| 17.10.2022. | Zakon o izmenama i dopunama Zakona o ministarstvima |
usvojen
|
| 29.09.2022. | Predlog zakona o hitnoj medicinskoj pomoći |
odbačen
|
Zahvaljujem se.
Predsednice Skupštine, uvaženi mandataru, poštovani kandidati za ministre Vlade Republike Srbije, poštovane kolege poslanici, građani Srbije, ja sam Milija Miletić i dolazim iz Svrljiga. To je najlepša opština u Srbiji koja se nalazi pored grada Niša, a to je najlepši grad u Srbiji. Inače, izabran sam sa liste Aleksandar Vučić – Srbija ne sme da stane, a u Skupštini predstavljam Ujedinjenu seljačku stranku, čije je sedište u Svrljigu.
Ja sam u okviru vašeg ekspozea video da ste se dotakli svih onih stvari koje su bitne za naš rad, za naš život u Srbiji. Jedan deo bih hteo da vam predočim, a ministra portfelja, a tiče se tih malih opštine, nerazvijenih opština koje su četvrta ili peta grupa nerazvijenosti. U tom delu ima 40 i nešto opština, blizu 25% teritorija Srbije su u tim opština i mislim da bi tu trebali da stavimo malo veći akcenat, da se u okviru vaše aktivnosti, kao premijera, vaših predloženih ministara, nađu rešenja da se tamo rešavaju problemi koji su za sve nas bitni i da bi ostali tamo da živimo. Suštinski, te opštine su mahom na jugoistoku Srbije, ima još nekoliko u drugim delovima Srbije, ali suštinski je najteže tamo kod nas.
Recimo, ja živim u Svrljigu. Pored mene je Knjaževac, Soko Banja, Bela Palanka, Merošina, Gadžin Han, Boljevac, da ne pominjem to sve, veliki broj tih malih opština koje imaju dosta velike teritorije, gde su veliki problemi. Tamo treba veća pažnja u delu finansijske pomoći, projekti da više prolaze i normalno što se tiče ostalog da bi tamo ljudi ostali da žive.
Mi imamo tu sa nama kandidata za ministre. Evo, idemo redom, kao što je gospodin Gašić čovek koji ima veliko iskustvo što se tiče odbrane i čovek koji živi za ovu Srbiju, gospodin Glišić što se tiče javnih ulaganja. Očekujem od njega da ćemo imati veće mogućnosti, da dođe kod nas u Svrljig i u te male opštine da završimo neke projekte.
Što se tiče gospodina Lončara, ministra zdravlja, tom čoveku mogu samo da kažem hvala, zato što je svojim angažovanjem i za vreme korone i posle toga obezbedio dosta bolje uslove za rad u tim malim sredinama, za povećanje broja zaposlenih, da se obnove specijalizacije i stvarno za nas koji živimo u tim malim sredinama zdravstvo je veoma primarna i bitna stvar.
Tu je i gospodin Krkobabić, što se tiče poljoprivrede i za selo i ostali ministri koji su u prethodnom periodu bili tu, a nastavljaju i u narednom periodu.
Ja vam kao poslanik i predstavnik Ujedinjene seljačke stranke dajem maksimalnu podršku i glasaću za predlog Vlade, zato što mislim da Srbiji treba Vlada kontinuiteta, da u delu onih stvari koje nisu završene to moramo da završimo.
Jedna od bitnih stvari jeste i za mene kao čoveka demografija, obezbeđivanje više sredstava za novorođenu decu, za zaposlenje porodilja, za bračnu zajednicu, ali to da bude i da postoji veća razlika u sredstvima, da najmanje 50% mora da bude u tim opštinama da bi tamo ljudi imali stimulaciju da mogu da ostanu da žive.
I dalje sam čovek koji živi u Svrljigu i želim da ostanem tamo, da se borim za svoj kraj, ali verujte mi tamo je kod nas veoma teško. Poljoprivreda je nešto za nas veoma bitno. Profesor Glamočić koga znam od ranije kao profesora, bio je jedno vreme ministar, sarađivali smo i ja kao član Odbora, nadam se da ćete imati aktivnosti što se tiče stočarstva. Stočarstvo je nešto što je najbitnije za nas. Tu je i veterina, tu su i ostali vidovi poljoprivredne proizvodnje koji su bitni za egzistenciju naših poljoprivrednih proizvođača.
Tako, gospodine Macut, profesore Macut, poštovani premijeru, mandataru, za mene kao čoveka uvek pominjemo Kosovo i Metohiju, to je za mene u srcu i kada kažemo - Kosmet to je srce Srbije. Vi ste doktor, profesor, da znate i te male opštine kao što je Svrljig, Bela Palanka, Gadžin Han, to su isti delovi organizma u našem organizmu koji se zove Srbija. Zbog toga svi zajedno moramo da funkcionišemo, da se obnavljamo, da se pomažemo, jer bez srca, ali i ostalih delova organizma naša Srbija neće ići napred. Hvala još jednom. Podržaću predlog Vlade i sve ministre koji su predloženi na ovom dnevnom redu i glasaću za to. Hvala još jednom.
Poštovani potpredsedniče, gospodine Đerlek, uvažene kolege poslanici, građani Srbije, ja ću kao predstavnik i predsednik Ujedinjene seljačke stranke, a u ime poslaničkog kluba Zdrava Srbija-Ruska stranka-Ujedinjena seljačka stranka, prvo izraziti duboko saučešće svim porodicama, ljudima koji su izgubili živote. Cela Severna Makedonija zbog toga žali i stvarno mi je velika žalost i svima nama.
Sa druge strane, naša država Srbija kao dobar prijatelj je uvek bila uz sve naše dobre komšije. Kada je teško, kada je najteže, Srbija je bila uz njih. Zato uvek tako treba nastupati i pomagati svakome, jer je to tako i tako će uvek biti. Jedna velika tragedija se dogodila, ali mora se ići dalje.
Zato mislim da ćemo mi ovde narednih dana imati mogućnost da razgovaramo o svemu, o svim problemima koji su nam se dešavali. To sam prvo hteo da kažem, jer svakog od nas to pogađa, to su mlada deca, mladi ljudi, to je nešto najtragičnije.
Zadovoljstvo mi je što je tu predsedavajući gospodin Đerlek, mladi političar, čovek koji se bavi politikom, čovek koji predstavlja stranku Pravde i poverenja, stranku sa kojom Ujedinjena seljačka stranka ima protokol o saradnji. Sarađujemo od 2021. godine kada sam bio član poslaničkog kluba gde je bio pokojni gospodin Zukorlić, čovek koga svi znamo. Čovek o kome se sada govori da je bio nešto najbolje, koji je živeo i radio za Srbiju, tako da je zadovoljstvo što vodite ovu sednicu sada, mada je danas veoma težak dan i ono što se desilo, velika tragedija kod naših komšija u Severnoj Makedoniji.
Inače, pomenuću samo, danas je 18. mart, a 18. marta 1780. godine je rođen Miloš Obrenović. Veliki čovek, veliki državnik, vođa Drugog srpskog ustanka, čovek koji je uveo državnost Srbije, čovek koji je bio veliki za nas sada. Dana 18. marta 2018. godine Putin je pobedio na izborima u Rusiji. Putin koji je sada veliki čovek, koji zajedno sa Trampom razgovara da se nađe najbolje rešenje za mir, za stabilnost i kod njih i u Ukrajini, a i u celom svetu, čovek koga obožava veliki broj naših Srba, veliki broj pravoslavaca.
Dakle, 18. mart 2004. godine, taj dan za nas Srbe, na taj dan je nešto najgore što se moglo desiti za nas u Srbiji. Tačnije, 17, 18. i 19. marta 2004. godine, pre 21 godinu su šiptari, OVK, albanski ekstremisti iskoristili priliku i proterali preko 4.000 naših Srba sa KiM, preko 930 kuća su tada zapaljene, uništene, 28 ljudi je tada izgubilo živote. Tih dana se desila tragedija, tada je bio veliki pogrom za nas. To moje kolege koje dole žive znaju i oni su to osetili. E, to mi ne smemo zaboraviti. Tada smo imali dole misiju UNMIK-a koji su imali 12.000 ljudi, imali su još 4.000 vojnika, ali tih dana neko je tu zatajio, ili je to možda bio neki dogovor da se naši Srbi izbace, isteraju sa svojih ognjišta.
No, moje pitanje jeste gde je tada bio vrh države Srbije? Gde je tada bio predsednik Srbije? E, to ne smemo zaboraviti. Dvadeset jedna godina pogroma naših ljudi sa Kosova i Metohije, gde su 16 naših pravoslavnih crkava uništene, gde se desio stvarno da je veliki broj ikona, fresaka uništeno, knjige rođenih, knjige venčanih, sve je to uništeno. Zbog čega? Pa, svi znamo, da bi se srpski narod iselio sa Kosova i Metohije.
Dragi moji prijatelji, mi smo uvek bile dobre komšije, to znači komšije sa državama koje su priznate, ali mi naše Kosovo i Metohiju sigurno nećemo dati i to niko ne sme i ne može od nas očekivati. Polako, globalna politika se menja, videćemo šta će biti sutra. Za mene kao čoveka zato su ti dani veoma bitni, ali evo današnjih dana desio se isto nemio slučaj. Miloš Pavlović, mladi student je napadnut, povređen. Kako smo čuli, policija radi svoj posao i taj nasilnik je uhapšen. I pre toga su se dešavali napadi na studente, gde su isto takvi nasilnici odgovarali i odgovaraće pred zakonom.
Evo, mene kao čoveka, kao čoveka koji živi u jednoj maloj sredini, opština Svrljig je jena od najnerazvijenijih opština u Srbiji, gde tamo kod nas ima mladih ljudi koji žele tamo da ostanu i zato ja ovde u Skupštini uvek govorim jezikom ljudi koji tamo žive. Dosta puta pogrešim padež zato što jednostavno tako govorim kako sam naučen tamo i kako se govori kod nas, ali s druge strane govorim o svim onim stvarima koje su bitne za nas koji živimo na jugoistoku Srbije. Prošli put sam govorio o problemima železničke pruge, branika na pružnim prelazima, o problemima puta koji ide od Niša, Svrljiga prema Knjaževcu, put koji je veoma frekventan, put koji je veoma ruiniran.
Govorio sam i o problemima Stare planine, govorio sam i o Nišu, kako je aerodrom u Nišu nešto što je stvarno za nas svetla tačka, kako se razvija, kako je veliki broj letova već veoma frekventan. Govorio sam da će tamo niški aerodrom biti sada nadograđen i još prošireni kapaciteti, što je za nas veoma dobro. Govorio sam i o ostalim problemima koji se tiču svakog našeg čoveka, za bračnu zajednicu, da je dobro što se stanovi sada obezbeđuju za mlade studente, za mlade ljude i to podržavam, normalno. To su sve stvari koje utiču za te naše ljude da ostanu tamo da žive.
S druge strane, mislim da svi mi koji smo tu moramo da nađemo rešenja, konkretna rešenja vezano za mladost, za mlade bračne parove, jer mahom svi ti projekti koji se dešavaju dešavaju se u Beogradu, u nekim velikim centrima, dok mi tamo kod nas, mi tražimo makar ono malo. Ja kažem, u mojoj opštini je bitno kad bismo mogli da odradimo tu fiskulturnu salu koja je započeta još prošlog veka, a još nije završena. Imali smo još neke projekte započete, a nisu završeni. Za nas bi to bio veliki iskorak, da mladi ljudi mogu da se bave sportom.
Sve ostale stvari o kojima sam govorio i o kojima ću govoriti i sada i u narednom periodu, to su naše žene koje žive u seoskim područjima, žene majke, porodilje. O tome sam govorio, neću sada da se ponavljam, mada sam siguran i bitno je da svaka trudnica, odnosno buduća porodilja treba da ima 12 meseci plaćenih od dana kada se porodi, a ne od dana kada dobije to porodiljsko bolovanje. Mislim, to su stvari koje se dešavaju, to su stvari koje su bitne i o tome se govori isto, jer te majke, sutra te porodilje doje decu, neko doji decu malo manje, neko više, neko doji decu deset, 12 meseci, a ona mora da se vrati na posao ukoliko ima posao.
Veliki problem naših tih malih sredina jeste i to, jutros je bilo na nekoj televiziji da žene poljoprivrednici ili žene koje žive u tim malim sredinama koje imaju više od 45 godina se teže zapošljavaju, što i jeste, jer kad neko sutra dođe, neki privredni subjekt želi da uposli, otvori svoj pogon u nekoj maloj sredini, ja kažem Svrljig, Bela Palanka i Gadžin Han, Sokobanja, neće mi zameriti koleginica, ona se pobuni što ja govorim o Sokobanji, zato što se Sokobanja nalazi pored Svrljiga, to je naš komšija, ti privredni subjekti žele da uposle mlade ljude, a te žene koje imaju od 45 do 60 godina izbegavaju da ih zaposle, verovatno zbog toga što su možda malo ostarele, ali verujte mi, te žene su stub domaćinstva, stub kuće, one su očuvale svoju decu, sada čuvaju unučiće, ali one sigurno mogu da rade i mi moramo naći rešenja da poslodavci koji rade i otvaraju svoje pogone u takvim malim sredinama kao što je opština Svrljig, da se tim poslodavcima maksimalno da neki vetar u leđa kada otvore radno mesto u takvim opštinama kao što je opština moja devastirana, demografski ugrožena, da u tim opštinama ti poslodavci imaju veće benefite, da oni tamo otvaraju radna mesta i da se njima da veći benefit za upošljavanje takvih žena, odnosno osoba koje imaju više od 45, odnosno do 62 ili 65 godina ako su to muškarci. Znači, to je jedna bitna stvar.
Još nešto bitno za mene kao čoveka koji dolazi iz jedne male sredine, to se dešava kod nas u Svrljigu, to je slično i u drugim tim malim sredinama, da ako dođe neki mali privredni subjekt kod nas i želi da uposli ljude država pomaže svojim određenim subvencijama, dešava se da neki od tih privrednih subjekata iskoriste i odu. Ali, s druge strane, imamo dosta tih privrednih subjekata koji su otvorili svoje pogone kod nas u našim malim sredinama gde je Fond za razvoj Republike Srbije, evo konkretno Fond za razvoj Republike Srbije kod nas je veoma aktivan u tim malim sredinama, ali imamo sada određene subjekte koji su konkurisali ispred Fonda za razvoj da dobiju određena sredstva za neke nove projekte, za upošljavanje novih ljudi ili pak da ovi ljudi koji tamo rade opstanu tamo da se ti pogoni ne zatvaraju.
Evo, od Nove godine, sada je već 18. mart, imamo potrebu, više puta smo, ja sam više puta tražio i nadležno ministarstvo i Fond za razvoj i privredni subjekti koji tamo već rade počeli su da otpuštaju određeni broj ljudi baš zbog toga što se desila neka promena u njihovom odnosu, odnosno oni imaju svoje partnere u nekim okolnim zemljama. Sada se promenio taj njihov odnos i oni sada, država Srbija, odnosno Fond za razvoj treba da obezbedi sredstva kojima će da se potpomogne ta firma. Do dana današnjeg, recimo, još nije, sve je prošlo u Fondu za razvoj, čeka se samo da zakaže upravni odbor, ali još nema i on čovek je već otpustio 20, a sada još 30 ljudi, a za malu opštinu kao što je moja 50 radnih mesta manje je, verujte, katastrofa, to je isto kao kada bi u Beogradu izgubilo 150.000 ljudi posao.
Moramo imati više sluha za te male sredine, za te privredne subjekte u malim sredinama. Suština svega jeste zapošljavanje, čuvanje radnih mesta jeste prioritet za našu Vladu, za ministarstvo, jer sredine kao što je opština Svrljig, Knjaževac, Bela Palanka, Gadžin Han, Boljevac i veliki broj takvih opština, svaki čovek koji ostane kod nas da radi, da živi, da stvara porodicu, on će čuvati svoje ognjište. Verujte mi, to će biti dobro za sve nas u Srbiji. To su mahom pogranične opštine, koje žele i ti ljudi tamo žele da ostanu da žive, ali zbog ovakve situacije da nema dovoljno radnih mesta, pa ljudi sada traže posao u Nišu, neko traži u Beogradu, neko traži van granica naše opštine. Baš zbog toga mislim da je potrebno da se obezbede prijemčiviji krediti, subvencije kojima će se moći konkretno delovati na teritorije takvih opština.
Mislim da je to jedno od rešenja, što se tiče poljoprivrede, razvoja poljoprivrede i stočarstva. O tome smo više puta govorili. To je naša velika šansa. Ali, s druge strane, moraju se praviti pravilnici, uredbe takve da ti ljudi koji tamo žive mogu da tu apliciraju, da mogu tu da konkurišu. Bitno je kada se konkuriše za određeni projekat u okviru Ministarstva poljoprivrede, ali verujte mi, veliki broj mojih ljudi iz našeg kraja to i ne znaju i ne mogu ili jednostavno nemaju uslove da konkurišu, zato što su tako napravljeni, lepo zvuči, ali taj čovek iz male sredine ne može da konkuriše.
Sve su ovo stvari koje se tiču malih sredina u okviru projekata, zapošljavanja, u okviru infrastrukture, u okviru svega onog. To su sve stvari kojim se mora omogućiti rad, opstanak u tim našim malim sredinama.
Ja sam čovek koji je uvek bio za toleranciju, za poštovanje, za uvažavanje, uvek sam bio za to da se smire strasti. Imali smo unazad nekoliko dana veliki broj ljudi u Beogradu, tačnije u subotu bio je veliki broj ljudi, po procenama naše policije, 107.000 ljudi. To je stvarno veliki broj. Imali smo u jednom trenutku i neke male probleme, ali policija je maksimalno odradila svoj posao.
Još jednom, podržavam sve ono što je normalno, podržavam sve ono što ide na to da se ljudi pomire. Unazad nekoliko dana, šef poslaničkog kluba Miloljub Albijanić je govorio, gde je pozvao i patrijarha i predsednika SANU organizacije da pozovu, oni su to uradili. To nama znači pomirenje. I da nadležni organi rade svoj posao, policija, tužilaštvo i svi oni rade svoj posao, da se njima niko ne meša u njihov rad. Verujte mi, moramo imati razumevanja za svakog čoveka i za one ljude koji su mladi, koji su tada izašli na ulice i za one ljude koji žele da uče, to su isto mladi ljudi koji žele da uče i za one ljude koji žive u malim sredinama, koji žele tamo da ostanu, a i one ljude koji žive u velikim centrima.
Kao predsednik Ujedinjene seljačke stranke i okviru našeg kluba Zdrava Srbija – Ruska stranka – Ujedinjena seljačka stranka, mi ćemo glasati i podržati sve ove predloge dnevnog reda današnjeg dana. Glasaćemo za potpredsednicu Skupštine Nevenu Đurić, mladu osobu, kako je malopre govorio kolega, mladu osoba koja iza sebe ima iskustvo i znanje, ali s druge strane, ima i budućnost. Takvim mladim ljudima treba da damo podršku. I ostali odbori i sve ono što je potrebno, mi ćemo glasati, jer mislim da Srbiji treba poštovanje institucija, Srbiji treba ovog trenutka da se ljudi smire, da se smire tenzije i da idemo napred. Još jednom, mislim da je sve ovo što smo danas govorili potrebno, da u miru i toleranciji idemo napred. Hvala lepo.
Zahvaljujem se, poštovana potpredsednice.
Evo, ja ću govoriti u ime poslaničkog kluba Zdrava Srbija - Ruska stranka - Ujedinjena seljačka stranka i u okviru ovih tačaka koje smo ovih dana govorili, to su sporazumi, to su protokoli, to su stvari kojima ćemo moći sutra da omogućimo bolji razvoj naše Republike Srbije.
Tu su sa nama govorili prethodna dva dana naši ministri koji su sada neki tu, neki nisu tu.
Ja ću govoriti o svemu tome, ali govoriću o delokrugu gde ja živim, jugoistočna Srbija, Niš i okolina, jer je to ono što nas dotiče, što mi osećamo. Ja ću o tome govoriti i govoriću jezikom tih naših ljudi.
Evo, ministar Siniša Mali sada nije tu. Govorio je prvi kada je počelo ovo zasedanje, gde je rekao da će ovi sporazumi dati mogućnost da se razvija jedno, drugo treće. To ću ja, normalno, podržati. Podržati zato što je to potrebno našoj zemlji. Razvoj infrastrukture, razvoj železnice, razvoj svega.
Vezano za Sporazum oko železnice, gde se nabavljaju nove lokomotive, mašine koje će sutra ići po prugama, raditi svoj posao, prevoziti putnike, prevoziti robu. Evo, ja ću oko toga govoriti. To je nešto što je bitno i što je potrebno i to daje razvoj i mogućnost razvoja naše Republike Srbije. Bitno je i za nas koji živimo u tom delu jugoistočne Srbije.
Inače, 2015. i 2016. godine, ja sam o tome govorio, železnička pruga koja išla, koja i sad ide od Niša, preko Svrljiga, Knjaževca, Zaječara, dole prema Boru, prema Prahovu jednim delom ta pruga je rekonstruisana i taj deo pruge je stvarno veoma kvalitetno urađen. Trebalo je da se uradi kompletna pruga od Niša, preko Svrljiga, Knjaževca, Zaječara, do Bora, ali jednim delom je nešto zaustavljeno, nije odrađeno. Taj deo, to što nije odrađeno, to je deo od Knjaževca prema Zaječaru. Normalno, treba da se radi od Zaječara prema Boru, jer kako svi znamo u Boru dole su velike investicije, veliki radovi, veliki poslovi i velike količine materijala iz Bora, iz Prahova ide ne prugom, nego ide putem. Put koji je sada veoma opterećen, a ja sam o tome govorio ranije, put koji ide od autoputa prema Sofiji odvaja se, magistralni državni put, od Niša na ovamo, prema Svrljigu, Knjaževcu, Zaječaru. Taj deo puta je veoma opterećen, taj deo puta je sada dosta ruiniran i mislim da je potrebno u prvom planu odraditi da rekonstruišemo taj deo pruge koji nije odrađen od Knjaževca prema Zaječaru da bi ti teški tereti mogli da idu tom prugom, da bi bilo manje oštećenja puteva i normalno bilo bi sigurnije za sve nas.
Inače, put, državni put od Niša, preko Srvljiga, prema Knjaževcu je, kako kažem, veoma opterećen. Govorio sam, čuo sam i mislim da ima nekih nagoveštaja da treba da se odradi ta tzv. treća traka ili zaustavna traka ili traka za te teške kamione da bi mogli sutra kad neko pođe, recimo, iz Knjaževca, Zaječara, ima neku potrebu, ima neka hitna intervencija, daleko bilo neko je bolestan, Hitna pomoć krene, tu je po četiri, pet kamiona jedan za drugim i verujte mi, ljudi, put od Knjaževca, od Tresibabe pa samo do Gromade, to je taj deo baš najopterećeniji i tu su najveći zastoji. Ne mogu kamioni da se preteknu i dolazi do velikog zastoja. U takvim situacijama mislim da je potrebno da se obezbedi ta treća traka, na tim mestima. To treba „Putevi Srbije“, Ministarstvo saobraćaja, građevine na tome treba da se radi, ali ja mislim da bi se sve to možda u nekom kasnijem odradilo, ali bitno je da železnička pruga se odradi celim svojim putem. Znači, konkretna ta trasa od Knjaževca, Zaječara, dole Bora, Prahova, da to bude sve odrađeno, da to bude stavljeno u funkciju, da ti teški teretni vozovi ili lokomotive i vagoni mogu tu da funkcionišu i da ne pravimo štetu na putevima koji su sada baš, mogu da kažem, u lošem stanju. To kažem od Knjaževca, preko Svrljiga, do Niša. Taj deo puta baš je veoma ruiniran.
Inače, ja sam govorio da je isto problem gde se ukršta ta pruga, kroz opštinu gde ja živim, to je Svrljig, i put, državni put koji ide tu isto gde se te dve stvari račvaju.
Da vam kažem, tu postoji jedan pružni prelaz gde postoje branici koji su odrađeni možda prošlog veka sigurno. Sad koje je to godine rađeno, ali verujte mi to je toliko u lošem stanju. Ovo govorim jezikom čoveka koji nije iz struke, ali ja tamo živim, tamo prolazim. Nekad se napravi zastoj po dva, tri, četiri kilometara zato što voz koji treba da prođe spuste se branici i kada se spuste branici nema onih svetlosnih signala. To je sve na stari način, na čekrk, kako se kaže kod nas. Nekad se dešava, više puta se dešava da se polome branici. Napravi se šteta. Prvo se napravi šteta tom što to udari zato što ili ne čuje ili ne vidi. Da vam kažem, to se spušta onako iznenada. Ljudi koji rade, železničari koji rade u železničkoj stanici, ti ljudi izlaze iz železničke stanice koja je 300, 400 metara od tog pružnog prelaza, odnosno od putnog prelaza. Oni moraju da dođu, zaustave saobraćaj. Na taj način funkcioniše.
Mislim da je to devastirano, da je to zastarelo. Bio sam sa ljudima iz „Železnice“ gde su meni tada rekli da su obezbeđena sredstva, da li je to neka banka, da li je to neki, ne znam koji je to projekat, da su obezbeđena sredstva da se taj deo pružnog prelaza gde se prolazi kroz Svrljig i gde postoje ti branici da to bude odrađeno krajem prošle godine, početkom ove godine.
Kada sam sada kontaktirao „Infrastrukturu železnice“ rekli su mi da će to biti, ali kad će biti… Pitao sam zašto sad to nije, pa zato što su sad ta sredstva opredeljena da se odradi neko drugo mesto isto u delu pravca, negde dole u Zaječaru, neko selo prema Zaječaru.
E sad, ja stvarno poštujem, treba svuda to da se odradi jer stvarno, verujte mi, iz kuće moje žene njeni baba, deda, čukundeda su svi poginuli na pružnom prelazu. To su sve neuslovni prelazi u našim seoskim područjima. Tu ljudi žive dugi niz godina. Verujte mi, na takvim mestima dolazi do velikih katastrofa.
Zbog toga, najfrekventnija mesta, recimo, gde su državni putevi, tu moramo napraviti savremene pružne prelaze sa branicima koji su automatski, gde se spuštaju kada dođe voz na određenu razdaljinu, oni se spuste, da sve to funkcioniše kako treba. Ja sam očekivao da će to biti urađeno početkom ove godine. Sada očekujem, pošto imamo ulaganja u železnicu, u nove lokomotive, očekujem da se ti pružni prelazi reše na savremen način, da ljudi koji tamo žive ne preti im opasnost, daleko bilo, da se desi neka saobraćajna nezgoda, da neko izgubi život, a u krajnjem slučaju, idemo napred, idemo u 21. vek. To je jedna stvar.
Rekao sam isto za tu treću traku, koja je veoma bitna u delu puta Svrljig-Knjaževac, Svrljig-Niš. Ta treća traka je stvarno neophodna zato što ti teški kamioni koji idu iz borskog rudnika svakodnevno, da ne kažem, to je veliki broj tih kamiona koji tamo ide, stvarno je put veoma ruiniran, a i pravi se veliki zastoj.
Zbog svega toga mislim da mi to moramo uraditi, jer je to neophodno i to treba uraditi što pre zato što to ostavlja ljude tamo da žive, daje se pažnja tim našim ljudima koji žive i u Knjaževcu, Svrljigu, Beloj Palanci, Gadžinom Hanu i tim malim sredinama gde treba veća pažnja i veća ulaganja.
Jedna od bitnih stvari, govorio sam državni put koji ide isto kroz opštinu Svrljig, ide od Svrljiga prema Staroj planini. Inače, mogu da kažem, Stara planina je biser. Ko nije tamo bio, treba da ode. To je nešto najlepše. Ja očekujem da ćemo imati mogućnost da Vlada Republike Srbije, predsednik Srbije je već o tome govorio, da će tamo biti ulaganja u nove smeštajne kapacitete, gde će se praviti hoteli. To će dati još veće mogućnosti za ulaganje u te naše sredine, jer verujte mi, turizam je nešto na čemu svi moramo da radimo i te male sredine, a normalno, Stara planina je nama velika šansa i mogu da kažem da tamo dolazi veliki broj naših komšija iz Bugarske koji vole da dođu tamo. Veliki broj ljudi na Staru planinu dolaze iz cele Srbije, a da ne kažem i iz celog sveta.
Zato velika podrška investicijama na Staroj planini, podrška direktoru Karadžiću, koji svojim angažovanjem i željom, on jeste direktor, ali on kao da je naš, kao da je tamo rođen. On se stvarno bori zajedno sa nama da se tamo obezbede novi kapaciteti, da se obezbede nove investicije i da ima mogućnosti tamo da se ulaže i da tamo bude sutra veći broj ležaja. Ja ništa nemam protiv Zlatibora, daleko bilo. U poslaničkoj klupi sam zajedno sa ljudima iz Zdrave Srbije. Čajetina jeste razvoj centar turizma, Kopaonik isto jeste lep, ima i drugih planina.
Verujte Stara planina je mnogo lepša, i kako kažu nije to tako, kako se to kaže kod nas, nije tako uprljano, nije to tako, ne ide napred, jer tamo dolaze ljudi koji žele da vide prirodu, koji žele da vide šumu, žele da vide planine, žele da vide zdrave potoke, žele da vide ptice zdrave, da vide divlje konje, tako je kolega Nikola, da vide ono što tamo kod nas ima, a verujete mi da treba malo pojačanje tih smeštajnih kapaciteta i to će dati rezultata razvoja. Moja opština iz koje ja dolazim Svrljig, i opštine Knjaževac i Bela Palanka i Pirota i Zaječara, ponovo ponavljam veliki broj naših ljudi, naših komšija dolazi iz Bugarske.
Sada je došla naša ministarka Jelena Žarić Kovačević, koja je naša iz Niša, ne samo što je ona bila moja koleginica, tj. bili smo zajedno sa njom unazad šest godina. Za nju mogu da kažem stvarno pohvalne stvari zato što ona vodi Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu. To je ministarstvo koje je nadležno nad našim lokalnim samoupravama. Ona svojim angažovanjem dolazi direktno kod nas u te naše male sredine, razgovara sa našim ljudima, svojim autoritetom pomaže i neka druga ministarstva, da prođu neki projekti. To je nešto što nama treba.
Ja poštujem ljude koji su ministri iz drugih krajeva i podržavam normalno… Glasam za Vladu, i ovu i prethodnu Vladu, i Vladu od 2014. godine. Ja sam glasao kao poslanik i, verujte mi, svi ti ljudi žele dobro našoj Srbiji, ali meni, kao čoveku, je lakše kada imam nekog čoveka iz Niša, iz okoline Leskovca, koji su na nekim državnim funkcijama koji sutra mogu da svojim autoritetom potpomognu da naše opštine, male sredine koje su u teškoj situaciji, koje su nerazvijene, kojima treba veća finansijska pažnja, da svojim autoritetom i angažovanjem tamo pomognu. Jelena je kao ministarka stvarno na svom mestu. Jelena, ovo sada ispada da vas hvalim, ali ja to govorim iz srca, jer ovo što radite radite jer želite da se Niš i jugoistok Srbije razvija.
Nije tu Novica Tončev, ministar iz tih naših krajeva, i on se čovek zalaže i bori sa svojim ministarstvom. Uz dužno poštovanje, vi ste naši, ali vi ste svi naši ovde.
Sada jedan deo što je meni vrlo bitan, što se tiče razvoja naše opštine - poljoprivreda. Tu je naš kolega doktor Martinović, koji je bio zajedno sa nama, šef poslaničkog kluba, koji je zajedno sa nama bio Skupštini, sada je na mestu ministra. On je bio ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu gde smo imali određene projekte koje smo realizovali zajedno sa našom ministarkom Jelenom. Sada Ministarstvo poljoprivrede, gde je sada ministar gospodin Martinović, ima niz aktivnosti koje su pozitivne, koje su dobre za naše poljoprivredne proizvođače. Ja sam uvek bio za to da se da više sredstava malim proizvođačima, malim gazdinstvima. Verujte mi da od tih malih ljudi najviše zavisi, kad smo bili u najtežoj situaciji, kad su bili ratovi, kad su bile krize, taj mali proizvođač je očuvao i sačuvao našu zemlju Srbiju, kako se kaže, taj seljak je i hranio i branio našu zemlju Srbiju.
Zbog toga, poštovani ministre Martinoviću, podržavam sve vaše predloge koje vi kao ministar, zajedno sa svojim kabinetom, radite, čiji predlozi dolaze kod nas, na naš Odbor. Više puta kaže neke stvari koje su bitne za male proizvođače. Ja sam bio jedan od onih koji je zajedno sa Rističević, koji je predsednik odbora, govorio za agrar da je trebao malo da sačeka da ta mogućnost postoji, može da bude i e-agrar, a može da bude i u pisanoj formi, jer veliki broj mojih ljudi koji žive u Svrljigu, Beloj Palanci i Gadžinom Hanu, Sokobanji, veliki broj tih malih mesta, to su brdsko-planinska područja, nemaju pokrivenost interneta. Sutra, čovek, recimo, proda tele da bi kupio telefon, pametni telefon, a sutra on na tom telefonu ne zna da radi, njegova deca nisu kod njega, i tako on sutra ne može da obezbedi određene subvencije koje nadležno ministarstvo daje.
Jedna od stvari koju sam hteo vama da kažem sada, znam, imamo mogućnost da radimo zajedno, jedna od bitnih stvari, ima određenih pravilnika, javni poziv koji je sada dostavljen, odnosno unazad nekoliko dana je objavljen, za nabavku kvalitetnih priplodnih ovaca, krava i svega ostalog, a gde u okviru tog javnog poziva stoji član 10. gde piše da može da bude kopija pedigrea ili uverenje o kretanju životinje, odnosno kako je ta životinja nastala, da li je osemenjena, da li jedno, da li drugo. Sada kada je sve to odrađeno, ljudi, veliki broj malih proizvođača koji sutra nemaju mogućnosti, ne znaju sve to da… Oni su obezbedili ta uverenja. Sada šalju ta uverenja nadležnom ministarstvu i Uprava za agrarna plaćanja, to sam govorio i na odboru, sada im traži da obezbede kopije tih pedigrea. Kada traže kopiju pedigrea daju im rok od osam dana, a za kopiju pedigrea, to je Institut za stočarstvo, matična služba koja radi taj posao i oni to ljudi ne mogu da obezbede za narednih 30 ili 60 dana i njima se odbacuju ti predlozi, odnosno ti njihovi zahtevi za subvencije.
To je nešto što je odrađeno, javni poziv je odrađen, data je mogućnost, jedno ili drugo. Na kraju, kada je čovek obezbedio to drugo, oni mu traže to prvo i on čovek ne može da obezbedi subvencije.
Da vam kažem, veliki je broj takvih ljudi koji žive u mom Svrljigu, da ne ponavljam te male opštine. Za njih, recimo, 10 ovaca koja dobiju, ta sredstva, jedna junica ili dve junice, to za njih mnogo znači, to je za njih velika pomoć. Onaj ko ima veliki broj grla stoke, po 200, 300, 500, 1.000 krava, koji imaju 50.000 ovaca, njima to nije mnogo bitno, ali tom čoveku što ima 15, 20 ovaca, 15, 20 koza, dve, tri, četiri krave znači svaka subvencija.
Znam da smo mi iz budžeta izdvojili dosta sredstava za subvencije, za takve stvari, ali sa druge strane mislim da neke stvari, kada se nešto piše, mora da proprati, jer ako se to napiše… Taj javni poziv je napravljen tako, piše jedno ili drugo, da se to prihvati ili da nađemo rešenje tim ljudima, da se omogući da obezbede taj pedigre, kopiju pedigrea. To je što se tiče tih stvari. Naša poljoprivreda je, što se mene tiče, kao čoveka, veoma bitna.
Stočarstvo, razvoj stočarstva na tome moramo svi zajedno da radimo i problemi su stvarno veliki. Veliki broj starih ljudi je ostao u našim selima. Tim ljudima moramo dati mogućnost, jer čovek ima malu penziju, da li je poljoprivredna ili neka druga penzija, u tim sredinama to su male penzije i on kad čuva jednu, dve krave ili kada čuva 10-ak ovaca, on puni sebi taj budžet i to je za njega egzistencija, a i da ostane na tom svom ognjištu.
Velika stvar jeste za nas koji živimo u takvim stvarima, i o tome sam govorio, evo i sada je predsednik Srbije Aleksandar Vučić napomenuo alimentacioni fond. To je nešto što je vrlo bitno. O tome sam govorio i ranije u Narodnoj skupštini, ali sada taj Predlog zakona o alimentacionom fondu je nešto što je za nas, ljude koji žive u malim sredinama… Ima veliki broj malih ljudi koji više ne žive zajedno, gde sutra bračna zajednica više ne postoji, gde majka treba da čuva decu, a njen suprug ne plaća i ovo je zakon o kome je govorio predsednik Srbije Aleksandar Vučić. To je bitno da odradimo, i to ćemo sigurno odraditi.
Jedan drugi deo koji sam hteo da kažem, a vezano je za… Mi smo sada kao država, kao vlada obezbedili u prethodnom periodu velika sredstva za prvorođeno dete, drugorođeno dete, trećerođeno dete. To su velika sredstva gde se pospešuje rađanje, pospešuje se da mladi ljudi ostvaruju bračne zajednice, da rađaju svoju decu, da žive u malim sredinama i za mene, kao čoveka, to je nešto najlepše, to je nešto najbolje. Dajete mogućnost i za nabavku stanova. To važi i za mlade bračne parove. To važi i za naše studente koji sutra žele da studiraju, koji studiraju i sutra mogu da obezbede sebi stan po vrlo povoljnim uslovima.
Što se tiče ovih stvari, za rađanje, za natalitet, država Srbija, i o tome moramo da govorimo, daje sredstva za one ljude, za one bračne zajednice koje ne mogu da imaju decu, daje mogućnost da se leče, da to bude besplatno lečenje i to nije, kao što je nekada bilo, jedno lečenje i više ne može. Sada može prvo, drugo, treće. To je ta tzv. vantelesna oplodnja gde se pomaže mladim ljudima da se ostvare kao roditelji, kao majke, kao očevi i na taj način oni sebi obezbeđuju budućnost. To treba pohvaliti.
Zahvaljujem se dr Orliću.
Uvažena predsednice Vlade, gospođo Brnabić, poštovani prvi potpredsedniče Vlade, druže i gospodine Ivice Dačiću, uvaženi ministri, građani Srbije, ja sam Milija Miletić. Dolazim iz Svrljiga, a to je najlepša opština u Srbiji koja se nalazi pored grada Niša, a to je najlepši grad u Srbiji. Inače sam ovde u Skupštini izabran sa liste Aleksandar Vučić – Zajedno možemo sve, a predstavljam Ujedinjenu seljačku stranku.
Ja ću kao i do sada postaviti nekoliko pitanja koja se tiču svakog čoveka, bez obzira da li on živi u Svrljigu, Beloj Palanci, Gadžinom Hanu ili u drugom delom Srbije.
Prvo pitanje – da li postoji mogućnost, odnosno da promenimo zakon kojim se sankcionišu svi oni ljudi koji odu u penziju pre 65 godina, a imaju 40 godina radnog staža. Oni sada po ovom zakonu svaku godinu preko 60 godina imaju sankcije za to po 0,4% što znači, ukoliko je sa 60 otišao u penziju, on kasnije 20% ima manju penziju. Bilo je inicijative da se ovo promeni i kada napune 65 godina da im se tada daje kompletna penzija.
Drugo pitanje tiče se svih naših ljudi koji su redovne platiše električne energije, jer oni kroz program plaćanja električne energije plaćaju i taksu za RTS. Veliki broj nas, veliki broj ljudi koji žive u ruralnim područjima, veliki broj njihove dece otišli su, ti ljudi sada više ne žive u tim područjima, a i dalje plaćaju električnu energiju, pa bi bilo dobro da se iznađe mogućnost da se tamo tim ljudima ne naplaćuje taksa za RTS. Razlog svega toga jeste, oni to ne gledaju, nisu tamo, ali žele da nekada odu, da vide kakvo je to njihovo gazdinstvo i mislim da bi to bilo veoma bitno za svakog čoveka.
Jedno od pitanja koje sam hteo da postavim jeste da veliki broj naših radnika koji su izgubili posao, unazad od 2000. godine, posle onog DOS-ovog režima, gde su bile društvene firme, gde je veliki broj iz tih firmi izgubio posao, kroz sudske postupke, oni su dobili sudske postupke, odnosno izvršenje, ali do sada to nije ništa naplaćeno.
Da li postoji mogućnost, pošto znam da je kompletna i Vlada, tada je predsednik Srbije bio i predsednik Vlade, imali su u Nišu određene sastanke gde su radnici u mašinskoj industriji, u elektronskoj industriji imali neke dogovore, a to važi i za Svrljig i za ostale opštine, da se tim ljudima iznađe način, pa makar to da bude kao što je ranije bilo za neka dugovanja kroz devizne rezerve, odnosno kroz neko odloženo plaćanje, ali bitno je da se tim ljudima to isplati. Velika potreba svih ljudi je da to bude plaćeno.
Zahvaljujem se.
Pitanje vezano za prosvetu. Konkretno svedoci smo, o tome smo govorili više puta, ali ja ću sada da prenesem neka zapažanja, neke potrebe naših učitelja iz tih naših malih sredina.
Konkretno ja sam više puta razgovarao sa učiteljima koji imaju veći broj dece, odnosno 30 dece, što od prvog do osmog razreda. Imaju pojedina deca koja idu i po obrazovanju. To je IOP program, to su deca koja imaju posebne potrebe gde njima treba veća pažnja. Bila je neka inicijativa da ako postoji mogućnost da taj maksimalni broj dece koji je sada 30, da se smanji makar na 25, da bi moglo sa decom da se radi i sa ovom decom koja imaju posebne potrebe, njima treba maksimalna pažnja, a i za ostalu decu. Mi želimo svakom detetu da se obezbede isti uslovi da može da zna.
Još jedna stvar koju sam hteo da pitam. Vezano je za besplatne udžbenike. Inače, ministar Tončev, koji je zadužen za nerazvijena područja, je već inicirao određene stvari, da makar u tim opštinama koje su četvrta ili peta grupa nerazvijenosti, da se tamo obezbede udžbenici besplatni za svakog učenika.
Jedno od pitanja jeste i to, pošto imamo sada velike količine kiše, velike poplave. Šta se dešava u područjima koja su isto četvrta grupa, a imali su velikih problema. Da li će imati mogućnost i u ostalim područjima da se tim ljudima nadomesti? U tim područjima su uvedene vanredne situacije.
To je ono što je za mene bitno i ukoliko postoji mogućnost Ministarstvo poljoprivrede, još jednom, oko isplata zaostalih dugovanja subvencija. Konkretno, to je period 2021, 2022. ili 2023. godine, a tiče se stočara i pčelara. Pošto je ova godina bila veoma loša za pčelare, veliki trošak jeste da se pčele prehrane. Tu se mora kupiti veća količina šećera, a to je za njih veliki trošak. Da ljudi ne bi izgubili to, trebalo bi da se njima isplate subvencije koje su zaostale. Hvala.
Zahvaljujem, gospodine Orliću.
Poštovana predsednice Vlade, uvaženi ministri, kao prvo ću čestitati slavu Spasovdan, Gradu Beogradu, svim građanima Beograda, sa željom da ova litija koja sada treba da krene, da bude najbolji način, na čelu sa našim patrijarhom Porfirijem. Srećna slava i sve najbolje. Moramo se poštovati i moramo se uvažavati svako svakog, jer vreme koje dolazi, moramo biti svi zajedno.
Postaviću prvo pitanje, Ministarstvu zdravlja dokle se stiglo sa Predlogom zakona o hitnoj pomoći, zato što je taj zakon koji sam ja predložio veoma bitan za sve građane Srbije, jer veliki broj naših opština nemaju službu hitne pomoći i to je nama veoma potrebno.
Drugo pitanje, Ministarstvu bez portfelja, gospodinu Tončevu, kakvo je stanje u opštinama koje su u njegovoj nadležnosti i da li će biti novih izdvajanja u okviru mogućnosti ministarstva?
Treće pitanje, Ministarstvu finansija, da li postoji mogućnost, da se povećaju transferi za opštine četvrti i pete grupe nerazvijenosti, jer deset godina u nazad se transferi ne menjaju, a troškovi su sve veći i veći. Konkretno to je veliki problem.
Četvrto pitanje, Ministarstvo za javna ulaganja, završetak sporske hale u Svrljigu, 2017. godine kada je bila Kancelarija za ulaganje, mi smo imali tu opredeljen milion evra za izgradnju i za završetak sportske hale. Pitanje, da li će to postojati mogućnost ove godine da završimo?
Peto pitanje, Ministarstvu turizma i JP „Stara planina“, da li će biti većih ulaganja u objekte za smeštaj i proširenje kapaciteta na Staroj planini? Stara planina je biser turizma i potrebno je veliko ulaganje. Siguran sam da će to biti urađeno zato što je Vlada Republike Srbije formirala radno telo koje će na tome raditi.
Šesto pitanje, aerodrom u Nišu, da li će biti većih investicija u aerodrom u Nišu? Da li će biti izgrađen novi terminal, jer dosta se radi i ulaže, a o tome se malo govori.
Pitanje koje sam hteo da postavim vezano je za privredu, da li postoji mogućnost da se obezbede investicije u opštini kao što je Svrljig, Bela Palanka, Gadžin Han, jer unazad dvadesetak dana bio je kod nas predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, gde smo zajedno sa njim imali određene predloge, gde bi trebalo da se dovede određen broj investitora. Radna mesta su veoma bitna i da li će imati mogućnost da se obezbede radna mesta. Jedno od bitnih stvari jeste završetak i izgradnja određenih putnih pravaca. Magistralni put od Niša, Svrljiga, prema Knjaževcu, Zaječaru, da li postoji da se uradi treća traka, zaustavna traka na delu gde je mesto zvano Gromada, zato što je tu veliki zastoj, kada je loše vreme. Hvala još jednom.
Zahvaljujem se, poštovana potpredsednice.
Ja bih postavio nekoliko pitanja a tiču se naših ljudi koji žive na jugoistoku Srbije.
Prvo pitanje je upućeno Ministarstvu energetike i rudarstva i javnom preduzeću "Srbijagas", a tiče se gasifikacija ovog dela Srbije. Mi smo ranije govorili i već se krenulo sa radom, odnosno krenule su neke pripremne radnje, da gasovod koji je predviđen za istočnu Srbiju, da je jednim delom sada već ušlo u proceduru, jedan krak gasovoda ide od Zaječara prema Prahovu a drugi krak gasovoda ide od Zaječara preko Knjaževca, Svrljiga ka Nišu.
6Mene interesuje kada će konačno on biti stavljen u funkciju, jer kao što smo videli, već su ljudi na terenu, obilazi se i prati se trasa od gasovoda koji će na tim mestima biti i za sve nas koji tamo živimo veoma je bitno da se to reši što pre, na najbolji način, jer ćemo tako imati mogućnost da bude bolja životna sredina. Konkretno, sada, kada se loži, veliki problem jeste zagađenje vazduha, ne samo kod nas u Svrljigu nego u Knjaževcu, Nišu i svuda. Ovim načinom gasifikacije rešavamo taj problem. Moje pitanje je da li će to biti u toku ove ili naredne godine?
Jedno od bitnijih stvari jeste ono što ide kao nus proizvod, nus pojava, a to gde taj gasovod sada treba da krene, gde treba da ide? Već se pojavljuju pojedine advokatske kancelarije, pojedini ljudi koji se predstavljaju kao advokati, obilaze te naše domaćine koji imaju parcele gde treba da prođe gasovod i već se pripremaju tužbe. Ja mislim da je to još jedan od načina da se zaustavi gasifikacija, kao što se dešavalo u prethodnom periodu, gde su ranije prošli putevi u tim našim seoskim područjima, to sam vam govorio i ranije, gde je veliki broj advokatskih radnika na terenu, idu direktno kod tih naših ljudi čije su parcele zauzele jedan deo tog puta ili je put prošao kroz tu parcelu pre 50-60 godina. Sada se javljaju ti advokati, obilaze te naše domaćine čije su to parcele, imaju podatke i utužuju lokalnu samoupravu, opštinu, gde je opština u jako teškoj situaciji zato što su budžeti veoma mali, veoma opterećeni svim onim drugim stvarima, gde su te kazne za te advokate koji dobiju te pare veoma velike, abnormalne, gde budžeti opštine to ne mogu da iznesu.
Ja sam vam govorio i ranije da jedna opština, druga opština, treća opština, budžeti se smanjuju, advokati idu i dalje na terenu, što znamo da nije po pravilu, da nije u skladu sa Zakonom o advokaturi, da nema pravo da ide kod svakog čoveka da nudi svoje usluge, a idu možda čak i neki ljudi koji nisu ni advokati, nego njihovi pomoćnici i na taj način naši ljudi njima potpisuju i dešava se situacija da dosta tih tužbi koje advokati rade prema tim našim lokalnim samoupravama, se izgubi, odnosno advokati izgube te tužbe, a taj naš čovek koji je potpisao to ovlašćenje oni sada plaćaju i dolaze velike kazne za takse koje su trebale da se naplate.
Prema tome, za mene kao čoveka bitno je da se uradi gasifikacija, da se nađe rešenje, da na najbolji način rešavamo problem gasifikacije, problem zagađenja životne sredine zbog loženja.
Još jedna od bitnih stvari jeste da nađemo rešenje, ali ja sam već rekao vezano za probleme tih lokalnih samouprava, za uzimanje tih putnih pravaca. To su atarski putevi i to je veliki problem, gde budžeti opština su sada mnogo opterećeni.
Moramo naći rešenje. Mi smo kao lokalna opština u Svrljigu imali sastav gde se skupilo 50 opština koje smo zajedno napravili radno telo gde se išlo kod nadležnih ministarstava da se reši problem ovih tužbi vezano za zauzimanje tog tzv. putnog zemljišta.
Hvala još jednom.
Zahvaljujem se, poštovana predsednice.
Postaviću nekoliko pitanja koja se tiču opštine gde živim i taj deo istočne Srbije, nadležnom Ministarstvu građevinarstva i infrastrukture, a tiču se sledećeg.
Prvo pitanje je most koji treba da se rekonstruiše, a koji se nalazi u delu državnog puta koji je u samom Svrljigu a taj put ide prema Staroj planini. Put je veoma frekventan, a rađen je u prošlom veku, možda pre 70-80 godina i tu je tzv. usko grlo.
Znači, pitanje je Ministarstvu građevinarstva i direktoru „Puteva Srbije“, gospodinu Drobnjaku. Mi smo kao lokalna samouprava više puta inicirali, tražili da se taj most proširi, napravi uz saglasnost sa svim propisima jer, kako sam rekao, to je usko grlo gde je put veoma frekventan. Nalazi se u samom Svrljigu, centru Svrljiga, blizu centra Svrljiga i veoma je veliki broj vozila koja idu prema Staroj planini, dolazi se do situacije da bude neko teretno vozilo i putničko vozili i oni ne mogu da se mimoiđu i dolazi do saobraćajnih nezgoda.
Inače, taj most je, kako sam rekao, u lošem stanju, treba da se obnovi. Više puta smo slali urgencije, rađene su projekti tog mosta kako da se odradi, do dana današnjeg tu ništa nije odrađeno, a mogu da napomenem da je veliki broj roditelja, dece, pešaka koji tuda idu, funkcionišu, gde ne mogu da prođu zbog tih, kako sam rekao malopre, teretnih vozila, koja su veoma bitna, ne mogu da dva vozila prođu.
Znači, trudnica sa detetom ili porodilja sa detetom u kolicima ne može da prođe i dolazi u situaciju da se, ne daj Bože, dešavaju neke stvari koje bi sutra napravili veliku štetu, ne daj Bože da neko tu pogine.
Znači, moje pitanje je kada će „Putevi Srbije“ odrediti i odraditi taj deo mosta jer kako znam projekat je odrađen, sve je odrađeno treba samo da se odvoje sredstva da se taj most samo proširi, da se rekonstruiše i da bude onako kako treba da bude širina puta da tu može normalno vozila da funkcionišu?
Dakle, „Puteve Srbije“ još jednom pitam. Kako kažem više od 20 puta smo mi imali urgencije, tražili i do dana današnjeg ništa nije odrađeno. Očekujem da će to da se odradi zato što je to veliki problem svih nas koji živimo u toj našoj maloj opštini i svih ljudi koji putuju i idu prema Staroj planini, inače mestu i centru gde dolazi veliki broj ljudi iz cele Srbije.
Drugo moje pitanje isto se tiče Ministarstva građevinarstva, a tiče se pružnog prelaza koji se nalazi u samom Svrljigu. Nalazi se na pružnom putu i taj pružni prelaz je rađen unazad možda 70, 80 godina, pružni prelaz gde svakodnevno prođu hiljade i hiljade vozila, a plus „Železnica Srbije“ je tu odradila rekonstrukciju te naše pruge gde su napravljeni betonski pragovi. Vi sami znate kolika je Luka Prahovo, Borski rudnik, koliko sad tu ide tereta preko železničke pruge, a i preko samog ovog puta, državnog puta koji je tu gde se presecaju.
Znači, za mene kao čoveka koji tamo živi prave se velike kolone gde se dešava čak, pošto je taj pružni prelaz rađen pre 70, 80 godina, kažem, pre 100 godina, 1925. godine ta pruga je rađena, jedan deo tad je odrađen, ali sad to još ništa nije adaptirano, sređeno, obnovljeno.
Inače, imam informacije iz „Infrastrukture železnice“ u prethodnom, to sam razgovarao sa gospodinim Novovićem, tada je bio izvršni direktor u „Infrastrukturi železnice“, gde je taj pružni prelaz stavljan u program da se odradi tokom prošle godine i početkom ove godine, da ta pruga, da tu branici budu automatizovani, da sve bude automatizovano i da sutra u svakom pogledu naši ljudi, Svrljižani, a i oni ljudi, veliki broj, kažem, vozila ide od autoputa od Niša prema Boru, prema Negotinu, prema Prahovu, a isto tako i železnicom. Veliki problem, velika šteta se dešava jer više puta ti branici koji su mehanički, odnosno to se još radi po onom starom, ranije kako je to rađeno, pre 80 godina gde se to ručno sve radi, manuelno i gde sutra kada spuste branike pruga zatvori se, dešava se više puta, jer nema svetlosne signalizacije, dešava se više puta da se tu zatvori vozilo između dva branika i da se dešavaju, ne daj Bože, neke velike nezgode.
Još jednom, pitanje moje „Železnicama“, odnosno „Infrastrukturi železnice“ – da li će se to završiti ove godine? Koliko ja znam, bilo je u programu „Infrastrukture železnice“ da se odradi prošle godine, do kraja godine, pa početkom ove godine, a sada čujem da taj pružni prelaz, koji je planiran sad i kod nas ovom delu naše opštine rađeno je samo tamo prema Prahovu.
Hvala još jednom.
Zahvaljujem se.
Ja ću postaviti nekoliko pitanja, ali prvo bih iskoristio priliku da dam podršku ministru za ministarstvo zdravlja gospodinu Lončaru na svim onim icijativa što se rade pregledi u svakom delu naše Srbije, u svakom domu zdravlja. Velika podršku. To moramo tako nastaviti, jer kao što sam ranije govorio bolje sprečiti nego lečiti.
Sada bih još jednom dao podršku jednom mladom čoveku koji prof. dr, koji je direktor kardiologije u Nišu, Tomici Kostiću koji zajedno sa svojim timom svakodnevno radi pomaže svima nama koji živimo na jugoistoku Srbije.
Klinički centar Srbije, Tomica Kostić, sve ostale kolege rade svakodnevno. Još jedna velika podrška njemu kao čoveku i njegovom timu, jer sam siguran da će on zajedno sa svima njima raditi na tome da se što veći broj ljudi spase i da se svakom čoveku pomogne, a radi se na tome da se usavrši, da se obezbede bolji uslovi rada na kardiologiji.
Što se tiče zdravstva, o tome ćemo pričati u narednom periodu, vezano i za domove zdravlja, i za Dom zdravlja u Svrljigu, neću o tome sad govoriti.
Ja ću sada postaviti pitanje, konkretno, možda bude i predsedniku Vlade i Ministarstvu finansija, ministarki pravde i ministarki državne uprave i lokalne samouprave. Tiče se velikog problema koji dotiče veliki broj malih lokalnih samouprava. To je problem o kojem sam govorio unazad dve ili tri godine, problem gde veliki broj advokata, advokatskih pripravnika ide po tim našim opštinama, obilazi naša seoska područja i na neki način i prevarom dolazi i traži od ljudi da potpišu da se utuži opština za zauzeće određenog dela nekog puta atarskog, lokalnog puta, koji je tu rađen pre 50 ili 60 godina.
Vrednost tog dela i tog kvadrata, dva, tri, pet kvadrata jeste hiljadu ili dve hiljade dinara, a oni za advokatske usluge uzimaju do 100, 150 hiljada dinara. Lokalne samouprave su u takvoj situaciji i ovako su u veoma teškoj situaciji zato što su budžeti opterećeni, zato što transferi nisu menjani od 2008, 2009. godine, a svakodnevno dolaze tužbe, pritužbe i kao što sam govorio, jedna od tih opština je i opština Svrljig. Isti je problem i u opštini Knjaževac, Sokobanja, Vlasotince i veliki je broj takvih opština.
Mi smo svojevremeno napravili udruženje tih opština, gde smo zajedno sa njima bili na sastancima u Ministarstvu pravde, Ministarstvu državne uprave. To je bilo u prethodnom mandatu Vlade. Jednog trenutka je to stalo. Ponovo se to radi, tako da veliki broj tih advokata svakodnevno ponovo ide od čoveka na čoveka, ide kod starih ljudi, a evo, mogu da kažem, dešava se i da ti postupci, oni utuže opštinu, da ti postupci, taj čovek izgubi i celokupni dug koji je pravljen u okviru te tužbe dolazi na teret tog čoveka seljaka, čoveka koji je neuka stranka i čoveka kojeg je neko prevario da potpiše.
Sada dolazimo u situaciju da budžeti opština su opterećeni, da ne mogu da funkcionišu opštine. Ja znam i siguran sam da će predsednik Vlade sa svojom Vladom, svim ministrima, ući u postupak rešavanja ovog problema, ali verujte mi, ako to ne uradimo što pre, da ne kažem odmah, a imam informacija da se već formira radna grupa u Vladi, da treba da se na tome ozbiljno radi. Opštine kao što je moja opština gde ja živim i veliki broj takvih opština će biti, što se kaže, zaustavljene, ne mogu da rade, ne mogu da funkcionišu, a verujte mi da od toga sutra ima vajde taj čovek, taj seljak kome je zauzet, recimo, jedan kvadrat pre 50 godina, mi tim ljudima možemo da obezbedimo to da se adekvatno njima namiri. Ali, zbog ovih tužbi, zbog advokatskih troškova, stvarno je alarmantna situacija.
Kad sam govorio, rekao sam to je sad jedan mali problem. Problem će da raste, raste, raste i na kraju, to jeste problem malih lokalnih samouprava, budžeta lokalnih samouprava, ali verujte mi, kada sve lokalne samouprave budu ugrožene od takvih stvari, to će biti jedna velika lavina problema koja će udariti na budžet Republike Srbije, a i sad vidimo u kakvoj je situaciji.
Voleo bih da se nađe rešenje adekvatno, da se obeštete ti ljudi kojima je zauzeta površina, ali s druge strane, da zaustavimo ove tužbe koje utiču na život samih građana u tim lokalnim samoupravama.
(Svrljig, 30.08.2022.)
| Funkcija | Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija | Izvor prihoda | Interval | Neto prihod | Valuta | Vreme obavljanja / od-do |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije | Republika | Mesečno | 224148.00 | RSD | 01.08.2022 - |
| Odbornik | Skupština opštine Svrljig | Opština | Po održanoj sednici | 55348.00 | RSD | 20.08.2020 - |