Zahvaljujem.

Ja bih danas postavio pitanje što se tiče svih nas ovde u Srbiji, pošto svi znamo da Srbiji treba nataliteta, da treba rađanja i naš predsednik gospodin Vučić je nagovestio i donošenje zakona koji će stimulisati rađanje u Srbiji.

Postavio bih pitanje Vladi Republike Srbije i Ministarstvu koje vodi dr Slavica Đukić Dejanović – kada će se ući i kada će doći taj zakon ovde u Skupštinu, ono što je govorio naš predsednik Vučić, da svako rođeno dete u narednom periodu ima 100.000 dinara, da svako drugo rođeno dete u Srbiji ima dve godine po 10.000 dinara, da svako treće dete rođeno u Srbiji ima pravo na 10.000 dinara narednih 12 godina i svako četvrto dete u Srbiji da ima 10.000 dinara narednih 18 godina. To je nešto što je za sve nas vrlo bitno, jer stvarno Srbiji treba pomoć oko nataliteta, oko rađanja.

Evo, ja dolazim iz opštine koja je demografski najugroženija u Srbiji, iz opštine, iz kraja gde ima mnogo veći broj ljudi koji umru, a mnogo manji broj njih se rodi. Tako da, siguran sam da ćemo ovakvim pristupom, donošenjem ovog zakona stvarno imati mogućnost da obezbedimo i stimulišemo rađanje naše dece, da zaustavimo gubljenje u tim našim krajevima u jugoistoku Srbije i celoj Srbiji. Ja mislim da ćemo na ovakav način i stvarno obezbediti i bolji život za sve one ljude koji tamo žele da rađaju, da stvaraju. S tim što bih ja sada predložio i kao poslanik i predsednik USS da, kada ovaj zakon bude donošen, to ću predložiti, da se napravi razlika za onu decu koja se rađaju u seoskim područjima, za onu decu koja se rađaju u našim selima na jugoistoku Srbije, u brdsko-planinskim područjima, toj deci da bude 50% veća naknada, odnosno njihovim roditeljima, jer ćemo na taj način imati mogućnost da damo podršku našim selima i rađanju u našim selima.

Ujedno, danas bih postavio i pitanje prof. Slavici Đukić Dejanović – da li će 1. jula početi sa dejstvom zakon kojim se pomaže našim ženama koje žive na selu, koje uplaćuju poljoprivrednu penziju, da se njima uplaćuje pravo na porodiljsko, odnosno to se kaže posebna naknada za te žene? Ja stvarno mislim da stvarno trebamo staviti veliki akcenat našim ženama koje žive na selu, da se njima obezbedi mogućnost da osim što tamo mnogo rade, da imaju prava na normalan život kao što imaju žene u gradu.

Ovaj zakon i ova odluka da žena na selu ima pravo po prvi put na naknadu za rađanje će stvarno biti dobro za naše žene, s tim što mislim da stvarno moramo obezbediti u narednom periodu još sredstava iz budžeta Republike Srbije.

Kao predsednik opštine Svrljig od 2011. godine, na inicijativu Ujedinjene seljačke stranke, čiji sam ja predsednik, doneli smo odluku da svako dete koje se rodi u Svrljigu, da svaki bračni par koji stvori bračnu zajednicu ima 200.000 dinara, a u selima bračni par kada stvori bračnu zajednicu dobije 350.000 dinara, svako novorođeno dete koje se rodi u Svrljigu ima 5.000 dinara narednih godinu dana i jednokratno 30.000 dinara, dok svako dete koje je rođeno u našim selim, svrljiškim selima ima 50% više, odnosno 7.500 narednih godinu dana.

Mislim da je to primer dobre prakse i siguran sam da ćemo donošenjem ovog zakona stimulacije rađanja pomoći našim ženama na selu, a pozvao bih i kolege poslanike i one koji će predložiti zakon da se stavi razlika za decu koja žive na selu i da se toj deci obezbedi 50% više naknade i njihovim roditeljima 50% veće naknade da bi tamo roditelji ostali da žive, deca da ostanu da žive. To je jedini način da se spasi jugoistok Srbije i rubna područja Srbije, jer stvarno, verujte mi ljudi, vrlo je teško. Nema hitne pomoći, nema interniste za opštine koje imaju manje 20.000 dinara.

To je jedan od načina da svi zajedno i naša Vlada, a posebno naš predsednik koji je potencirao ovaj zakon, posebno naš predsednik koji stimuliše i traži da se što veći broj firmi otvara u našim područjima, kao što su Svrljig i Bela Palanka.

Iskoristio bih priliku, ako ne zamerite, da čestitam slavu Sveti Ćirilo i Metodije i svima čestitam današnji dan - dan slovenskog jezika. Očekujem veliku podršku svih vas za ono što govorim, jer je podrška celoj poljoprivredi, podrška Srbiji. Hvala.

Zahvaljujem se predsedavajući.

Ja bih kao i do sada postavio nekoliko pitanja vezanih za život, konkretni život naših građana, pitanje koje postavljaju meni u mom kraju, na jugoistoku Srbije. Jedno od tih pitanja jeste, pošto se više puta čulo u prethodnom periodu i prošle godine, a i ove godine u medijima od strane nekih iz Ministarstva rada i socijalne politike, a vezano je za zakon o penzijskom-invalidskom osiguranju.

Za one ljude koji odu ranije u penziju od 65 godina, a imaju jedan od uslova 40 godina radnog staža, po tom zakonu koji sam ja glasao, ljudi imaju penale za svaku godinu koji odu ranije od 65 godina i na taj način oni imaju umanjenje penzije do kraja života, u zavisnosti da li će otići u 61, 62, 63. ili 64 godine, a pitanje je da li će se ući u postupak promene ovog zakona u ovom delu? Bilo je veći broj najava od strane ministarstva i to je ono što me stvarno interesuje zato što to jeste i pitanje većeg broja ljudi koji su stekli uslove, jedan od uslova 60 godina, odnosno 40 godina radnog staža, pa sada čekaju da ne dođu do situacije da odu u penziju, da imaju smanjivanje tih 5, 10, 15, 20% do kraja života, već samo da to bude dok napuni 65 godina života, taj budući penzioner.

Još jedno pitanje vezano je za razvoj poljoprivrede. Bez komasacije i rada na komasaciji i promena Zakona o komasaciji ili podzakonskih akata biće teško i da se radi komasacija. U našim područjima, tu govorim konkretno za nerazvijena područja, kao što je opština odakle ja dolazim, kao što su opštine na jugoistoku Srbije, svedoci smo da veliki broj njiva, sada, što se kaže, nema ko da ih obrađuje, zato što su ti ljudi ostarili, ne mogu da rade, njihovi mladi tamo ne dolaze i ta njihova zemlja je potrebno da se radi, da se razrađuje da bi mogli i dalje od toga ljudi da žive.

Interesuje me da li će Ministarstvo poljoprivrede u narednom periodu, ja očekujem vrlo brzo, da se uđe u posao, za donošenje Zakona o komasaciji, jer smo svi svesni toga da bez ukrupnjavanja zemlje, bez komasacije, bez ulaganja u poljoprivredu na zemljištu koja stvarno ima mogućnost da se radi, nema nam ni razvoja poljoprivrede.

Inače, Nemačka vladina organizacija GIZ je već pomagala da se uđe u postupak donošenja određenih pravilnika u komasaciji, i meni je to stvarno pitanje vrlo bitno da znam, jer ćemo na taj način stvarno imati mogućnost kada uradimo komasaciju, kada uradimo dobrovoljno grupisanje zemlje, za naše poljoprivedne proizvođače i u našim nerazvijenim područjima, imati veliku šansu i mogućnost da se tamo ostane da se živi, da mladi ljudi koji žele da se bave poljoprivredom, koji mogu koristiti subvencije koje daje država Srbija i Vlada Republike Srbije sa ukrupnjavanjem zemlje oni stvarno mogu nastaviti tamo da ostanu da žive i da od toga može stvarno da imamo i uspeh i budućnost i u tim našim malim, nerazvijenim opštinama kao što je opština Svrljig, Bela Palanka, Gadžin Han, Babušnica i veći broj takvih opština na jugoistoku Srbije.

Još jednom, pošto ja stvarno uvek govorim kao pravi srpski domaćin, kao pravoslavac, ja bih današnjeg dana iskoristio priliku da čestitam Beograđanima slavu Spasovdan, gradu Beogradu da čestitam slavu Spasovdan, sa željom da Beograd i Beograđani i svi mi idemo napred, da bude mnogo bolje, da se razvijaju ta rubna područja i da se razvija poljoprivreda.

Čestitao bih, normalno, i Nišavskom upravnom okrugu isti dan, današnju slavu Spasovdan, sa željom da naš Nišavski okrug ide napred, da se tamo razvija, da se rađaju deca, da se tamo bolje živi, i normalno, pošto ja dolazim iz Svrljiga, današnji dan je isto slava Spasovdan Manastira Vaznesenje Gospodnje, koji se nalazi u selu Labukovo, to je selo na granici sa opštinom Sokobanja. Čestitam i svim mojim ljudima ovaj dan Spasovdan, sa željom da svi u Srbiji bolje živimo, da imamo zdravlja, sreće i uspeha u svakom pogledu. Sve najbolje.

Zahvaljujem se.

Uvaženi predsedavajući, ja bih postavio pitanja iz delokruga poljoprivrede i problema naših poljoprivrednih proizvođača.

Ja sam na prošlom zasedanju, odnosno Skupštini postavio pitanje vezano za formiranje fonda za ljude koji uplaćuju poljoprivrednu penziju, a razbole se, da se iz tog fonda obezbedi njima plaćanje i lečenje u narednom periodu.

Sada bih postavio slično pitanje. Vezano je za socijalnu pomoć za ugrožene poljoprivredne proizvođače. Svi znamo da veliki broj ljudi koristi socijalnu pomoć u Srbiji, da su uslovi za korišćenje socijalne pomoći određeni na određeni način, kroz određene potrebne dokumentacije, kao što je, recimo, da je nezaposlen, da je izgubio posao i slično, s tim što je za naše ljude koji žive na selu i bave se poljoprivredom i imaju 70, 80, 90 ari, hektar, dva, tri hektara zemlja, a svi znamo da veliki broj domaćinstava koji žive na jugoistoku Srbije, a bave se poljoprivredom i imaju od tri do pet hektara zemlje, a zna se da je vrlo teško održavanje i rad na toj zemlji, ali mi to tamo nastavljamo da radimo.

Dolazimo u situaciju da poljoprivredni proizvođač ili vlasnik zemlje koji je nekada radio u nekoj firmi, izgubio posao u firmi, i dalje ima svoju zemlju, živi na selu, taj čovek trenutno, da bi dobio neku socijalnu pomoć kao svi ostali ljudi koji žive u gradu, u varošicama, taj čovek nema pravo na socijalnu pomoć zato što ima 50 ari zemlje najmanje, a normalno, veliki broj naših ljudi koji su radili u nekim firmama, izgubili posao sada u tranziciji od 2000. godine na ovamo, oni sada tu zemlju koju su nasledili od svojih očeva, od svojih dedova, normalno, tu zemlju ne žele da daju nikome, jer ta zemlja je njihova dedovina, a oni trenutno ne mogu od te zemlje da rade, nemaju dovoljno mehanizacije i podneli su zahtev za trenutnu socijalnu pomoć, kao svi ostali u gradovima. Ti ljudi nemaju pravo na socijalnu pomoć zato što imaju tu zemlju.

Ja bih pitao - da li postoji mogućnost da u Ministarstvu rada, ministar sadašnji ili neko drugo ministarstvo koje daje kriterijume, da se da mogućnost i poljoprivrednim proizvođačima koji žive na selu, koji u nekom trenutku izgube mogućnost da rade i imaju potrebe za socijalnu pomoć, da se tim ljudima obezbedi socijalna pomoć, kao i ostalim ljudima koji žive u gradovima.

Još nešto što je vrlo bitno, kada čovek koristi socijalnu pomoć, ima pravo i na zdravstvenu zaštitu. To je mnogo bitnije za te naše ljude koji žive na selu, imaju zemlju, a potrebna im je socijalna pomoć jer trenutno ne mogu da rade, da ti ljudi sutra mogu da se leče, jer samim tim, kada dobiju socijalnu pomoć, rešenje od institucije koja to radi, oni od tog trenutka imaju pravo na zdravstvenu zaštitu, na lečenje i mogu sutra imati mogućnost i kada se nešto razbole da se leče.

Zbog toga bih pozvao i naše Ministarstvo poljoprivrede, da zajedno svi, i Ministarstvo poljoprivrede i Ministarstvo rada, da svi zajedno radimo na tome da se da mogućnost poljoprivrednim proizvođačima koji su nekada radili u nekim firmama, koji su izgubili posao, imaju svoju zemlju, da kada izgube posao ili imaju potrebe za neku pomoć, da dobiju, da imaju ista prava za socijalnu pomoć kao i ostali ljudi koji žive u gradovima, jer stvarno, pravi srpski domaćin ne želi od nikoga ništa da traži, ali dolazi u situaciju da mu je potrebna pomoć, a on ta prava nema.

To isto važi za dečiji dodatak, jer mladi poljoprivredni proizvođači, mladi bračni parovi koji dobiju decu u našim selima, imaju određenu površinu pod nekim usevima, oni isto ne mogu da dobiju pravo na dečiji dodatak za svoju decu zato što je njihova zarada od te njive, recimo, konkretno u našoj opštini Svrljig, odakle ja dolazim, jedan hektar zemlje da bi se obradio, potrebno je od 200 do 250 evra, a zarada koju bi taj čovek mogao da ima od te zemlje je vrlo mala. Sutra kad neko iz Ministarstva rada kontroli i traži kolika je zarada, ti ljudi, ti bračni parovi nemaju pravo na dečiji dodatak. Tu bismo morali da imamo neki drugačiji kriterijum da zajedno Ministarstvo poljoprivrede i Ministarstvo rada radimo na promeni određenih pravilnika da mogu i mladi bračni parovi koji žive na selu da imaju pravo na dečiji dodatak i da budu u nekom delu isti kao oni ljudi koji žive u gradu.

To su moja pitanja. I sva ova pitanja koja ja sada pitam ovde na Skupštini su pitanja koja bole veliki broj naših ljudi koji žive na teritoriji jugoistočne Srbije.

Još jednom bih se zahvalio svima, kolegama poslanicima. Očekujem da ćemo ovaj problem moći da rešimo.

Sada bih iskoristio priliku da današnji dan – Dan medija čestitam svim medijima, sa željom da radimo na isti način, da bude bolje i da se čuje ono sve što je potrebno za naše građane u Srbiji.

Zahvaljujem se, uvaženi predsedavajući.

Ja sam hteo da postavim pitanje Ministarstvu zdravlja. Konkretno, pitanje je vezano za naše poljoprivredne proizvođače.

Čisto zbog svih nas da ponovim da dosta naših poljoprivrednih proizvođača uplaćuje preko PIO fonda sebi zdravstveno osiguranje i familije i porodice koje se bave poljoprivredom. Nije bitno da li je to stočarstvo, govedarstvo, da li je to ratarstvo, povrtarstvo ili neka druga grana u poljoprivredi. Ta porodica koja uplaćuje za jednog ili dvoje njih zdravstveno osiguranje preko poljoprivrede, ona dolazi u situaciju da sada, pošto smo svedoci da veliki broj ljudi ima teške bolesti, a to posebno pogađa naše poljoprivredne proizvođače koji žive na selu, koji rade i, normalno, kada se desi tako neka neželjena bolest, neki malignititet ili neka druga teška bolest hteo sam da pitam Ministarstvo zdravlja da li postoji mogućnost da ljudi koji su osigurani preko poljoprivrednog osiguranja, koji uplaćuju osiguranje preko poljoprivrede, u slučaju da se razbole od nekog malignog oboljenja ili neke teške bolesti, i samim tim ne mogu da budu u situaciji da obavljaju svoje poljoprivredne radove, a kada ne mogu da obavljaju svoje poljoprivredne radove oni ne mogu ni uplaćivati tih 110 hiljada dinara koji su potrebni godišnje da se uplate za Fond zdravstva da bi oni mogli da se leče.

Da li postoji mogućnost da preko nekog fonda u okviru Ministarstva zdravlja, Ministarstva rada, socijalne politike, neke druge organizacije, da postoji fond ili da se formira fond kojim ćemo moći da obezbedimo lečenje za one poljoprivredne proizvođače koji su uplaćivali i koji uplaćuju preko poljoprivrede penziju, odnosno zdravstveno osiguranje i kada se razbole, kada to ne mogu da rade, da se iz nekih sredstava to njima uplati za tu godinu, da ti ljudi mogu da se leče i da mogu imati mogućnost da budu izlečeni? Naravno, svedoci smo da kada se krene sa lečenjem u pravom trenutku i maligne bolesti su izlečive.

To je bilo moje pitanje i želja da u narednom periodu, ukoliko to sada trenutno ne može, da se obezbedi taj poseban fond za naše poljoprivredne proizvođače koji uplaćuju penziono osiguranje i zdravstveno osiguranje preko poljoprivrede da mogu, kada su bolesni oni ili neko od njihovih članova domaćinstva, da se njima obezbede sredstva, da im se uplati taj iznos od 100.000 ili 110.000 dinara godišnje da mogu da se leče.

To je bilo jedno pitanje. Siguran sam da ćemo imati mogućnost, jer smo i svedoci da veliki broj gazdinstava, kada neko iz gazdinstva ispadne da ne može da radi, a to gazdinstvo vrlo teško funkcioniše, zato što znamo kakvi su uslovi kada se bave ljudi stočarstvom, kada se bave nekim drugim poljoprivrednim radovima.

Pitanje je stvarno na mestu i siguran sam da će Ministarstvo zdravlja iznaći mogućnost preko PIO Fonda ili neke druge državne organizacije da se tim ljudima iznađe mogućnost i obezbedi poseban fond kojim ćemo moći da im obezbedimo adekvatne uslove da se leče i da sutra budu izlečeni.

Još jedno pitanje vezano je za ovakav vid, pošto ja dolazim iz opštine koja je mala opština, a na jugoistoku Srbije ima veliki broj takvih opština i vezano isto za Ministarstvo zdravlja pitanje i Institut za javno zdravlje „Batut“ – da li će imati mogućnosti, pošto znamo da male opštine i mali domovi zdravlja nemaju pravo na hitnu pomoć, da li mogu dve lokalne samouprave, koja su jedna pored druge, a koje nemaju, ni jedna, ni druga, pravo na hitnu pomoć, da li mogu da udruže svoje domove zdravlja i da makar obezbede ekipe kroz program Ministarstva zdravlja da imaju pravo na hitnu pomoć? Svedoci smo da svi ljudi, pa i kod nas u Svrljigu, i u Knjaževcu, i u Beloj Palanci, i u Sokobanji, Babušnici, Gadžinom Hanu, svi ti ljudi bi trebali da imaju pravo na hitnu pomoć i da na tome svi zajedno radimo i da Ministarstvo zajedno sa Institutom za javno zdravlje „Batut“ da obezbede tu mogućnost da i te male opštine imaju pravo na hitnu pomoć i da mogu u pravom trenutku da se dođe do svakog domaćinstva i da oni mogu da spase sebi život. Hvala.

Zahvaljujem se.

Uvaženi predsedavajući, ja bih, pošto sam uvek u Skupštini predstavljao jugoistok Srbije, poljoprivredne proizvođače i brdsko-planinska područja, postavio jedno pitanje ministarstvu bez portfelja gospodina Krkobabića, a to je vezano za razvoj zadrugarstva. Pitanje je da li će se u ovoj godini nastaviti sa pomaganjem zadruga koje se formiraju u okviru jugoistoka Srbije, jer pominjanjem zadruga i razvojem zadrugarstva veliki broj naših ljudi su ukrupnjavali svoja gazdinstva, skupljali se u jednu zadrugu, tako da je velika intencija da zadrugarstvo potpomogne našim poljoprivrednim proizvođačima da se razvija i da se kroz zadrugarstvo obezbedi brži razvoj i sela, razvoj malih opština, a samim tim i razvoj jugoistoka Srbije.

Očekujem da će ministarstvo koje vodi gospodin Krkobabić i dalje nastaviti da radi u interesu jugoistoka Srbije, a i cele zemlje Srbije. To je jedno pitanje.

Drugo pitanje je Ministarstvu prosvete, ministru Šarčeviću, pošto sam ja i po amandmanima i govorio gde sam rekao da opštine iz koje ja dolazim iz Srvljiga je na inicijativu USS, čiji sam ja predsednik, donela skupštinsku odluku da se pomaže deci koja upisuju prvi razred srednjeg obrazovanja i dajemo u dogovoru normalno sa lokalnom samoupravom, dajemo po pet hiljada dinara iz budžeta opštine za svakog dete koje upiše srednji razred, prvi razred srednjeg obrazovanja u Svrljigu i to po pet hiljada dinara, a za onu decu koja upišu prvi razred srednjeg obrazovanja dualnog obrazovanja, za njih će biti 50% više.

Mislim da je to vrlo dobro, to je odlično, jer na ovaj način želimo da zaustavimo našu decu da idu iz Svrljiga. Ovaj primer mogu iskoristiti i ostale opštine na jugoistoku Srbije i svog budžeta da pomažu dečici, da ostanu u tim opštinama.

A pitanje gospodinu ministru, da li će imati mogućnost da oni kroz neke programe potpomognu sa još nekim sredstvima ili nekim pozitivnim stvarima te naše opštine koje na ovakav način žele da promovišu dualno obrazovanje?

Još nešto, jedno pitanje je Ministarstvu poljoprivrede, da li će moći da se na neki način prevaziđe problem za one proizvođače koji sada po ovom pravilniku koji je donesen u prethodnih mesec dana, da li će imati mogućnost malih proizvođača koji imaju sedam ovaca, a sada po Pravilniku treba 13 ovaca, da dobiju sredstvo odnosno regres po sedam hiljada dinara?

Mogu da kažem da to za male proizvođače, ovaj Pravilnik nije dobar i mi moramo da iznađemo i poziv ministra poljoprivrede, da iznađe mogućnost da se tim malim proizvođačima koji imaju dve krave, koji imaju do sedam ovaca, koji je bio od prošle godine do sedam koza, da se tim ljudima obezbede sredstva da oni nadomeste tu razliku koju sada gube.

Svedoci smo, od sedam ovaca koji imaju, dobijaju sedam hiljada dinara. S tim novcem taj poljoprivredni proizvođač je sebi obezbedio egzistenciju za određeni period, obezbedio hranu za tu stoku. Sada kada sa 13 ovaca 80% ljudi će otpasti, tih stočara će otpasti i oni neće imati mogućnost i u krajnjem slučaju oni će prodati ta grla stoke što su imali.

Još jednom, poziv Ministarstvu poljoprivrede da iznađe mogućnost da se tim ljudima potpomogne ili u krajnjem slučaju da se pravilnik stavi van snage i da se obezbede sredstva za te male proizvođače.

Još jednom, ja ću kao čovek i kao predstavnik i po struci sam veterinar, želim još jednom svima da kažem da ovo što govorim, govorim iz srca. Ja podržavam Vladu Republike Srbije, podržavam našeg predsednika, gospodina Vučića, ali neke stvari moram da iznesem jer su ovo problemi koje osećam na sebi. Ja se bavim ovčarstvom, imam određeni broj grla i krava i ovaca i znam kako to znači za ljude kojima svaki dinar a žive u tim malim opštinama u brdsko-planinskim područjima, koliko taj dinar svakome znači. Još jednom, to su moja pitanja. Hvala.

I iskoristio bih priliku, ako nije problem, da svim pravoslavnim vernicima čestitam Veliki četvrtak i uskršnje praznike u zdravlju i veselju da provedu sa svojim porodicama.

Zahvaljujem se.

Uvažena predsednice, postavio bih nekoliko pitanja.

Konkretno pitanje za RTS. Pošto smo svedoci, a to veliki broj naših gledalaca, koji gledaju RTS, vide kada se pominju određeni zimski centri pominju se Kopaonik, Zlatibor, a nigde se ne pominje Stara Planina, a znamo da je unazad dvadesetak dana na Staroj Planini izgrađen hidrometeorološki centar, jedan od najsavremenijih u Srbiji, pa možemo da kažemo i na Balkanu, pa me interesuje – da li će u narednom periodu biti mogućnosti da kada se govori o zimskim centrima, o vremenu kakvo je u zimskim centrima, da se obavezno spomene i Stara Planina? To je jedino mesto gde je urađeno uspešno grinfild investicija u Srbiji.

Svedoci da unazad godinu dana radi se na infrastrukturi prema Staroj Planini, gde je urađen veći broj prilaznih puteva preko opštine iz koje ja dolazim, a to je opština Svrljig. Urađena je infrastruktura, urađeno je 15 kilometara puta, koji je sada jedan veoma kvalitetan i odličan put, gde ljudi koji dolaze i koji žele da dođu na Staru Planinu mogu preko Svrljiga da dođu. Radiće se put i preko Pirota. Tako isto preko Knjaževca, a u razgovoru sa ljudima koji vode puteve, sa ljudima koji vode Vladu, sa predsednikom Srbije, očekuje se da će se u narednom periodu raditi i preko Bele Palanke.

Svedoci smo da je jugoistoku Srbije najteže, ali ovakvim investicijama, ulaganjem kao što je Stara Planina, razvija se na taj način celokupni deo Srbije.

Isto, interesuje me da li će u okviru Preduzeća „Stara Planina“, pošto znamo da je od kraja 2015. godine državni menadžment preuzeo Javno preduzeće „Stara Planina“ i Javno preduzeće „Resort“, koja čine hotel i ostale propratne stvari, da li će imati neke nove stvari koje se tiču programa na Staroj Planini? Da li će biti otvaranje sezone sredinom decembra meseca, jer znamo da veliki broj ljudi dolazi na Staru Planinu i tamo stvarno ima kvalitetne zimske službe, kvalitetnih programa?

Mogu još jednom da izrazim pohvalu za novi menadžment na čelu sa Goranom Karadžićem koji je veoma zainteresovan da se što veći broj ljudi dovede na Staru Planinu i da se druže jer ima i u zimskom i letnjem periodu programa.

Inače, svi znamo da je stvarno velika šansa razvoja jugoistoka Srbije turizam, poljoprivreda, pa me interesuje da li će u narednom periodu biti mogućnosti da se preko javnih medija uvek pomene kakvo je vreme, u kakvom su stanju putevi prema Staroj Planini? Još jednom napominjem da su skoro svi prilazni putevi urađeni na najbolji mogući način i da Vlada Republike Srbije i naš predsednik Srbije, a i svi mi ovde želimo da se turizmu da mnogo veći značaj kroz program razvoja i infrastrukture.

Još jedno pitanje za Ministarstvo poljoprivrede. Može se reći da je i za Ministarstvo za rad i socijalnu politiku, jer je tamo Nacionalna služba zapošljavanja. Interesuje me, pošto se u nekoliko zadnjih meseci govori o zadrugarstvu, razvoju zadrugarstva, zapošljavanju u borbi protiv sive ekonomije kroz program zadrugarstva, da li će imati mogućnost da se kroz plan zapošljavanja za 2018. godinu koji radi Nacionalna služba za zapošljavanje, da se obezbede radna mesta za sve one ljude koji su formirali zadrugu? To je vrlo bitno za razvoj poljoprivrede, zapošljavanje mladih ljudi.

Postavio bih pitanje i Ministarstvu poljoprivrede – da li će kroz program Ministarstva poljoprivrede u narednoj 2018. godini imati mogućnost da se stručna visokoobrazovana lica koja su završila poljoprivredni, veterinarski fakultet mogu zaposliti kroz program zadrugarstva i da se na taj način finansira i zapošljavanje ljudi koji su stručni, koji znaju? Na taj način imaćemo sigurno mogućnost da naša poljoprivreda sa akcentom na zdravu hranu, na jugoistok Srbije krene nekim mnogo boljim putem?

U razgovoru sa ministrom Nedimovićem sa dobio puno uverenja da će se u narednoj 2018. godini mnogo više raditi na jugoistoku Srbije što se tiče programa za razvoj poljoprivrede, a i u celoj Srbiji. Hvala.

Zahvaljujem se.

Prvo pitanje bih postavio Ministarstvu zdravlja i Pošti Srbije, a konkretno pitanje – da li će se nastaviti sa zajedničkom saradnjom, kao što je rađeno u prethodnom periodu, gde su Pošta Srbije i Ministarstvo zdravlja zajedno sa lokalnom samoupravom, sa opštinama sarađivali i pravili mobilne pošte, mobilne zdravstvene ekipe koje su na terenu i koje u određenim lokalnim samoupravama idu na teren zajedno i završavaju poslove za potrebe građana seoskih područja?

To je primer dobre prakse koji je urađen i u jednoj opštini odakle ja dolazim, najlepšoj opštini u Srbiji, a to je opština Svrljig. To je urađeno i u opštini Gadžin Han, Bela Palanka i u većem broju takvih opština koje su nerazvijene i demografski ugrožene i gde je veoma potrebno da se tako radi.

Ovo pitanje postavljam na taj način što želim da se tako nastavi, jer mislim da Ministarstvo zdravlja, Pošta Srbije, lokalne samouprave mogu da sarađuju na ovaj način i da se što više približe našim ljudima koji žive na selu. To je staračka populacija ljudi, kao što sam rekao. To je jedno pitanje.Drugo pitanje je Veterinarskoj komori i Upravi za veterinu. Pošto smo svedoci u prethodnom periodu, oni koji su stari pamte, da je 90-ih godina u Srbiji postojalo Udruženje veterinara, veterinarskih tehničara i da je to kasnije ugašeno, postavljam pitanje Upravi za veterinu i Veterinarskoj komori – da li postoji mogućnost da se uz podršku tih institucija potpomogne da se formira udruženje veterinarskih tehničara?

Po struci sam veterinarski tehničar, i to govorim baš zbog toga što veliki broj ljudi sa srednjom veterinarskom strukom radi na terenu zajedno sa svojim veterinarima održavaju zdravlje životinja i na taj način spašavaju i zdravlje ljudi. Da li će imati mogućnosti da se u narednom periodu formira veterinarsko udruženje koje će biti potpomognuto od strane Uprave za veterinu, odnosno Veterinarske komore u Srbiji?

Znamo da u Srbiji postoji udruženje farmaceuta, udruženje doktora, udruženje medicinskih tehničara, tako bi bilo dobro da se pripremi, da se odradi i da se formira udruženje veterinarskih tehničara koje će biti svuda aktivno i na taj način štititi interese svih onih ljudi koji su na terenu, koji rade težak posao, bez obzira da li je sunce, kiša, sneg, veterinari i tehničari su svuda na terenu. Stvarno to su ljudi koji mnogo znače našim selima, našoj poljoprivredi, jer štiteći zdravlje životinja na taj način štite i zdravlje ljudi.

Još jedno pitanje Ministarstvu privrede, Nacionalnoj službi zapošljavanja i ministarstvu bez portfelja koje vodi gospodin Krkobabić, a vezano je za zadrugarstvo, pošto svi znamo da je velika aktivnost oko formiranja zadruga, da veliki broj lokalnih samouprava inicira i radi na formiranju zadruga. Vrlo je bitno da te zadruge mogu da imaju ista prava i pitanje glasi – da li zadruge kao pravna lica mogu koristiti sredstva koja daje Ministarstvo privrede za stimulaciju zapošljavanja, za širenje svog programa, kao što se to daje ostalim pravnim licima? Vrlo je bitno da te nove zadruge ili stare koje rade mogu da koriste ta sredstva za zapošljavanje novih lica koja će biti u tim zadrugama, da budu stimulisani na neki način, kao što to rade određena pravna lica gde se dobija za svakog novog zaposlenog od 160 do 240 hiljada dinara.

Sa druge strane, da li zadruge kao pravna lica imaju mogućnost da koriste sredstva iz Fonda za razvoj iz Razvojne agencije Srbije radi širenja proizvodnje i da na taj način pomažu našoj poljoprivredi, našim selima? Bilo bi dobro, i to je isto pitanje – da li su ta sredstva za one opštine koje su demografski ugrožene, brdsko-planinske, nerazvijene opštine, da li ta sredstva u tim opštinama mogu da budu veća za razliku od drugih opština koje su razvijenog tipa i koje imaju uslove za rad?

Mislim da bismo na ovaj način imali veliku šansu da zaposlimo još veći broj ljudi, mladih ljudi, stručnih ljudi, veterinara, poljoprivrednih inženjera i na taj način bi bilo stvarno pozitivno za celu našu poljoprivredu, za celu našu privredu da se zapošljavaju ljudi i da se radi na razvoju poljoprivrede.

Zahvaljujem se.

Uvažena predsednice Skupštine, postavio bih pitanje Ministarstvu pravde, pošto smo svedoci unazad nekoliko nedelja da je Ministarstvo pravde zajedno sa Ministarstvom zdravlja obezbedilo prevozna sredstva za domove zdravlja, ultrazvuk za domove zdravlja, a sve to kroz dogovor tužioca i stranke u postupku gde je stranka u postupku, odnosno okrivljeni uplatio sredstva Ministarstvu pravde u dobrovoljne svrhe.

Na ovaj način pomaže se domovima zdravlja u lokalnim samoupravama. Mi smo kao lokalna samouprava iz koje ja dolazim, iz Svrljiga, dobili kombi prevoz za potrebe ljudi koji idu na dijalizu. To našoj lokalnoj samoupravi veoma znači. Postavio bih pitanje ministarki Kuburović – da li će se nastaviti u narednom periodu ovakva aktivnost Ministarstva da se pomaže na ovaj način domovima zdravlja? Danas su zakoni o zdravstvu, gde veliki broj naših kolega poslanika, koji su doktori, pa je ovo stvarno velika stvar da se na taj način pomaže lokalnim samoupravama i domovima zdravlja, kao što su opština Svrljig, opština Gadžin Han, opština Bela Palanka, opštine na jugoistoku Srbije, a i gradovi.

To je jedno pitanje i mislim da je to veoma pozitivno, što se tiče Ministarstva pravde i Ministarstva zdravlja, zajednička aktivnost, zajednički dogovor za dobrobit svih građana u Srbiji, a sa akcentom na jugoistok Srbije, jer se tamo dosta teško živi, ali sa tendencijom da ide na bolje.

Jedno pitanje bih postavio Ministarstvu poljoprivrede, pošto smo svedoci, ali podsetiću naše ljude da su u periodu od 2011. do 2012. godine u budžetu bila pripremljena sredstva za pomoć nekomercijalnim gazdinstvima. To je Ministarstvo poljoprivrede u velikoj meri pričalo, govorilo se do 2012. godine, pred izbore, da će biti plaćeno, da će biti urađeno, pa je jedan deo tih sredstava uplaćen. Uplaćeno je 20 hiljada dinara dok ostala sredstva od 20 hiljada dinara nisu isplaćena.

Pitam ministra poljoprivrede da proveri i da nam kaže koliko je tada oštećen budžet Ministarstva poljoprivrede, koliko je opterećen budžet Ministarstva poljoprivrede sa tužbama tih poljoprivrednika koji nisu ostvarili svoja prava, a bio je dogovor i u budžetu 2011. na 2012. godinu? To je primer kako ne treba da radimo, već je to nešto što je loše i mislim da to više ne sme da se ponovi, ali ne sme ni da se zaboravi.

Pitanje Ministarstvu poljoprivrede – da li će se skoro ući u postupak promene zakona ili da se donese novi zakon o komasaciji, jer smo svedoci, što se tiče poljoprivrede, da će bez komasacije, bez ukrupljavanja zemlje, verujte nam, biti mnogo teško da se uradi.

U ovom zakonu o zemljištu ima određeni broj članova koji se tiču komasacije, rada oko komasacije, oko ukrupnjavanja zemlje, dobrovoljnog ukrupnavljanja zemlje. Mislim da je to nedovoljno i ja očekujem da ćemo u narednom periodu ući u postupak da donesemo zakon o komasaciji, zato što je to vrlo bitno da opštine koje imaju kapaciteta, imaju slobodnog zemljišta, imaju veliki broj starih ljudi koji ne mogu da obrađuju svoje zemljište, da na ovakav način, da se ukrupni zemlja, i na taj način da mogućnost mladim ljudima da mogu da se bave poljoprivrednom proizvodnjom.

Još jednom bih postavio pitanje „Srbijavodama“, da li će se ući u postupak rešavanja problema na vodotoku Timoka kroz opštinu Svrljig, gde leva i desna strana Timoka treba da se uradi, da se uradi eksproprijacija i da se reši problem da se zaštiti Svrljig od poplava.

Za kraj bih, normalno, kao i uvek do sad, kao srpski domaćin, kao čovek koji dolazi iz najlepše opštine u Srbiji, a to je opština Svrljig, čestitao svim ljudima koji na današnji dan slave slavu Sv. Vrači. Svim našim doktorima, a ima ih ovde u Skupštini dosta, čestitao bih taj dan sa željom da bude mnogo bolje, da naša srpska nacija bude zdravija i da se nastavi tendencija da se ulaže u zdravstvo, jer ćemo sada ovim zakonima koje donosimo dati mogućnost da se širi, da se radi u zdravstvu, izgradnje u zdravstvu, kao što je Niški Klinički centar i ostali klinički centri.

Hvala još jednom.

Zahvaljujem se, predsedavajući.

Kao prvo, ja bih ispred poslaničkog kluba PS-NSS-USS, osudio nasilno ponašanje poslanika Dveri i upad u kancelariju naše predsednice Skupštine, Maje Gojković, sa porukom – budimo domaćini, ne budimo nasilnici.

Postavio bih pitanje Ministarstvu poljoprivrede i Ministarstvu bez portfelja, gospodina Krkobabića, a vezano je za zadrugarstvo. Pošto smo svedoci da se unazad godinu dana mnogo više širi ideja zadrugarstva, radi na zadrugarstvu i znamo, i ja znam, a znaju i građani, da je veći broj novoformiranih zadruga sada prisutan na sceni u Srbiji. Imamo 158 novih zadruga.

Postavio bih pitanje ministru Krkobabiću, da li su sredstva koja su sada opredeljenja, 50.000 evra, odnosno šest miliona za nove zadruge i 100 hiljada evra za stare zadruge, da li je to dovoljno i da li će imati mogućnost da se u novoj budžetskoj 2018. godini ta sredstva povećaju? Znamo da je putem udruživanja, putem zadrugarstva velika šansa i da na taj način imamo mogućnost da udružimo veći broj poljoprivrednih proizvođača, veći broj ljudi koji se bave poljoprivredom, da mogu svojoj sredini obezbediti bolji plasman, obezbediti bolje uslove za rad u poljoprivrednoj proizvodnji. Svedoci smo da putem udruživanja u zadrugarstvo na taj način se suzbija i siva ekonomija, ima mogućnost da se prati kuda sve ide novac i normalno, na taj način, ljudi će imati mnogo boljih uslova da mogu da privređuju, da mogu da rade i da opštine, kao što je moja opština, opština Svrljig, Gadžin Han, Bela Palanka, opštine istočne Srbije, putem udruživanja, putem zadrugarstva mogu obezbediti sebi uslove za bolji život u svojim selima, na svojim gazdinstvima, u svojim opštinama. Na taj način imamo šansu da ojačamo i našu poljoprivredu, da ojačamo i našu privredu, jer mislim da su ovih 100.000 evra za stare zadruge sredstva za početak dobra, ali u 2018. godini, kad krene novi budžet, ja bih voleo i pitam ministra Krkobabića i premijerku, a i našeg predsednika Srbije, da li ćemo imati mogućnost da se mnogo više uloži u zadrugarstvo i na taj način da pomognemo nerazvijenim područjima, kao što je jugoistok Srbije?

Još nešto što je vrlo bitno, a što se tiče zadrugarstva, nije to samo poljoprivreda, tu ima i ostalih sfera zadrugarstva, kao što je veterinarsko zadrugarstvo. Imaće sad veterinarske zadruge koje će na taj način moći da sebi obezbede bolji prilaz našim poljoprivrednim proizvođačima i na taj način veterinar mogu sebi da obezbede bolje prihode i mogu lakše da se organizuju. Imaju i socijalne zadruge, imaju i đačke zadruge, evo ovih dana radimo na zakonu o dualnom obrazovanju, o visokom obrazovanju, srednjem obrazovanju, ima tu mogućnost kroz đačko zadrugarstvo da se obezbede uslovi da se mladi učenici, mlada deca na neki način udružuju, mogu da rade i na taj način da sutra sebi obezbede bolje prihode za rad.

Pitanje isto Ministarstvu poljoprivrede i gospodinu Krkobabiću, ministru bez portfelje - da li lokalne samouprave imaju rešenja, da li lokalne samouprave pomažu program zadrugarstva u svojim lokalnim samoupravama? Znamo da bez podrške lokalne samouprave nema ni mogućnosti da neka zadruga konkuriše prema konkursu koje je raspisalo Ministarstvo bez portfelja gospodina Krkobabića.

Još nešto što je vrlo bitno za sve nas, a to mora da se čuje, to je naša dijaspora. Naša dijaspora dosta sredstava ulaže i daje svojima u Srbiji. Preko 3,6 milijardi dolara, po statistici i podacima Svetske banke, iz dijaspore se vrati kod nas u Srbiju. Da li se ljudi iz dijaspore mogu uključiti u zadruge i na taj način pomoći zadrugarstvo, da to bude jedan od načina da se pojača finansiranje zadrugarstva? Mislim da je put zadrugarstva za sve nas koji se bavimo poljoprivredom, koji živimo na selu, koji živimo od sela, za nas je ta priča veoma bitna i još jednom bih podržao inicijativu gospodina Krkobabića vezano za zadrugarstvo.

Zahvaljujem se.

Ja bih prvo pitanje postavio „Putevima Srbije“, a pitanje je da li će se nastaviti sa izgradnjom svih puteva lokalnih, odnosno regionalnih puteva na jugoistoku Srbije, jer svuda gde se prođe u bilo kom delu Srbije, radi se.

Konkretno sada se završava put kroz opštinu Svrljig, put koji je veoma bitan za sve oni koji dođu do Niša, preko niškog aerodroma. Put se radi, dužina puta je 14 kilometara i to „Putevi Srbije“ rade stvarno izvanredno. Ne samo da se radi u opštini odakle ja dolazim, već se radi i u drugim opštinama, kao što je opština Bela Palanka, Knjaževac, Soko Banja. U Svim tim opštinama se rade putevi, što znači da na taj način „Putevi Srbije“ stvarno rade izvanredno.

Ja mogu da pozovem sve ljude koji gledaju ovu našu sednicu da kada dođe vikend, dođu do Svrljiga, da obiđu Staru planinu, a to je odmaralište koje je veoma lepo, koje ima veliku šansu i gde ima veliki broj kvalitetnih proizvoda, kako svrljiškog sira, belmuža, meda, pa se baš zbog toga i ovaj deo puta radi.

Ja sam više puta se zahvaljivao i sada ću se zahvaliti Putevima Srbije i Ministarstvu saobraćaja, predsedniku Vučiću, kojim se svim silama zalaže da se što više i da se mnogo više radi na jugoistoku Srbije u odnosu na period kako je to bilo ranije.

Inače, šta je za sve nas bitno, jer taj deo puta koji je završen 14 km, mnogo će se kraće doći do Stare planine i ovim pozivam sve ljude da dođu da obiđu jugoistok Srbije, da dođu da obiđu Staru planinu, odmaralište na Staroj planini i da na taj način vide lepote tog našeg kraja, jer sa ovog mesta, ja kao narodni poslanik i kao predstavnik naroda, uvek pozivam sve ljude da vide lepote one koje do sada nisu videli, a to je na jugoistoku Srbije.

Postavio bih pitanje i Koridorima, i mom prijatelju Zoranu Babiću - da li će se nastaviti sa izgradnjom, odnosno da li će se pojačati intenzitet radova, jer kao što vidimo autoput prema Sofiji, autoput prema Grčkoj se radi punim intenzitetom?

Unazad 20-30 godina nešto je počinjalo da se radi ali nije završavano. Sada vidimo kako treba da se radi, na koji način treba da se radi. Na ovaj način ja bih se još jednom zahvalio i Koridorima Srbije, direktoru Zoranu, zato što se stvarno radi na način kakav treba da bude.

Jedno pitanje Ministarstvu poljoprivrede – da li će se u okviru obaveza koje su sada došle da se realizuju, da li ima veliki broj prijava mladih poljoprivrednih proizvođača, onih do 40 godina, onih koji žele da se bave poljoprivredom i da li su te prijave realizovane, odnosno da li su isplaćeni ti zahtevi? To je vrlo bitno da se isplati, baš zbog toga što znam da je određeni broj korisnih, odnosno zahteva koji su bili potraživani od strane lokalne samouprave, dakle, i mislim da je to dobro jer ulaganje u mlade, ulaganje u poljoprivredu, to je za nas velika šansa.

Još jedno pitanje Ministarstvu finansija i poljoprivrede. Imamo zakon koji je donesen 1992. godine, to je Zakon o vraćanju utrina i pašnjaka selima na korišćenje, pošto znamo da ima velike površine zemlje koje nisu stavljene u funkciju baš zbog tog zakona. Pitam nadležno Ministarstvo finansija – da li će se ući u postupak da se taj zakon promeni i da se omogući da zemljište koje se nalazi u seoskim mesnim zajednicama, da može da se stavi u funkciju, da tu može da se gradi, da tu može da se radi, jer po tom zakonu samo može da se radi ispaša stoke i izgradnja ribnjaka?

Još jedno pitanje za Ministarstvo poljoprivrede – da li će se u okviru narednog perioda i budžeta za 2018. godinu nastaviti sa investicijama u poljoprivredni program upošljavanje mladih ljudi, u seoskim mesnim zajednicama, kao što je to ulaganje …

Zahvaljujem se, predsedavajući.

Kao srpski domaćin, ja ću da postavim jedno pitanje veoma bitno za nas u Srbiji, za sve nas koji u prvom planu volimo i poštujemo žene.

Pošto znamo da je 1995. godine na Konferenciji žena u Pekingu donesena odluka da se 15. oktobar obeležava kao dan žena na selu, samim tim, to je znak da je na taj način data velika pažnja našim ženama koje žive na selu. Moje pitanje je – da li će Vlada ili nadležno ministarstvo obeležiti 15. oktobar kao dan žena na selu? Znam da je naša Vlada i naš predsednik gospodin Vučić je uvek u prvom planu, i sa mnom i sa mojim kolegama u mom kraju, govorio da moramo staviti akcenat na žene na selu, na naše žene. I, kada dođe vreme da uposlimo siromašne opštine, uvek moramo gledati da obezbedimo radna mesta za žene.

Za mene, kao čoveka iz Svrljiga, kao srpskog domaćina, uvek je bilo pravilo da poštujem ženu, da poštujem žene, jer znam da iza svakog od nas, iza svih muškaraca stoje uspešne, korektne i dobre žene. Naše žene na selu su u veoma teškoj situaciji, jer svi znamo da one nemaju mogućnosti kao žene u gradu, da sebi obezbede osnovne životne uslove, baš zbog toga što su uslovi života u selima malo drugačiji nego što su u gradu.

Molio bih da mi ne zamere koleginice, jer ja znam da sve koleginice koje su ovde sa mnom u Skupštini isto misle kao ja. Svi znamo da našim ženama na selu moramo obezbediti bolje uslove života, moramo obezbediti bolje zdravstveno osiguranje, jer znamo da i naša Vlada sadašnja i naš ministar pripremaju zakon kojim će se dati mogućnost da žene na selu koje budu porodilje, da se njima plaća porodiljsko, da imaju mogućnost da imaju naknadu za porodiljsko, da imaju mogućnost da ta naša deca koja se tamo rađaju imaju pravo na dečiji dodatak.

Još jedno moje pitanje je – da li će taj zakon biti uskoro ovde kod nas u Skupštini, da to izglasamo, da našim ženama na selu obezbedimo budućnost? Siguran sam da ćemo zajedno sa Ministarstvom bez portfelja dr Slavice Đukić Dejanović imati mogućnost da posebno našim ženama na selu obezbedimo mnogo bolje uslove, da tamo mogu da privređuju, da rade i da od svog rada mogu da žive.

Znamo po statistici da u svetu ima blizu jedne četvrtine žena koje žive na selu. U siromašnim područjima sveta ima preko 43% žena koje žive na selu. Kod nas u Srbiji veliki broj naših žena na selu se trude da budu društveno korisne, pomažu svojoj porodici, uvek su na njivi, na livadi, u kući rade, ali uvek kada treba pomažu i svojim starima. Baš zbog toga, ja bih voleo i siguran sam da ćemo ovde u narednom periodu imati zakone koji će dati doprinosa da našim ženama na selu obezbedimo bolje uslove da žive. Ja ću, kao i uvek, dati akcenat na jugoistok Srbije, jer tamo se moraju obezbediti mnogo veća sredstva za naše žene na selu, jer tamo one mnogo teže žive nego u ostalim delovima Srbije.

Konkretno pitanje je postavljeno i ja bih pozvao sve kolege i koleginice da damo maksimalnu podršku našim ženama na selu, baš zbog toga što su one stub našeg društva, stub naše Srbije. Još jednom kažem, predsednik Srbije, gospodin Vučić je sa mnom na sastanku, koji je bio pre mesec dana, rekao da moramo staviti akcenat na to da uposlimo naše žene i da posebno uposlimo naše žene na selu. Hvala.

Zahvaljujem.

Uvaženi predsedavajući, postavio bih pitanje Ministarstvu zdravlja, konkretno baš zbog toga što dolazim iz opštine koja ima dosta veliku površinu, mali broj ljudi, demografski je veoma ugrožena, a takvih opština u Srbiji, na jugoistoku Srbije ima dosta.

Pitanje je da li će u narednom periodu, kada se menja Zakon o zdravstvu, imati mogućnost da se lokalnim samoupravama kao što je opština Svrljig, Bela Palanka, Gadžin Han, Ražadž, Babušnica i takve opštine, da imaju mogućnost, da imaju hitnu pomoć, odnosno da imaju ljude koji mogu radi u hitnoj pomoći, baš zbog toga što je veliki broj naših ljudi star. Konkretno, kroz opštinu Svrljig prolazi put veoma frekventan, to je magistralni put, gde su se unazad nekoliko dana dešavalo veći broj nezgoda, gde su ljudi, radnici u domu zdravlja u okviru svojih nadležnosti, izlazili na teren, ali zbog nedostatka kadra oni nisu mogli da pruže na najbolji način pažnju tim koji imaju takve saobraćajne nezgode.

Hteo sam da postavim pitanje, ja očekujem da ćemo u narednom periodu imati mogućnost i da će „Batut“ imati mogućnost da neke stvari promeni, da ne bude 20.000 ljudi za internistu, da ne bude 25.000 ljudi za kućnu negu i takve stvari, već da to gledamo prema teritoriji, prema površini, prema putnoj infrastrukturi, da se takvim opštinama da mogućnost da mogu da uposle još doktora, još sestri, još vozača, da mogu da pruže pomoć svakome kome je ona potrebna. Mislim da je svakome od nas na prvom mestu zdravlje ljudi. Zbog toga znam da je problem oko zapošljavanja, ali takvim opštinama moramo to omogućiti.

Kod nas u Svrljigu se ovih dana završava put prema Staroj planini. To je velika stvar za sve nas, ja bih se zahvalio prethodnom premijeru, a sadašnjem predsedniku Srbije koji je zajedno sa mnom obilazio te puteve i čovek koji je dao podršku da taj put prema Staroj planini konačno završimo, da može mnogo veći broj ljudi da dođe preko Svrljiga i ode do Stare planine da tamo vidi, da se malo odmori. Ali, zbog problema sa nedovoljnim brojem kadrova, doktora, sestri, vozača mi moramo to obezbediti i na taj način da damo pažnju svim onima koji prolaze kroz Svrljig i idu prema Staroj planini ili na bilo kom drugom mestu kada se desi neka nezgoda, da mogu da tim ljudima spasu život.

Još nešto što je vrlo bitno, i to može da bude pitanje usmereno Ministarstvu zdravlja, da li je moguće da Dom zdravlja u Nišu koji pokriva grad Niš i okolinu, da li može da da hitnu pomoć i službu da bude kod nas u Svrljigu i da na taj način razrešimo problem hitne pomoći i urgentne medicine, jer stvarno veliki broj nezgoda se dešava, staračka populacija ljudi i hitna pomoć je neophodna za opštine kao što je Svrljig, kao što su uopšte opštine na jugoistoku Srbije.

Još nešto oko toga, veliki je problem da demografska karta. Baš zbog toga mi moramo nogo veći broj doktora, sestri imati na terenu i preventivno i obezbeđivati elementarne uslove da tim ljudima obezbedimo makar normalnu starost. Još nešto oko toga, ja bih rekao, jer mislim da se stvarno mnogo stvari menja na dobro, zakone koje sada donosimo, a zakoni su baš primereni ovoj situaciji kakva jeste i mislim da bismo trebali što pre ući u postupak i promene zakona, a to je pitanje Ministarstva finansija, Ministarstva poljoprivrede, Zakona o davanju utrina i pašnjaka selima na korišćenje. Taj zakon je 90-tih godina donesen i u tom zakon data je mogućnost da seoske mesne zajednice, koje imaju slobodne prostore, utrine i pašnjake, da za potrebe stočarstvo te pašnjake mogu da koriste.

Svedoci smo da zbog velikog odliva ljudi, staračke populacije ljudi, taj zakon moramo menjati jer moramo dati mogućnost da te utrine i pašnjake stavimo u funkciju da tu može da se gradi farma i da se grade objekti i u krajnjem slučaju da tamo upošljavamo ljude.

Imamo Zakon o zadrugarstvu koji je promenjen, imamo veliki broj mladih ljudi koji žele da se bave zadrugarstvom, ali nemamo dovoljno pašnjaka, njiva koje mogu staviti u funkciju. Baš zbog toga bismo trebali ovaj zakon konačno promeniti. To je zakon koji je u nadležnosti Ministarstva finansija, ali svi zajedno na tome želimo da radimo. Hvala vam još jednom.

Postavio bih nekoliko pitanja. Prvo pitanje je vezano za Ministarstvo saobraćaja, ministarki i potpredsedniku Zorani Mihajlović, da li će se u toku ove godine završiti deo puta od Svrljiga prema Staroj Planini, jer smo govorili i dogovorili se i kreće se sa radom ali bitno je da se u toku ove godine završi.

Pitanje je i ministru bez portfelja gospodinu Krkobabiću, da li će se i u narednom periodu nastaviti sa radom na zadrugarstvu? Da li će se program koji su dostavile određene zadruge i realizovati u toku ove godine, jer smo svedoci da je zadrugarstvo jedna od najbitnijih tema što se tiče poljoprivrede. Sami smo videli juče u ekspozeu naše buduće premijerke gospođe Brnabić, da je i zadrugarstvo stavljeno jedno od bitnih faktora u razvoju poljoprivrede na teritoriji cele Srbije.

Isto pitanje je i Ministarstvu poljoprivrede, gospodinu Nedimoviću, da li će se nastaviti i u narednom periodu da se radi na izdvajanju sredstava ali sa većim brojem procenata za nerazvijene opštine kao što su brdsko-planinska područja kao što je jugoistok Srbije, kao što je Svrljig, Bela Palanka, Knjaževac, Sokobanja, Babušnica, Ražanj i ostale opštine. U procentima za mlade ljude, jer smo svedoci da bez ulaganja u mladost nema nam opstanka ni u tom delu Srbije.