanja, itd, je u par sekundi da bi uspeli, i to u ratnim uslovima, realnim ratnim uslovima. Ako je to dobro odrađeno, a u ovom slučaju jeste, imali smo pogodak, imali smo tu vertikalu od dobrog obrazovanja oficira, podoficira, onih koji su učili i one koje su trebali da dejstvuju u ratnim uslovima.

Znači, nije znanje radi znanja, nego je znanje radi primene. U ovom slučaju, imali smo primer, i to je dobar primer, kako u vojnom obrazovanju treba doći do cilja. Najbolje bi bilo da nikad ne budemo u ratnim uslovima, ali uvek se moramo spremati da budemo spremni da u svakom trenutku reagujemo na pravi način i da odbranimo zemlju. Ponosan sam što sam bio u toj jedinici, što sam i komandovao tom jedinicom i što sam bio u legendarnoj Drinskoj diviziji.

Još nešto da kažem o ovome danas, podržao bih ovu komisiju za utvrđivanje posledica NATO agresije, deo toga sam video jer sam bio i učesnik svega toga i vreme je da se jednom pokaže i našem narodu i pokaže svetu šta su nam oni učinili. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Moj amandman na član 2. Zakona o planskom sistemu Republike Srbije prvenstveno ima za cilj poboljšanje razvoja opština i gradova. Cilj svakog zakona, a posebno ovog, koji reguliše planski sistem Republike Srbije da se urede određene oblasti, da se postave pravila, da u ovom slučaju konkretno ovde se uređuje vizija budućeg razvoja kroz planska dokumenta.

Ja ću opet kroz jedan primer, živi primer, reći gde će ovaj zakon imati dobre efekte. Uzeću primer izgradnje autoputa kroz centralnu Srbiju, Beograd, Obrenovac, Ub, Lajkovac, LJig, Gornji Milanovac, Čačak itd. Svakako da kroz gradove i opštine u centralnoj Srbiji, gde prolazi autoput, je jako bitno za njihov razvoj, za razvoj njihove privrede, kao i Srbije u celini, ali sada dolazi do značaja šta to znači za opštine koje se nalaze u neposrednoj blizini autoputa u izgradnji, a kroz koje ne prolazi autoput. Planskim dokumentima će se predvideti vreme i dinamika izgradnje pristupnih saobraćajnica koje će ta mesta povezati sa auto-putem i dati mogućnost da te opštine i ti gradovi imaju perspektivu i benefit od tog autoputa odnosno ukupan privredni razvoj.

Primera radi, to su opštine Koceljeva, Mionica, grad Valjevo, recimo Koceljeva bi trebala da ima jednu dobru vezu sa budućim auto-putem, a to bi trebalo da bude otprilike na nivo magistralnog puta, dok grad Valjevo bi trebalo da ima pristupnu saobraćajnicu na autoput nivoa polu auto-puta, jer grad Valjevo zaslužuje tako nešto.

Ovde se vidi ono što ovaj zakon omogućava i daje mogućnost da kroz planiranje, kroz planska dokumenta se to predvidi, i vreme i finansije i dinamika, a to kada imamo i kada imamo plan i znamo da će to biti, mislim da nam daje mogućnost da te sredine razvijamo najbolje što je moguće u ovoj Srbiji, na čelu sa ovom Vladom i predsednikom Vučićem. Tako da ove opštine koje sam naveo kao primer imaće jedan pun razvoj, dobar razvoj a samim tim i Republika Srbija će se razvijati brzo i bolje. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Podneo sam amandman na član 1. Zakona o planskom sistemu sa posebnim težištem na razvoj opština i gradova.

Jako je bitno što ovaj zakon ima potrebnu fleksibilnost i što se planski dokumenti mogu lako menjati i dopunjavati, npr. plan razvoja, investicioni plan, prostorni plan, urbanistički planovi itd. Možda sve zakone, pa i ovaj, treba reći kroz neku realnu praksu.

Ja često volim da govorim kroz realnu praksu i uzeću primer ovog zakona, gde se on pokazuje kao jako dobar, a to je brana ili akumulacija na „Stubo-Rovni“. To je velika akumulacija vode sa fabrikom za preradu zdrave, ispravne pijaće vode. Planskim dokumentima do sada, prostornim planom predviđeno je da ta akumulacija sa fabrikom vode zadovolji određeni broj gradova i opština. Međutim, kapacitet brane „Stubo-Rovni“ sa fabrikom vode je mnogo veći nego što je planskim dokumentima predviđeno i normalno je da se korišćenje zdrave, ispravne pijaće vode proširi na okolne opštine i gradove, a to se može uraditi kroz promenu planskih dokumenata.

S obzirom da ovaj zakon omogućava da lako dođemo do promene određenih planskih dokumenata i da korišćenje brane „Stubo-Rovni“ bude prošireno na okolinu, pored onih predviđenih, to je, pogotovo što se radi o ispravnoj pijaćoj vodi, i ko ima ispravnu pijaću vodu ima perspektivu i razvoja.

S obzirom da je to tako da ovaj zakon omogućava da vrlo lako, recimo, opština Osečina, LJig, Koceljeva, Banja Vrujici, mogu se naknadno uključiti kroz promenu dokumenata koje ovaj zakon dozvoljava, oni mogu dobiti zdravu ispravnu pijaću vodu.

S obzirom da je to tako, da građani imaju veliku dobit, da javni sektor ima veliku dobit, da privreda ima veliku dobit, a to je valjda cilj svih nas, i ove Vlade i predsednika Republike i svih normalnih u ovoj državi, tako da je zakon dobar, da ga treba podržati i ako on daje pun efekat prema građanima, mislim da je dobar. Ovo sam naveo kroz jedan živi primer, gde se on najbolje razume. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajući.

Mi danas imamo dosta predloženih izmena i dopuna zakona i teško je govoriti o svima. Ja ću se opredeliti uglavnom za jedan, ali jedan ću samo napomenuti, a to je Zakon o izmenama i dopunama Zakona o igrama na sreću.

Ovde je dosta bilo reči oko toga i mislim da je dobar deo poslanika ispravno to i video i predlagao, ali ono što je suština svega ovog jeste da će igre na sreću da postoje. Bitno je samo da se zakonska regulativa tako uradi da igre na sreću budu kontrolisane, da država od njih ima koristi, da tamo ko ne treba da ide ne bude u tim objektima gde se organizuju igre na sreću. I to je suština. Mislim da svaka izmena i dopuna ili novi zakonski propis jednostavno doprinose da igre na sreću budu što bolje organizovane.

Ono što pleni pažnju, bar meni, je posebno Predlog zakona o dopuni Zakona o reviziji. Ovim dopunama se reguliše da osnivači društva za reviziju i samostalni revizori ne mogu biti neko ko je osuđivan, što je apsolutno u redu i to treba podržati bez obzira na političke opcije koje su ovde u Skupštini.

Međutim, danas bih se opredelio za nešto što je iz prakse i nešto iz rada DRI. Izbliza sam gledao i bio učesnik njihovog rada, njihove kontrole i mogu da kažem da imam jako pozitivna iskustva sa njima. Mislim da je uredu da se to i ovde kaže, da prvo ti ljudi koji to rade, rade jako detaljno, rade stručno i najbitnije savetodavno. Na njih nema nikakvih uticaja ni spolja ni iznutra uticaji. Recimo, ako je lokalna samouprava korektna i kvalitetno sarađuje sa DRI, to je dobro i za nju i sve direktne i indirektne korisnike budžeta. Iz toga se može mnogo toga naučiti da u budućem radu se ne prave greške i da se pravilno troše budžetska sredstva. Ima primera gde to lokalne samouprave ne rade, srećom da je to mali broj lokalnih samouprava. Moj predlog je da što više sarađuju, jer je to prvenstveno najbolje za njih same.

Ono možda što niko nije ovde pomenuo, a što je po meni jako bitno, to je da DRI iz svog rada, iz svog iskustva, iz saznanja sa terena predlaže Vladi, nadležnim ministarstvima da izrade određene zakonske propise za oblasti koje nisu dovoljno pokrivene i mislim da to i Vlada i ministarstva koriste i predlažu određena zakonska rešenja koja mi ovde razmatramo i usvajamo.

I to je jedan benefit ili veliki benefit za sve nas koji smo na neki način opredeljeni da smo u državnim institucijama i da smo u kontaktu sa državnim parama. Te predloge čak svi, ti predlozi koji idu od DRI su i predloženi i svim poslanicima dostavljeni u pisanoj formi i mislim i predlažem svim kolegama da to pročitaju, mislim da iz toga može mnogo da se nauči, a pogotovo korisnicima budžetskih sredstava bili oni sa nivoa Republike, bili oni sa nivoa lokalne samouprave.

Ja ću reći jedan mali primer sa nivoa lokalne samouprave, a to je već dugo da postoji dozvoljen budžetski, odnosno finansijski deficit koji se ne može preći, a to je 10%.

Državna revizorska institucija predlaže da to bude urađeno tako da dozvoljeni budžetski deficit bude onoliki koliko je preneto sredstava iz prošle godine u tekuću budžetsku godinu, što mislim da ima velikih opravdanja, jer pojedine lokalne samouprave, pogotovo male opštine nisu u mogućnosti da iz tekućeg godišnjeg priliva rade na velikim investicijama, svejedno koje prirode, da li je to infrastruktura, da li je to nešto drugo i one spremaju sredstva i pare, možda, dve, tri, četiri godine, da bi u jednoj godini ta sredstva iskoristila u tom iznosu ili u većem iznosu i da bi mogli nešto ozbiljnije da urade.

Iz tih razloga mislim da je opravdan i taj predlog, i da Vlada, i ministarstva treba to da razmotre i da vide mogućnost da bude usvojen Predlog Državne revizorske institucije.

Zato mislim da ova institucija, iako je mlada, radi dosta dobro, odgovorno i da svima doprinosi da što bolje trošimo budžetska sredstva, odnosno narodna sredstva. Zahvaljujem.

Podneo sam amandman i on ima uticaj na privredni razvoj, odnosno težište mu je na lokalnom razvoju. Da bi se to postiglo, to nije moguće bez kvaliteta obrazovanja, bez kvaliteta radnika, inženjera, pravnika i svih ljudi koji u obrazovanom sistemu završavaju određeni nivo škola.

Sigurno da taj nivo školstva mora da bude na visokom nivou ako hoćemo jaku i dobru državu.

Što se tiče moje opštine, krenuo bih od predškolskih ustanova, obdaništa, koje je sjajno i koje je dobilo sjajne ocene od revizija, inspekcija i mislim da je jedno od najboljih u državi i tu se deca socijalizuju, spremaju se za osnovnu školu, tako da je nivo te ustanove, od čistačice, kuvarice, medicinske sestre, vaspitačice do kvalitetnog rukovođenja, sve dobro funkcioniše i to je jedna sjajna ustanova.

Dalje, preko osnovnog obrazovanje gde se stiču određena znanja i do srednjeg obrazovanja gde srednje obrazovanje daje i najveći broj radnika koji praktično počinju da funkcionišu prvenstveno u našoj privredi. -+

U mojoj opštini, srednja škola dosta dobro to radi i to se najbolje vidi iz prohodnosti đaka na višim školama i fakultetima. Jednostavno, vidi se da ta deca imaju dobru prohodnost, a to znači da je nastavnik u srednjoj školi, da ih je dobro spremio, opremio, da su oni to prihvatili i da su imali dobar izbor da nastave viši nivo obrazovanja. Oni koji su se zaustavili na srednjem ili trogodišnjem obrazovanju, jednostavno krenuli su da rade u tu privredu i mislim da tu postižemo jako dobre rezultate.

Srednje škole, pogotovo u manjim opštinama, su više od obrazovne ustanove, jer tamo gde funkcioniše mladost ili taj nivo mladosti, te sredine se mnogo bolje osećaju. Drugačije su nego kada nemaju jednu srednju školu, pa čisto jedno zapažanje, ako dođe i ako ikad dođe do određene racionalizacije srednjih škola na nivou Srbije, da se i o tome povede računa, uzimajući u obzir sve ono što nas čeka.

Što se tiče same Koceljeve, mi imamo jako dobru privredu. Privreda koja funkcioniše gotovo da ni jedan privredni subjekat nema problema. Ono što je na neki način dobro, a možda i nije, a to je da imamo nedostajućih kadrova u pojedinim oblastima, kao što je drvna industrija i kao što je pirotehnika.

U Koceljevi je napravljena fabrika pirotehnike koja je, praktično, možda jedina u Evropi, na tom nivou, koja je bezbednosno sigurna, koja je dobila dozvolu od države, koja je počela proizvodnju, još se to nije zahuktalo, koja je sto posto izvozna. Čini mi se da u nomenklaturi za određeni nivo školovanja nema pirotehnike, mada toga do sada i nije bilo kod nas, ali, recimo, mislim da bi srednja škola sa fabrikom pirotehnike mogla da organizuje i tu vrstu nastave.

Još nešto bih rekao što je dosta bitno. Mislim da smo pripremili dosta dobre uslove za razvoj privrede, ali u zadnje vreme investitori, bilo to domaći, bilo strani, bilo mešoviti kapital, jednostavno prvo vas pitaju da li imate radne snage i kvalifikovane radne snage. To je prvo i mislim da je to dosta dobro. To je jedna ozbiljna opomena da ozbiljno priđemo kvalitetnom obrazovanju budućih kadrova. S time bih završio ovaj deo. Hvala.

Zahvaljujem.

Moj amandman na član 3. je sa posebnim osvrtom na razvoj opština i gradova. Da bi se to uradilo postoji jednostavna formula teška za realizaciju, a to je stvoriti uslove da investitori domaći ili strani dođu ili da postojeća privreda reinvestira, što je jako dobro ako se tako ponaša privreda.

Sledeće što je najvažnije u svemu tome to je imati kvalifikovanu i obučenu radnu snagu, tako da ovaj zakon omogućava i olakšava da se dođe do svega toga. Ako imate obučenu radnu snagu koja je spremna da radi, znači da će privreda dobro da funkcioniše. Iz aktivnosti privrede ili dobro stojeće privrede puni se republički i lokalni budžet. Kada se oni pune ili pune u velikoj meri, kao što je republički budžet, onda se iz tog budžeta investira u ono što čini standard građana, u infrastrukturu prvenstveno, ali investira se ponovo u obrazovanje i kvalitet obrazovanja. Taj krug, što se tiče obrazovanja, se ne zatvara školovanjem jedne dobre generacije, nego školovanjem niza generacija i sve većim i većim kvalitetom i poboljšanjem u obrazovanju.

Što se tiče moje opštine, tu ima dosta dobrih privrednih subjekata o kojima sam govorio. Rekao bih tri podatka koja su možda jako bitna koja govore kako privreda funkcioniše u Opštini Koceljeva, a to je: privreda, uopšte Koceljeva izvozi dva na prema jedan. Znači, izvozi dva evra, uvozi jedan evro. Plate u opštini Koceljeva su prve…

(Predsedavajući: Privedite kraju, kolega Matiću.)

… u Mačvanskom okrugu, na 37. mestu u Srbiji, u 25% opština. Budžet opštine je takav da nema zaduženja ni dinara i nema dugova.

Zahvaljujem.

Na Predlog zakona o Nacionalnom okviru kvalifikacija podneo sam amandman i njime se predlaže da se ubrza razvoj opština i gradova, a samim tim i Republike u celini.

Prvo, opštine i gradovi kroz svoje učešće, prvenstveno kroz osnovno i srednje obrazovanje i vaspitanje, doprinose da ono bude na boljem i višem nivou, da se kvalitetno obrazuju kadrovi za tržište rada, odnosno prvenstveno za privredu, odnosno za privredni razvoj. Tako se uloženo u obrazovanje i vaspitanje vraća kroz rad u privredi.

Drugo, kada ti dobro obučeni kadrovi daju svoj doprinos na svom radnom mestu dobija se novi kvalitet razvoja opštine i gradova, a samim tim i Republike Srbije u celini. To sve se održava na uvećani standard i kvalitet življenja svakog od nas, pojedinca, u ovoj državi, što i jeste cilj svakog društva i države u celini. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Biću praktičniji i govoriću samo o dva zakona. Jedan je Zakon o prosvetnoj inspekciji, vrlo kratko.

Mislim da ta oblast nije bila u dobroj meri do sada rešena. Jako je bitno da prosvetna inspekcija praktično pokrije sve nivoe obrazovanja, odnosno prosvete i da stigne na sva mesta i najudaljenija mesta, mislim i na male škole, da bi se ujednačio kriterijum. Jednostavno da ne bi dozvolili da ta deca budu oštećena u smislu nivoa i obrazovanja i vaspitanja.

Ono druga stvar koja nije dobro funkcionisala do sada je član 18. i 22. preneta ovlašćena sa nivoa Ministarstva na nivo lokalne samouprave, odnosno gradova, odnosno opština. Opštine odnosno gradovi ili su imali prosvetne inspektore ili nisu imali prosvetne inspektore i to pitanje nije bilo u dovoljnoj meri rešeno, tamo gde nisu postojali prosvetni inspektori na nivou lokalnih samouprava.

Ovim zakonom je to rešeno. Članom 22. je rešeno da će ministar propisati pravila oko izbora. S obzirom, ako se ne izabere prosvetni inspektor na nivou grada ili opštine, to će vršiti Ministarstvo odnosno inspekcija na nivou Ministarstva uz određenu nadoknadu. Mislim da to jeste rešenje i da je dobro rešenje, da u svakom momentu ne može da bude praznih hodova ili samoinicijative ili nedozvoljenog ponašanja. Pozdravljam taj deo i mislim da su time praktično pokriveni i lokalni i republički nivo.

Drugi zakon o kojem želim da pričam, mislim da je udaran, s obzirom da je to novina i nešto što se dešavalo u ovoj Skupštini. Mislim i da određena nerazumevanja na tom nivou su se dešavala. To je Zakon o nacionalnoj infrastrukturi geoprostornih podataka.

Neću mnogo pričati o samom zakonu, ali ću reći nešto što se ne razume i reći ću nešto o Republičkom geodetskom zavodu i radnicima, odnosno ljudima koji rade u Republičkom geodetskom zavodu i koji će u najvećoj meri raditi na nivou geoprostornih podataka.

Ovim zakonom se uspostavlja održavanja nacionalne infrastrukture geoprostornih podataka. Ono šta je geoprostorni podatak su podaci sa određenom lokacijom ili su vezani geografskom oblašću. Geoprostorni podaci, hoću samo na brzinu da nabrojim šta su oni. U članu 10. su navedeni. Mislim da će biti malo jasnije, pošto je ovaj zakon na visokom nivou i mislim da teško mogu da ga razumeju obični građani, a i nivo zakona je takav da mora da bude na ovom nivou, pa su to referentni sistemi, geografska mera i administrativne jedinice, adrese, katastarske parcele, hidrografija, visina, zemljišni pokrivač, statističke jedinice zgrade itd.

Ono što je jako bitno, da će uspostavljanje nacionalne infrastrukture geoprostornih podataka izvršavati Savet. Na čelu tog saveta će biti direktor Republičkog geodetskog zavoda. Mislim da je to pravi izbor i mislim da i određena znanja i određeni stručni podaci koji se nalaze u Republičkom geodetskom zavodu logično nalažu da to bude direktor Republičkog geodetskog zavoda sa svojim saradnicima.

Sama primena, kada se uspostavi taj sistem, omogućiće dobitak od pojedinca, fizičkog lica, preko privrede, javnog sektora, države, itd, itd.

Navešću samo jedan plastični primer kako možemo to iskoristiti na jedan efikasan način. Recimo, voćarstvo na nivou države. Mi za sada nemamo reonizaciju odnosno ministarstvo, odnosno Vlada, sprema se da donese uredbu ili pravilnik da reonizuje područje za određenu voćarsku proizvodnju. Kada se ta reonizacija uradi, preko upotrebe geoprostornih podataka, ostalih podataka itd, vrlo lako i vrlo brzo se može doći do prostora gde određena voćarska proizvodnja može da uspe i gde će država da finansira tu vrstu proizvodnje. Znači, neće morati da se raspituju kod određenih stručnih poljoprivrednih ustanova, neće morati da saznaju na neki drugi način, jednostavno, jednim klikom mogu doći do tog podatka. To je jedna praktična i dobra stvar gde će se ovi podaci moći i na ovaj način koristiti.

Ono što se ovde pojavljuje i mislim da treba malo pojasniti šta je Republički geodetski zavod. Ovde postoji poprilično nerazumevanja, pogotovo od pojedinih poslanika. Republički geodetski zavod je skup katastara u celoj Srbiji i tamo se odigrava suština poslednjeg rada. Tamo su podaci.

Ovde se vrlo često zloupotrebljava pojam neažurnosti katastra, neažurnosti Republičkog geodetskog zavoda. Republički geodetski zavod je neažuran u meri u koliko predmeta nije rešeno. Toliko je on neažuran. Za ažurnost je odgovoran vlasnik, korisnik nepokretnosti, a ne Republički geodetski zavod. To se na svim nivoima zloupotrebljava, kao da je Republički geodetski zavod obavezan da brine o nepokretnosti gde su vlasnici zaduženi da u roku od mesec dana od određenih promena, ili ako nije uknjiženo, prijave to Republičkom geodetskom zavodu da bi se postupilo po tom zahtevu. Jednostavno, vlasnici i korisnici nepokretnosti su u obavezi da svoje nepokretnosti prijave, promene, ili, ukoliko nisu uknjiženi, da prijave, da bi Republički geodetski zavod sa strukom postupio i doneo određena akta, odnosno rešenja i vršio uknjižbu u Republičkom geodetskom zavodu. Znači, ažurnost ili neažurnost Republičkog geodetskog zavoda se ne može pripisati Republičkom geodetskom zavodu. Samo se može pripisati u meri koliko je nerešeno podnetih zahteva u Republičkom geodetskom zavodu.

Ono što je sledeće jako bitno i ja moram da se osvrnem na to, juče je u načelnoj raspravi kolega Zoran Živković izjavio, čitam iz stenograma, znači ništa proizvoljno: „Da li bilo ko od građana Srbije može sa sigurnošću kada ode u katastar da zna ono što njega interesuje tamo da to odgovara istini? Molim vas, znam po svom primeru“, itd, itd. Dalje kaže: „Katastar je nešto, ima jedna poslovica – može da bude ali ne mora da znači“, sa pravilnim akcentom. „To je nešto što možda jeste, možda nije i to pravi ogromne probleme“. I ono najbitnije šta je kolega Živković rekao – da su katastri praktično kao jedna biblioteka u koju je ušla neka horda pijanih, nepismenih istumbala. Ja ponavljam – „da su katastri kao jedna biblioteka u koju je ušla neka horda pijanih, nepismenih istumbala“.

Molim vas, mislim da je gospodin Martinović ovde reagovao, ali to nije dovoljno. On je reagovao sa svoje strane i na svom nivou, ali mislim da je predsedavajući morao da odreaguje mnogo jače na ovakve izjave. Radi se o državnom organu, molim vas, radi se o državnom organu. Vi ste za nekoga ko radi državni posao rekli da je horda pijanih nepismenih istumbala. To „istumbala“ ja prvi put čujem reč, ali verovatno nešto znači, bar njemu.

Na neki način osećam svoju obavezu jer meni je baza, ja sam te struke, radio sam taj posao, meni miruje tamo radni staž, bio sam na takvim mestima gde sam mogao da vidim iznutra rad Republičkog geodetskog zavoda, odnosno katastara i znam šta se radi, koliko se radi i koliko je to odgovoran posao. Ako hoćemo ozbiljnu državu, ko nema sređen katastar nepokretnosti i upise prava na njima, mislim da nema ozbiljnu državu. Mislim da mi imamo i ozbiljnu državu i ozbiljne katastre i ozbiljan Republički geodetski zavod.

Iz tih razloga, kažem, dužan sam da odreagujem, da demantujem da to nije tako, da su praktično oljagani i državni organ, kao posebna organizacija, Republički geodetski zavod, svi radnici tamo, pored geodeta tamo postoje i neki drugi radnici, od pravnika, nekih drugih radnika itd, pomoćnog osoblja, svi su oljagani, oljagana je struka i van Republičkog geodetskog zavoda, znači struka, gde otprilike pola geodeta radi u Republičkog geodetskom zavodu, pola radi van njega. Svi su oni oljagani i na to se jednostavno mora odreagovati.

Molim vas, ako se nekom žuri, mislim da je ovo jako bitno.

Još nešto ću reći. Pokojni premijer Zoran Đinđić je bio predsednik jedne komisije u Republičkom geodetskom zavodu dok je bio premijer. Zoran Živković koji je naslednik njegov je uspeo da pogazi i njega, s obzirom da je Zoran Đinđić verovatno razumeo šta radi Republički geodetski zavod i čime se bavi i bio zvanično predsednik jedne komisije u Republičkom geodetskom zavodu. Da li može da bude horda pijanih ljudi onaj ko radi na putevima, na mostovima? Gledali ste mostove ovde i u Beogradu. Vidite vi da se most gradi i sa jedne i sa druge strane i da se on negde tamo na sredini sastavi bez greške. Tuneli se kupaju sa jedne i sa druge strane, pa sa četiri strane se kopaju tuneli. Šta mislite, da napravite četiri tunela, da li to može da radi horda pijanih ljudi? Da li vojska može da funkcioniše bez ovoga? Ne može. Da li mogu rakete, da se napuni softver sa koordinatama koje gađaju u centimetar? Da li to mogu da rade horde pijanih ljudi?

Moj predlog, ako je moguće, da odložno predsedavajući Skupštine izrekne kaznu ili najstrožu kaznu, pa da Republički zavod preko svojih predstavnika ovde, preko direktora Republičkog geodetskog zavoda to javno reaguje i demantuje ovakve izjave koje jednostavno nisu dostojne nijednog nivoa, a kamoli ove Skupštine. Molim da se tako postupi. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

U članu 5. stav 3. tačka 1) predložio sam da se dodaju reči - Republički geodetski zavod. Ovim amandmanom se podržava Vlada i daje doprinos da treba doprineti kvalitetu samog zakona, odnosno Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu.

Republički geodetski zavod, kao posebna organizacija, je jako bitan za državu, za njeno funkcionisanje, kroz njihov rad i njihovu aktivnost. Mislim da je dve stvari najbitnije napomenuti ovde, a to je da Republički geodetski zavod vodi evidenciju svih nepokretnosti i ujedno upis u katastar nepokretnosti je i dokaz vlasništva, kao i da se u katastru nepokretnosti mogu upisati sve vrste tereta i ograničenja. Republički geodetski zavod je skup vrhunskih inženjera, tehničara, potpomognutih dobrom pravnom strukom.

Iz svih ovih razloga, kao ozbiljna država, ova Vlada je garant sprovođenja projekta unapređenja zemljišne administracije i Republički geodetski zavod to sprovodi uspešno. Nadam se da će Vlada naći načina da i dalje podržava Republički geodetski zavod kao bitnu posebnu organizaciju, i kroz materijalnu podršku, pa i kroz lična primanja svih zaposlenih. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Ja ću se prvenstveno angažovati, odnosno uključiću se u raspravu o Zakonu o Nacionalnoj akademiji. Polazeći od stanja u javnoj upravi, mislim da je neophodnost Nacionalne akademije za javnu upravu upravo ta da se formira. Ono što opozicija priča da je to atak na obrazovanje, ne vidim ni jednu reč u Predlogu zakona da to negde narušava obrazovni sistem u Srbiji.S obzirom da je javna uprava jedan šarolik dijapazon obrazovnih struka, poslova itd, nemoguće je da se uprava praktično nauči u jednoj obrazovnoj ustanovi. Zato je dobro imati jednu na nivou države, odnosno Republike ustanovu, organ koji će usmeravati obrazovanje, obuku, doobuku ljudi koji rade u javnoj upravi, pogotovu ako se uzme da je radni vek 40 godina, a za 40 godina verujte da se mnogo toga promeni pogotovo u eri globalizacije, kompjuterizacije itd. Ako ne pratite te trendove, jednostavno zaostajete u sistemu sprovođenja zakona, realizaciji zakona, kontroli zakona itd, tako da je neophodnost jedne Nacionalne akademije, kao što je ovde predloženo, bila i biće.Tu treba krenuti, po meni, od najosnovnijih stvari, od kulture komunikacije, do šaltera, komunikacije preko šaltera, od onoga da li radnik treba da sedi niže u odnosu na stranku, jednako sa strankom itd, sve je to jedan način, početak komunikacije jedne dobre komunikacije. Da se ne smatra ovde samo strankom fizičko lice, stranke su mnogo više od jednog fizičkog lica. Normalno da su i fizička lica stranke.Ono što je ključ kod Nacionalne akademije, po mom skromnom mišljenju, su predavači. Po meni, predavači treba da budu ljudi koji su stvarno prošli posao, osetili ga pod prstima, da budu deo ekipe koja će vršiti obuku radnika javne uprave, državnih službenika, jer jednostavno ovaj posao se do kraja ne uči ni na jednoj obrazovnoj ustanovi. Jednostavno, ovaj posao se uči radom, praksom i prema zahtevima i promenama u društvu.Navešću neke primere specifičnih zanimanja u okviru javne uprave. Recimo, Uprava za veterinu, jednostavno ona je neophodna ovoj državi da bi mogla da sprovodi sve ono što je u okviru veterine potrebno. Znači, trebaju vam stručni ljudi u okviru veterine. Slučajno je ovde pomenut državni sekretar Ivan Bošnjak. Ja o njemu imam jako visoko mišljenje. Mislim da on radi svoj posao izuzetno dobro. On je pokazao to do sada u svom poslu i on treba da ostane tu da radi zato što, rekao sam na početku, imamo širok dijapazon struka koje rade u javnoj upravi. Mislim da je on jedan od tih i da je on to pokazao u svom radu.Recimo, Agencija za imovinu, isto specifične struke stoje tu. Zavod za statistiku, Republički geodetski zavod koji je 80 – 90% stručno-tehnički posao, ali je posebna organizacija. Nacionalna agencija mora ispoštovati specifičnosti pojedinih obrazovanja i zvanja, odnosno radnih mesta. U predavačkom delu mora se realno prići, realno simulirati realan posao u javnoj upravi da bi ti koji dolaze na obuku stvarno imali dodatno znanje i da bi to posle u realizaciji i u poslovima mogli da sprovedu prema strankama.Recimo, primer inspekcija. Obično se mnogi trude da budu ispred inspekcija da bi mogli da rade nešto što nije dozvoljeno. Na kraju krajeva, dobrim delom inspekcije postoje za tu vrstu posla. Da bi inspekcije mogle dobro, kvalitetno da rade moraju permanentno da se obučavaju, a da bi se obučavale, da ne bi bilo ad hok obuke, da ne bi bilo pojedinačno, da ne bi mnogi tezgarili, najbolje je da imamo Nacionalnu agenciju koja će to objediniti i vršiti jedinstvenu vrstu obuke za sve nivoe inspekcija.

Ovde niko nije pomenuo a mislim da je jako bitno – kancelarijsko poslovanje. Kancelarijsko poslovanje, koliko ja znam, iako sam tehničke struke, nigde na obrazovnom nivou kod nas se ne izučava ozbiljno, ali je to jedan okvir iz kojeg niko ne može da izađe, jer vam kancelarijsko poslovanje jednostavno ne dopušta da izbegnete jedan način ponašanja u javnoj upravi kako morate da se ponašate. Jednostavno, kancelarijsko poslovanje vas prati od ulaska predmeta u organ uprave, pa sve do njegovog završetka, dostavljanja stranci i arhiviranja. Kancelarijsko poslovanje je nešto na šta Nacionalna akademija mora da obrati ozbiljnu pažnju u daljoj obuci.

Ono što ja mislim da će Nacionalna akademija dobro raditi, treba da svoje programe obuke prilagodi potrebama, da ima ujednačen kriterijum dizanja znanja radnika u javnoj upravi, da se postigne kvalitet i da ćemo dobiti boljitak u radu.Zato ću u okviru svoje poslanike grupe podržati sva tri zakona. Hvala vam.

Zahvaljujem.

Što se tiče ova dva predloga zakona, mislim da mi svi, svi građani Srbije u nekom svom periodu smo zahvaćeni ovim zakonima ili podložni ovim zakonima, tako da oni praktično ne mimoiđu ni jednog građana ove naše države. Iz tih razloga, iz razloga ako je dobro obrazovanje, onda nam je i dobra država i to je, verovatno, pored prirodnih bogatstava, najveće bogatstvo i najveći kapital. Ja ću, s obzirom da je danas rečeno i juče dosta toga, samo na par stvari obratiti pažnju, možda neće biti sistematizovane ali mislim da su bitne.

Vaspitanje, pored kućnog vaspitanja, mislim da je vaspitanje jedna grana koja bi trebala uporedo da ide sa obrazovanjem, a ima nešto karakteristično u ovom zakonu. Recimo, u delu predškolskog. Praktično stoji u zakonu vaspitanje i obrazovanje, dok kod osnovnog i srednjeg obrazovanja stoji obrazovanje i vaspitanje. Verovatno na tom nivou treba prvo da ide vaspitanje pa onda obrazovanje, a na drugim nivoima obrnuto, obrazovanje i vaspitanje. Sigurno da najmlađi prvo treba da su vaspitani pa onda obrazovani. Ali dobro je da budu i jedno i drugo.

Što se tiče predškolskih ustanova, mislim da je i tu malo rečeno danas i juče u raspravi. Tu nam deca prvo startuju. Tu su prvi oni koraci i u vaspitanju i obrazovanju, i sve više je potrebe za prostorom za predškolsko obrazovanje, tako da tu treba raditi da se postojeći slobodni kapaciteti u školama ili novi kapaciteti spremaju, opremaju i da se stavljaju u funkciju, jer ako imamo te dece koja hoće da idu, odnosno roditelji koji upućuju decu u predškolsko, to je jedna stvar. Druga stvar je potreba, ja bih voleo da je to zbog nataliteta, uvećanog nataliteta. I treća stvar da je to zbog zauzetosti roditelja koji su na svojim radnim mestima.

Dalje, sem ministra, danas nisam primetio da je iko rekao nešto o školskim upravama. To je deo ministarstva koji, čini mi se najdirektnije radi sa obrazovnim ustanovama srednjeg, osnovnog i predškolskog obrazovanja i vaspitanja ili vaspitanja i obrazovanja. Mislim da oni treba da dobiju pun značaj kroz njihovo opremanje i spremnost da u svakom momentu mogu da reaguju i brzo i kvalitetno. U svakom slučaju, treba raditi i na kvalitetu, a mislim i na opremanju. Moja određena iskustva sa mojom nadležnom školskom upravom u Valjevu su pozitivna i nadam se da su i takve školske uprave koje treba da funkcionišu na pravi način.

Što se tiče inspekcijskog nadzora, mislim da ga treba pojačati, ali mislim da ga možda treba i transformisati u smislu da dejstvuje po nivoima za osnovno obrazovanje, pa da bude vezan za pomoćnika ministra u tom nivou, a pomoćnik vezan za ministra. Možda će time delom da se poboljša inspekcijski nadzor. Tako da, ako je dobra primedba - u redu, ako nije neka bude kao i do sada.

Što se tiče srednjoškolskog obrazovanja, tu su mnogi govorili i ja ću reći da jednostavno, ako imamo specijalističko i majstorsko obrazovanje, to je nešto gde praktično spremao nekoga da bude obrazovan i spreman da brzo, u okviru budućeg svog radnog mesta radi. Ako imamo dobru privredu, imamo dobru državu, ako imamo dobru privredu, imamo i dobre prihode, ako imamo dobre prihode, onda nam se puni i budžet za obrazovanje. Tako da, u tom punom krugu je ukupan dobitak.

Nešto što je moj predlog je da se u budućnosti jedan prostor koji možda nije u dovoljnoj meri pokriven, koristi Stalna konferencija gradova i opština. Jer, vi ne možete sa svakom pojedinačno lokalnom samoupravom da komunicirate prilikom donošenja određenih odluka na globalnom nivou, a Stalna konferencija gradova i opština je asocijacija svih gradova i opština. Ona zastupa interese gradova i opština, ali mislim da ima balans i meru da razume i onu drugu stranu, mislim na državu, na Vladu, na ministarstvo itd. Tako da je Stalna konferencija gradova i opština jedan dobar sagovornik u ime lokalnih samouprava. I, ono što je bitno je da se rad ministarstva oseća na terenu. Rad ministarstva, primena zakona, prvenstveno obrazovne ustanove trebaju da osete.

Igrom slučaja, bio sam uključen u određene aktivnosti i znam da se to oseća na terenu. To je nešto što je jako dobro, što treba nastaviti, što treba poboljšati, što treba pojačati i sa ovim novim zakonskim predlozima koji se nadam, da će u ovoj formi ili u formi amandmana koji budu prihvaćeni, vrlo biti izglasani. Imate i moj glas u okviru poslaničke grupe SNS, tako da vam želim sreću. Hvala.