Zahvaljujem se, predsedniče Skupštine.

Uvažene kolege, uvaženi poslanici, građani Srbije, ja bih sa ovog mesta sada izrazio još jednom saučešće porodici mog prijatelja, mog kolege i našeg kolege ovde u Skupštini, čoveka koji je sve nas ovde učio puno lepih stvari, dobrih stvari, koji je zajedno sa nama, sa našim političkim opcijama govorio o pomirenju, o poštovanju, o svemu onome što svi mi zastupamo.

Govorim o pokojnom muftiji, akademiku Muameru Zukorliću, čoveku sa kojim sam od 3. avgusta prošle godine formirao zajednički poslanički klub, gde sam u početku imao neke rezerve, ali kasnije kada sam upoznao čoveka, kad sam upoznao Zukorlića, video sam da taj čovek vredi, da taj čovek poštuje svakog. Taj čovek, akademik Muamer Zukorlić je bio i gost na svadbi gde sam udavao ćerku, gde je na takav način pokazao da poštuje sve nas.

Osećam veliku tugu, osećam i potrebu ovo da kažem i to govorim iz srca, verujte mi, zato što sam video, zato što sam upoznao čoveka, zato što sam tačno znao kao misli i koja je bila njegova želja. Njegova misija bila je da pomiri, da zbliži, da se vole, da se poštuju Srbi, da se poštuju Bošnjaci, da se poštujemo iako smo različitih vera.

Veliki broj njegovih ljudi, najveći gubitak jeste za njegovu porodicu, za njegovu decu, za njegovu familiju, to je najveći gubitak. Veliki gubitak jeste i za Islamsku zajednicu. Veliki gubitak jeste i za njegovu stranku, ali jeste i veliki gubitak za našu zemlju Srbiju, zato što je to čovek koji je sve nas želeo da okupi, da ujedini, da budemo zajedno i svi smo mi građani Srbije. Na svakom mestu govorio je o poštovanju, o ujedinjavanju, o zajedništvu. To je ono što me je vezalo, to je ono o čemu sada govorim.

Ja sam čoveka upoznao, bili smo zajedno, to je više od godinu dana, video sam sve njegove dobre strane. Ovde u Skupštini je bio glasnogovornik svega onoga što je potrebno našim građanima, što je potrebno Srbiji, a to je u prvom da budemo ljudi.

Sa ovog mesta bih poručio i njegovoj porodici i svim ljudima koji su ga voleli da smo mi svi ovde i svi želimo isto, da budemo ljudi, da se poštujemo, da se cenimo i da u narednom periodu naša zajednička država, naša Srbija bude mesto gde će se živeti bolje, gde ćemo uvek biti zajedno sa svojim komšijama, pa bilo koje oni vere da su.

Ovo je veliki gubitak za našu zemlju Srbiju. Siguran sam da će njegovi prijatelji, sledbenici iz njegove stranke, iz Islamske zajednice to razumeti i dalje nastavi njegovim putem, a to je zajedništvo, poštovanje i vera u našu zajedničku zemlju Srbiju.

Još jednom, dragi moji prijatelji, veliki gubitak za sve nas, a najviše za našu zemlju Srbiju.

Sada bih postavio jedno pitanje, konkretno vezano je za problem koji je sada veoma aktuelan. Unazad nekoliko dana, grad Niš je bio najzagađeniji grad po svim merilima. Znam da je gradska uprava, da su gradski čelnici krajem prošle godine imali određene sastanke, dali su određene smernice i doneli određene zaključke i o tome je obavešteno nadležno Ministarstvo ekologije i zaštite životne sredine. Pošto je tada ministarka rekla da sve to što ima, da je to veliki problem, da su potrebne velike pare da se taj problem reši, moje pitanje je da li ima mogućnosti da se u toku naredne budžetske godine iz budžeta opredeli više sredstava za rešavanje problema zagađenja vazduha u Nišu? To je za nas najbitnije, za sve ljude koji tamo žive.

S druge strane, siguran sam i da će Vlada i naša država i nadležna ministarka imati razumevanja i da će se ta sredstva obezbediti, ako ne iz budžeta Republike Srbije, onda iz evropskih fondova. To je sada neophodno i to je potreba. Mislim da na tome moramo svi zajedno raditi, jer je životna sredina i zagađenje vazduha nešto što je najbitnije od svega.

Još jednom, uvažene kolege, dragi prijatelji, očekujem da ćemo uspeti da rešimo problem zagađenja vazduha u Nišu, što znači da bi bilo dobro da se reši problem zagađenja vazduha i u Beogradu, Novom Sadu i svim mestima, ali ja ovde potenciram Niš kao centar jugoistočne Srbije.

Hvala još jednom i očekujem da će to biti rešeno u toku naredne budžetske godine, sa tendencijom da se uz potrebna budžetska sredstva obezbede i sredstva iz evropskih fondova. Bilo bi to dobro za sve građane Niša.

Hvala još jednom.

Zahvaljujem se, uvaženi potpredsedniče Narodne skupštine, akademiče Zukorliću.

Poštovane kolege, ja ću postaviti nekoliko pitanja koja se tiču praktičnih problema na terenu, a to su problemi koji se dešavaju za vreme prevoza bolesnika.

Konkretno, hitna pomoć koju voze ovlašćenja lica, vozači, koja u svojim vozilima imaju teške bolesnike, da li su to za vreme Kovida ili posle Kovida, to nije bitno, ali voze teške bolesnike, oni kada imaju zvučnu i svetlosnu signalizaciju i idu putem dešava se više puta da ih zaustave policijski službenici, saobraćajna policija i kada sa njima obave razgovor, a voze stvarno teške bolesnike, više puta se desi da oni njima napišu i kazne. Kazne te ljude koji voze hitnu pomoć, koji voze teške bolesnike kojima život visi na koncu. Osim što plaćaju svoje kazne, oni imaju te kaznene poene koji im se uzimaju. Posle toga može da se desi da oni izgube dozvolu, pa posle izgube svoje radno mesto.

Moje pitanje je upućeno Ministarstvu unutrašnjih poslova – da li postoji mogućnost, da li u okviru zakona ima član zakona kojim bi se dala mogućnost da ti ljudi koji voze hitnu pomoć sa svim tim propisanim stvarima, kao što su svetlosna i zvučna signalizacija, da oni kada voze teške bolesnike, a to se, normalno, može proveriti, da se oni ne zaustavljaju, da mogu da idu nesmetanu, da odu do kliničkog centra, do tih većih kliničkih centara ili instituta gde bi mogla da se pruži pomoć tim bolesnicima?

Mislim da je to vrlo bitno. Ta koordinacija između Ministarstva zdravlja i Ministarstva unutrašnjih poslova je vrlo bitna, baš zbog toga. Ovo govorim zato što sam više puta razgovarao sa ljudima, sa mojim komšijama koji rade u domu zdravlja kao vozači hitne pomoći i njima se dešavalo. Čak se dešavalo na isti način kada se vozi trudnica koja ima probleme, kada se vozi veći broj takvih ljudi koji su imali infarkte, šlogove. Iz policijskih službi ih zaustave, a oni imaju upaljenu svetlosnu i zvučnu signalizaciju.

Moje pitanje je da li je to po pravilima službe? Ukoliko jeste, voleo bih da nađemo mogućnost da ili promenimo zakon u tom delu ili da se donese neki podzakonski akt koji bi dao mogućnost da tim ljudima koji voze hitnu pomoć da se obezbedi nesmetano da rade, da voze i spašavaju živote. To je vrlo bitno pitanje za te ljude koji to rade, jer sutra oni gube i svoja radna mesta kada im se oduzme dozvola.

Sa ovog mesta bih se još jednom zahvalio i Ministarstvu unutrašnjih poslova, o kojem sam malopre govorio. Inače, zahvalio bih se i ministru Vulinu, Vladimiru Iliću, ljudima iz PU Niš koji su zajedno sa ljudima iz Ministarstva unutrašnjih poslova iz Aleksinca, uz pomoć njihovih kolega iz Beograda, uspeli da pronađu zločince, monstruozne ubice koji su ubili porodicu u Aleksincu. Otac, majka i ćerka su ubijeni. Taj monstruozni zločin je stvarno urađen na način koji do tada nije viđen u tom kraju, u tom našem kraju gde je stvarno veliki broj građana bio uplašeni.

Zbog toga, još jednom podrška našim policijskim službenicima da rade svoj posao i da se bore za svakog građanina da može da mirno spava.

Još jedna velika stvar, isto Ministarstvu zdravlja, to moram da kažem, velike pohvale i gospodinu ministru Lončaru, ljudima koji vode Ministarstvu, direktorima domova zdravlja, instituta, doktorima, sestrama, tim našim vozačima koji voze tu hitnu pomoć o kojoj sam malopre govorio, njima bih stvarno izrazio veliku zahvalnost što se bore za svakog pacijenta, što se bore za svakog čoveka. Zbog toga mislim da je neophodno da se tim ljudima da veća podrška i ovako medijski, ali s druge strane i finansijski zato što stvarno daju sebe za svakog našeg građanina.

Još jednom, zahvaljujem se svima i voleo bih, pozivam ne znam po koji put, da se što veći broj ljudi vakciniše, jer samo će vakcinacija spasiti sve nas od korone.

Hvala još jednom i velika podrška svim našim ljudima koji se bore za svakog našeg građanina ovde u Srbiji.

Zahvaljujem se, dr Orliću.

Uvažene kolege, građani Srbije, ja ću kao prvo ovde sa ovog mesta i kao poslanik i kao predstavnik USS osuditi napade ROSU dole na naš nedužni narod, narod na Kosovu i Metohiji, u severnom delu Kosovske Mitrovice, gde je upotrebljena sila, gde su se čuli rafali, gde je desetak naših građana povređeno, gde su nekoliko njih teško povređeni, gde je naš čovek, mlad čovek Srećko ranjen i to se pokazalo baš u leđa, što znači da se nešto najgore desilo, a to je da su kosovske snage u severnom delu Kosovske Mitrovice upotrebili silu, pucali na naš nedužni narod.

Ja ću sa ovog mesta još jednom osuditi napade i dati podršku našem predsedniku Vučiću, koji je svom snagom bio uz svoj narod i na svakom mestu uz svoj narod, što je primer za sve.

Velika podrška našem predsedniku, našem vrhovnom komandantu da na najbolji način uradi ono što je potrebno za sve građane Republike Srbije.

Sa ovog mesta bih zahvalio još jednom na organizaciji 60 godina nesvrstanih ovde koje je bilo u Beogradu.

Zahvalio bih se prvo još jednom našem predsedniku, predsedniku Skupštine, potpredsednicima Skupštine, predsednici Vlade, a posebno našem ministru Nikoli Selakoviću koji je bio formalno domaćin ove organizacije.

Naša zemlja Srbija i Beograd je ponovo bio domaćin i pokazao da može, da zna i to je za sve nas najbitnije, zato što smo sa tog mesta pokazali šta znači biti domaćin, šta znači biti dobar domaćin i kako je na tom mestu ovde u Beogradu došlo preko 100 delegacija 100 zemalja koje su zajedno sa nama razmenili mišljenja, da su napravljeni veliki broj bilateralnih sporazuma vezano u svakom delu, u svakom segmentu, gde smo sigurno dobili veći broj prijatelja, novih prijatelja koji se sećaju onoga što je bilo nekada 1961. godine.

Još jednom se zahvaljujem na organizaciji gde je naša zemlja Srbija pokazala svoje pravo lice, gde smo stvarno uradili nešto najbolje. Mislim da je to velika stvar za naš narod, za naše građane Srbije, jer je na tom sastanku, na tom skupu, na tom Samitu bio organizovan i Sajam vojne opreme i naoružanja, gde je taktički i tehnički naša organizacija, naša Srbija pokazala ono što ima.

Hvala još jednom i predsedniku i svim onima koji su organizovali ovaj skup, jer je to dalo veliki podstrek našoj zemlji svuda u svetu. U ponedeljak i utorak bili smo centar sveta.

Još jednom bih rekao nekoliko stvari pošto se ja bavim poljoprivredom. Dakle, 15. oktobar je Svetski dan naših žena na selu. Taj dan je sutra, ali pošto sutra nemamo sednicu Skupštine, mogu obavestiti sve građane Srbije, sve ljude i postaviti pitanje našoj Vladi da li postoji mogućnost da se obezbede veća sredstva u odnosu na ono što se daju za naše majke, odnosno za porodilje, za trudnice, da 50% veća izdvajanja budu za one žene koje žive na selu, jer žena na selu jeste stub svake kuće, svakog domaćinstva?

Žena na selu ne zna kada je dan, kada je noć zato što rade non-stop i na njivi i u kući i svuda i zato mislim da mi ovde u Skupštini damo maksimalnu podršku kroz određene zakone, a i Vlada u okviru budžeta za 2022. godinu da se više izdvaja sredstva za naše žene na selu i da one mogu imati iste mogućnosti kao žene u gradu.

Još jednom, uvaženi prijatelji, dragi građani Srbije, sa ovog mesta bih čestitao sutrašnji dan, 15. oktobar, Svetski dan žena na selu.

Neka je zdravlja i sreće, neka se deca rađaju i da nas sreća prati i, normalno, i znanje i snaga.

Hvala još jednom.

Zahvaljujem se doktore Orliću.

Uvažene kolege, građani Srbije, ja ću kao i do sada postaviti nekoliko pitanja koja se tiču baš naših ljudi koji se bave poljoprivredom.

Kao prvo bih se zahvalio našem ministru poljoprivrede, gospodinu Nedimoviću, koji je zajedno sa svojim Kabinetom uspeo konačno da se obezbede uslovi da se izvozi u EU pileće meso. To unazad 30 godina nije bilo moguće. To je velika stvar za sve naše proizvođače pilećeg mesa, za sve naše živinare, a očekuje se vrlo brzo da će u toku naredne godine, početkom 2022. godine imati mogućnost da se obezbedi izvoz i za svinjsko meso, što znači da će naši proizvođači, a naši poljoprivredni proizvođači imati mogućnost da svoje proizvode koji su kvalitetni, zdravi, moći da izvezu na veliko evropsko tržište.

Ali, jedna od bitnih stvari da bi mogao svaki kilogram piletine, svinjetine da se izveze, da se proda, vrlo je bitno da taj deo prethodni bude urađen na najbolji način, da bude povoljno za naše proizvođače, što znači da hrana za tu našu živinu, za te naše krave, za naše ovce, za te naše svinje, za tu našu stoku bude, što se kaže, veoma kvalitetna. Zato treba da bude i jeftina ili da se obezbede veće subvencije da bi svaki kilogram toga bio jeftiniji, da može da bude konkurentnije na evropskim tržištima.

Podaci koje imam vezano za koncentrate koji se daju za proizvodnju piletine, za proizvodnju teletine, za mlekarstvo, da je cena koncentrata unazad pet, šest meseci poveća blizu za 50% u zavisnosti za šta je. Mislim da zbog toga što imamo sada šansu da izvozimo u EU piletinu, nadam se da će biti i svinjetina, da se iznađe mogućnost da se što više obezbede veće subvencije za te naše proizvođače, sa posebnim akcentom da to budu veća sredstva za one ljude koji žive u tim marginalnim područjima, u nerazvijenim područjima, jer tamo je bogom dato da se ljudi bave stočarstvom, proizvodnjom i svinja, i ovaca, i krava, i piladi, i teladi. Sa druge strane, moramo obezbediti veće subvencije.

Još jedna bitna stvar jeste da subvencije budu redovne. Kada podnese zahtev taj naš proizvođač, taj seljak da se zahtev obradi i da mu se do kraja te godine obezbede sredstva, jer imamo situaciju da ima više godina da se ne isplate subvencije i sada ti ljudi su obezbedili sredstva, obezbedili koncentrate, a skočila je cena koncentrata, oni su se zadužili i sada prodaju ta svoja grla.

Zbog toga mislim da bi bilo dobro da se poveća visina subvencije, ali subvencije da budu redovne i da se isplate svakom onom čoveku, ali u prvom delu da to bude isplativo ljudima koji žive u tim brckoplaninskim područjima, ljudima koji žive u nerazvijenim područjima. To je za nas veoma bitno zato što je to šansa za razvoj poljoprivrede i jedini način.

Jedna od bitnih stvari istog hteo bih da kažem konkretno da dam podršku našem ministru Lončaru, čoveku koji vodi Ministarstvo zdravlja, koji svojim radom, svojim angažovanjem, zajedno sa svim našim doktorima i sestrama u svakom trenutku pomaže našim ljudima da izađemo iz ove teške situacije, iz ove kovid situacije.

Velika podrška ministru, velika podrška našim doktorima, sestrama, svima onima koji učestvuju u ovoj teškoj situaciji da se zaštiti i da se spasi svaki ljudski život. Jedan najbitnija stvar za sve nas jeste vakcinacija, vakcinacija i vakcinacija. Vakcinišite se da bismo spasili živote i da bi smo na taj način imali mogućnost da idemo napred.

Ja bih sada postavio još jedno pitanje. Imamo situaciju, konkretno ovde u Beogradu, „Slavija hoteli“. To je kompleks hotela koji se nalaze u centru Beograda, koji imaju preko 120 radnika koji do sada nisu koristili nikakva sredstva, to je državno vlasništvo. Oni nisu imali priliku da koriste sredstva koja je država davala za svaki krevet, za svaku sobu, a sa druge strane svi oni doktori i sestre koji dolaze ovde u Beograd da pomažu u ovoj teškoj situaciji, oni imaju mogućnost da spavaju u hotelima „Slavija“ i da to bude za potrebe svih naših ljudi koji žive ovde u Beogradu.

Mislim da bi smo imali mogućnost i potrebu da se hotelima „Slavija“ obezbede isti uslovi kao i privatnim hotelima, da mogu da prevaziđu ovu tešku situaciju zato što kada je najteže oni su tu da pomažu našim ljudima. Konkretno sada se radi o našim medicinarima koji su ovde i pomažu u Beogradu da se leče ljudi i da se borimo protiv pandemije.

Još jednom uvažene kolege i prijatelji, mislim da država Srbija i naš predsednik rade najbolje što mogu i još jednom pozivam sve da se uradi vakcinacija, jer je to jedini spas za borbu protiv pandemije.

Zahvaljujem.

Postaviću nekoliko pitanja, pošto evidentno zadnjih nekoliko meseci veliki broj naših poljoprivrednih gazdinstava, naših ljudi koji žive u rubnim područjima, koji žive u višim predelima, kao što je Pešter, kao što je Suva planina, kao Stara planina, veliki problem tih naših domaćinstava jeste problem sa vodom. Klimatske promene su evidentne.

Moje pitanje je da li postoji mogućnost da se u okviru Vlade obezbede sredstva kojim će se obezbediti cisterne sa pijaćom vodom? Normalno, tu bi bilo dobro da se uključi i vojska, da se obezbedi veći broj cisterni, ali po mojim nekim informacijama, postoji nedostatak tih cisterni za pijaću vodu. Bilo bi dobro da nadležno ministarstvo, da li za selo, da li za poljoprivredu, da li Ministarstvo za nerazvijena područja da u okviru tih njihovih budžeta obezbede sredstva, ako ne može za ovu, onda za narednu budžetsku godinu, da se tim lokalnim samoupravama, u tim područjima obezbede cisterne za, ne daj Bože kada treba da se obezbedi pijaća voda?

Pijaća voda jeste potrebna za same ljude, ali normalno bilo bi dobro da se obezbedi i voda za domaće životinje zato što na tim područjima veoma uspešno se odgajaju i ovce, krave, koze i sve ono što je potrebno za razvoj naše poljoprivrede.

Kao što smo rekli ranije da je bez razvoja stočarstva nema ni razvoj poljoprivrede, a znamo gde je stočarstvo najlakše da se obavlja, to su ta viša područja o kojima sam malopre govorio, to su područja gde su Bogom data i za ovčarstvo, za govedarstvo, za kozarstvo i za te ostale vidove stočarstva, normalno i za pčelarstvo, ali zbog ovakve situacije.

Na Suvoj plani se dešavalo da je bilo nedostatka sa vodom, gde je naš ministar poljoprivrede izašao na lice mesta, obezbeđene su određene količine, ali bilo bi dobro da zbog ovakve evidentne promene klimatske promene da se reši to na jedan drugačiji način, da se obezbede veće mogućnosti, da se kopaju bunari, a to možemo da radimo lakše preko ministarstva koja imamo, konkretno vezano Ministarstvo za selo, Ministarstvo za poljoprivredu i Ministarstvo za nedovoljna razvijena područja. To je bitno.

Ja bih potencirao na tome da se u budžetu za 2022. godinu obezbede sredstva. Već imamo program Vlade koji je najavio i predsednik Srbije 2020 - 2025. godina, gde će se rešavati problemi i vodosnabdevanja i otpadnih voda i kanalizacije. To je velika stvar.

Jedno od mojih pitanja jeste i pitanje Vladi. Unazad desetak dana čuje se u medijima, a to je najavio i ministar bez portfelja Novica Tončev da će Ministarstvo za nerazvijena područja koje on vodi biti dislocirano, odnosno biće izmešeno i biće na teritoriji grada Niša.

Inače, ja bih to pohvalio. To je veoma dobar potez naše Vlade da to Ministarstvo bude u okviru teritorije grada Niša zato što tamo ima najveći broj nerazvijenih opština. Na teritoriji grada Niša i na teritoriji jugoistočne Srbije ima stvarno veliki broj nerazvijenih područja, odnosno opština koje su četvrta i peta grupa nerazvijenosti, pa zbog toga bi bilo to dobra stvar i dobar znak da će se u narednom periodu raditi na decentralizaciji.

Konkretno, jugoistok Srbije, gde je Niš centar je veoma bitno mesto jer je veliko čvorište, gde imamo puno puteva, prolazi veliki broj ljudi. Sad tamo rade i puteve prema Prištini gde se proširuje aerodrom, gde se povećavaju odlasci avionom od Niša prema svim zemljama sveta. Tako da je Niš stvarno centar jugoistočne Srbije.

Zbog ovoga, ja bih pohvalio Vladu Republike Srbije koja je prihvatila, i ministar Novica Tončev je najavio da će sedište Ministarstva biti u Nišu.

Hvala još jednom.

Zahvaljujem se dr. Orliću.

Uvažene kolege, ja ću postaviti pitanje koje se tiče dela jugoistoka Srbije, Niša kao centra jugoistoka Srbije.

Inače, ja bih se prvo zahvalio „Putevima Srbije“ koji su uspeli konačno da završe deo puta, da ga presvuku, rekonstruišu. Taj deo puta o kojem sam ja govorio 2018, 2019. godine je put od Malčanske petlje do samog ulaza u Niš. Taj put je stavljen u funkciju na najbolji način. Očekuje se, normalno, da će se uradi i obeležiti, pošto još nije obeležen.

Moje pitanje jeste – da li postoji mogućnost da se u tom delu puta, od Malčanske petlje, pa sve do Knjaževačke ulice, uradi javna rasveta zato što je to već urbani deo grada, zato što tu dolazi i ima tu veliki broj pravnih subjekata koji su veoma aktivni, koji upošljavaju preko 1.000 ljudi i njima je preko neophodno da se u tom delu puta postavi javna rasveta da bi se na taj način uspostavila mogućnost da se ljudi zaštite zato što su se dešavale neželjene stvari, jer su pojedinci koji su dolazili iz stranih zemalja, prolazili kroz Srbiju, napravili tu određene kriminalne radnje i pravili štetu našim privrednim subjektima? Pitanje - da li postoji mogućnost da se taj deo puta osvetli?

Još jedno pitanje koje se vas tiče i tog dela jeste upućeno isto i „Putevima Srbije“ i nadležnom ministarstvo – da li postoji mogućnost, pošto kada je urađen auto-put od Niša prema Sofiji nije ostavljen prelaz za ulaz u Nišku banju… Inače, Niška banja je veoma prepoznatljiva kao turistički centar, ima velike kapacitete koje treba iskoristiti, ali tu sada nije ostavljen izlaz i ulaz u Nišku banju.

Imamo mogućnost, idejni projekat da se od Malčanske petlje preko Proseka uradi ulaz do Niške banje, tako da svi oni koji žele da odu do Niša, do Niške banje, da vide lepote Niške banje da tu mogu da odu i da stvarno vide ono što vredi. Mislim da je to preko neophodno. To je potreba svih nas. Osim što će se imati mogućnost da se do Niške banje ode, da se vide lepote Niške banje, imaće mogućnost da se napravi još jedan ulaz do Niša, da se oslobodi ulaz, jer je velika frekvencija saobraćaja koja će sada ići preko Malčanske petlje i Knjaževačke ulice.

Velika šansa postoji da se to uradi, ima projekat. Treba da se uradi eksproprijacija zemlje. Moje pitanje nadležnom ministarstvu, „Putevima Srbije“ – kada će i da li će se uraditi taj prilaz preko Proseka od Malčanke petlje do Niške banje?

Jedno od bitnih pitanja koje sam ja ranije postavljao, a sada ću još jednom postaviti, a to je upućeno MUP, a tiče se naših lovaca koji su veoma aktivni sada u zaštiti prirode, koji su veoma aktivni i u borbi protiv ove korone, protiv zaraze, afričke svinjske kuge, a jeste vezano za nabavku oružja.

Pošto sam više puta govorio da se dešava da neko iz kuće, maloletnik napravi neki eksces, roditelju koji je lovac uzima oružje, ja bih zamolio da se formira radna grupa u okviru MUP-a i Lovačkog saveza Srbija i da se to amortizuje, da se da mogućnost. Jedna od bitnih stvari je veliki broj lovaca, preko 30% lovaca su ljudi koji rade u policiji ili u Vojsci, ljudi koji imaju oružje imaju svakih šest meseci zdravstvene preglede. Da li ima mogućnost da ti ljudi, koji su lovci, a rade u policiji, rade u Vojsci, ne rade zdravstvene preglede u nekim privatnim ambulantama, privatnim klinikama, nego da to rade u svojim zdravstvenim institucijama, da li je to vojna bolnica, gradska bolnica ili centar?

To je veoma bitno baš zbog toga što ti ljudi već rade sa oružjem, imaju zdravstvene preglede i rade u interesu građana Srbije.

Još jedna velika zahvalnost predsedniku Lovačkog saveza, Bratislavu Ćirkoviću, koji je svojim angažovanjem, aktivnošću stavio Lovački savez Srbije na veću instancu, koji je već veoma prepoznatljiv, ne samo ovde u Srbiji, već i u Evropi. Hvala još jednom i očekujem odgovore.

Zahvaljujem se dr Orliću.

Uvažene kolege, poštovani građani Srbije, postaviću nekoliko pitanja, pošto je sada veoma aktuelna priča vezana za zaštitu životne sredine, sredina koja sutra daje budućnost svim našim mladim ljudima da ostanu, Ministarstvu za životnu sredinu i ekologiju.

Konkretno pitanje, pošto sam o tome više puta govorio u prethodnim zasedanjima i u prethodnom mandatu, govorio sam i tražio da se reše problemi u Elektronskoj industriji u Nišu, koja se svojevremeno, u prošlom veku, imala blizu 30 hiljada radnika. Preko 70 hektara površine zauzima taj kompleks EI u Nišu.

Moje pitanje jeste konkretno vezano, pošto ima dosta velikog broja radioaktivnih gromobrana u samom kompleksu EI Niš, a i u samom Nišu, a ima ih i u Svrljigu, ima ih i u Aleksincu i u još nekim mestima, pošto je to veliki problem, još jednom pitam - kada će se obezbediti sredstva da se demontiraju ti radioaktivni gromobrani, da se to stavi van funkcije i normalno da to uradimo zbog zdravlja svih građana na teritoriji Nišavskog okruga, a i šire, ukoliko ih ima još negde?

Jedna od bitnih stvari, koje se tiču ljudi koji žive na teritoriji grada Niša, na teritoriji Niškog okruga, jeste, pominjem ponovo, i govorim o EI, pošto je tamo bilo veliko broja ljudi, preko 20 hiljada ljudi je radilo u toj fabrici, a bilo je ukupno 28 hiljada radnika, imali smo dosta zapaljivih materija. Konkretno, boca sa opasnim gasovima, najopasniji su ksilan i fosfin, koji su samozapaljivi i eksplozivni, a ima dve boce koje se nalaze baš u delu elektronske industrije, a svi znamo da te boce moraju da se servisiraju najmanje jednom u šest meseci, da se to proverava, da ne dođe do eksplozije. Inače, od 1999. godine prošlog veka se to ne radi.

Moje pitanje – kada će se te boce sa tim zapaljivim sredstvima odatle pomeriti, da se evakuišu i da sutra ne dođemo u situaciju da ne dođe do nekih neželjenih posledica, koje bi bile pogubne za ljude koji tu rade, odnosno za sve ljude na teritoriji grada Niša?

Još nešto. Za vreme kada je Elektronska industrija u Nišu radila rađena je galvanizacija. Ta otpadna voda i sada postoji u tim bazenima koji su podzemni, koji se nalaze na višim delovima, a ispod su reni bunari, ispod je Nišava. Zbog toga, moje pitanje – kada će se i to eliminisati, evakuisati, da ne dođemo u situaciju da dođe do zagađenja vode i dođe do nekog trovanja?

Ovo nije da nekog želim da plašim. Samo želim da se to što pre uradi, da nadležno ministarstvo, da agencija koja to treba da uradi, da se obezbede sredstva da se iz Elektronske industrije to evakuiše, da se pomeri, da se što pre uradi, kako ne bi došli u neželjenu situaciju.

Inače, trenutno u tom delu Elektronske industrije radi preko 3.000 radnika. Mislim da je to veoma bitno. Potrebno je što pre to da uradimo, a da se ne ponavljam, sve to treba uraditi zbog zaštite ljudi, zato što u tom delu u vodotoku reke Nišave ljudi sade bašte i rade puno drugih stvari koje su bitne za život svih građana Niša. Moje pitanje jeste usmereno nadležnom Ministarstvu za zaštitu životne sredine i agenciji i očekujem da će to biti rešeno u saradnji sa ljudima koji vode Niš.

Znam da su nekada bila izdvojena sredstva, da je nešto trebalo da se uradi, ali to nije urađeno. Mislim da je potrebno da se uđe u postupak promene zakona, konkretno vezano za ove radioaktivne gromobrane, jer ti radioaktivni gromobrani se nalaze na delovima stambenih objekata, stambenih zgrada, nalaze se i u delovima Elektronske industrije i nekim drugim objektima koji su u stečajnom postupku, koji nisu privatizovani, koji nemaju svog vlasnika, a u zakonu piše gde se nalazi radioaktivni gromobran taj je dužan da taj gromobran skloni, odnosno da ga ukloni. To iziskuje dosta velika sredstva.

Bilo bi bitno da to uradimo što pre, da se uđe u posao promene tog zakona. Sa ovog mesta još jednom apelujem i pozivam sve nadležne da to rešimo za dobrobit građana koji žive na teritoriji Nišavskog okruga, a normalno i šire. Hvala još jednom.

Zahvaljujem se, dr Orliću.

Uvažene kolege poslanici, građani Srbije, ja ću postaviti nekoliko pitanja bitnih za sve one ljude koji žive u teškoj situaciji, koji su socijalno ugroženi, koji koriste pomoć i Crvenog Krsta, a i države Srbije, u ovoj teškoj situaciji, kada je Korona, sada je najbitnije tim ljudima da pružimo pomoć.

Konkretno moje pitanje, jeste usmereno ka Ministarstvu finansija, a vezano je za mogućnost, pošto u Srbiji ima veliki broj firmi, kompanija koje rade trgovinske stvari. To su velike kompanije, kao što je Ideja, Deleze, Dis i još puno takvih, koji imaju svoje prodajne objekte u svakoj opštini, da ne kažem i u svakom gradu u Srbiji.

Kada dođe dva meseca do pre isteka roka robi, koju oni prodaju, a ta roba može da bude hrana, može da bude voda, mogu da budu sokovi, oni svu tu robu do dva meseca je spaljuju. Zato što imaju obaveze, jer ne smeju da je stave u funkciju, odnosno ne smeju da je stavljaju u prodaju.

Da bi je spalili, to je jedan veliki trošak za njih, a sa druge strane pravi se šteta životnoj sredini. Ima mogućnost, normalno da ta roba kojoj je ostalo još dva meseca do isteka roka, ta roba prehrambena, da li je to bilo koji proizvod, da li je hemija, oni tu robu bi mogli da daju, kao donaciju, kao pomoć socijalno ugroženom stanovništvu, ljudima kojima je to potrebno, a to bi normalno išlo preko organizacije.

Inače, kod nas u Srbiji, postoji federacija banaka hrane, koja već radi i pomaže ljudima koji su socijalno ugroženi, koji koriste pomoć Crvenog Krsta i socijalnih ustanova.

Tako da, moje pitanje jeste naklonjeno i usmereno ka Ministarstvu finansija, da li postoji mogućnost da se ukine PDV za takve firme, za takve kompanije, koje žele robu kojoj je ostalo još dva meseca do isteka roka, da je doniraju, da je daju preko ovakvih organizacija, kao što sam malo pre rekao, Federacija banaka hrane Srbije, da preko njih to dođe do korisnika, koji su socijalno ugroženi, koji koriste pomoć narodnih kuhinja, a ima i takvih?

Sa druge strane, to bi bila velika stvar, da ta roba se ne pali. Svi znamo kako je teško da se obezbedi bilo koji poljoprivredni proizvod. Svi mi, koji se bavimo poljoprivredom znamo kako može da se dođe do hleba, do bilo kog proizvoda koji se koristi za ishranu.

To je veoma težak posao, a sutra, kada dođe u situaciju da recimo to dođe u trgovinske radnje i dođe do dva meseca do pre isteka roka, ta roba se spaljuje.

Baš zbog toga, ja sam informisan, da je formirano i radno telo, od strane tih ljudi, kao što su, to su predstavnici Federacija banaka hrane i NALED - a, gde se već ušlo u postupak da se traži od nadležnog Ministarstva finansija, da se ukine PDV, za te kompanije koje su društveno odgovorne, koje sutra žele i koje sutra mogu da doniraju tu hranu, preko Federacija banaka hrane.

Inače, predsednik te federacije je Aleksandar Vidaković, koji su unazad nekoliko dana u Nišu, imali svoju prezentaciju, gde su obezbedili određenu robu, to su bili sokovi, to su bile vode, to su bili paketi za malu decu, koji su još u roku i oni su dostavljeni organizacijama, odnosno socijalnim centrima, centrima za socijalni rad, Crvenom Krstu i lokalnim samoupravama.

Ja mogu da kažem da veliki broj opština, na teritoriji i jugoistoka Srbije i u ostalim delovima Srbije, ima potrebe da se pomogne tim našim ljudima, koji su socijalno ugroženi, starijim ljudima, koji sutra imaju potrebe, a sada trenutno to njima ne može da se dostavi.

Mogu da kažem i to da su velike količine te robe, koja je dva meseca do isteka roka, koja može da se stavi u funkciju, to su preko 350 hiljada tona robe za godinu dana, to je mogućnost da svaka opština može da obezbedi tu robu za svoje stanovnike, za svoje ljude koji žive u selima, jer imamo veliki broj naših poljoprivrednih proizvođača, koji su stvarno u teškoj situaciji, ali oni ne žele da koriste sredstva, ni centra za socijalni rad, ni Crvenog Krsta.

Pa, tako bi mi svi, koji živimo u tim opštinama, u organizaciji sa Federacijom banaka hrane, zajedno sa njima obezbedimo mogućnost plasmana te robe, da ta roba se ne baca i da normalno sutra od toga ima interes, da u ovoj teškoj situaciji kada je Korona, kada je kovid da ti ljudi mogu lakše da egzistiraju, da žive i da sutra njima bude lakše.

Još jednom ja sam siguran da će se naći mogućnost da se ukine PDV, da se da mogućnost tim društveno odgovornim kompanijama, da tu robu, kojoj ostane još dva meseca do isteka roka, da je daju preko Federacije banaka hrane, da ta roba dođe do naših ljudi, u našim mestima i da to ne bude bačeno.

Ja sam siguran i verujem našoj Vladi, inače NALED je već u tome uključen i mislim da će to biti rešeno što pre, za dobrobit svakog građanina naše zemlje Srbije. Hvala još jednom.

Zahvaljujem se, predsedniče Skupštine.

Uvažene kolege, građani Srbije, postaviću nekoliko pitanja koja se tiču sada aktuelne situacije, vezano za bezbednost saobraćaja, za učešće u saobraćaju, normalno, za obavljanje svih onih radnji gde vozilo mora biti obezbeđeno i spremno da učestvuje u saobraćaju.

Inače, unazad 10 dana promenjen je Pravilnik o vršenju tehničkog pregleda, Pravilnik kojim se definišu određene radnje u okviru rada tehničkog pregleda, gde zbog tog novog pravilnika, nespremnosti ljudi i vlasnika tih tehničkih pregleda, veliki broj vlasnika vozila kojima ističe registracija dolaze u situaciju da treba da urade tehnički pregled, a ne mogu da dođu na red, ne mogu da urade tehnički pregled baš zbog toga što u Srbiji imamo preko 2,5 miliona vozila, gde imamo preko 1.500 tih tehničkih pregleda, a sada je u funkciji možda 500 tih tehničkih pregleda koji rade i koji su aktivni. Ostali tehnički pregledi nisu usaglašeni, nisu obezbedili te mašine kojim se vrše ti tehnički pregledi, pa zbog toga dolazi u situaciju da veliki broj naših vozača, naših građana koji imaju vozila ne mogu da urade tehnički pregled, izlazi im registracija i normalno ti ljudi imaju problema.

Konkretno, recimo, na teritoriji Nišavskog okruga imamo oko 50 tih tehničkih pregleda, a sada radi samo njih 10. Stvaraju se velike gužve, velika nervoza, a kada dođe čovek, kada se prijavi na tehnički pregled, zakaže mu se termin, dođe, sada se sve to snima, normalno, sve ovo je zbog toga da bi bilo sigurnije u saobraćaju, da ne bi bilo problema, ali sa druge strane vozilo koje uđe na tehnički pregled, ima tu 17 radnji, rade njihovi kontrolori, dođe do toga, prvi uđe na tehnički pregled, sve to snima kamera, nema vode za brisače tamo gde se sipa voda, taj kontrolor vrati tog vozača i on mora za 72 sata da ispravu tu grešku. To je jedan deo. Možda ima situacije gde je zadnji deo vrata izgreban, isto mora da se vrati to vozilo i taj vozač i vlasnik tog vozila ne može da uradi tehnički pregled dok se to ne uradi.

Sve to verovatno ima nešto što je potrebno, ali mislim da je za sve nas bitno da su ispravne košnice, upravljači i sve ono što štiti sutra sigurnost tog vozila. Sve te male greške, da li zadnji brisač ne radi dobro ili je metlica na brisaču nešto lošija, sve to sada pravi problem tim našim vlasnicima vozila koji treba da urade tehnički pregled. Oni se vraćaju, a pravi se ponovo gužva. Za 72 sata taj vlasnik tehničkog pregleda trebalo bi ponovo da prijavi tog vozača, odnosno vlasnika tog vozila, da uradi tehnički pregled ukoliko bude mesta. Ukoliko nema mesta i prođe 72 sata, taj vlasnik vozila i taj vozač kome se radi tehnički pregled mora ponovo platiti tehnički pregled.

Sada je i povećana cena tehničkih pregleda, od 4.500 sada ide i do 7.200 dinara, a to je dosta veliki udarac za naše vozače, za naše vlasnike vozila, jer smo svi svesni da situacija jeste još teža na jugoistoku Srbije, a suština svega, svih nas, jeste da se obezbedi što bolja bezbednost saobraćaja, ali da se to ne radi na takav način da bez nekih nebitnih stvari čovek se vraća, gubi se vreme. Inače, minimalni rad na tehničkom pregledu za jedno vozilo je 30 minuta. Sada kada se radi, kada se sve snima, te radnje traju mnogo duže i zbog toga su radili mali broj vozila.

Sada trenutno veliki broj naših vlasnika vozila čeka da urade tehnički pregled zato što je kompletni tehnički pregled… Vlasnik i ti radnici su otišli na odmor zato što ima nekih nesuglasica, nekih nerazjašnjenih stvari, pa zbog toga su otišli na tehničke preglede na odmor i sada ti naši vlasnici vozila ne mogu da urade, ne mogu da stave vozilo u funkciju, a veliki broj njih od toga i živi, to su profesionalni vozači.

Mislim da je potrebno da nadležno Ministarstvo saobraćaja, MUP, Agencija za bezbednost saobraćaja, da neke stvari, one koje se tiču pro forma, papirologije, nekih sitnih stvari kao što je grebanje vrata ili da mu metlica na zadnjem brisaču nije dobra, da se obezbedi tim ljudima da to mogu da poprave i da se ne vraćaju da se ponovo rade tehnički pregledi i da prave troškove.

Jedno od bitnih stvari za nas koji se bavimo poljoprivredom jeste da veliki broj teritorija opština, kao što je opština Svrljig, opština Bela Palanka, opština Gadžin Han, opština Merošina, imaju problema da ne mogu da urade tehničke preglede na traktore zato što tehnički pregledi koji postoje na tim teritorijama nemaju mogućnost da urade tehnički pregled na traktorima. Svi smo svedoci da veliki broj naših ljudi, poljoprivrednika…

Zahvaljujem.

Poštovani predsedniče, uvažene kolege poslanici, građani Srbije, ja ću postaviti pitanje Vladi, konkretno, Ministarstvu i Kancelariji za upravljanje javnim ulaganjima. Pitanje je vezano za rešavanje vodosnabdevanja, pošto smo u okviru našeg programa koji je nagovestio još prošle godine predsednik Vučić, program rešavanja infrastrukturnih stvari, konkretno, vode, kanalizacije i putevi … u celoj Srbiji.

Apropo toga, konkretno jeste pitanje vezano, pošto Kancelarija za ulaganje u okviru svog projekta ima i rekonstrukciju vodovodne mreže u opštini iz koje ja dolazim, iz opštine Svrljig, ali zbog nekih stvari sve je to stalo.

Interesuje me kada će to krenuti? Kada će ti projekti biti aktivirani? Kada će se krenuti sa rešavanjem problema vodosnabdevanja opštine odakle ja dolazim tj. Svrljig, kompletne rekonstrukcije, vodovodne mreže i na tome projekat koji obuhvata rekonstrukciju i rešavanje tih izvorišta, magistralnih voda? To bi rešio veliki problem meštana i građana iz opštine koje ja dolazim, to je opština Svrljig.

Druga stvar, to je rešavanje vodosnabdevanja, pošto je to projekat, brane „Selova“, to je tema o kojoj je govorio moj kolega Bratimir Vasiljević, na nekom od prethodnih zasedanja.

Inače, pitanje je Vladi, „Srbijavodama“. Mogu da podsetim prisutne da je brana „Selova“ počela da se radi još u prošlom veku, 1986. godine, da je u Kuršumliji i da bi to pitanje, rešavanje te brane „Selova“ bilo rešen problem vodosnabdevanja Kuršumlije, Blaca, Žitorađa, Niša i to bi bilo stvarno velika stvar za sve građane koji tamo žive.

To je započeto kroz projekte, kroz programe i direktnim investicijama, ali je za vreme bombardovanja sve to stalo, bilo je problema oko rešavanja iz nastavka izgradnje brane „Selova“, tako do dana današnjeg veći deo posla je urađen.

Inače, mogu da podsetim i prisutne da je u periodu devedesetih godina kada je gradonačelnik Niša bio Zoran Živković, a u prethodnom rukovodstvu su svi potpisali da je potrebno da i Kuršumlija, Blace, Žitorađe i Prokuplje, dakle nisu potpisali da je potreban taj projekat koji je veoma bitan za južnu Srbiji, brana „Selova“ za rešavanje vodosnabdevanja.

U međuvremenu, gradonačelnik Niša tada je bio Zoran Živković. On je dostavio pismo, faks, ne znam šta je bilo sad u tom vremenu tadašnjem premijeru, i rekao je da grad Niš nije zainteresovan za izgradnju brane „Selova“, pa je zbog toga to bilo i zaustavljeno. To samo govorimo o brizi nekih koji su bili ranije na nekim ključnim funkcijama u Niša.

Inače, bitno je da se ovaj projekat što pre završi. Imam informacije i premijerka Ana Brnabić je bila u Kuršumliji, gde je pokrenut ponovo postupak izgradnje brane „Selova“.

Moje pitanje je – dokle se stiglo sa tim projektom? To rade „Srbijavode“, javno preduzeće. Imam veliko poverenje u direktora „Srbijavode“, gospodina Puzovića koji je čovek stvarno stručan, koji zna svoj posao i njegov stručni tim. Obezbeđena su sredstva i ja očekujem da će to vrlo brzo krenuti sa radom. Brana „Selova“ ne bi bio rešen problem vodosnabdevanja svih ovih opština i Kuršumlije, Blaca, Prokuplja i Žitorađa.

Grad Niš ima magistralni vodovod koji je pravljen u prethodnom veku, magistralni vodovod koji bi trebao da se rekonstruiše i tu bi sigurno bila potrebna veća investicija, siguran sam da to budžet grada Niša ne bi imao mogućnost sam da uradi bez pomoći države.

Siguran sam da ćemo kroz program izgradnje brane „Selova“ fabrike vode i svega onoga što je potrebno, do tog magistralnog vodovoda koji bi bio od brane, pa sve do gradova, do ovih opština, bilo bi rešavanje vodosnabdevanja velika šansa za razvoj turizma u Kuršumliji, rešavanje problema poplava i sve bi to dalo šansu što se tiče razvoja ovog dela Srbije.

Mislim da je to potrebno, mislim da treba uraditi što pre. Znam da je bilo problema sa koronom, konkretno vezano za razvoj, za privredu i svega ostalog, ali naša država se oko toga baš dobro izborila.

Još jednom, moje pitanje je kada će se konačno rešiti problem brane „Selova“, jer je najveći deo građevinskih radova odrađen. Ostali su ti ostali radovi. Vrednost tih radova kompletno za priključivanje ovih mesta po nekim proračunima bilo bi i do sto miliona evra, ali bitno je da to bude rešeno, bitno je za sve.

Osim toga, ukoliko bi grad Niš dobio vodu od brane „Selova“, odatle bi mogli i moji građani Svrljiga jednim delom, to je bio slobodan pad, grad Niš i Svrljig se graniče, mi bismo imali mogućnost da jedan deo iskoristimo za rešavanje vodosnabdevanja u opštini Svrljig.

Još jednom, uvažene kolege, prijatelji, očekujem da ćemo uspeti da rešimo branu „Selova“, da rešimo vodosnabdevanje i da na taj način rešimo ostanak svih nas koji živimo u tom delu naše Srbije.

Hvala.

Zahvaljujem se dr Orliću.

Kolege poslanici, ja ću kao prvo, kao pravi srpski domaćin, čestitati današnji dan – Spasovdan, svim građanima Beograda slavu Spasovdan. Čestitao bih i slavu manastira u Labukovu, to je Vaznesenje Gospodnje, našem starešini manastira Varnavi, da na ovaj dan i u narednom periodu budemo zdravi i živi i da sreća i zdravlje i pamet služi sve nas ovde u Srbiji. To je za mene najbitnije.

Jedna od stvari koju bih rekao isto da je apel i poziv svih nas ovde koji smo u Skupštini i van Skupštine da se naši ljudi vakcinišu, da je u mom Svrljigu, gde ja živim, više od 50% ljudi vakcinisanih. To je velika stvar, jer je to jedini način da se izborimo sa ovom pandemijom.

Apropo svega toga ja ću sada postavi poslaničko pitanje Ministarstvu zdravlja, vojnom ministarstvu, a vezano je za Vojnu bolnicu u Nišu, pošto je naš predsednik Aleksandar Vučić unazad mesec dana bio sa našim predstavnicima opština sa Nišavskog okruga u Gadžinom Hanu gde je i rekao, najavio da će Vojna bolnica u Nišu početi da prihvata pacijente civile sa teritorije Jugoistočne Srbije, sa teritorije Nišavskog okruga. Do dana današnjeg još to nije počelo.

Pitam načelnika ili upravnika Vojne bolnice u Nišu - kada će se potpisati ugovor sa RFZO da se omogući civilnim licima da mogu da se leče u Vojnoj bolnici zato što veliki broj naših građana ima veliko poverenje u vojsku, u naše vojnike, u vojne doktore, a imamo i veliko poverenje u našeg predsednika Srbije koji je to isto najavio?

Voleo bih da to bude urađeno što pre da mi koji živimo na teritoriji Nišavskog okruga, na teritoriji jugoistočne Srbije da imamo mogućnost da se lečimo i u Vojnoj bolnici, da tamo sa ljudima koji znaju svoj posao, normalno to važi i za ove ostale naše doktore u Kliničkom centru u Nišu u Domu zdravlja u Nišu, Dom zdravlja Svrljig i svih ostalih domova zdravlja i u njih imamo poverenja, ali jeste i potreba i to velika potreba da Vojna bolnica u Nišu krene sa prijemom pacijenata, odnosno da radi sa civilnim pacijentima.

Inače, mogu da kažem i to da VMA u Beogradu, VMC u Novom Sadu već sarađuje i radi sa civilnim pacijentima. To je velika potreba za nas koji živimo na jugoistoku Srbije i moje pitanje je kada će se potpisati taj ugovor? Kada će krenuti da Vojna bolnica u Nišu počinje da prima pacijente koji žive na teritoriji Jugoistočne Srbije.

Još jedna od velikih stvari jeste i to kako sam malopre rekao, ja bih se još jednom zahvalio svim medicinarima, doktorima, sestrama, medicinskom osoblju, vozačima u Domu zdravlja i svima onima koji rade u domovima zdravlja, u kliničkim centrima da zahvalim na poštovanju, na volji i želji da pomognu svim našim pacijentima.

Evo polako ali sigurno, naša zemlja Srbija dolazi do blizu 50% vakcinisanih pacijenata, odnosno vakcinisanih ljudi protiv Kovida, što je dobar znak da ćemo imati šanse da se izvučemo i da počnemo normalno da živimo, da počnemo da pravimo slavlja, da pravimo veselja, da pravimo sve ono što naš pravoslavni narod i srpski narod ovde u Srbiji želi.

Još jednom bih se sada i zahvalio mojim prijateljima iz Prijepolja, ljudima koji su stvarno dobri domaćini, koji su me ugostili unazad nekoliko dana, gde sam kao gost i kao narodni poslanik obišao mog kolegu Samira, gde su se ljudi ponašali domaćinski i još jednom hvala svima koji poštuju sve nas i ja ću još jednom pozvati sve sugrađane, sve građane Srbije da se vakcinišu.

Još jednom čestitam slavu grada Beograda, Spasovdan, i svima želim zdravlje, sreću i uspeh u životu. Sve najbolje.

Zahvaljujem se, predsedniče Narodne skupštine.

Uvažene kolege, građani Srbije, postaviću nekoliko pitanja bitna za sve građane u Srbiji, ali mnogo bitnija za bezbednost naše dece u Srbiji.

Konkretno, prvo pitanje jeste, to je pitanje koje se tiče naše dece i bezbednosti u saobraćaju, a naslovljeno je Ministarstvu prosvete i Agenciji za bezbednost saobraćaja. Pošto smo svedoci da unazad nekoliko meseci, odnosno od početka 2021. godine, odnosno do današnjeg dana, imamo pet smrtnih slučajeva dece, koja su učesnici u saobraćaju. Četvoro dece je bilo na ulici ili na trotoaru, a jedno dete je bilo na biciklu.

Moje pitanje Ministarstvu prosvete jeste - da li Ministarstvo prosvete u okviru svojih nadležnosti, u okviru svojih programa i pravila ponašanja u školama, u predškolskom i osnovnom obrazovanju, da li ima obavezne časove učenja bezbednost dece u saobraćaju?

Znamo da je to jedna od najbitnijih stvari u školi, da zna elementarne stvari kako da se ponaša u saobraćaju. To ne znači da deca o saobraćaju znaju samo saobraćajne znake, šta znači trougao, šta znači ovaj znak, šta znači onaj znak. U školi uče šta je kopneni, šta je vazdušni, šta je vodeni saobraćaj, to deci možda će znači nekada kada porastu, ali njima će mnogo više značiti kada se toj deci kaže na koji način oni treba da se ponašaju od kuće do škole, kako da se kreću ulicom, kako da prelaze ulicu. To su sve stvari koje će sutra njima spasiti život.

Moj apel jeste, da se što veći značaj stavi u tom delu, da se deca uče u školi, u osnovnom obrazovanju i da znaju da se to u praksi njima pokazuje. To je ono za mene najbitnije, jer kao što kažem, do sada ima pet slučajeva smrti dece koja su bila na ulici ili u saobraćaju. To je prvo pitanje, i očekujem da će u narednom periodu Agencija za bezbednost saobraća, koja već o tome govori i apeluje, Ministarstvo prosvete na tome da radi, i da se tu stavi akcenat, da se toj deci posveti veća pažnja sa konkretnim pokazateljima na terenu.

Drugo pitanje, isto se tiče bezbednosti zdravlja. Danas je Evropski dan urgentne medicine, iskoristio bih priliku da svim njima čestitam ovaj dan, jer svedoci smo da doktori urgentne medicine i svi drugi doktori su u prvom planu na terenu, i oni pružaju pomoć svakom čoveku.

Inače, lokalne samouprave, kao što je moja, iz koje ja dolazim, nema mogućnost da imamo hitnu pomoć. A, evo dešava se unazad nekoliko, mesec, dva, dešavale su se teške saobraćajne nezgode sa smrtnim ishodima. Mi nemamo hitnu pomoć, nemamo urgentnu medicinu i zato moje pitanje Ministarstvu zdravlja – da li će imati mogućnost da se u periodu koji dolazi obezbedi pravilnikom da i opštine koje imaju manje od 20.000 stanovnika, da imaju pravo na hitnu pomoć, da mogu u svakom trenutku da pruže adekvatnu pomoć svim onim ljudima koji imaju saobraćajnu nezgodu.

Inače, svi znamo u prvih pola sata ukoliko se ne dođe, tada se teško spašava život. Velika potreba svih nas jeste da te lokalne samouprave, kao i veliki centri imaju savremenu medicinsku opremu, da imaju veći broj doktora, a velika potreba jeste i malih sredina to što je velika populacija starih ljudi u tim malim opštinama i tu je veća potreba da se što pre izađe na teren.

Još jednom poziv i nadležnom ministarstvu, Ministarstvu zdravlja, da se iznađe mogućnost da mali domovi zdravlja imaju pravo na hitnu pomoć, da mogu u pravom trenutku da obezbede adekvatnu pomoć za svakog kome to treba.

Još jedan poziv mene kao čoveka i kao poslanika, predsednika Ujedinjene seljačke stranke, da se izađe, da se vakcinišu svi ljudi, jer vakcinacija je jedini lek protiv pandemije.

Uvaženi predsedniče Skupštine, sada bih još jednom, govorimo o zdravlju ljudi, velika potreba za zdravljem ljudi jeste da se koristi zdrava hrana, da se koristi sve ono što nam priroda daje. Ja sam na prošloj Skupštini ovde govorio o Svetskom danu pčelara, gde ste vi meni rekli da obezbedim po jednu teglu meda za svakog poslanika ovde u Skupštini. Ja ću to i uraditi, ali ovako pošto ste vi ovde predsednik Skupštine, ja sam sada doneo jedan kilogram meda, svrljiškog meda i to je zdravo. Ovo je med iz Svrljiga, Svrljiških planina. Još jednom bih pozvao sve vas i vas predsedniče Skupštine i moje kolege poslanike i Vladu Republike Srbije i predsednika Srbije, da obiđe najlepšu opštinu u Srbiji, da obiđe Svrljig, da proba naše specijalitete, ali još jednu stvar mogu da kažem i to nije tajna, ovde osima meda ima i oraha. To je zdravo.

Nadam se da nije problem da vam donesem, pošto sam ja obećao, a ovde našim kolegama ukoliko se javi potreba da probaju nešto slatko, vi možete u pauzi da obezbedite jednu lepu kašiku da oni to probaju. Nadam se da nije problem da donesem? Hvala vam.

Zahvaljujem se predsedniče Skupštine.

Kolege poslanici, građani Srbije, ja bih kao prvo, pošto sam čovek koji se bavi poljoprivredom i predstavljam Ujedinjenu seljačku stranku ovde u Skupštini Srbije, hteo da svim našim pčelarima u Srbiji čestitam Svetski dan pčelara, sa ciljem da ova godina bude medonosna, da ima više meda, jer prethodne godine su bile veoma loše za naše pčelare.

Sve to govorim, od 2016. godine pa na ovamo su bile dosta loše godine, nije bilo dovoljno meda, bilo je dosta troškova oko rada na pčelinjaku i zbog toga mislim da svi mi koji smo ovde u Skupštini, i mi kao poslanici, a i ja sam kao predsednik i kao predstavnik u Odboru za poljoprivredu, mislim da bi bilo dobro da se u narednom periodu obezbede veće subvencije za svaku košnicu, za mlade pčelare, jer sada se daje 800 dinara za košnicu, što je dobra, ali bilo bi zbog ove loše situacije, zbog ovih loših godina da se obezbedi ta subvencija da bude veća.

Moje pitanje Ministarstvu poljoprivrede – da li će imati mogućnosti da se u okviru budžeta, koji je namenjen za poljoprivredu, da se obezbede veće subvencije za naše pčelare, sa posebnim akcentom na one mlade pčelare i one pčelare, odnosno žene koje žele da se bave pčelarstvom? Tu moramo dati veće subvencije, veću pomoć jer veliki broj pčelara ima mogućnost da to razvijaju, da bude bolje uz podršku države Srbije, budžeta Republike Srbije, uz podršku lokalnih samouprava i budžeta iz lokalnih samouprava.

Inače, mislim da je stvarno velika stvar što Savez udruženja pčelara Srbije, odnosno čovek koji vodi to udruženje, Rodoljub Živadinović, koji je zajedno sa Vladom Republike Srbije uspeo da se napravi na jednom mestu mesto gde će se proizvoditi i praviti svi proizvodi od meda. Ta fabrika, ta proizvodnja se nalazi u Rači. To je veliki uspeh, kako jedno udruženje može da obezbedi mesto odakle može da se plasira naš proizvod, u bilo koji deo sveta. Još jednom, ja čestitam gospodinu Rodoljubu Živadinoviću Svetski dan pčela i svim pčelarima.

Inače, mogu da kažem ovde u Skupštini sa ponosom da u opštini iz koje ja dolazim, to je Svrljig, da se nalazi najveći broj košnica po glavi stanovnika, što znači da veliki broj pčelara u Svrljigu se bavi tom proizvodnjom i to je velika stvar. Mislim da i veliki broj pčelara na teritoriji Jugoistočne Srbije to radi i od toga ljudi dosta dobro mogu da žive.

Jedan od velikih problema što se tiče pčelarstva je med koji je falsifikat. Falsifikat meda postoji sada ovde kod nas i mene interesuje – kako možemo, mogu postaviti pitanje inspekcijskim službama, kako se kontroliše taj falsifikovani med koji pravi veliku štetu našim pčelarima zato što je to nešto što nije dobro, što donosi loše i nije, normalno, zdravo? Moje pitanje – kako inspekcija radi na terenu, kako se suzbijaju ti ljudi koji se bave prodajom falsifikovanog meda?

Još jedno pitanje. Da li ćemo imati mogućnost, to je pitanje za ministarstvo, da li ćemo imati mogućnost da u okviru budžeta obezbedimo veća sredstva za žene koje će se baviti i koje se bave pčelarstvom, za mlade poljoprivredne proizvođače koji se bave pčelarstvom jer je to šansa da mogu ljudi od tog svog rada da žive?

Kod mene u Svrljigu ima pčelara koji imaju preko hiljadu 600 košnica, od toga blizu 400 košnica imaju organski zdrav med, zaštićenog i to je ono na čemu moramo da radimo. Priroda nam je dala sve. Mi tu prirodu moramo da čuvamo. Pčelarstvo i pčele su nešto bez čega sigurno ne bi imali hrane, jer blizu tri četvrtine biljaka koje oprašuju pčele koriste kod nas ljudi za hranu.

Prema tome, velika podrška našim pčelarima i potreba da se njima da veća pažnja kroz finansijsku podršku i kroz bilo koju drugu podršku i tražim da se suzbije falsifikat meda. Svi oni koji prodaju taj med, da se njima stane na put i da oni budu sankcionisani.

Još jednom hvala lepo, uvaženi predsedniče Skupštine, jer smo mi ovde jedna mala košnica koja radi u interesu naših građana i sve one trutove mi moramo izbaciti. Sada ih nema ovde, verovatno, u Skupštini, ali zato moramo biti radni i vredni i rezultat toga mora biti bolji život za sve naše ljude koji žive u Srbiji. Hvala još jednom.

Zahvaljujem se predsedniku Skupštine.

Uvažene kolege poslanici, građani Srbije, kao narodni poslanik i predsednik Ujedinjene seljačke stranke, ja bih svim građanima Srbije koji su muslimanske vere poželeo srećan ovaj današnji dan "Bajram šerif mubarek olsun". Neka je srećan Bajram, dragi moji prijatelji, jer mi kao zemlja Srbija uvek poštujemo svakog, poštujemo svaku veru i zbog toga nas poštuje ceo svet.

Inače, za sve nas koji smo u Srbiji u prvom planu, kako je rekao naš Patrijarh Pavle, on je rekao: "Budimo ljudi", i zbog toga još jednom svim ljudima i građanima Srbije koji su muslimanske vere čestitam Bajram, sa željom da zdravlje i sreća bude uz sve i da im blagostanje bude u svakom delu porodice.

Inače, današnjeg i jučerašnjeg dana počela je kiša da pada. To je za sve nas koji se bavimo poljoprivredom dobar znak da će ova godina biti rodna i blagorodna i da će ovo biti dobro za našu poljoprivredu. Kada je dobro za našu poljoprivredu, to je dobro i za budžet Republike Srbije.

Postaviću pitanje konkretno Ministarstvu kulture i informisanja, jer je unazad nekoliko dana završen konkurs po pozivu za pomoć medijskim kućama, radio stanicama, televizijskim kućama, portalima, gde je veći broj tih kuća medijski i portala konkurisao prema nadležnom ministarstvu kao pomoć sufinansiranja vezano za kulturu i informisanje.

Na osnovu izveštaja koji je izašao na sajt ministarstva, vidi se da su mahom veći centri, veći gradovi dobili sredstva za pomoć tim medijskim kućama. Konkretno je to i dobro, zato što je potrebno da se zna šta treba i kako može, ali meni je vrlo bitno, pošto ima veliki broj iz malih sredina, malih opština, ti njihovi portali, te njihove radio stanice, te njihove televizije nisu dobile pomoć za sufinansiranje, pa zbog toga mislim da bi bilo potrebno da se u narednom periodu, ukoliko to budžet Republike dozvoli i ukoliko bude još neki konkurs, da se stavi akcenat na te male sredine, na te male opštine, da oni u okviru svojih jedinica lokalne samouprave mogu da dobiju sredstva, te njihove stanice, portali koji tamo rade, koji tamo funkcionišu, da bi i oni mogli da informišu svoje građane o svim onim potrebnim stvarima koji se tiču te njihove jedinice lokalne samouprave, da se čuje kako i šta se radi, na koji način može da se nešto promoviše.

To bi bila potreba velikog broja lokalnih samouprava i tih medijskih kuća i tih portala koji sada nisu dobili sredstva iz ovog konkursa, a kako kažem, najveći broj tih kuća, tih portala, tih radio stanica su mahom iz većih centara i zbog toga mislim da u narednom konkursu treba obezbediti sredstva i za one medijske kuće, portale koji dolaze iz malih sredina, jer je njima isto to neophodno da mogu da prežive, a i građani tih opština sigurno žele da čuju šta se dešava kod njih. Normalno, njih možda ne zanima šta se dešava u Beogradu, da li je nešto urađeno, iako je to glavni grad, već ih interesuje u svom rodnom mestu šta i kako se radi.

Još jednom, da li će biti još neki konkurs i da li će imati mogućnosti da se stavi akcenat na male sredine i za te medijske kuće, odnosno te portale iz tih malih sredina da mogu da dobiju sredstva? Hvala još jednom.

Zahvaljujem se predsedniku Skupštine.

Uvažene kolege poslanici, građani Srbije, ja ću pre nego što postavim pitanja prvo iskoristiti priliku da čestitam Đurđevdan svim našim pravoslavnim vernicima, sa željom da slavu slave u zdravlju, sreći i veselju i da im ova godina bude rodna i blagorodna. Kako se kaže - od Đurđevdana kada bude lepo vreme, biće godina malo i lošija, a ukoliko bude kiše, biće godina rodna i blagorodna. Tako da, današnjeg dana vidimo i sunce i kišu, tako da će biti sigurno ova godina rodna, blagorodna i, kako se kaže kod nas, i na njivi, a i kući.

Još jednom, moji prijatelji, braćo i sestre, srećna vam slava Đurđevdan.

Sada bih postavio nekoliko pitanja. Uvaženi predsedniče Skupštine, pitanja se tiču konkretno lokalnih samouprava, problema. Kao prvo, izneću nekoliko stvari, a ovo može da bude i pitanje Vladi.

Konkretno, problem eksproprijacije. Kada se radi eksproprijacija u lokalnim samoupravama, normalno, dobija se saglasnost Vlade, ali u okviru eksproprijacije zemljišta, sve može da se radi za potrebe javne svojine. Izgradnja domova zdravlja, kulturnih centra, izgradnja škola, izgradnja objekata, izgradnja putne infrastrukture, izgradnja vodovoda, kanalizacije, to su sve stvari koje su u okviru javne svojine i potrebe za tu, recimo, lokalnu samoupravu.

Ovde bih ja hteo, i to ću i u narednom periodu uraditi, kao poslanik predložiti predlog promene zakona, da se u okviru eksproprijacije stavi mogućnost i izgradnja zone industrije ili industrijske zone, baš zbog toga što u okviru ovog Zakona o eksproprijaciji ne stoji ta mogućnost, a postoji velika potreba. Recimo, konkretno, ima dosta tih malih lokalnih samouprava koje su u prethodnom veku bile veoma razvijene. Devedesetih godina, do 2000. godine imali su veći broj radnika nego sam broj stanovnika. To je, recimo, konkretno bila i opština odakle ja dolazim. Posle katastrofalne privatizacije društvene firme su otkupljene, urađena privatizacija i sada opština nema ni pedalj slobodne zemlje da bi sutra ponudila nekom investitoru, a imamo zainteresovane investitore koji bi, recimo, došli kod nas u Svrljig, a siguran sam da da ima takvih opština i u drugim delovima naše Republike Srbije.

Zakon o eksproprijaciji treba promeniti, da obuhvata i izgradnju zone industrije. To će biti moj predlog.

Pitanje Vladi – da li će u okviru aktivnosti Vlade u narednom periodu postojati mogućnost da se promeni ovaj zakon i da se tu stavi da to može da bude i zona industrijska ili industrijska zona da bude u okviru Zakona o eksproprijaciji, da može lokalna samouprava na osnovu Zakona o eksproprijaciji da otkupi zemlju, da je stavi u funkciju i to da bude po ubrzanom sistemu kao što je za ostale stvari koje se tiču javnih interesa u okviru lokalne samouprave?

To je jedno pitanje i vrlo je bitno za razvoj tih naših lokalnih samouprava.

Drugo pitanje je tzv. Zakon o konverziji ili Zakon o pretvaranja prava korišćenja u pravo svojine na građevinskom zemljištu uz naknadu. Pošto smo svedoci, to sam i malopre govorio, kako veliki broj privatizacija je urađen na štetu i lokalnih samouprava i radnika, to je rađeno do 2000. godine. Imamo primere, konkretno, recimo, u Beogradu bila je privatizacija neke hale koja je bila 400, 500 kvadrata, a ta hala je imala blizu 20 hektara zemlje, tu možda negde u centru, možda neki pašnjak ili tako nešto.

E, sad, šta se dešava? Pošto je taj vlasnik koji je imao mogućnost, imao političke veze, kupio taj objekat, on tu zemlju ima prioritet da je uzme, bez obzira što je objekat, recimo, 500 kvadrata, 20, 30 hektara zemlje, on ima prioritet da to zemljište kupi. U krajnjem slučaju, on pokreće taj postupak te konverzije zemlje i ima prioritet. A ima i situacija da isto takav objekat, kupio neko za vreme privatizacije ili stečaja, ima isto objekat 500, 600 ili 1.000 ili 2.000 kvadrata, ima blizu pet, šest hektara ili 15, 20 ili 50 hektara zemlje koje se u okviru tog objekta nalaze, a on ne želi da uđe u postupak konverzije, odnosno prevođenja iz tog prava u pravo svojine, da bude njegovo. On to ne želi. Tako to može da traje u nedogled. On tu zemlju koristi, pravi, šta treba da radi, a lokalna samouprava od te zemlje nema mogućnost sutra da, pošto ima zainteresovanih investitora, ona tu zemlju ne može staviti u funkciju.

Moje pitanje je da li će imati mogućnost da se u postupak uđe u promenu Zakona o konverziji zemlje? Ja ću to potencirati, zato što je to velika potreba, jer imamo dosta lokalnih samouprava koje imaju objekte koje je neko kupio objekat, nije kupio zemlju do tog objekta, nego samo zemlju koja se nalazi ispod objekta, a on tu zemlju, ne želi da uđe u postupak konverzije, već tu zemlju koristi bez naknade, a recimo, lokalna samouprava ima mogućnost da sutra dovede investitora koji bi hteo tu da radi, jer tu ima i voda i kanalizacija, ima struja, ali oni to ne mogu iz lokane samouprave da rade zato što Zakon o konverziji ne definiše vremenski interval za koje vreme treba taj vlasnik koji je kupio taj objekat da tu zemlju uđe u postupak konverzije.

Moje pitanje je – da li ćemo moći da taj zakon promenimo i da se tačno stavi datum za koliko vremena se ulazi u postupak konverzije? Ukoliko to ne uradi taj vlasnik, da to uradi jedinica lokalne samouprave ili država Srbija. Hvala.