Jel mogu ja da odgovorim sad? Dobro.
Dakle, ko vama liči kao čovek koji se bavi stočarstvom, ja stvarno u to ne mogu da ulazim, ali ako neko kaže: „Ja se bavim tim, pa mi onaj ne liči na nekog takvog“, sigurno nije mislio nešto uvredljivo, ne bi stavio u poređenju sa sobom, jel tako? Jel to rekao? „Ja se bavim tim, oni mi ne deluju kao neko ko se bavi tim“.
(Dragana Rakić: Jadan si.)
Što se tiče vike, čuo sam ja sve, sve je to u redu, primetili ste i vi sami, pustili smo da se izviču, da se izdivljaju, da je to sad nešto novo, pa da se zaprepastimo svi mi u ovoj sali, a mi to slušamo svaki dan i na svakoj sednici, šta god da je tema.
U svakom slučaju, gospodin Jovanov je dobio priliku da govori dva minuta bez ometanja. Primetili ste kako su se ućutali kad smo došli do suštine, da oni koji nešto umeju da pokažu zaista neke zakone pročitaju zaista, njima ne vrede ništa, njima su takvi ljudi bezvredni. Očigledno im je najbolje ovo, evo, vidite, ovo vikanje sada Novakovića i ovih oko njega.
(Borislav Novaković: Grebao si se na sitno kod mene.)
To je, očigledno, nešto što se njima dopada i što zavređuje pažnju.
(Narodni poslanik Milenko Jovanov dobacuje s mesta.)
Uglavnom, tu su se utišali pa smo to uračunali u vreme.
Šta još beše bilo? Da, ono za fotografije. Moguće da ste vi u pravu, ja nisam prepoznao da su to baš ti mostovi, ali dobro, znamo svi ko je šta bio i šta je ostao.
Treba li da se glasa?
(Marijan Rističević: Ne treba da se glasa.)
Ne treba? Dobro.
Reč ima ministar Vesić. Ne, nije još kraj.
(Tatjana Manojlović: Replika.)
Hoćete li vi po Poslovniku? Samo se prijavite, nema vas u sistemu. Sad sam vam dao reč.