Hvala, uvaženi predsedavajući.

Uvažene kolege narodni poslanici, uvaženi ministre, poštovani građani Republike Srbije, na današnjem dnevnom redu nalazi se set veoma važnih zakona iz oblasti finansija. U svom izlaganju, osvrnuću se na Predlog zakona koji se odnosi na kredit koji je neophodan radi finansiranja projekta koji se odnosi na rekonstrukciju i modernizaciju železničke pruge Subotica-Horgoš, granica sa Mađarskom.

U obrazloženju ovog Predloga zakona navodi se da se deo ovog projekta finansira iz budžeta Republike Srbije, a drugi deo iz kredita koji je regulisan ovim zakonom.

Ovakvi projekti su veoma važni, jer predstavljaju nastavak razvoja i izgradnje Srbije, koja je počela od dolaska SNS na vlast i predsednika Vučića, Srbije koja je do pre 10 godina na svaki mogući način i na svim poljima bila uništavana.

Ovo je regionalna pruga koja povezuje gradove u graničnom području na teritoriji Srbije i Mađarske. Mislim da značaj ovakvog povezivanja najbolje znaju ljudi koji žive u mestima kroz kraja prolazi neka od pruga. Stoga za Požegu, odakle ja dolazim, je od velikog značaja pruga Beograd-Bar, pruga koja za četiri i po decenije od kako je izgrađena nikada nije rekonstruisana, do 2017. godine, kada je rekonstruisano 77 km od Beograda do Valjeva. Veoma je važno i jako me raduje to što se izvode radovi na ispitivanju trenutnog stanja kako bi se pristupilo izradi projektno-tehničke dokumentacije za neku buduću rekonstrukciju.

Brojimo mi ovde i godine, brojimo i decenije, koliko su ljudi u Srbiji čekali da se povežu auto-putevima, da se povežu prugama, koliko su ljudi u Požegi čekali da se izgradi "Miloš Veliki". Pitamo mi ovde vrlo često zašto je jedan most na Adi bio skuplji nego koliko danas iznosi cena deonice Preljina-Požega i kako je moguće da bivši tajkunski režim plati jedan Most na Adi više nego 30 km auto-puta sa mnogo mostova, najdužim tunelima u Srbiji, mnogo nadvožnjaka?

U prilog tome prethodni dan se pojavila u medijima vest da je jedna država ozbiljno kaznila kompaniju koja je gradila Most na Adi, kako se navodi, zbog kartelskog ugovaranja cena. Kazna je izrečena zbog kartelskog ugovaranja cena i iznosi 62 miliona evra, a kompanija koja je gradila Most na Adi je priznala učestvovanje u kartelu. I neće o tome ni Dragan Đilas, ni njegov uposlenik Nikezić, ništa reći, naravno. Oni će reći samo kada za nešto treba neka neistina da se iznese. Neće reći ništa o tome, jer bi priznali narodu u Srbiji odakle im toliki novac na privatnim računima širom sveta. Javiće se uposlenik Nikezić da kaže njegovu ocenu koja je preporuka da neko postane ministar i tada iznoseći laži. Ali, sigurno neće reći da je možda baš ova situacija sa Mostom na Adi bila preporuka da on postane možda jedan od omiljenih uposlenika Dragana Đilasa.

Osvrnuću se i na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o privremenom registru punoletnih državljana Republike Srbije kojima se uplaćuje novčana pomoć za ublažavanje posledica pandemije virusa izazvane korona virusom.

Zbog ugrožene aktivnosti privrede, ova mera je zaista neophodna i naša država je ovim dodatnim paketom pomoći pokazala visok stepen odgovornosti i brige, a ja ću za kraj svog izlaganja iskoristiti priliku da pozovem sve ljude koji se još uvek nisu vakcinisali da to urade što pre, da sačuvaju svoje zdravlje, svoj život, ali i ekonomiju naše zemlje. Hvala.

Hvala, uvažena predsedavajuća.

Uvažene kolege narodni poslanici, uvaženi predstavnici Visokog saveta sudstva, poštovani građani Republike Srbije, na današnjem dnevnom redu nalaze se i dva predloga odluka, Predlog odluke o izboru predsednika sudova i Predlog odluke o prestanku funkcija predsednika Prekršajnog suda u Zrenjaninu.

U članu 52. Zakona o izboru sudija, navodi se i da predsednik suda predstavlja sud, da rukovodi sudskom upravom, da se stara o blagovremenom i pravilnom radu suda. Zatim, u istom članu ovog zakona navodi se i da predsednik suda je dužan da održava zakonitost, da se stara o otklanjanju nepravilnosti, ali i da sprečava odugovlačenje u radu.

Takođe, ono što je možda i najznačajnije je da dužnost predsednika suda da se stara o održavanju nezavisnosti sudija, ali i ugleda suda. Kada je u pitanje o održavanju nezavisnosti sudija, mislim da je i to naš zadatak ovde, pre svega zbog građana koje mi predstavljamo.

Od dolaska SNS na vlasti insistira se na promenama koje će ojačati nezavisnost pravosuđa, ali ispuniti obaveze u procesu pristupanja EU. U prilog tome mislim na Predlog o izmeni Ustava u delu koji se odnosi na pravosuđe, ali i u nizu zakona koji su doneti prethodnih godina, gde država pokazuje da temeljno pristupa osnaživanju pravosudnog sistema. Ne mogu da ne pomenem značajna ulaganja u pravosudnu infrastrukturu u prethodnim godinama više od 6000 metara kvadratnih je novoizgrađenih objekata. Više od 80.000 metara kvadratnih je rekonstruisano, a više od 100.000 metara kvadratnih saniranih i adaptiranih objekata. U savremenu IT opremu uloženo je više od milijardu dinara. Taj elektronski sistem pravosuđa je značajno olakšao građanima, stvorio uštede i zamenio odlaske na šaltere više državnih organa.

Ovakva značajna ulaganja u infrastrukturu nisu samo u pravosudnom sistemu, ovakva značajna ulaganja su u svaki segment koji je do 2012. godine bio najbrutalnije zapostavljen. To su škole, to su bolnice, putevi, ekologija, itd.

S obzirom da dolazim iz Požege, zaista ne mogu a da ne pomenem auto-put Miloš Veliki. Autoput Miloš Veliki će od Požege i okolnih opština stvoriti mesto za nove investicije, koje će otvoriti nova radna mesta. Osnažiće turistički potencijal i Požege i okolnih opština, ali i povezaće ove opštine sa ostalim krajevima. Izgradnjom auto-puta od Požege do Crne Gore i do Kotromana, povezaće Srbiju i s regionom.

Ono što takođe, ne mogu a da ne pomenem je i izgradnja obilaznice oko Požege ka Kosjeriću, za koji se sada radi projektno-tehnička dokumentacija čija vrednost se procenjuje oko četiri miliona evra. Ali, ono što moram da naglasim je, da se jako mnogo čekalo na izgradnju i obilaznice i ovog auto-puta. U prilog tome moram da pomenem još jedan projekat, to je izgradnja brane i akumulacije u Svračkovu, čija vrednost se procenjuje sa izvođenjem radova na 100 miliona evra. Stvoriće se jezero koje će vodosnabdevati i Požegu i Arilje i Lučane i Čačak i Gornji Milanovac. Takođe, ovaj projekat će imati značaj i u odbrani od poplava. Ovo napominjem zato što se i za ovaj projekat čekalo oko pola veka.

To je samo pokazatelj da se danas završavaju projekti koji su bili neophodni da se završe ranije, ali nijedna vlast za to nije imala sluha ni osećaja. Najmanje sluha i osećaja i dužnosti i odgovornosti prema građanima imala je vlast do 2012. godine. Ona je nekako najviše sluha i osećaja imala za punjenje svojih džepova. Nije nju zanimala nezavisnost pravosuđa. Vlast do 2012. godine je zanimalo kako što više fabrika da zatvori u zemlji, a kako što više bankarskih računa da otvori u inostranstvu. Onda se jedna od njih oglasi i kaže kako Vučić otvara fabrike zbog birača. Vučić otvara fabrike da ljudi imaju gde da rade i da država ide napred. Kamo sreće da su oni otvorili jednu fabriku, iz bilo kog razloga.

Verujem da će naša država nastaviti da radi u cilju jačanja pravosudnog sistema u smislu i nezavisnosti i efikasnosti, a ja ću sa svojim kolegama iz Poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Za našu decu u danu za glasanje prihvatiti predložene odluke. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, uvažene kolege narodni poslanici, uvaženi gosti, poštovani građani Republike Srbije, govoriću o tački dnevnog reda koja se odnosi na podnošenje izveštaja o radu Komisije za kontrolu državne pomoći, a koja je osnovana Zakonom o kontroli državne pomoći.

Cilj kontrole davanja državne pomoći je zapravo onemogućavanje stavljanja određenih privrednih subjekata u privilegovanom položaju, odnosno omogućavanja jednakih uslova poslovanja učesnika na tržištu. To dalje znači jačanje slobodne konkurencije, odnosno stvaranje zdravijih uslova poslovanja svih učesnika na tržištu, od čega krajnju korist imaju potrošači, odnosno građani Republike Srbije.

U ovom izveštaju govori se i o radu Komisije za vreme epidemije izazvane Kovid 19 virusom i ono sa čime se susrela naša privreda u prethodnoj i u ovoj godini je zaista bilo teško. Kao direktna posledica javilo se smanjenje potražnje roba i usluga, ali i smanjenje investicija. Međutim, najveći rizik postojao je za mala, mikro i srednja preduzeća, kao i preduzetnike. Međutim, naša država je pravovremeno reagovala i zaista odgovorno.

Odlično se snašla sa merama podrške i građanima i privredi i sačuvala ekonomiju privrednih subjekata, odnosno on što je najbitnije, sačuvala zaposlene u našoj zemlji. Srbija se snašla bolje od većine zemalja u Evropi i smatram da je zbog toga veoma važno da pomenem koje to sve mere je naša država preduzela u prethodnoj godini za građane i privredu.

U 2020. godini usledila su dva paketa mera podrške, građanima i privredi koja su se odnosila na isplatu minimalne zarade zaposlenima, kao i odlaganje plaćanja poreza i doprinosa na zarade, ali ono što je čini mi se najviše značilo našim građanima, to je isplata 100 evra za sve punoletne građane.

U 2021. godini usledio je treći paket podrške koji se odnosi na isplatu tri puta po 50% minimalne zarade i to u aprilu, maju i junu mesecu. Zatim, u aprilu mesecu 350 evra po krevetu i 150 evra po sobi za gradske hotele, kao i 600 evra za prevoznike po autobusu i to u aprilu, maju, junu, julu, avgustu i septembru mesecu.

20/3 MJ/IĆ

U maju je usledilo prvih 30 evra za sve punoletne građane, kao i 200 evra za nezaposlene građane koji žive na teritoriji KiM, kao i 100 evra za sve građane koji žive na teritoriji KiM, uključujući i decu.

U junu mesecu sledi 60 evra svim nezaposlenim, kao i ono što je veoma važno da napomenem, 3.000 dinara za sve vakcinisane građane. U julu i avgustu je predviđena isplata pune minimalne zarade za slobodne umetnike, ali i isplata pune minimalne zarade za zaposlene u turizmu i u ugostiteljstvu. Penzionere u septembru očekuje 50 evra, a u novembru sve punoletne građane drugih 30 evra.

Da se naša država ponašala odgovorno donoseći sve ove mere vidimo po činjenici da je stopa javnog duga u 2021. godini ostala ispod 60% BDP. Veoma važno je zbog toga da napomenemo da je 2014. godine kada nam je ostala razorena ekonomija posle bivšeg režima, stopa javnog duga iznosila je 79%, a danas u 2021. godini, iako suočeni sa pandemijom stopa javnog duga je zadržana ispod 60% i ona iznosi danas 58%.

Danas pored svega ovoga Srbija ima i najveće kapitalne investicije, ulaže se u putnu i železničku infrastrukturu, u zdravstvenu infrastrukturu i mora priznati više nego ikada ulaže se u ekologiju. Nastaviće Srbija da raste najbrže, nastaviće Srbija da ostvaruje velike i ozbiljne rezultate i u ekonomiji i u zdravstvu, ali i na svim poljima. Danas je paradigma političkog sistema u Srbiji rezultat.

To ne shvataju oni kojima je jedini cilj da pobede na izborima, ali bez glasova građana. To ne shvataju oni kojima je jedini cilj da upravljaju RTS, to ne shvataju oni kojima je jedini cilj da dobiju nacionalnu frekvenciju za medije Dragana Đilasa, to ne shvataju onima kojima je jedini cilj da se ime Aleksandar Vučić ne pojavljuje nigde, da se ime Aleksandar Vučić ne pojavljuje na listama. Pojavljivaće se ime Aleksandar Vučić svuda gde to građani budu želeli, kada god to građani budu želeli, jer upravo je Aleksandar Vučić Srbiju izvukao iz mračnog tunela u koju ste vi okupljeni oko Đilasa, Tadića, Jeremića do 2012. godine držali zatvorenu. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, uvažene kolege narodni poslanici, uvaženi ministre i članovi Vlade i uvaženi građani Republike Srbije, na današnjem dnevnom redu je i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o ličnoj karti, o kome ću ja govoriti.

Predložene izmene ovog zakona doneće lakše ostvarivanje prava građana, ali i opštu bezbednost i sigurnost svih građana i države.

Ja bih ovde istakla kao jako važne odredbe one koje se odnose na dodavanje adrese prebivališta kao obavezan element obrasca lične karte, koji će, pre svega, značiti pravnu sigurnost svih građana, ali i odredbu koja se odnosi na ukidanje naknade o proglašenju nevažeće lične karte u „Službenom glasniku“, koja je, ako se ne varam, iznosila oko 798 dinara i koja će, ukoliko se predložene izmene usvoje, biti ukinuta i nevažeća lična karta će se oglašavati na zvaničnoj veb prezentaciji MUP po proglašenju rešenja.

Ono što ja danas ne mogu da ne iskoristim priliku i da ne pomenem, iako ministar Vulin nije tu, to je borba protiv organizovanog kriminala koju naša država odlučno vodi, odnosno borba protiv najmonstruoznijeg kriminalnog klana na ovim prostorima, koji nije prezao apsolutno ni od čega. Oni su išli dotle da su prisluškivali predsednika Republike i njegovu porodicu, pratili ih i ono najstrašnije, pripremali su napad na njega.

Zaista se nadam da će državni organi rasvetliti sve strahote ove kriminalne grupe do kraja i da će se rasvetliti i svaki pojedinac koji je pomagao ovim kriminalcima u vršenju ovih stravičnih i monstruoznih krivičnih dela.

Dok na jednoj strani imamo borbu naše države, uspešnu borbu na svim frontovima, a jedini cilj koji ima, to je uspešna, ekonomski snažna i sigurna Srbija, na drugoj strani imamo Dragana Đilasa koji iznosi svoj program ili šta već putem intervjua. On kaže da svako ko nije pod njegovom kontrolom, a odnosi se na televiziju ili je novinar, odnosno koji nije u njegovom vlasništvu, koji on ne finansira, ne može se baviti novinarstvom, ne može biti novinar i takva televizija ne može da obavlja svoju delatnost. On izgleda tako shvata slobodu medija.

Ali, ono što je meni još zanimljivije, Dragan Đilas kaže da bi voleo da čuje odgovor predsednika Vučića o ekonomskoj budućnosti Srbije.

Ne treba Dragan Đilas da se brine o ekonomskoj budućnosti Srbije koja je u prvom kvartalu 2021. godine najbolje se snašla u Evropi sa kovid krizom, koja je imala najveći rast BDP od svih zemalja u Evropi. Ne treba Dragan Đilas da se brine o Srbiji u kojoj je danas prosečna plata 555 evra.

Dragan Đilas treba da se brine kako da objasni ekonomsku prošlost Srbije kada je bio na vlasti, kako da objasni ekonomsku sadašnjost svojih bankovnih računa koji su nastali pošto je bio na vlasti i da konačno objasni kako je to Most na Adi skuplji od deonice Preljina-Požega. Ja se nadam i da Dragan Đilas konačno objasni nadležnim organima odakle mu toliki novac. Hvala.

Uvažena predsedavajuća, uvažene kolege narodni poslanici, uvaženi članovi Vlade, uvaženi građani Republike Srbije, na današnjem dnevnom redu je i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o prevozu u železničkom saobraćaju. Veoma je važno napomenuti da je železnica danas među prioritetima Vlade Republike Srbije, odnosno kada je u pitanju njena modernizacija.

Poznato je da je železnica najbolji vid transporta, pogotovo kada je zaštita životne sredine u pitanju i ona nikako nije smela biti zaboravljena od strane bivše vlasti, ali kako su zaboravili i uništili sve drugo zaista bi pravo čudo bilo da su bar na železnicu mislili.

Osvrnuću se na železnički pravac koji je najznačajniji za opštinu iz koje dolazim, a koja je raskrsnica drumskog i železničkog saobraćaja, dakle, opštinu Požega i ceo Zlatiborski okrug. To je pruga Beograd – Bar. Za četiri i po decenije od kada je ona izgrađena nije značajnije rekonstruisana sve do 2017. godine kada je rekonstruisana deonica od Beograda do Valjeva, duga 77 kilometara. Pruga Beograd – Bar je jedna od najzahtevnijih železnica, sa 254 mosta i 234 tunela.

Veoma me raduje što se danas izvode radovi na ispitivanju, odnosno utvrđivanju stanja terena na deonici od Valjeva do granice sa Crnom Gorom, kako bi se što pre pristupilo izradi projektno-tehničke dokumentacije, a da bi se i taj deo rekonstruisao i modernizovao.

Sa jedne strane brojimo decenije koliko nije ulagano u autoputeve i koliko su građani naše zemlje čekali da do mesta u kojima žive autoputevi dođu i sa sobom donesu investitore i nova radna mesta, a sa druge strane brojimo decenije koliko su naši građani čekali, ne samo da se izgrade nove pruge, nego da se rekonstruišu postojeće.

Da je politika SNS i predsednika Vučića razvojna politika, politika sigurne budućnosti Srbije, govori i mreža autoputeva koji se danas grade, ali mreža železnice. To se odnosi i na prugu Beograd – Niš, zatim Niš – Dimitrovgrad, ali i na brzu prugu Beograd – Budimpešta, koja je jedna od najznačajnijih projekata u ovom delu Evrope. Kada se završi deonica Beograd – Novi Sad, nastaviće se dalje od Novog Sada do Subotice i ovom prugom vozovi će saobraćati oko 200 kilometara na čas, a kao izvođači uključeni su i ruski i kineski investitori.

Da bi se ostvarili dobri odnosi sa zemljama, kao što su Rusija i Kina, potrebna je mudra politika, odgovorna politika i za to je zaslužan predsednik Aleksandar Vučić i to je svim građanima jasno.

Danas nikome nije jasno kako oni koji su do 2012. godine urušavali srpsku ekonomiju i potpuno je razorili bez imalo srama kažu da sa Kinom treba prekinuti saradnju. Ovde prvenstveno mislim na Dragana Đilasa i Dušana Nikezića, koji kaže da Srbija treba da raskine ugovore o građevinskim projektima sa Kinom. Ako je tako savetovao svog poslodavca Đilasa, onda me uopšte ne iznenađuje što Srbije do 2012. godine nije imala u izgradnji ni jedan autoput, ni jednu novu prugu, što su se fabrike zatvarale.

Podsetila bih gospodina Nikezića, kada već poredi cene i kilometre, da uporedi i cenu Mosta na Adi sa celom dužinom Preljina – Požega, autoput Miloš Veliki, koji ima 35 mostova, tri tunela, četiri nadvožnjaka i neka kaže građanima zašto je njegov poslodavac Dragan Đilas, dok je bio na vlasti, platio jedan most više nego celu deonicu autoputa. Bojim se da odgovor za to leži na računima na Mauricijusu ili nekim drugim destinacijama, ali koji su danas, nadam se, nadležnim organima poznati.

Mi ćemo dalje nastaviti da se borimo za razvoj naše zemlje, za ulazak naše zemlje u EU, za dobre i bliske odnose i sa Kinom i sa Rusijom, ali i sa SAD, sa Japanom i sa svim zemljama nosiocima svetskog razvoja. Jer, naš cilj je snažna, ekonomski jaka i stabilna Srbija. Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovani narodni poslanici, uvaženi ministre, poštovani građani Republike Srbije, u svom obraćanju govoriću o Predlogu zakona o privremenom registru državljana Republike Srbije kojima će biti uplaćena novčana pomoć kao mera za ublažavanje posledica pandemije kovid 19, izazvana virusom korona.

Kako se i u obrazloženju predloga ovog zakona navodi, neophodno je da država nastavi sa merama kako bi se ublažile, pre svega ekonomske posledice izazvane pandemijom, a koje su najviše pogodile privrednu aktivnost i znatno je ugrozile.

Srbija je danas zemlja koja zahvaljujući odgovornoj politici predsednika Vučića odlično se snalazi u ovoj borbi koja ni malo nije laka.

Kada uzmemo u obzir svu medicinsku opremu koju danas imamo, bolnice, kada uzmemo u obzir veliki broj testiranja, koji je čak 80% veći nego u zemljama EU, veliku hospitalizaciju, vakcinaciju, najnižu stopu smrtnosti, a sve to uz najblaže meri u Evropi, jasno je potpuno da je Srbija danas dala primer ne samo zemljama Balkana, nego i Evrope, kako se vodi odgovorna politika i kako se brine o životima svojih građana.

Srbija je vakcinisala više od tri miliona građana sa prvom dozom vakcine, a više od milion sa obe doze, od četiri različita proizvođača.

Paralelno sa ovom brigom o životima građana, sa nabavkom lekova, vakcina, Srbija danas više nego ikad ulaže u zdravstvenu infrastrukturu. Ali je jako važno da pomenemo da je 2012. godine Srbija bila na dnu svih lestvica kada je zdravstvena zaštita u pitanju. Danas se gradi deset opštih bolnica, ulaganjem u Torlak Srbija će početi da proizvodi četvorovalentnu vakcinu protiv sezonskog gripa, vakcinu protiv korona virusa. Treba napomenuti da je 2019. godine, pre samo dve godine, iako i tada velika ulaganja u zdravstvo, taj iznos je bio 289 milijardi dinara, a sada, samo dve godine, skoro duplo.

Za samo četiri meseca izgrađene su dve kovid bolnice u Batajnici, sa oko 900 kreveta, i Kruševcu, a evo sada i zvanično gradimo i treću kovid bolnicu u Novom Sadu.

Pored ove borbe za zdravstvo, Srbija danas preduzima mere podrške kako bi se ublažile posledice pandemije.

Treći paket mera se odnosi na davanje dva puta po 30 evra svim punoletnim građanima, a način isplate je regulisan upravo ovim predlogom zakona. Ovaj paket mera obuhvata i 60 evra svim nezaposlenim, kao i 50 evra za naše penzionere.

Veoma je važno napomenuti da će građani na KiM primiti 100 evra, uključujući i decu, a nezaposleni 200 evra.

Ja zaista danas ne smem da zamislim šta bi se dogodilo da kada treba da se borimo sa korona virusom, da nabavljamo vakcine, da je danas na vlasti onaj koji jedan most plaća kao 30 km auto-puta, onaj koji u skoro 50 zemalja sveta ima 70 miliona evra i ko zna još koliko. E, baš taj, Dragan Đilas, koji je, kada je počela vakcinacija, poslao poruku građanima da Srbija neće imati vakcine. Ali, kako laže, tako krade.

Srbija danas ima vakcine za sve svoje građane koji žele da se vakcinišu. Srbija je vakcinisala i region.

Pored najvećeg do sada ulaganja u zdravstvo, Srbija ulaže i u putnu i u železničku infrastrukturu, ulaže u ekologiju.

Jedan od četiri auto-puta koji se sada grade, deonica Preljina-Požega na auto-putu „Miloš Veliki“, građani Požege su čekali ovaj auto-put oko 70 godina, put koji će zameniti Ibarsku magistralu, koja je toliko života odnela. Jedna od tri obilaznice koje se grade u ovom kraju biće obilaznica oko Požege, a građani Požege su skoro pola veka čekali na obilaznicu koja će izmestiti teretni saobraćaj iz grada.

Da bi se svi ovi projekti realizovali, osim znanja, marljivog rada, borbenosti, neophodna je i zdrava ekonomija i javne finansije kakve Srbija danas ima. Mi ćemo nastaviti hrabro da se borimo za našu Srbiju, za budućnost i našu decu. Hvala.

Uvažena predsedavajuća, uvažene kolege narodni poslanici, uvažena ministarka, predstavnici Vlade, uvaženi građani Republike Srbije, osvrnuću se na Predlog zakona o zaduživanju Republike Srbije za potrebe Projekta Ruma-Šabac-Loznica. Kao što se i u obrazloženju Predloga ovog zakona navodi, ovaj projekat je izuzetno značajan za razvoj i povezivanje oko 600 hiljada ljudi iz Mačvanskog i Sremskog okruga, kao i povezivanja Podrinja i Zapadne Srbije sa Vojvodinom i povezivanje Srbije sa regionom.

Ovaj značaj podvlačim i navodim zato što znam koliki je značaj autoputa „Miloš Veliki“ za moju Požegu. Decenijama se čekalo i nadalo da će se napraviti put koji će zameniti nezgodnu magistralu koja je toliko života odnela, da će se napraviti put koji će Požegu i Zlatiborski okrug povezati sa drugim delovima naše lepe zemlje.

Konačno, dolaskom SNS na vlast i radom predsednika Aleksandra Vučića jednako za svaki deo naše zemlje, ovaj san postao je stvarnost. Za godinu dana, na svetog Nikolu, iduće godine, očekuje se završetak deonice Preljina-Požega, auto-puta „Miloš Veliki“. Ova deonica je duga oko 30,9 kilometara i trenutno se odvijaju radovi na probijanju dva tunela, Laz i Munjino brdo, koji su dužine oko 2800 metara. Tunel Trbušani dužine oko 300 metara će biti treći tunel na ovoj deonici. Koliki je značaj ove deonice govori i to da je ministar Momirović već dva puta obišao ove radove i uverio se koliko ljudi svakodnevno radi na ovoj deonici neumorno, poštujući sve protivepidemijske mere, kako bi se ova deonica što pre završila, jer ona, osim ova tri tunela, obuhvata i 35 mostova, četiri nadvožnjaka, obuhvata oko dva miliona metar kubnih nasipa i tri saobraćajne petlje. Vrednost ovih radova iznosi oko 450 miliona evra.

Ovaj iznos navodim jer želim da napravim jednu paralelu, paralelu koja je jasan pokazatelj zašto narod Srbije apsolutnu podršku pruža SNS i predsedniku Aleksandru Vučiću. Naime, prethodnih dana je Grad Beograd podneo krivičnu prijavu protiv NN lica zbog sumnje na korupciju u vezi gradnje mosta na Adi, za vreme bivšeg režima. Mosta na Adi koji je dužine 900 metara, a cena tog mosta je oko 400 miliona evra. Dragan Đilas, gradonačelnik Beograda, u vreme ove skupe gradnje, rekao je da taj most i ne košta toliko, ako je uopšte, i dalje se ne zna ja mislim ta cena, ne zbog mosta, nego zbog pristupnih saobraćajnica.

Dakle, da uporedimo, 30,9 kilometara autoputa deonica Preljina-Požega košta isto kao 900 metara jednog mosta. Da li smo mi to dobili danas 30 kilometara puta besplatno? Naravno da nismo, ali smo izgleda platili jedan most mnogo više nego što je trebalo. Znam, neko će reći - ne treba porediti most i auto-put, to su različiti tipovi gradnje. Ali, koliko god bili različiti, 30,9 kilometara i 900 metara ne može da košta isto. Nadam se da će nadležni organi i ovu aferu istraživati i da će imati pune ruke posla.

U ovom svom izlaganju ću se osvrnuti na lepše teme, kao što su to koliki je značaj svih ovih puteva za našu zemlju. Svaki autoput sa sobom nosi brži i jednostavniji protok ljudi i robe, koji mnogo znači za ekonomiju i turizam oblasti kroz koje autoput prolazi. To opet znači nove investicije i nova radna mesta. Predsednik Vučić je u mojoj Požegi ove godine otvorio fabriku „Budimka“, simbol stare Jugoslavije i simbol strašnog propadanja, a danas simbol napretka i simbol novog života. Nekada je „Budimka“ otkupljivala voće i povrće iz požeškog kraja i svih okolnih mesta. Danas kada imamo autoput, proizvođač koji ubere svoj plod u Subotici za nešto više od tri sata ga može dopremiti do „Budimke“. To mnogo znači za fabrike.

Premijerka Brnabić je juče sa ministarkama iz Vlade obilazila Ovčar banju, gde su najavljeni značajni projekti i investicije. Da se od Beograda do Ovčar banje putuje tri sata kao nekada, to ulaganje možda ne bi bilo racionalno. Ali, danas, kada imamo „Miloša Velikog“ od Beograda do Ovčar banje je potrebno sat vremena, čime banja postaje realna destinacija za izlet u jednom danu. Posle Ovčar banje autoputem stižete u moju Požegu, rodno mesto Miloša Obrenovića. Nije ovaj autoput mogao da ponese lepše ime od Beograda do Požege, nego ime Miloša Velikog, tvorca naše moderne države Srbija. Živela!

Poštovani predsedavajući, poštovane kolege narodni poslanici, poštovani predstavnici institucija, poštovani građani, u svom današnjem i ujedno prvom izlaganju osvrnuću se na prvu tačku dnevnog reda koja se odnosi na izveštaj Agencije za borbu protiv korupcije iz 2019. godine.

Čitajući ovaj izveštaj, potpuno je jasno da je Srbija danas zemlja koja ne toleriše kriminal i korupciju i ko god se drzne da zanemari javni interes za koji radi naći će se pod lupom Agencije za sprečavanje korupcije.

Naš predsednik Aleksandar Vučić je u više navrata isticao i opominjao da partijska knjižica neće štititi nikoga od kršenja zakona. To nije samo isticano, već smo videli hapšenja funkcionera SNS za koje je postojala osnovana sumnja da su izvršili neka koruptivna dela. Nema zaštićenih kada je SNS u pitanju. Međutim, vlasnici partijskih knjižica na kojima piše Dragan Đilas misle da to za njih ne važi. Misle da je takva knjižica jača i od zakona i od države.

Nadležnost Agencije za sprečavanje korupcije je ustanovljena i Zakonom o finansiranju političkih aktivnosti, odnosno nadležnosti su kontrola finansiranja političkih subjekata, vođenje evidencija finansijskih izveštaja političkih subjekata, zatim organizacija i koordinacija posmatrača izborne kampanje, kao i davanje saveta i mišljenja kada je primena ovog zakona u pitanju.

Pa, kada smo kod ove kontrole finansiranja političkih subjekata, u skorijem periodu je izašlo u medijima kako je jedna privatna produkcijska kuća u vlasništvu jedne novinarke finansirala emitovanje spotova u predizbornoj kampanji na televizijama N1 i Nova S. Dakle, jedna privatna produkcijska kuća u vlasništvu novinarke, u medijima se navodi Jovana Polić, platila je emitovanje spotova koje je kasnije ustupila stranci Dragana Đilasa. Pa, da li je dovoljno da samo ta novinarka tvrdi da to nema veze sa opozicijom?

Vizuelno, ti spotovi jako podsećaju na kampanju kakvu je vodio tzv. Savez za Srbiju Dragana Đilasa. Ova novinarka je kasnije, kako se navodi, besplatno ustupila te snimke i kada su je mediji pitali zašto baš Draganu Đilasu, ona je rekla – pa, niko drugi nije hteo. Pošto se navodi da to nije platila politička stranka, kako sam zakon nalaže, i pošto ne postoji nikakva pravna i faktička veza između njih, da li je moguće da se i u ovom slučaju kada je Dragan Đilas u pitanju zakon zaobiđe? Ako ništa drugo, postavlja se pitanje javnog interesa, dok na jednoj strani imamo Aleksandra Vučića koji neumorno radi i gradi i auto-puteve i mostove i fabrike i bolnice. Znate, taj auto-put ne koristi samo Aleksandar Vučić, koristi ga i koristiće ga naš narod.

Šta nam se na drugoj strani nudi? Dragan Đilas, koji nam šta poručuje? Kako da nađemo poreski raj za osnivanje nekih firmi, kako da zaobiđemo zakon za sprečavanje korupcije, kako da steknemo preko 30 nekretnina. Pa kojim to poslom treba čovek u Srbiji da se bavi?

Zaista se nadam, verujem u državne institucije i apelujem da istraže sve ove afere, jer koliko god neko bežao od zakona, ruka pravde ga ipak stigne. To zna naš pošteni narod, koji je jasno u junu rekao da želi još i puteva i fabrika i bolnica. Narod je i u mojoj Požegi prepoznao napore SNS, koja je za jedno vrlo kratko vreme uspela da indeks transparentnosti pomeri sa 40. na 54. i da se na rang-listi svih opština Požega nađe, umesto na dotadašnjem 65, sada na 29. mestu, i u mojoj Požegi i u celoj Srbiji. Zbog toga je narod dao punu podršku predsedniku Aleksandru Vučiću i SNS, da bi naša Srbija ponosno išla napred, naša moderna i pristojna Srbija. Živela.