Zahvaljujem se predsedavajući.

Kao i do sada ću postaviti određena pitanja, konkretno koja se tiču građana jugoistočne Srbije. Pitanje koje sada postavljam je vezano za nadležnost Ministarstva spoljnih poslova i MUP, a konkretno tiče se graničnog prelaza koji je okrenut, odnosno koji je već veoma aktuelan a nalazi se u delu opštine Knjaževac, Minićevo i Novo Korito, odnosno Novo Korito se kaže kod nas, u našem kraju, prelaz granični se zove Kadibogaz.

Inače, 1991. godine pokrenuta je ta inicijativa, a 2007. godine je tadašnji predsednik i Skupština su ušli u postupak da se taj prelaz stavi u funkciju. Godine 2014. ministar Antić i predsednik Skupštine Republike Bugarske je zvanično otvorio, stavljen je kamen temeljac 28. jula za izgradnju tog prelaza Kadibogaz u delu granice Srbije i Bugarske. Godine 1920. i neke je pokrenut i Kadibogazki vašar. To je sabor na Kadibogazu gde dolazi deo ljudi iz Bugarske, iz Srbije, odnosno tog dela Srbije gde od 19. do 21. jula dolazi veliki broj ljudi, gde u tom periodu je bilo blizu 500 hiljada ljudi tu prisutno.

Zbog svega toga i zainteresovanosti i bugarske strane, pošto sam malo pre rekao gde je bio predsednik Skupštine Bugarske i ministar Antić su otvorili u ime Vlade Republike Srbije otvorili su, odnosno stavili su kamen temeljac i očekivalo se da će taj prelaz granični biti stavljen u funkciju vrlo brzo. Inače, sa naše strane, sa strane gde je selo Novo Korito i Minićevo, tu je sve odrađeno, treba 200 metara samo puta da se uradi i putevi Srbije naše zemlje i bugarske strane su još 2009. godine napravili koncept kako to treba da se uradi. Inače, u našem delu gde je selo Novo Korito tu postoji granična policija, punkt granične policije, i odatle treba sto metara da bi se tu obezbedila i voda i kanalizacija i sve ono što je potrebno za telekomunikacije.

Znači, sa naše strane tih 200 metara trebamo uraditi, inače to se nalazi blizu magistralnog puta, znači, tu petnaestak kilometara od Minićeva ka Novom koritu i ja očekujem, moje pitanje je konkretno vezano, kada će se ući u postupak da se taj prelaz Kadibogaz stavi u funkciju da se izgrade te potrebne strane i sa naše strane i sa bugarske strane su već potpisani protokoli i ja mislim da je bilo na sednicama vlada i očekujemo, mi koji tamo živimo, očekujemo da će to biti urađeno, što se kaže vrlo brzo u narednom periodu.

Inače, za sve nas koji tamo živimo na istoku Srbije i opština Knjaževac, te okolne opštine Svrljig, pa čak i do Niša, opština Belograček je sa bugarske strane, je bratska opština opštini Knjaževac, sada će biti 50 godina njihovog bratimljenja tako da je stvarno za sve nas koji tamo živimo bitno da se otvori taj granični prelaz, da tu ljudi mogu da funkcionišu, da mogu da prolaze, da dolaze, jer nama koji živimo u istočnoj Srbiji, konkretno Knjaževac, Svrljig, Sokobanja, Boljevac i Niš, sigurno će imati veliku vajdu od tog prelaza, zato što će veći broj ljudi, bugarski turisti dolaziti kod nas, u našim krajevima gde će kroz obezbeđivanje naše kvalitetne robe i naših turistički kapaciteti, recimo, tu je kapacitet Stare planine, koja je veoma posećena od strane bugarskih turista, tako da još jednom pitam – da li će se brzo ući u postupak da se napravi taj granični prelaz Kadibogaz zbog potrebe i naših ljudi, a inače naš predsednik Aleksandar Vučić i bugarski predsednik su prošle godine, bili su zajedno kod nas ovde u Srbiji, gde su u Dimitrovgradu imali zajedničku konferenciju, gde je i tada rečeno da je bitnost tog prelaza za sve nas i voleo bih da to bude urađeno što pre u interesu naše poljoprivrede, našeg turizma i budućnosti naše zemlje.

Zahvaljujem se uvaženi predsedavajući.

Postaviću određena pitanja vezano iz delokruga onoga što tišti građane istočne Srbije, a svedoci smo da je unazad desetak dana otvoren autoput kojim se ide od Niša ka Severnoj Makedoniji. Bili smo na otvaranju i to je stvarno nešto najlepše i što je vrlo bitno za sve nas koji živimo u tom delu Srbije.

Ovo pitanje konkretno je „Putevima Srbije“ pošto je naš predsednik, gospodin Vučić rekao da će vrlo brzo ući u postupak i pojačano održavanje puteva, rekonstrukcija puta državnog karaktera od Zaječara, ono što je deo od Vratarnice do Knjaževca. Inače, više puta sam govorio da je taj deo puta vrlo bitan za sve nas koji živimo na istoku Srbije, kao i železnica koja je sada u postupku izgradnje i rekonstrukcije. Ona jeste žila kucavica za razvoj istočne Srbije, a svedoci smo da je put u veoma lošem stanju.

Moje pitanje je – da li će i kada će se krenuti sa rekonstrukcijom tog dela puta državnog karaktera od Zaječara, to je deo od sela Vratarnice, pa sve do Knjaževca? Mislim da će to biti vrlo brzo, ali ipak sam to pitanje postavio zato što dosta ljudi koji idu tim delom puta je čulo da će se put rekonstruisati, ali pitaju kada će to biti urađeno i ja u ime tih građana i pitam, postavljam poslaničko pitanje nadležnima u „Putevima Srbije“.

Još jedno pitanje „Putevima Srbije“ jeste – njihov delokrug rada, a tiče se dela regionalnog puta koji ide od Svrljiga prema Staroj planini. Put je urađen na najsavremeniji način. Put je sada veoma frekventan. Dolazi veliki broj turista iz svih krajeva Srbije, preko Niša, pa Svrljiga, ide do Stare planine da vide lepote tog našeg kraja, ali kroz samo naseljeno mesto u Svrljigu, gde je put državnog karaktera, inače to je ulica Vase Albanca, preko Pravačke reke postoji jedan most koji je, mogu da kažem, a to svi znamo i to znaju svi koji idu tamo da je to usko grlo. Moje pitanje „Putevima Srbije“ – da li će se u toku narednih meseci ući u postupak proširenja tog mosta da ne bude usko grlo? Inače mogu da kažem da se u delu tog mosta dešavalo niz saobraćajnih nezgoda zato što je to stvarno usko grlo.

Izgradnjom i proširenjem tog mosta za sve one koji idu do Stare planine, a idu od niškog aerodroma, Beograda ili bilo kog dela Srbije, a idu preko Svrljiga, to će stvarno biti relaksacija za saobraćaj. Mislim da je to potrebno da što pre uradimo baš zbog toga što svi stavljamo akcenat na poljoprivredni razvoj, razvoj turizma, jer gde je poljoprivreda tu je i turizam. Male opštine kao što je Svrljig, Bela Palanka, Gadžin Han, kao što je Knjaževac, Babušnica, sve te opštine imaju šansu razvoja i poljoprivrede i razvoja turizma, ali sada je neophodno da ove infrastrukturne stvari uradimo.

Voleo bih i još jednom pitam nadležne u „Putevima Srbije“ – da li će se ovaj deo mosta koji se nalazi u samom Svrljigu na državnom putu, ulica Vase Albanca, preko Pravačke reke, da li će biti vrlo brzo urađen, da se uradi proširenje i da tamo ljudi mogu ići slobodno, da dođu do Svrljiga, do Stare planine i da vide lepotu našeg kraja, jer Srbija je nešto najlepše na svetu, što imamo? Hvala još jednom.

Zahvaljujem se predsedavajući.

Kolege poslanici, ja bih postavio nekoliko pitanja što se tiču konkretno problema ljudi koji žive na jugoistoku Srbije, konkretno ljudi koji su na teritoriji Niškog okruga. Mogu da kažem nekoliko lepih i pohvalnih stvari vezano za rekonstrukciju železničke pruge koja je krenula sa radom, gde se stvarno u najvećem pripremaju radovi, radi se kompletna rekonstrukcija pruge od Niša, preko Svrljiga, Književca, prema Zaječaru, dole prema Prahovu, što je velika stvar za nas koji živimo u tom delu Srbije, što je stvarno veliki znak posle, možda 70 godina da se radi ovako radi neka rekonstrukcija pruge.

Na ovaj način mi imamo veliku stvarno šansu da obezbedimo sigurni plasman proizvoda, robe, usluga, svega onoga što ide od luke Prahovo, Bora, Borskog rudnika, prema nama, odnosno, prema Nišu i prema dalje. Što se kaže, to je za nas vrlo bitno.

Još nešto je za nas vrlo bitno, a to je završetak Koridora 10, gde se u jednom delu, baš ovamo prema Sofiji, taj deo puta se završava, što znači da ćemo vrlo brzo doći do onoga, što sam ja govorio ranije, da će biti postavljene naplatne rampe, takozvani – zatvoreni sistem naplatnih rampi i gde će se u periodu koji dolazi, za sve one naše ljude koje dolaze iz Zaječara, Knjaževca, Svrljiga, prema Nišu da ako bi išli preko auto-puta da se plati taj prelaz, odnosno da se plati naplatna rampa.

Ja sam o tome govorio i ranije i govorio sam i tražio sam i očekujem da ćemo sada vrlo brzo i krenuti i sa rekonstrukcijom puta, zato što je to neophodno kada budemo postavljali tu naplatnu rampu, u delu Malčanske petlje, biće potrebno da se uradi rekonstrukcija puta, nastavka od Malčanske petlje do ulaza u Niš, to je takozvana Knjaževačka ulica koja je u lošem stanju, koja je do 2010. godine bila u vlasništvu države Srbije, ali su tada neki stručnjaci iz 2010. godine to prebacili da bude ingerencija grada Niša.

Trebali bi to da uradimo, da taj put rekonstreušemo. Ja sam u razgovoru sa direktorom Drobnjakom i sa našom potpresednicom Vlade, gospođom Zoranom Mihajlović, razgovarao i očekujem da će vrlo brzo ući u program rekonstrukcije tog dela puta zato što je taj put veoma bitan, biće to veoma bitna saobraćajnica po kojoj će funkcionisati saobraćaj zato što veliki broj nas koji putujemo ovim delom magistralnog puta od Niša prema istočnoj Srbiji, sada idemo preko auto-puta jer je sada u veoma boljem stanju.

Postavio bih pitanje, pošto sam siguran da će država Srbija, naš predsednik, normalno i naša Vlada završiti sve što je započeto, da će se uraditi i ovaj deo nastavka od Malčanske petlje do Knjaževačke ulice, do ulaza u Niš, da će taj deo puta biti vrlo brzo rekonstruisan, stavljen u funkciji da bude onako kako je projektovan. Očekujemo da ćemo imati još jedno alternativno rešenje, a to je da već postoji projekat za izgradnju još jednog alternativnog puta koji ide tu od Malčanske petlje do Niške banje.

Moje pitanje sada, konkretno jeste, pošto se sve to radi, završava, priprema se i da li će se vrlo brzo omogućiti i javna rasveta, osvetljenje te Malčanske petlje zato što je stvarno tu velika frekvencija saobraćaja, mislim da je to stvarno potrebno i znam da je to stavljeno u nekom programu i puteva Srbije i grada Niša, a osvetljenje i javna rasveta u tom delu Malčanske petlje, stvarno će biti za sve nas vrlo bitna jer je velika frekfencija saobraćaja.

Normalno da će to dati još lepši izgled i sigurnost za sve nas koji idemo tim delom puta, jer tu već ima veći broj ovih naših privrednih subjekata koji su vrlo ozbiljni privredni subjekti i koji imaju veoma dobrog posla.

Bilo bi dobro da se uradi i javna rasveta od Malčanske petlje prema nastavku Knjaževačke ulice, jer je to stvarno vrlo neophodno za sve ljude koji tamo žive.

Još jednom, ja sam siguran da će to biti završeno uz podršku Vlade, uz podršku našeg predsednika Srbije koji je više puta bio u Nišu, i kao premijer i kao predsednik države, nego neki prethodni premijeri koji su iz Niša, što je veliki znak pitanja za njih.

Sada bih rekao nekoliko stvari vezano za zadrugarstvo, za Zadružni savez Srbije, o čemu ću da govorim nešto kasnije, kada dođe neka tačka i postaviću neka konkretna pitanja.

Iskoristio bih priliku da svim pravoslavnim vernicima čestitam slavu Jeremiju.

Zahvaljujem se predsedavajući.

Poštovane kolege, ja bih isto postavio konkretno pitanje vezano za naše poljoprivredne proizvođače, za ljude koji uplaćuju poljoprivredne penzije, odnosno osiguranje baš preko poljoprivrede, odnosno penziono osiguranje preko poljoprivrede i zdravstveno osiguranje, a tiče se, samo da podsetim da je kod nas u Srbiji 1986. godine počelo sa aktivnošću uplaćivanja poljoprivrednog osiguranja, gde je u tom periodu rađeno i da je u tom periodu stopa za otplaćivanje bila oko 5%.

Do 2008. godine, kada je donesen zakon za vreme Vlade Mirka Cvetkovića, a o tome smo govorili i na zasedanju prošle nedelje u petak, gde je tada zakon donesen i neke stvari su promenjene na štetu naših poljoprivrednih osiguranika. Inače, kao što sam rekao, 1986. godine, kada je počelo to uplaćivanje socijalnog penzionog osiguranja preko poljoprivrede, veliki broj ljudi koji su tada bili nosioci gazdinstva, oni su prijavljivali svoje ukućane za članove gadzinstva, ali dešavalo se da i predstavnici mesne zajednice, šefovi mesnih kancelarija upišu sami neke ljude u tom gazdinstvu da su članovi gazdinstva, a da to ljudi nisu ni znali.

U međuvremenu, ljudi su uplaćivali socijalno i penziono osiguranje preko poljoprivrede, veći broj tih ljudi je otišao u penziju i normalno, to je bilo dobro zato što ti naši poljoprivredni proizvođači imaju sada neku penziju da mogu da prežive neku situaciju.

Ali, 2008. godine Vlada Mirka Cvetkovića i tadašnja Skupština je donela zakon kojim je pogoršana situacija za naše poljoprivredne osiguranike. Konkretno, tada u okviru tog zakona od 1.1.2009. godine je prvo povećana stopa za uplaćivanje sa 5, na blizu 26%, gde je izjednačena stopa za poljoprivredne osiguranike i za privrednike i sa druge strane, što je vrlo bitno, veliki broj ljudi koji je tada otišao u penziju ostalo im je neko dugovanje koje je 2008. godine, kada je donesen taj zakon i to dugovanje je prebačeno od 1.1.2009. godine za sve članove gazdinstva koje je kasnije raslo puno. Ljudi nisu ni znali da imaju to dugovanje pa su došli do cifre koje su milionske.

Za jednog poljoprivrednog osiguranika koji živi na teritoriji Svrljiga, Bele Palanke, Gadžinog Hana, na teritoriji jugoistoka Srbije to dugovanje u nekim slučajevima dostiže i preko dva miliona dinara. Imam informaciju da ćemo ući u rešavanje tih problema i siguran sam da će ova naša Vlada i naš predsednik rešiti te probleme, da tim ljudima koji su napravili toliki dug, ne svojom krivicom, već greškom Vlade Mirka Cvetkovića, ti ljudi sada imaju velika dugovanja, velike probleme i tim ljudima sada moramo pomoći.

Nadam se i siguran sam da ćemo to zajedno uraditi, jer unazad nekoliko dana je ministar zdravlja predložio da sednemo i da razgovaramo i da pozove relevantne ljude koji će na tome da rade, da zajedno rešimo te probleme, jer stvarno dugovanje koje je veliko, jeste veće iz dana u dan. Sa druge strane, poređenje konkretno, poljoprivrednik osiguranik i preduzetnik koji recimo ima građevinsku radnju, ima deset radnika, iks mašina koje rade građevinske poslove, plaćao im istu osnovicu. Mislim da to moramo da promenimo. Siguran sam da ćemo iznaći mogućnosti, siguran da će se naći mogućnost da se reprogramira dug, da se otpiše kamata i da ti naši poljoprivredni osiguranici nastave da uplaćuju i da mogu mirno da spavaju. Siguran sam da ćemo to zajedno uraditi, jer ova Vlada i predsednik Srbije radimo na tome da bude dobro našim poljoprivrednim proizvođačima i radnicima i na jugoistoku Srbije, a i u celoj Srbiji. Hvala.

Zahvaljujem se predsedavajući.

Ja ću i sada postaviti određena pitanja koja sam i nekada ranije postavio, konkretno se tiče pitanja o „Železnicama Srbije“. Svedoci smo da je unazad 15 dana ili 20, krenula rekonstrukcija pruge od Niša ka istočnoj Srbiji, preko Svrljiga, Knjaževca, Zaječara, što je dobar znak, jer smo u tom vremenskom intervalu, i pre toga, imali niz neželjenih situacija, gde su se događale nezgode na toj pruzi.

Moje pitanje je, pošto je krenula rekonstrukcija, urađeno je tih, ja mislim blizu kilometar, jedan kilometar je urađen, možda i manje, pruga se radi od Matevačkog dela prema Svrljigu, ali radovi idu malo sporije, moje pitanje je da li je predviđena dinamika radova kojom će se dati mogućnost da se ta pruga uradi što pre, da ta pruga krene da funkcioniše?

Podsećam, a to svi znamo, da je ta pruga, što se kaže, žila kucavica za razvoj istočne Srbije, zato što preko te pruge ide veliki broj teretnog saobraćaja, velike količine tereta ili putnički saobraćaj. Sa druge strane, imamo i veliki broj nekih naselja koja se nalaze u tom delu pruge, koje nemaju drugi prevoz osim železnicama.

Znači, moje pitanje je da li će imati mogućnost da se ubrzaju radovi, da se to uradi što pre, da se pruga stavi u funkciju i normalno da to bude onako kako je projektovano, jer smo o tome govorili ranije?

Hvala još jednom Ministarstvu saobraćaja koje je pokrenulo i krenulo da se radi sa tom prugom, odnosno rekonstrukcijom pruge.

Još jedno pitanje, tiče se isto „Železnica Srbije“, konkretno jeste da sve lokalne samouprave koje se nalaze u delu te pruge ili u bilo kom delu gde ima putnih prelaza, lokalne samouprave imaju obaveze da plaćaju održavanje tih putnih prelaza. To je unazad godinu ili dve donesen zakon. Konkretno sada opština iz koje ja dolazim, a i Knjaževac, a i Zaječar, Bor, Negotin, gde ima veliki broj tih pružnih prelaza, iz budžeta izdvajaju velike svote novca, što je dosta problematično, zato što je to za te opštine opterećenje.

Kada uzmemo sa druge strane da u tom delu sada ne funkcioniše železnički saobraćaj, da se radi rekonstrukcija pruge, ja pozivam i pitam nadležne u „Železnici“, da li će se i sada naplaćivati održavanje tih pružnih prelaza, pošto vozovi sada tamo ne funkcionišu?

Bilo bi dobro da se što pre to stavi u funkciju, da se oslobode te lokalne samouprave koje imaju obaveze da plaćaju održavanje tih putnih prelaza, sve dotle dok se ne stavi u funkciju ta pruga i da krenu da idu brzi vozovi, da to bude kvalitetnije i bolje nego što je to bilo do sada.

To je još jedno pitanje.

Ja ću još jednom postaviti pitanje i „Putevima Srbije“. Konkretno, ja sam i unazad dva ili tri meseca govorio o problemu puta koji ide od istočne Srbije prema Nišu, prema auto-putu, gde je u ovom periodu sada predviđena izgradnja i naplatne rampe, što će dati mogućnost normalno da naši auto-putevi budu brži putevi, da ima veći prihod za budžet i Republike Srbije i za bolje održavanje puteva u svim opštinama, u svim krajevima.

Konkretno, pošto ta naplatna rampa bude izgrađena, pošto je sada u postupku izgradnje, moje pitanje još jednom „Putevima Srbije“ i Gradskoj upravi u Nišu, da li će se ući u postupak rekonstrukcije puta od nastavka Malčanske petlje prema Knjaževačkoj ulici?

Taj deo puta je u lošem stanju. Ja sam bio i sa direktorom „Puteva Srbije“, gospodinom Drobnjakom, razgovarali smo, gde je i on potencirao da se taj deo puta što pre rekonstruiše, da „Putevi Srbije“ uđu, da potpomognu Grad Niš, da se taj deo puta uradi, rekonstruiše, jer sutra svi mi koji dolazimo iz Svrljiga, Knjaževca, Zaječara, sa istoka Srbije, moramo proći tim putem zato što nema drugog.

Još jedno pitanje - da li postoji mogućnost, pošto postoji još jedna alternativa, gde je u Agenciji za urbanizam grada Niša napravljen projekat, to je jedan alternativni put kojim se ide od Malčanske petlje preko sela Prosek, prema Niškoj banji? To je još jedna alternativa za grad Niš.

Zahvaljujem se.

Uvažene kolege, ja ću kao i uvek do sada. Znači, vezano je za poljoprivredu. Više puta smo govorili ovde na Skupštini, a i na odborima. Konkretno, vezano je za komasaciju, završetak komasacije, za nastavak i u jednom delu pitanje je moje – kada će biti donesen novi zakon kojim ćemo stvarno dati veći akcenat u Zakonu o komasaciji, pošto zakonski predlozi koji su bili do sada su od ranijeg perioda?

Konkretno, komasacija, i bez komasacije za sve nas koji živimo ovde u Srbiji nema ni razvoja poljoprivrede. Imamo sada veliki broj gazdinstava, konkretno, to sada govorim ovim opštinama kao što je moja opština iz koje ja dolazim, opštinama na jugoistoku Srbije, koje imaju sada, što se kaže, manji broj je stanovnika, veći broj ljudi koji su nasledili te parcele, a mogućnost da se ljudi bave poljoprivredom jeste kada se ta komasacija uradi, odnosno da to bude dobrovoljno grupisanje zemlje. To je jedan od načina da se povećaju parcele.

Sa radom na komasaciji i donošenjem tih zakonskih akata mi moramo raditi u narednom periodu i da zajedno sa lokalnim samoupravama uđemo u postupak da se odradi što veći broj parcela, da parcele budu mnogo veće i da se kroz komasaciju reši i pravno imovinsko stanje, odnosno nasleđivanje, pošto smo svedoci da neke parcele, neke njive u našim krajevima još se vode na pradedove.

Znači, komasacijom ćemo sve te stvari rešiti. Rešićemo odvodnjavanje, rešićemo prilazne puteve i normalno dati mogućnost da se malo ozbiljniji ljudi bave poljoprivredom u opštinama kojima je, što se kaže, Bogom dato da se bave ljudi poljoprivredom, ali zbog nekih stvari koje su bile u prethodnom periodu gde su bile neželjene stvari, gde su bili ratovi, sankcije, a i posle 2000. godine znamo šta je sve odrađeno, da je to ono što je potrebno.

Znači komasacija, dobrovoljno grupisanje zemlje je akcenat za sve nas i ovde u Skupštini, normalno, i na lokalu, da se što veći broj ljudi uključi u to, da se pošto imamo veliki broj stručnih ljudi, imamo naše, što se kaže prijatelje koji su nam pomagali u nekoliko projekata koji su rađeni kao ogledni u nekim opštinama, gde je dalo rezultate, gde sada ljudi vide šta je komasacija.

Još jednom, moje pitanje je da li će se ubrzo naći u Skupštini novi zakon o komasaciji ili će to biti u okviru sada poslednjeg zakona, samo da se više stvari stave u tom delu i da se stavi akcenat na dobrovoljno grupisanje zemlje?

Još nešto za sve nas što smo hteli da radimo, mi na lokalu, u Srbiji, odnosno mi u malim opštinama jeste i rešavanje tih pravno imovinskih stvari kroz program komasacije, rešavanje prilaznih puteva do tih atarskih površina.

Normalno, jedno od velikih stvari jeste rešavanje problema starih ljudi i rešavanje problema na način da se obezbede ustanove koje će biti više prisutne kroz lokal za naša poljoprivredna gazdinstva, za naše ljude na selima, za naše ljude koji imaju problema i sa zdravljem i sa ljudima koji treba da ih obilaze, sa geronto domaćicama, zato što veliki broj mali opština kao što je moja opština odakle ja dolazim nema mogućnosti da sve te stvari finansira, već to moramo malo sistemski da radimo i kroz program, kroz Ministarstvo rada i socijalne politike, kroz ostale Vladine organizacije. Mi moramo staviti akcenat da su u tim područjima gde ima starih ljudi, da njima damo maksimalnu podršku i da tim starim ljudima obezbedimo sigurnu budućnost, odnosno da se njima olakša ono za šta su se borili.

Još nešto za sve nas koji živimo na jugoistoku Srbije, jeste akcenat na naše žene na selu, na naše ljude mlade koji ne samo da žive u selu, nego u tim malim opštinama, moramo svi zajedno sada kroz programe koje sada Vlada daje, kroz sve te stvari a i lokalne samouprave moraju više akcenta staviti da se obezbede uslovi, da tamo ljudi ostanu da žive u tim selima, da ostanu ljudi da žive u tim našim krajevima, jer samo tako možemo zaustaviti ovu migraciju kada se obezbede elementarni uslovi, putevi, kanalizacija, vodovod normalno, da u svakom selu postoji internet, da ima svuda izjednačenost snaga struje.

Jedna stvar, za sve nas što je bitno, zadrugarstvo. Program zadrugarstva, upošljavanjem tih naših ljudi u tim selima, da ostanu na svojim ognjištima i siguran sam da ćemo tada imati mogućnost da te naše opštine budu jače i da u tim opštinama može da se ostane da se živi uz upošljavanje, normalno, i stimulaciju koje država Srbija daje i oslobađanje novih radnih mesta za te privredne subjekte kroz programe koje daje Vlada Republike Srbije.

Još jednom, to su moja pitanja i mislim da je to, moramo akcenat staviti za nerazvijena područja, brdsko-planinska područja i jugoistok Srbije.

Zahvaljujem se, predsedavajući.

Uvažene kolege poslanici, ja bih postavio nekoliko pitanja Vladi i nadležnom Ministarstvu poljoprivrede. Konkretno, za određene smernice i stvari kojima se pomaže našim ljudima na terenu, našim ljudima koji žive u malim sredinama kao što je moja opština, brdsko-planinska područja.

Znači, konkretno pitanje Ministarstvu poljoprivrede, odnosno Vladi – da li će biti vrlo brzo donesena uredba o utvrđivanju dugoročnog programa mera za sprovođenje odgajivačkih programa u Republici Srbiji od 2020/002024 godine.

Te mere su i u prethodnom periodu bile od 2015/2019 godine. Donešena je na Vladi uredba. To je velika stvar i potreba za odgajivačke organizacije da u narednom periodu imaju planove i mogućnosti da preko svojih regionalnih tih odgajivačkih organizacija imaju mogućnost da svakom našem poljoprivrednom proizvođaču prenesu sve one potrebne stvari koje se dešavaju i kojim će Vlada Republike Srbije, ministarstvo nadležno za poljoprivredu imati mogućnost da daje subvencije, da daje pomoć, a da to naši ljudi mogu biti pripremljeni, a to možemo samo znati kada te naše poljoprivredne stručne službe na terenu budu više prisutne.

Ovim pitanjem sam hteo da ukažem i da što pre bude odrađeno zato što je taj program za te odgajivačke organizacije 2020/2024 godine vrlo bitan da bi poljoprivredne stručne službe polako pripremale svoj način rada, da obilaze gazdinstva. Već svi znamo da u prethodnom periodu svako poljoprivredno gazdinstvo i poljoprivredne stručne službe rade na terenu i sa tim ljudima obavljaju razgovore, daju smernice kako ko treba da radi.

Evo, sada je obnavljanje poljoprivrednih gazdinstava. Do kraja marta je rok da naši poljoprivredni proizvođači završe. To naše poljoprivredne stručne službe rade, recimo, i u Nišu i u Leskovcu i u svim delovima naše Srbije. Poljoprivredna stručna služba jeste vrlo bitna za razvoj naše poljoprivrede, za razvoj svih naših poljoprivrednih proizvođača zato što mislim da direktno su ljudi na terenu. Ljudi koji su stručni treba da prenesu sve te informacije i to da bude na pravi način i da se spuste na nivo onakav naš čovek razume i u Svrljigu i u Gadžinom Hanu i u Beloj Palanci i svim tim opštinama na jugoistoku Srbije.

Znači, uredba sigurno će biti doneta. Rok je da u toku ove godine to bude donešeno, ali ja sam hteo čisto da pitam i da sugerišem da ta uredba bude što pre odrađena i da naši poljoprivredni proizvođači, poljoprivredna stručna služba i odgajivačke organizacije mogu na terenu da se pripreme da rade.

Još nešto što je bitno za naše poljoprivredne proizvođače, o tome sam govorio, a tiče se ovih odgajivačkih stručnih službi, poljoprivrednih stručnih službi, za matičenje životinja za ona kvalitetna priplodna grla što se tiče malih sredina jugoistoka Srbija, tzv. marginalna područja. O tome smo govorili već sa našim poljoprivrede prošle nedelje i očekujemo da će se ti problemi rešavati za dobrobit naših poljoprivrednih proizvođača.

Meni je vrlo bitno i to i o tome sam govorio i ranije da naši poljoprivredni proizvođači koji se bave stočarstvom, a žive na jugoistoku Srbije u brdsko planinskim područjima da imaju istu mogućnost da se i kod njih može umatičiti i da bude kvalitetno priplodno grlo kao što je na severu naše zemlje, da na isti način naš Institut za stočarstvo, koji je krovna organizacija ovde u Srbiji, da može da vrednuje i da da mogućnost da i kod nas i u Svrljigu, u Beloj Palanci, u Gadžinom Hanu i u Babušnici, tim svim opštinama jugoistočne Srbije, brdsko-planinskim područjima da mogu isto kao na severu Srbije mogu da se kod njih umatiče ta kvalitetna priplodna grla, da to bude brže nego što je to do sada.

Inače, za jedno kvalitetnu priplodnu kravu koja bi od sutra imala mogućnost da dobije sredstva, kod nas je potrebno najmanje pet godina da bude tele pa do krave što se kaže, da to bude sutra vrednovano kvalitetno priplodno grlo, dok na severu to ide malo brže, čak možda za tri godine.

Na taj način mi bismo imali mogućnost da naši poljoprivrednici mogu na jugoistoku Srbije da brže okreću sredstva, da dobiju više sredstava i na taj način da razviju svoja poljoprivredna gazdinstva.

Još jednom, mislim da je potrebno da ove stvari usaglasimo, da damo veću podršku malim sredinama na jugoistoku Srbije a i ostalim delovima Srbije, da damo podršku stočarstvu, poljoprivredi, razvoju u malim područjima i normalno da stimulišemo rađanje u našim područjima, da se više izdvoji za naše žene na selu, da se više izdvoji za našu decu na selu.

Još jednom pitanja koja sam postavio jesu pitanja dobronamerna, korektna i mislim da je potrebno mi to da rešavamo da bismo spasili našu poljoprivredu i naše opštine koje su na jugoistoku Srbije, koje su brdsko planinska područja, a imaju šansu razvoja zato što je priroda dala sve, a mi tu prirodu moramo sačuvati. Hvala još jednom.

Zahvaljujem se, predsedavajući.

Kao i do sada, ja ću postaviti pitanja koja se tiču problema naših građana, sa akcentom na jugoistok Srbije, na brdsko-planinska područja, na naša sela. Konkretno pitanje Ministarstvu energetike, pošto lokalne samouprave na zahtev građana u svojim sredinama imaju potrebu da izgrade javnu rasvetu, da izgrade novu mrežu, nisko naponsku, i da bi to uradili, oni imaju potrebe i traže tehničku saglasnost od nadležnih institucije, gde je tu i elektrodistribucija. Kada oni podnesu zahtev, lokalne samouprave su tada uslovljene od elektrodistribucije da moraju tu elektromrežu, odnosno tu mrežu da daju u vlasništvo elektrodistribucije i na taj način, ukoliko to ne urade, oni ne mogu uraditi za građane tu elektromrežu, odnosno izgraditi javnu rasvetu. Ukoliko prihvate takav zahtev, tada lokalne samouprave krše Zakon o budžetskom sistemu, krše Zakon o javnoj svojini i imaće problema svi, odnosno oni koji rukovode lokalnom samoupravom.

Pitam nadležno ministarstvo, pošto se elektrodistribucija vodi, da je Zakonom o energetici to tako definisano, i moje pitanje je da se iznađe mogućnost da nema odgovornost ni rukovodstvo opštine, ukoliko po zahtevu građana želi da uradi nisko naponsku mrežu ili javnu rasvetu u nekim područjima gde to do sada nije bilo i da obezbede bolje uslove života za sve te građane, a normalno da niko nema odgovornost i da se ispoštuje elektrodistribucija, zato što oni to i rade. To je jedno pitanje.

Drugo pitanje isto Ministarstvu energetike. Konkretno, problem jugoistoka Srbije jeste da je loša elektromreža, loša instalacija, dotrajale bandere, što znači da je to rađeno 80-ih, 90-ih godina prošlog veka, da je napon slab, da je u nekim područjima na jugoistoku Srbije i 110, 120 volti.

Mislim da je tu potrebno što pre uraditi rekonstrukciju elektromreže, instalacija, jer je potrebno da svi građani, svi mi koji živimo na jugoistoku Srbije, živimo u seoskim područjima, da imamo iste mogućnosti, istu jačinu struje, jer isto i mi plaćamo tu struju, na isti način kao i oni koji imaju dobar napon, odnosno odličan napon i na taj način ti ljudi sutra mogu da obezbede sebi uslove da mogu da rade neki privatni posao. Imamo neka seoska područja u većem delu istočne Srbije, gde, recimo, imamo i opštinu Svrljig, Bela Palanka, Knjaževac, Boljevac, Gadžin Han i još takvih opština, gde su sela stara, gde je niskonaponska mreža urađena osamdesetih godina, da tu nije rađeno ništa i da je stanje, što se kaže, alarmantno.

Moje pitanje je - kada će se ući u postupak da se uradi kompletna rekonstrukcija elektroinstalacija elektromreže na jugoistoku Srbije u našim područjima koja sam sada naveo i da svi naši građani koji tamo žive imaju istu mogućnost da sutra, kada neki čovek želi da se bavi nekom poljoprivrednom proizvodnjom i žele da uključi, recimo mlin čekićar, da on to može da uradi, jer toliko je slab napon da to nije moguće?

Isto veliki problem su i bandere koje su dotrajale, koje su stare i voleo bih da mi to što pre uradimo i da to što pre završimo, da ljudi na jugoistoku Srbije imaju mogućnost da tamo nastave da žive i čak da se neko doseljava zato što je priroda dala sve, ima mogućnosti da se bavi poljoprivredom, zdrava sredina i sada na ovaj način da pojačamo i da obezbedimo bolje uslove, a normalno tu se mora postaviti internet, komunikacija zato što svi želimo da idemo, što se kaže, u bolju budućnost.

Još nešto, moram da kažem nešto pohvalno za ljude koji rade u Elektrodistribuciji, ljude koji rade na ovim poslovima, to su teški poslovi, da 2014. godine, kada je bila velika zima, kada je bio veliki sneg, kada su bili ledolomi, tada je ispao veliki problem, došlo je do ispadanja i visokonaponske mreže i niskonaponske mreže, gde je uz podršku naše Vojske, uz podršku svih, uz podršku svih ljudi koji rade u Elektrodistribuciji i Zaječar i Niš i okolnih, da su oni nadljudskim naporima uspeli da sve stave u funkciju i da na taj način obezbede uslove za …

Zahvaljujem se, uvažena predsednice Skupštine.

Kolege poslanici, ja ću kao i dosad postaviti određena pitanja koja se tiču konkretno problema naših građana, naših poljoprivrednih proizvođača i ljudi koji žive na selu, od sela i na jugoistoku Srbije.

Ovo moje pitanje je usmereno ka Ministarstvu saobraćaja, „Putevima Srbije“, a i gradu Nišu. Inače, moje pitanje se tiče konkretno rekonstrukcije izgradnje dela puta, koji ide od kraja ulice Knjaževačke. Oni koji žive u tom kraju znaju ulicu Knjaževačku i znaju taj deo. To je gradska opština Pantelej, a taj deo puta je bio do 2010. godine u nadležnosti „Puteva Srbije“. Inače to je bio državni put i u to vreme vlast koja je vodila i državu i vodila grad Niš je taj put prebacila na nadležnost grada Niša, da grad Niš radi i rekonstruiše i održava taj deo puta, što je bila još jedna od grešaka te vlasti koja je u to vreme vladala.

Ovaj deo puta koje sam malopre pomenuo, to je završetak Knjaževačke ulice prema Mačvanskoj petlji, tu je blizu šest kilometara dužina tog dela puta i vrlo je frekventan put. Unazad 20 godina taj deo puta je loše održavan, nije urađeno ništa i u katastrofalnom je stanju. Udarne rupe, velike, i mislim da je za sve nas koji živimo na jugoistoku Srbije, za sve one koji žive na teritoriji grada Niša, koji žive u Svrljigu, Knjaževcu, a dolaze do Niša, bitno je da se taj deo puta što pre rekonstruiše, uradi, a mislim da bi bilo najbolje za sve nas koji tamo živimo da preduzeće „Putevi Srbije“ ponovo preuzme gazdovanje nad ovim delom puta, jer je to najlakše i najbolje i da se taj put održava na najbolji način.

Inače, dužina, rekao sam, je oko šest kilometara. Vrednost tih radova bila bi oko 170 miliona dinara i izgradnjom, rekonstrukcijom tog dela puta bilo bi za sve ljude koji tamo žive, ima ljudi koji žive u selu Malče, selo Matejevac, Donja Vrežina, Pasjače i oni koji žive u Svrljigu, jer veliki broj mojih Svrljižana živi i radi u Nišu, ali dolaze u Svrljig, obilaze naša sela, to važi i za ljude iz Knjaževca, koji žive u Nišu, imaju svoje porodice, da taj deo puta što pre završimo.

Inače, nešto što je vrlo bitno, a to svi moramo da znamo, radi se i naplatna rampa u delu Malčanske petlje i kada ta naplatna rampa bude završena, tada će biti obaveza svakog onoga ko želi da ide na autoput da plati tu putarinu, što je normalno. Sa druge strane, veliki broj naših ljudi koji sada putuju od Svrljiga, Knjaževca, idu prema Nišu, idu tim delom autoputa zato što je ovaj put u veoma lošem stanju. U ovom delu puta ima veliki broj privrednih subjekata, koji su veoma aktivni, koji odlično rade i još jednom bih zamolio i pozvao nadležne u „Putevima Srbije“, zamolio bih nadležno Ministarstvo saobraćaja, a i grad Niš da se što pre uđe u proceduru i da se obezbede sredstva za rekonstrukciju, kompletnu rekonstrukciju ovog dela puta, jer je stvarno bitan za sve ljude koji tamo žive, koji tamo funkcionišu, za one poljoprivredne proizvođače koji idu u svoja sela, koji idu do Niša, bave se proizvodnjom određenih poljoprivrednih proizvoda, a u Nišu na pijaci prodaju.

Sa izgradnjom ovog dela puta biće stvarno velika relaksacija za sve one koji tamo žive, a ujedno, još jednom, napominjem, da će u 2019. godini biti izgrađena naplatna rampa u delu Malčanske petlje i ta naplatna, normalno, iziskuje veća sredstva za sve one koji bi išli preko autoputa, kao što to sada rade.

Siguran sam da će nadležno ministarstvo i „Putevi Srbije“ iznaći mogućnost, jer vidim da u budžetu 2019. godinu ima velikih ulaganja u infrastrukturu, u izgradnju, što je dobro za sve nas, da taj deo puta završimo. Dobro je za one ljude koji žive u Nišu, dobro je za one ljude koji žive u Svrljigu, a rade u Nišu, za one iz Knjaževca, jednostavno za svakog meštanina u gradu Nišu je taj put vrlo bitan i izgradnja tog dela puta je za sve nas neophodna.

Još jednom, siguran sam i imam veliko poverenje u našu premijerku, u predsednika Srbije i očekujem da će se ovo završiti. Hvala još jednom.

Zahvaljujem predsednice Skupštine.

Postavio bih nekoliko pitanja konkretno Ministarstvu ekologije, pošto dolazim iz kraja gde je životna sredina veoma lepa, gde ima stvarno velika šansa za razvoj i turizam i svega ostalog.

Moje pitanje se tiče konkretno grada Niša, pošto znamo da u prethodnom periodu 2010. godine, tadašnje Ministarstvo ekologije je opredelilo 20 miliona dinara za rešavanje problema otpada, ostataka u kompleksu Elektronske industrije u Nišu.

Inače, Elektronska industrija u Nišu je formirana 1948. godine. Znači, 70 godina ima do sada. Do 2000. godine elektronska ima blizu 25.000 radnika, ali posle 2000. godine, dešavale su se loše stvari, gde je počelo da se gubi, da nestaju radnici, da nema posla, ali u kompleksu Elektronske industrije u Nišu ostale su loše, otrovne hemijske supstance u bilo kom agregatnom stanju, da li je tečno, da li je vazduh, da li je čvrsto agregatno stanje, to sve nije dislocirano. Godine 2010. opredeljeno je 20 miliona dinara da se to dislocira i do današnjeg dana to nije urađeno.

Mislim da to stvarno nije dobro, jer za sve građane koji žive u tom delu, te hemijske supstance mogu praviti štetu i biti loše i za životnu sredinu i za sve one koji tamo žive i mislim da bi trebalo što pre to rešiti.

Mene stvarno interesuje zašto to tada nije urađeno, gde su ta sredstva koja su opredeljena?

Inače, načelnica okruga Draga Spirovska je na inicijativu određenih građana ponovo potencirala da se taj problem reši, jer smo svedoci, privatizacija je urađena kako je urađena. Tamo je to ostalo nezaštićeno, ta hemijska supstanca i taj otrovni materijal i bilo bi dobro, ukoliko postoji mogućnost, da zajedno sa načelnicom okruga sa Dragom Spirovski, koja se stvarno trudi da na svaki način obezbedi što bolje uslove za život svih građana na teritoriji nišavskog okruga, a i samog Niša, da se obezbede sredstva u budžetu za 2019. godinu i da konačno se dislociraju te otrovne supstance koje štete životnoj sredini, a i svim ljudima mogu štetiti koji tamo žive. To je jedno pitanje.

Voleo bih da mi se odgovori šta je sa tim novcem koji je dobije 2010. godine, da li je upotrebljen, gde je upotrebljen i zašto nije urađeno?

Pošto ovih dana u mom kraju odakle ja dolazim ima velikih požara, veliki problem, moje pitanje je Lovačkom savezu Srbije, pošto imamo dosta naših lovaca koji su aktivni u zaštiti životne sredine, a konačno sada je urađen izbor u Lovačkom savezu Srbije, čestitao bih novom rukovodstvu, Bratislavu Ćirkoviću, kao predsedniku Lovačkog saveza Srbije i pozvao bih ga da, zajedno sa svojim Lovačkim savezom, učestvuje sa svima nama u gašenju požara, u zaštiti životne sredine, jer je svima nama bitno koji živimo tamo na jugoistoku Srbije. Bratislav Ćirković je iz Niša i sada je predsednik Lovačkog saveza Srbije da zajedno sa prethodnim predsednikom, zajedno rade na tome da se učestvuje u gašenju požara, da se pomogne našim ekipama koje su na terenu i da zajedno sa šumarima, sa ljudima koji rade u šumi, da radimo svi zajedno, da se spasimo, što se kaže, jer je stvarno veliki problem kada je požar, a sada je kod nas to velika vatra.

Još jedno pitanje i podrška Lovačkom savezu Srbije da se uključi u svim ovim stvarima, da štitimo našu životnu sredinu i da se zaštitimo od požara i neželjenih dejstava vatre i svega ostalog. Hvala još jednom.

Zahvaljujem se.

Postavio bih jedno pitanje baš iz delokruga naših sredina. Pošto smo imali skoro zakon, gde je bio naš ministar ekologije, gde smo govorili o problemima ekologije, ja bih sada postavio pitanje Ministarstvu ekologije i nadležnom sektoru za vanredne situacije. Konkretno, tiče se demontiranja radioaktivnih gromobrana koji se nalaze na teritoriji grada Niša.

Inače, svedoci smo da veliki broj naših građana ima dosta zdravstvenih problema, svedoci smo da ti problemi ne znamo od čega dolaze, ali mi bismo želeli da znamo. Pošto znamo da je 2009. godine donesen Zakon o zaštiti od jonizujućih zračenja, u okviru koga je bila odredba da se do kraja 2014. godine moraju demontirati svi radioaktivni gromobrani, imam informacije da su u tom periodu, 2009-2010. godine, bila obezbeđena sredstva iz budžeta Republike u budžet grada Niša da se demontiraju ti radioaktivni gromobrani. Kao što znamo, to do sada nije urađeno.

Prošli su svi rokovi, verovatno su sredstva potrošena nenamenski, a i dalje su gromobrani prisutni. To su stvarno radioaktivni gromobrani koji su veoma štetni i bilo bi dobro da Ministarstvo ekologije ili neka druga institucija iznađe mogućnost da se obezbede sredstva za demontiranje tih radioaktivnih gromobrana sa teritorije grada Niša i okoline, jer mi želimo na taj način da obezbedimo zdravu životnu sredinu, da obezbedimo sigurnije zdravlje ljudi, a s druge strane da to bude urađeno što brže i da na taj način svi mi koji tamo živimo, živimo slobodnije i da živimo sigurno.

Inače, ja sam se malo i raspitao, naknada za demontiranje tih radioaktivnih gromobrana košta blizu 300 hiljada dinara i to rade samo kuće, recimo kuća „Vinča“, Institut „Vinča“ bi to mogao da uradi i ta sredstva bi trebala da se obezbede.

Nadam se da ću imati što pre informaciju šta je urađeno sa tim novcem koji je bio obezbeđen za demontiranje tih gromobrana u periodu 2009. godine i konačno da obezbedimo sredstva i iznađemo mogućnost da se ti gromobrani demontiraju, obezbedi sigurnost i ono što je potrebno, a ima ih blizu 30-ak. Ima ih i na stambenim objektima, ima ih i na privrednim subjektima koji su neki u stečaju, pa se ne zna ko je vlasnik, zato što ih ima 10 ili 12 koji su možda kupili neki objekat gde se nalazi taj radioaktivni gromobran. Baš zbog toga, možda, i ne mogu se ukloniti, jer bi to trebalo da urade ti privredni subjekti gde se nalazi taj gromobran ili vlasnik zgrade.

Zbog toga mi moramo obezbediti ponovo sredstva da se ti gromobrani dislociraju, pomere, da se stavi gromobran koji nije štetan, koji nikome sutra ne može praviti štetu. Siguran sam da ćemo imati tu mogućnost da to uradimo što pre.

Inače, načelnica okruga Dragana Sotirovska je u prethodnom periodu pokušavala više puta. Ja se još jednom njoj zahvaljujem na inicijativi, jer se ona stvarno svim srcem zalaže da se obezbede bolji uslovi života za sve građane na teritoriji Nišavskog okruga.

Još jedno pitanje moje jeste – kada će se demontirati radioaktivni gromobrani koji se nalaze na teritoriji grada Niša, na teritoriji Nišavskog okruga i da se proveri šta je sa tim sredstvima koja su u prethodnom periodu plaćena i gde su otišla ta sredstva?

Još jednom se zahvaljujem. Siguran sam da ćemo imati mogućnost da, kada to rešimo, imamo zdraviju budućnost za sve nas koji živimo na teritoriji jugoistočne Srbije. Hvala još jednom.

Postavio bih nekoliko pitanja iz delokruga vezano za bazu za poljoprivredu baš zato što je poljoprivreda nešto što se tiče nas koji živimo na jugoistoku Srbije, velika šansa za razvoj tog dela.

Pitanja su usmerena Ministarstvu poljoprivrede, Upravi za veterinu – da li je u prethodnom periodu, pošto smo svedoci da je blizu naše granice sa Bugarskom, Rumunijom, prisutna afrička svinjska kuga, da li su kod nas pokrenute određene aktivnosti koje bi sprečile dolazak te zarazne bolesti za koju nema vakcina?

Ja sam u toku prethodnih desetak dana bio sa prisutnim direktorom u Veterinarskom institutu u Nišu, dr Milošem Petrović i kolegama veterinarima koji su imali inicijativu da formiraju krizni štab i gde je sada veliki broj veterinarskih stanica, koje su prisutne u tom delu jugoistoka Srbije, spremno i aktivno obilaze teren i prate situaciju vezano za afričku svinjsku kugu.

Inače, to je zarazna bolest. Kao što sam rekao malopre, nema vakcine. Ukoliko, nedaj Bože dođe, do nas u Srbiju, to je samouništavanje svih svinja. Zato ja pitam Upravu za veterinu da li će imati mogućnosti da se kroz neki budžet obezbede sredstva za veterinarske stanice koje će biti aktivne u praćenju stanja kod nas, vezano za svinjarstvo, a normalno i za ostale vidove stočarstva? Da li će biti neka mogućnost da im se obezbede sredstva da rade na terenu, da obilaze i da aktivno prate stanje?

Inače, mogu i jednu stvar vrlo bitnu da kažem, da Veterinarski institut u Nišu, na čijem čelu je direktor Miloš Petrović, jeste, to svima kažem, najbolji institut u Srbiji, gde se pokazao veoma aktivan, moćan i snažan kada je uspeo da zaustavi zajedno sa svim veterinarima u Srbiji, na jugoistoku Srbije, kada su uspeli da zaustave širenje nodularnog dermatitisa, to je krgavost goveda.

Znači, to je zarazna bolest koja je bila prisutna kod nas 2014, 2015. godine, kada su naši veterinarski radnici, nije bitno da li su veterinari, da li su tehničari, bili svuda na terenu, radili na terenu i uspeli da zaustave širenje te zarazne bolesti, koja je stvarno bila veoma aktivna, ali na konto toga Uprava za veterinu i naši veterinari su dobili i veliku pohvalu iz Brisela zato što su uspeli da se spreči širenje zarazne bolesti u ostalim delovima Evrope i na Balkanu.

Znači, velika podrška veterinarskoj struci, mislim da bi trebalo da bude još više, jer svedoci smo da bez jakog stočarstva nema ni razvoja poljoprivrede, a bez veterine nema nam sigurno ni zdravlja životinja, a gde nema zdravlja životinja nema ni zdravlja ljudi.

Pozvao bih sve nadležne u Ministarstvu poljoprivrede da u narednom periodu stave veći akcenat na ljude, na veterinare, na veterinarske stanice, na veterinarske ambulante, koje rade ovako na suzbijanju zaraznih bolesti, da im se obezbede sredstva za gorivo, prevoz za prevoz, da mogu da odu na teren da vide, da obiđu, a vi svi znate ili veći broj ljudi zna da veliki broj opština na jugoistoku Srbije, kao što je moja opština Svrljig, Bela Palanka, Gadžin Han i ostale opštine koje su veoma razruđene, gde je staračka populacija ljudi prisutna i gde je veterinarska noga treba da kroči do svakog domaćinstva. Ima jedna kuća i naredna kuća, sledeća kuća je na recimo tri kilometara, pa zbog toga pitam, da li će Uprava za veterinu imati mogućnost da obezbede sredstva za veterinarsku službu, za veterinarske radnike?

Inače, jedna stvar što je urađena veoma loše, a to je privatizacija veterinarske struke, veterinarske službe u Srbiji, koja je urađena 2000. godine. To je nešto najgore što se moglo desiti u Srbiji. Najgora privatizacija koja je urađena.

Zato, ja još jednom pozivam Upravu za veterinu, Ministarstvo poljoprivrede, da se stavi veći akcenat i obezbede više sredstava, a po mogućnosti ovo što govorim možda će nekim kolegama posebno biti smešno, pozvao bih Upravu za veterinu da pokuša da promeni pravilnike. Inače, da neki stočar iz Svrljiga ili iz Bele Palanke želi sutra da proda tele, a kod nas je praksa u našim malim opštinama, malim sredinama, da se tele prodaje na tri-tri i po meseca, najviše četiri meseca, taj čovek koji bi želeo da proda tele, on to ne može da uradi pre tri meseca, već mora da sačeka da se tele vakciniše od plavog jezika, da se uradi revakcinacija i tek posle četiri – četiri i po meseca taj čovek može da proda tele.

U međuvremenu, to tele poraste, izgubi cenu, zbog toga je to velika šteta za te naše poljoprivredne proizvođače. Hvala.

Zahvaljujem, uvažena predsednice Skupštine.

Postavio bih nekoliko pitanja, konkretno za jugoistok Srbije, za razvoj jugoistoka Srbije, što se tiče turizma. Još jedno bih postavio pitanje nadležnom ministarstvu vezano za put koji ide od Svrljiga do Stare planine, gde ima stvarno veliki broj putnika koji dolazi na Staru planinu, gde imamo veliki problem sa nepokrivenošću internetom, mobilnom telefonijom, pa je moje pitanje usmereno – kada će se u tom delu uraditi mobilna telefonija, releji, da mogu u svakom trenutku putnici, budući turisti koji dolaze na Staru planinu, a idu preko Svrljiga, gde je put stvarno urađen najsavremenije, gde ima veliki broj lepih destinacija gde ljudi mogu da dođu i da probaju kvalitetnu hranu, zdravu hranu, da se tu uradi internet, da ima mobilna telefonija i da konačno svi oni koji žele da odu od Niša, preko Svrljiga do Stare planine, da mogu da imaju slobodu, da u svakom trenutku mogu da pozovu svoje, da pošalju slike, da vide lepote našeg kraja? Ja uvek govorim da je Svrljig najlepša opština u Srbiji.

Stara planina jeste nešto najlepše. Direktor hotela, gospodin Karadžić, zalaže se svim srcem da se stave u funkciju svi kapaciteti, ali sada je potrebno da mi malo i potpomognemo da se to pokrije mobilnom telefonijom, internetom. A, evo, ima i zainteresovanih firmi, koje rade neke slične stvari. Recimo, jedna od njih jeste „Ekse net“, koji se sam ponudio da napravi na svakom desetom, petnaestom kilometru neko internet drvo, gde mogu u svakom trenutku ljudi da koriste to za potrebe, ono što je najbitnije, da mogu da se čuju sa svojima i da pokažu slike i informacije i iz Svrljiga, Knjaževca, Sokobanje, Niša, do Stare planine.

To je za sve nas koji tamo živimo vrlo bitno i to je dosta veliki problem, a problem koji je bio za nas najbitniji i urađen je, a to je prilazni put koji ide od Svrljiga prema Staroj planini.

Još jedno pitanje u tom delu, što se tiče razvoja privrede i poljoprivrede, je da li će se nastaviti, to je Ministarstvo bez portfelja, gospodina Krkobabića, da li će se nastaviti sa tendencijom razvoja zadrugarstva? Jer, svedoci smo da kroz razna zadrugarstva imamo veliku šansu razvoja naše poljoprivrede i razvoja jugoistoka Srbije, gde kroz udruživanje, kroz zadrugarstvo, kroz stimulacije koje daje država Srbija, imamo mogućnost da razvijamo i stočarstvo i proizvodnju lekovitog bilja i sve ostale poljoprivredne proizvodnje, jer samo udruživanjem imamo šansu da vratimo osmeh našim poljoprivrednim proizvođačima koji žive na jugoistoku Srbije.

Još nešto, za mene isto vrlo bitno, pošto ja jesam iz Svrljiga, ali je meni Niš centar. I, evo, sutrašnjeg dana, to je za sve nas koji živimo na jugoistoku Srbije veoma bitno, sutra se ispunjava obećanje koje je gospodin Vučić rekao i to je nešto najbolje za sve nas koji živimo tamo u tom kraju. Otvaraju se sutra dve firme. Jedna od tih firmi je „Cumtobel“, to je firma koja proizvodi led rasvetu. To je najjača i najbolja firma za proizvodnju led rasvete, koja će uposliti u početku preko 300 ljudi. Druga firma, to je filipinska firma „Imi“, koja radi autodelove, koja će uposliti preko 1.500 ljudi za naredne dve ili tri godine.

Za sve nas koji živimo tamo, to se nalazi blizu naše opštine Svrljig, u delu prema Niškoj banji, za sve nas koji živimo tamo, to je uopšljavanje novih radnih mesta i ovim načinom koji je gospodin Vučić rekao, obećao i sada završava to obećanje, sutra će biti otvaranje, znači, Niš će imati mogućnost da zaposli. Što je najbitnije, tu će se zaposliti ljudi koji su visokoobrazovani, ljudi koji će sutra dati mogućnost da iskažu svoje znanje koje su naučili na fakultetu. Niš je stvarno univerzitetski grad. Mogu da kažem, jesam iz Svrljiga, ali mi je Niš u srcu i Nišlije. I kao predsednik USS, zahvalio bih se našem predsedniku Vučiću, koji svojim angažovanjem stavlja veliki akcenat razvoju jugoistoka Srbije, razvoju malih opština, razvoju Niša, kao centra jugoistoka Srbije.

Još jednom, svim našim pravoslavnim vernicima bih poželeo da čestitam današnji dan, to je slava Krstovdan. To je veliki dan za sve nas, to je crveno slovo i svim poljoprivrednim proizvođačima želim zdravlja, sreće, uspeha i da im ova godina bude rodna i blagorodna, kako na njivi, tako i u kući.

Zahvaljujem se predsedavajući.

Postavio bih nekoliko pitanja iz delokruga nerazvijenih područja na jugoistoku Srbije.

Prvo pitanje konkretno je usmereno potpredsedniku Vlade, gospodinu Rasimu LJajiću, Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacije, a prvo bih se zahvalio predsedniku Vučiću sadašnjem, a prethodnom premijeru države, za put koji je završen od Svrljiga prema Staroj planini, za put koji je bio veoma bitan za sve građane koji žele da odu do Stare planine, a najbolja destinacija jeste taj put koji ide, onaj ko dolazi sa strane do niškog aerodroma, preko niškog aerodroma, preko magistralnog puta do Svrljiga, preko Svrljiga do Stare planine.

Ovim želim da obavestim sve ljude koji žele da odu do Stare planine, da obiđu hotel Resort, da obiđu lepote, biser turizma. To je taj deo Srbije koji je stvarno nešto najlepše. Može se sada doći, taj put je urađen, da je put u odličnom stanju. Ali, moje pitanje je bilo i u delu, kada će se obezbediti i pokrivenost mobilnom mrežom, internet mrežom, baš zbog toga što svi znamo da stvarno ima veliki broj turista koji sada dolazi i ide prema Staroj planini, ali problem je nedostupnost mreže, a samim tim to je i još jedna potreba koju moramo završiti da obezbedimo preko nadležnog ministarstva, preko operatera da se obezbedi pokrivenost mreže u celom delu puta, jer ćemo na taj način stvarno imati mogućnost ne samo da ljudi mogu komunicirati, da se mogu naći na svakom mestu, kvalitetni poljoprivredni proizvodi, koji su u tom kraju veoma transparentni, dobri, odlični, kao što je Svrljiški belmuž u okviru koga je formirana organizacija „Belmužijada“. To je nešto turističko-poljoprivrednog karaktera koja će biti unazad, za nekoliko dana u Svrljigu, odnosno 3, 4. i 5. avgusta. Pozvao bih sve ljude da dođu, da obiđu opštinu Svrljig, da odu do Stare planine, do hotela Resort koji je stvarno nešto najlepše. Očekujem da ćemo zajedno sa direktorom Karadžićem, hotela Resort imati mogućnost da u narednom periodu obezbedimo još smeštajnih kapaciteta, jer moja želja jeste i želja svih naših građana na jugoistoku Srbije, da se Stara planina razvija, da se radi, a nadam se da će nadležno ministarstvo i potpredsednik Vlade, gospodin LJajić imati mogućnost da dođe do Svrljiga, da ode do Stare planine. Pozvao bih ga ovako javno da dođe i na „Belmožijadu“. To je turističko-privredna organizacija i manifestacija gde će biti preko 100.000 ljudi za tri dana. Na tom mestu se mogu videti kvalitetni proizvodi, domaća radinost, sportske aktivnosti i to je sve ono što naša Srbija, naš narod, naši seljaci neguju i poštuju, uvažavaju. Na jednom mestu se mogu kvalitetni proizvodi i probati, jer smo svedoci da nam je priroda dala sve, da u malim opštinama kao što je Svrljig, Bela Palanka, Gadžin Han, Merošina, Sokobanja, Knjaževac i veliki broj malih opština na jugoistoku Srbije imaju mogućnost da se bave poljoprivrednom, a kada se bavimo poljoprivredom kroz ovakve organizacije, kao što je „Belmožijada“, kao što je seoski turizam, kao što je lovni turizam, kao što je hotel Resort na Staroj Planini, sa direktorom Karadžićem na čelu. To je velika šansa da se poljoprivreda razvija. Da bi se razvijala poljoprivreda potrebni su i povoljni krediti.

Postavio bih pitanje direktoru Poštanske štedionice, gospodinu Kekiću, pošto Poštanska štedionica je jedna naša državna banka koja stvarno stavlja veliku pažnju na nerazvijena područja, na male opštine, jer smo svedoci da veliki broj malih opština kao što je bila i moja opština Svrljig, kao što je i Babušnica i još dosta takvih opština, nemaju svoje banke. Zbog toga je tu Poštanska štedionica koja svojom politikom želi da pokrije svako selo, svaku opštinu, da svojim povoljnim kreditima da mogućnost da se i male opštine razvijaju, jer bez kvalitetne banke, bez povoljnih kredita, a ovo govorim stvarno iz srca, Poštanska štedionica na čelu sa gospodinom Kekićem daje veliku podršku razvoju poljoprivrede, kvalitetni uslovi su tamo.

Još jedno pitanje – da li država Srbija i Ministarstvo poljoprivrede kroz program kreditiranja i subvenciju kredita daje subvenciju i povraćaj kredita za one klijente koji uzimaju kredite za poljoprivredu preko Poštanske štedionice?

Ja mislim da mi svi koji smo tu želimo dobar razvoj jugoistoka Srbije, razvoj poljoprivrede i zbog toga još jednom kao čovek koji dolazi iz jedne male opštine, iz najlepše opštine u Srbiji, Svrljiga, ispred Ujedinjene seljačke stranke…

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.

Kao i do sada, postaviću određena pitanja koja se tiču naše poljoprivrede, naših sela na jugoistoku Srbije, a, normalno, i u celoj Srbiji. Konkretno sada pitanje jeste vezano za poljoprivredu, ali više za seoski turizam, odnosno za turizam.

Pitanje direktoru hotela rezort, državnog kompleksa rezort „Stara planina“, gospodinu Goranu Karadžiću, konkretno – da li je u zimskoj sezoni kapacitet hotela bio popunjen i da li je bilo mesta za još gostiju?

Još jedno pitanje direktoru hotela – da li će se u narednom periodu izgraditi još kompleksa hotela, jer tamo ima mesta gde može to da se uradi? Imam informacije da postoji veliki broj zainteresovanih investitora koji bi gradili hotele na Staroj planini.

Inače bih hteo da kažem da Stara planina jeste biser i lepota našeg jugoistoka Srbije, gde dolazi veli broj turista iz cele Srbije. Mogu da kažem da od niškog aerodroma preko Svrljiga je najbrža destinacija i još nešto što je vrlo bitno za sve ljude koji će ići na Staru planinu, da vide lepote Stare planine, put je sada urađen, ostalo je još nekoliko kilometara koji se sada završavaju. Putevi Srbije završavaju regionalni put, sve je odrađeno preko Svrljiga, sada se radi od Svrljiga, od Kalne prema Staroj planini, to je 6,5 kilometara, ostalo je još nekoliko dana, pošto zbog vremenskih uslova nije asfaltirano, što znači da ljudi koji žele da odu na Staru planinu mogu da odu zato što je put u dobrom stanju.

Još nešto je vrlo bitno, najbrža destinacija jeste preko Svrljiga, ali radi se i put od Knjaževca prema Staroj planini i iz Pirota prema Staroj planini. To je za sve nas koji tamo živimo velika šansa, jer razvojem turizma, izgradnjom novih kapaciteta, smeštajnih kapaciteta, ulaganjem u Staru planinu kroz izgradnje hotela, to će biti velika šansa za razvoj svih, a stvarno sam čuo da postoji veliki broj investitora koji žele tamo da grade svoje objekte.

Gospodin Karadžić, direktor državnog hotela rezort, je čovek koji svojom željom i entuzijazmom da se uspe, on kao da je rođen tamo, u našem kraju, stvarno želi da hotel Stara planina privuče što veći broj gostiju. Inače, to mogu da kažem, zato što je to blizu Svrljiga, velika šansa za razvoj poljoprivrede, velika šansa za razvoj seoskog turizma, jer svi turisti koji sada idu preko Svrljiga, odnosno neke druge destinacije, znači najbrže je preko Svrljiga, imaju mogućnost da probaju naše specijalitete, iz našeg kraja – svrljiški sir, svrljiški belmuš, svrljiški kačkavalj, svrljišku jagnjetinu i ostale proizvode koje ljudi imaju iz Knjaževca, Bele Palanke, Sokobanje i opština koje mogu i žele tamo da daju svoje proizvode.

Znači, pitanje je da li će se izgraditi još hotela na Staroj planini, zato što je to velika šansa?

Normalno, kao poslanik ću dati podršku ljudima u menadžmentu hotela rezort Stara planina i gospodinu Karadžiću, zato što stvarno taj posao radi punim srcem i to radi iskreno i pošteno.

Još nešto što bih pitao, a pošto govorimo sada o jugoistoku Srbije, pitao bih „Železnice Srbije“ da li će se ući u postupak rekonstrukcije pruge od Niša, Svrljiga, Knjaževca, Zaječara, desno preko Vražogrnca, do Negotina, Prahova, pošto znam da se krenulo sa rekonstrukcijom pruge od Požarevca prema Majdanpeku? Tu je već počelo da se radi i mi smo unazad nekoliko dana, desetak dana, na moju inicijativu imali smo sastanak u opštini Svrljig gde su bili predstavnici grada Zaječara, gospodin Ničić, čovek koji je stvarno željan da se ta pruga uradi, i gospodin Đokić, predsednik opštine Knjaževac. Bila je načelnik okruga Dragana Sotirovska i predsednica opštine Svrljig i ljudi predstavnici „Železnice Srbije“.

Na tom sastanku doneseni su konkretni zaključci gde se traži od „Železnica Srbije“ da se što pre uđe u postupak rekonstrukcije pruge. Postavio sam to pitanje i sada postavljam pitanje „Železnicama Srbije“ – da li će se u toku ove godine ući u postupak rekonstrukcije pruge od Niša, preko Svrljiga, Knjaževca? Znam da je i potpredsednica Vlade gospođa Zorana Mihajlović rekla na samom zasedanju da će pruga biti rekonstruisana.

Inače, na tom sastanku su bili predstavnici firmi „Mindi“ i „Svrljig“, koji žele da daju najpovoljniju cenu na tenderu za betonske pragove, da se zamene oni koji su loši, ima 170.000 pragova na toj pruzi od Niša do Zaječara. Izgradnjom te pruge, koja je stvarno za sve nas vrlo bitna, koja je građena unazad 100 godina, gde je Milutin Milanković, čovek koji je gradio određene mostove koji su i sada primer za sve.

(Predsedavajući: Privodite kraju, kolega Miletić.)

Još jednom bih se unapred zahvalio ljudima još nešto bih rekao, a to je vrlo bitno, da je „Železnica Srbije“ po prvi put raspisala konkurs za prijem 25 železničkih radnika, što je znak da će pruga biti rađena, da će biti urađena i da će biti mnogo veći kapacitet saobraćaja. Hvala još jednom.