Pitanje isto, gospođi Slavici Đukić Dejanović, da li će normalno i u narednom periodu, pošto će ona voditi taj resor, se nastaviti sa ulaganjem u borbu protiv bele kuge, jer na primeru koji su dosad odrađeni u opštini Svrljig, odakle ja dolazim. Mi smo u toku prošlih godina izdvajali po 150 hiljada dinara za svaku bračnu zajednicu u Svrljigu i 150 hiljada dinara za bračne zajednice u selima. Od ove godine smo uzeli i radi se 350 hiljada dinara za seoska područja za stvaranje bračne zajednice, 250 hiljada dinara za sam Svrljig. Uslov je da bračni drugovi, budući bračni drugovi ne budu stariji od 47 godina i normalno je da otvore ako žive u selima poljoprivrednog gazdinstva, da imaju obaveze u naredne nekoliko godina, tri godine, da plaćaju socijalno i penziono preko poljoprivrede.
Mislim da je to dobra stvar i siguran sam da će ministarstvo bez portfelja koje vodi dr Đukić Dejanović to podržati, normalno i Vlada koju će predvoditi naša premijerka gospođa Ana Brnabić i da će to da podrži zato što je najbitnija stvar za sve nas koji živimo na jugoistoku Srbije gde je veliki problem mladost, gde je veliki broj starih ljudi koji tamo žive.
Ulaganje i u staračke domove, isto pitanje za ministarstvo koje je nadležno, da li će imati mogućnost da se više sredstava izdvoji za otvaranje staračkih domova u tim opštinama kao što je opština Svrljig, jer mislim da je to jedna od mogućnosti, da ti našim ljudima obezbedimo sigurnu budućnost, bez obzira što naši ljudi čuvaju naše roditelje.
Mislim da su ova pitanja baš usmerena i za novu Vladu. Očekujem da ćemo u toku današnjeg dana to i odraditi, s tim što bih postavio još jedno pitanje, a to pitanje je vezano za jedan problem. Sada dolazi letnji period, velike suše. Dolaze veliki požari. Iz opštine iz koje ja dolazim imamo samo nekoliko vatrogasada spasioca. Ima ih samo tri. Da li će nadležno MUP imati mogućnosti da se obezbedi prijem novih radnika vatrogasaca, koji će raditi na zaštiti od požara na teritorijama kao što je opština Svrljig, opština Bela Palanka i te opštine koje su dosta velike po površini, ali imamo mali broj ljudi.

Imam još jedno pitanje. Vezano je za razvoj poljoprivrede. Da li će se u narednom periodu obezbediti uslovi da Ministarstvo poljoprivrede i Ministarstvo finansija uđu u postupak promene Zakona o povraćaju utrina i pašnjaka lokalnim samoupravama koje su date na korišćenje mesnim zajednicama? Taj zakon je vrlo bitno da se promeni zato što imamo blizu 400.000 ha zemlje koja sada nije stavljena u funkciju, a u opštini odakle ja dolazim imamo preko 5.000 ha zemljišta na kome ne može ništa ni da se radi zato što je tu sada predviđeno …

Zahvaljujem se.

Uvažena predsednice, postavio bih pitanje Ministarstvu saobraćaja i „Putevima Srbije“, a vezano je za rekonstrukciju puta koji vodi od Svrljiga prema Staroj planini. Inače, to je put državnog karaktera i veoma je bitan za jugoistok Srbije, jer svi znamo da je aerodrom u Nišu „Konstantin Veliki“ veoma frekventan, veliki broj putnika dolazi u Niš iz celog sveta, tako da veliki broj tih putnika želi da ode i da odmara na Staroj planini, koja je veoma lepa. Normalno, pozivam sve kolege i sve ljude da dođu da vide lepote Stare planine. Ali, pre nego što dođu, moraju da prođu kroz Svrljig, a da bi otišli do Stare planine preko Svrljiga, trebamo ovaj put završiti.

U toku prošle godine više puta smo govorili o tome, gde smo se dogovorili i Ministarstvo saobraćaja i ministarka Zorana je i rekla da će taj put biti urađen u toku ove godine. Ja pitam da li je put stavljen u Program održavanja puteva preko „Puteva Srbije“, ili će biti urađen kroz neki drugi program? Suština svega jeste da je izgradnja tog dela puta vrlo bitna zato što će tu, osim turizma, imati mogućnost da se razvija i poljoprivreda i sve ono što je bitno za taj deo naše Srbije, odnosno za jugoistok Srbije.

Inače, još jedno pitanje bih postavio isto nadležnom ministarstvu, a to je isto put koji je lokalnog karaktera, ali je jedina alternativa magistralnom putu od Niša prema istočnoj Srbiji, prema Knjaževcu, prema Zaječaru, a to je deo puta koji vodi preko sela Grbače, dužina četiri kilometra. Pitam da li će taj deo puta biti završen u toku ove godine, jer smo isto dobili od strane Ministarstva saobraćaja i „Puteva Srbije“ da će biti završeno? Taj deo puta je bitan baš zbog toga što je to jedina alternativa u slučaju da dođe do zakrčenja saobraćaja u delu magistralnog puta koji ide preko Svrljiga. Vrlo je bitno da se to završi zato što je veliki intenzitet saobraćaja u delu magistralnog puta i veliki broj ljudi tu funkcioniše. Kad dođe do nekog zakrčenja, to su velike i dugačke kolone automobila. Zbog toga još jednom pitam da li će to biti završeno? Očekujem po dogovoru od prošle godine da će to biti završeno, i ovaj deo puta prema Staroj planini i deo puta preko sela Grbače koji je alternativa magistralnom putu ukoliko dođe do nekih zakrčenja.

Još jednom bih pitao i Ministarstvo poljoprivrede, odnosno Institut za stočarstvo – da li će se prihvatiti moja inicijativa da se i opštinama koje su nerazvijene u jugoistočnoj Srbiji da mogućnost da koriste sredstva za umatičena grla kada se dobije RB broj na isti način kako se to radi u Vojvodini? Baš zbog toga, ako želimo da razvijamo stočarstvo, da damo istu mogućnost i da na taj način naši poljoprivredni proizvođači sa jugoistoka Srbije mogu da koriste sredstva, da okreću sredstva, da povećavaju broj grla stoke i na taj način da sebi obezbeđuju egzistenciju, razvoj i prosperitet i samog domaćinstva i same opštine, a i samog jugoistoka Srbije.

Inače, mogu da podsetim da u okviru delokruga rada matične službe Institut za stočarstvo ne prihvata da kada domaćinstvo, odnosno grlo kad dobije RB broj, a to je početni broj, da taj čovek, to domaćinstvo na to grlo nema pravo da dobije sredstva od Ministarstva poljoprivrede u vrednosti od 7.000 dinara za ovcu ili kozu, ili 25.000 dinara za krupna grla stoke. Na ovaj način, kada bismo to izjednačili makar za nerazvijena područja, za brdsko-planinska područja, za jugoistok Srbije, to je način da pospešimo stočarstvo, da razvijamo stočarstvo i na taj način da damo mogućnost da ljudi koji žele da se bave stočarstvom, a podsećam da su te naše opštine na jugoistoku Srbije veoma stare, opštine su devastirane, brdsko-planinska područja, na ovaj način imaćemo mogućnost, siguran sam, da damo veći prosperitet i razvoj tih opština kroz stočarstvo, jer svi znamo da bez razvoja stočarstva nema razvoja poljoprivrede.

Zahvaljujem se uvažena predsednice.

Postavio bih pitanje „Železnici Srbije“, odnosno „Srbija Vozu“, vezano je za prugu, deo pruge kraga, koji ide od Crvenog krsta u Nišu, preko Svrljiga, Knjaževca, Zaječara, Bora, do Prahova i mogu da kažem, jer ću se vratiti malo unazad, da podsetim sve, to je pruga koja je veoma bitna za istok Srbije. Ta pruga je građena, početak građenja je počeo je 1907. godine, znači 110 godina je prošlo od kada je ta pruga počela da se gradi. Svi znao koliko je taj krag pruge veoma bitan za istok Srbije. Imamo situaciju da je taj deo pruge počeo da propada od 1996. godine. U tom delu pruge bilo je zaposleno preko 2000 ljudi, a do današnjeg dana tu ima oko 800 zaposlenih radnika koji taj deo pruge održavaju i rade.

Svedoci smo propadanja tog dela pruge, a najveća i najgora stvar je bila 2007. godine, kada je tadašnja vlast, na inicijativu tadašnjeg direktora Železnice Srbije, krenuo da ugasi taj deo pruge, od Niša, Svrljiga, Knjaževca, Zaječara, Bora prema luki u Prahovu. Znači, tada je krenula inicijativa da se taj deo pruge ugasi, da se zaustave relacije putničkih vozova koji su tuda išli i na taj način su hteli da oštete veliki broj građana kojima je to jedina mogućnost da mogu da odu do određenog centra, grada, opštine ili nekog sela.

Tada se veliki broj opština koji gravitiraju u tom delu pobunili argumentovano pokazali da to nije u redu i zaustavljena je ta inicijativa. To je bilo loše, ali i do današnjeg dana ta pruga se i dalje loše održava, u veoma lošem je stanju. Sve je išlo, što se kaže, na ruku da se ta pruga gasi. Da li je to zbog nemogućnosti ljudi koji rade u Železnicama Srbije, ljudi koji su iz tog dela Srbije a nemaju mogućnost da lobiraju da se taj deo pruge više i bolje održava, možda je to i rešenje.

Ranije, prošle godine, krajem 2015. godine, bila je inicijativa Srbija – voz, a to je preduzeće koje je zaduženo za prevoz putnika, da se ponovo taj deo pruge zatvori, da se ugasi da tamo vozovi, odnosno putnici ne treba da idu. Mogu da kažem da je, prema broju stanovnika, prema teritoriji, vrlo bitna stavka i da veliki broj putnika putuje vozom zato što nemaju drugi izbor prevoza. Još nešto, taj deo pruge od Niša, preko Svrljiga, Knjaževca, Zaječara, prema Prahovu je vrlo bitan za teretni saobraćaj, zato što velike količine robe ide iz Svrljiga, od Bora u Prahovu. Luka u Prahovu je pretrpana robom. Znači, vrlo je bitno zbog železnice, zbog razvoja naše Srbije da se taj deo pruge obnovi, rekonstruiše, da se pragovi obnove i da u narednom periodu Železnica Srbije da mnogo veći akcenat na taj deo naše železnice.

Zato kažem i pozivam, i moje pitanje je nadležnom ministarstvu, Železnicama Srbije, „Srbija – vozu“, da li će biti uložena veća sredstva za remont pruge, za popravku pragova, za obnovu vozova, jel znamo da je „Šveđanka“, voz koji je komunicirao veoma aktivan, veoma veliki broj ljudi putuje tim vozom, sada imamo ruski voz, koji je veoma ugodan i dobar, ali isto je veliki problem ljudi, putnici koji putuju vozom, kondukteri njima ne naplaćuju karte, već oni te pare stavljaju u džep. To nije dobro zbog putnog saobraćaja zato što veliki broj ljudi sada ide besplatno i na taj način štete Železnice Srbije.

Ja pozivam i tražim od nadležnim u Železnicama Srbije, da se uvrsti pruga od Niša, Svrljiga, Knjaževca, Zaječara, Bora prema Prahovu, da se uvrsti u rekonstrukciju, da se rekonstruiše, da se poprave pragovi, da se uvede red i da mi slučajno ne smemo dozvoliti da taj krak pruge bude obustavljen vozni saobraćaj za putnike zato što je to žila kucavica za sve nas koji u tom delu živimo.

Pozivam ljude u Železnicama Srbije da ozbiljno shvate ovu moju inicijativu, ovaj moj predlog da se uradi rekonstrukcija ovog dela pruga, jer još jednom ponavljam da je tamo veoma bitno da se tamo veliki broj teretnog saobraćaja obavlja, da se prevoze i opasne materije…

Zahvaljujem, uvažena predsednice.

Pošto ja znam da budućnost naše Srbije i jugoistoka Srbije jeste razvoj poljoprivrede, postavio bih nekoliko pitanja oko tog resora.

Prvo pitanje je ministru bez portfelja, gospodinu Krkobabiću, vezano za zadrugarstvo.

Pošto smo čuli da će nadležno Ministarstvo u narednom periodu obezbediti sredstva, a i već su u okviru budžeta pripremljena, i da će imati mogućnost da se stimuliše stvaranje novih zadruga u Srbiji sa posebnim akcentom na istok i na jug Srbije. Pošto ja dolazim iz opštine koja je nerazvijena, koja ima šanse kroz zadrugarstvo, kroz zadruživanje, ja pitam gospodina ministra kada će i da li je napravljen pravilnik, kako će se formirati te zadruge i kako će se finansirati i na koji način će dobijati sredstva te zadruge?

Znamo samo da je pripremljeno i u razgovoru sa gospodinom ministrom imam informacije da će do 50 hiljada evra biti opredeljeno za formiranje novih zadruga, a za ove starije zadruge koje su se formirale ranije, za njih će biti obezbeđeno do 100 hiljada evra.

Mislim da je to dobro i mislim da trebamo maksimalno sada na taj način staviti akcenat za udruživanje i samo takvim udruživanjem imamo šansu da pomognemo razvoju poljoprivrede u nerazvijenim područjima, brdsko-planinskim područjima kao što je opština Svrljig, kao što je opština Bela Palanka, Sokobanja, Knjaževac, Babušnica i ostale opštine.