Član 107, povreda dostojanstva Narodne skupštine. Govornik je izrekao grubu neistinu da je DSS nekom nešto prodavala. Četiri godine smo od predstavnika te stranke i Vlade koju su vodili slušali najbrutalnije optužbe i pokušaje kriminalizacije DSS i to im nećemo nikada zaboraviti. Ništa od toga nisu dokazali. Optuživali su nas za razne stvari. Sada nas optužuju za nekakve prodaje ne znam kome.
Samo da podsetim, ti koji sada spominju su učestvovali u pravljenju Vlade 2008. godine, koju je vodila DS, upravo da bi sprečili da Vladu formira DSS. Onda, o čemu se tu radi? Ko je tu koga podržavao? Ti isti koji su pravili tu Vladu, učinili su sve da DSS ne bude na vlasti.
Ovde su grube neistine iznete. Molim vas da vodite računa kada se optužuju ljudi i političke stranke na ovakav način i u krajnjoj liniji, da se kaže istina, ko je tu koga podržavao i kada. Hvala.

Predsedniče, član 27. Prosto, ceo dan je danas pomeren zbog glasanja i celog toka sednice koji je bio i mi sada počinjemo raspravu, a bilo je planirano u 10 časova.
Molim vas da date informaciju poslanicima koliko će se danas raditi, da li će se raditi do okončanja tačke dnevnog reda, jr mnogo ljudi je zainteresovano to da čuje, da bi mogli da planiraju i što se tiče toka sledeće nedelje, da bismo mogli da se adekvatno pripremimo, a pogotovo danas, obzirom da je već 14 časova, a mi tek sada počinjemo diskusiju o ovoj tački dnevnog reda.

Gospodine predsedniče, gospodine ministre, kolege narodni poslanici, u toku današnje rasprave u više navrata je, mogu slobodno reći, izrečena konstatacija o stanju u pravosuđu. To stanje u pravosuđu, naravno, i rasprava o stanju u pravosuđu ne može se odvojiti od rasprave o ovim vrlo važnim zakonima, koji obuhvataju i statusna pitanja nosilaca pravosudnih funkcija, a takođe i materijalno-pravna i procesno-pravna pitanja. Znači, sve ono što je važno za primenu od strane nosilaca pravosudnih funkcija.
Mogu da kažem da imam razumevanje za stanje koje je gospodin ministar nasledio. Demokratska stranka Srbije je uporno kontinuirano četiri godine, od 2008. godine, kada se ušlo u reformu pravosuđa, iznosila vrlo oštre kritike. Ne samo što je iznosila vrlo oštre kritike, nego je u raspravi na taj veliki set zakona koji su reformisali pravosuđe krajem 2008. godine ukazala šta će biti posledice. Možemo reći da žalimo što su se naši stavovi i kritike i predviđanja tih posledica obistinili.
Mislimo da su svi stubovi pravosuđa urušeni u Srbiji i da je pred novim ministarstvom, ali naravno i pred svima nama ogroman i težak posao – kako da se izađe iz ovog stanja i kako da nadomestimo ove četiri izgubljene godine. Ovo su četiri izgubljene godine za pravosuđe. Nažalost, one su donele velike probleme i velike nevolje, kako nosiocima pravosudnih funkcija, tako prvenstveno i građanima. Tu ne govorim samo o zakonima koji su rešavali statusna pitanja u pravosuđu, nego i o materijalno-pravnim propisima, o Zakonu o parničnom postupku, o Krivičnom zakoniku, pa i o onom nizu važnih procesnih zakona, a o jednom od njih danas raspravljamo, tačnije o njegovom pomeranju, ali i važnom Zakonu o parničnom postupku i Zakonu o izvršenju i obezbeđenju.
U tom smislu, kada se pogledaju ti svi osnovni stubovi zakonodavstva, ali i ono što čini živo telo pravosuđa, to su sudije i tužioci. Tu želim, naravno, da pomenem i zahvalim se kolegama koji su to pominjali, advokati i javni beležnici. O tome nismo puno govorili, a to je izuzetno važna materija i stanje u kom se taj deo pravosuđa nalazi i šta je tu uopšte urađeno je nešto što iziskuje vrlo ozbiljnu raspravu u Narodnoj skupštini. Želim to još jednom da pomenem, jer smo mi to i amandmanski intervenisali, izvršitelj. Od problema koje pratimo, koji se odnose na sudijsku i tužilačku funkciju, do problema u raznim advokatskim komorama, npr. i u beogradskoj, pa u haosu koji je nastao kod odlaganja primene Zakona o javnom beležništvu, do velikih problema koje je izazvao Zakon o izvršenju i obezbeđenju ili nikakvog efekta koji je uvođenje privatnih izvršitelja dovelo, govori nam o tome da je stanje takvo da morate početi da se bavite statusnim problemima. To je prvenstveni i najvažniji problem.
Kao što je rekla moja koleginica Milica Radović, mi u Narodnoj skupštini nismo imali priliku da se ozbiljno pozabavimo ovim statusnim pitanjima. U tom smislu izražavam kritiku, jer sam i lično očekivao da će nakon izbora Vlade to biti prvi korak u Narodnoj skupštini. Prosto apelujemo i ukazujemo na to da početkom naredne godine mora biti prva tema, jer svi segmenti, od VSS pa naniže, od Vrhovnog kasacionog suda i svih sudova su u problemima.
Naravno, ostaje pitanje kako mislite da krene primena nove mreže u sudovima koja je najavljena? Iako najavljujemo da će biti do kraja godine ovde u Narodnoj skupštini, mi o tom zakonu nismo raspravljali. On je izazvao ogromne probleme. On je izazvao sav onaj haos u kojem su se sudije našle, koje su bile prinuđene da putuju, da zbog toga trpe predmeti, da zbog toga trpe građani, da sudovi budu u velikim materijalnim troškovima kod naknade troškova svedocima, kod putovanja i svega ostalog. To manje-više svi koji su u pravosuđu znaju. Bez promene mreže sudova, mislim da to mora biti prvi zakon u Narodnoj skupštini, teško da ćemo ovakvim zakonima, koji jesu važni, išta uspešno rešiti. U tom smislu delim mišljenje svih koji su rekli da je ovo jedan isključivo parcijalni pristup.
Što se tiče samih zakona koji su ovde pred nama, zadržao bih se na Krivičnom zakoniku jer je on, gledajući po obimu kojim se interveniše u tekst, najvažniji. Moram da kažem da je moj osnovni utisak da mi ovde imamo različite vrste poruka, da su one vrlo divergentne, da su nejasne i da nam, ako se sagledaju sa aspekta vrednosti koje štite, ne pružaju jasan odgovor šta je predlagač zakona hteo.
Sa jedne strane imamo, da ne bi prosto zamarali, da ih svrstam u pojedine glave, da ne gubimo vreme, ono što bi se moglo reći da je intencija bila borba protiv korupcije i tu bi se mogla svrstati rešenja koja se odnose na javne nabavke, rešenja koja se odnose na ovo novo krivično delo – zloupotreba položaja odgovornog lica, dogovaranja ishoda na takmičenjima itd. Znači, to bi trebalo, po poruci koju ste vi nama poslali i mi mislimo da je to važno, da obuhvati onaj segment koji se zove borba protiv korupcije. Mi to podržavamo i smatramo da su ta rešenja koja idu u tom pravcu dobra.
Međutim, kada je u pitanju niz drugih rešenja koja ovde nudite, nama nije jasno šta ste vi hteli, odnosno koju poruku u smislu zaštite vrednosti vi nama šaljete. To jeste ukidanje klevete, ukidanje komentarisanja nepravosnažnih presuda, rešenja koja se odnose na ugrožavanje sigurnosti. Ne razumemo zašto se tu snižavaju, uslovno rečeno, kriterijumi i zašto se tu, one vrednosti koje su jako važne u ovom slučaju, pravi jedan korak nazad.
Pored opravdane potrebe, to je očigledno Vladina glavna politika, borbe protiv korupcije, smatramo da vrednosti koje se štite u ovim krivičnim delima, a gde dolazi ili do ukidanja pojedinih krivičnih dela ili do ublažavanja kaznene politike, prosto se šalje jedna poruka koja stvara jednu sliku da se povlađuje, odnosno prosto deluje demagoški. Nismo dobili ubedljivo obrazloženje kada su u pitanju ovakva rešenja.
Naša poslanička grupa je rekla šta misli o ukidanju krivičnog dela klevete. Prosto se reagovalo na pritisak koji je došao od različite vrste novinarskih udruženja, zapostavljajući da se, na to su kolege sa pravom ukazale, krivično delo klevete, da se klevetanje vrši u najvećoj mogućoj meri u saobraćaju između građana.
Nije moguće samo uredbom zaštiti čast i dostojanstvo. Nekome to da je neko izneo nešto neistinito pred velikim brojem građana o njemu i te kako važno za zaštitu njegove časti i ugleda. Možda ako ste hteli da rešite taj problem koji se odnosi na širenje slobode reči, možda ste mogli naći rešenje kada su u pitanju novinarska udruženja ili novinari ili uopšte pisanje. Ali, vi ćete sada otvoriti jedan širok prostor. Lično verujem kao i većina ljudi koji su ovde radili u pravosuđu zna kakvi svi slučajevi kada su u pitanju ove privatne službe i na šta su sve ljudi nailazili u svojoj praksi kada je u pitanju krivično delo klevete.
Mislim da je ovo jedan opasan korak koji neće, a osnovni cilj koji je očigledno imala Vlada da se reši problem koji je dolazio od strane novinarskih udruženja, da se omogući šira sloboda pisanja, otvoriće prostor na sasvim drugoj strani.
Osim toga, ovaj deo koji se odnosi na ugrožavanja sigurnosti, jako je važno da znate da zaštitimo, bez obzira koliko sada to delovalo, ako smo ozbiljna država sve najvažnije institucije i funkcionere ne ulazeći u to da oni predstavljaju neki poseban sloj, nego oni su prosto predstavnici države.
Ovde ću ukazati na par stvari na koje smo mi amandmanski intervenisali, o tome ćemo više u amandmanima, ali prosto oni deluju kao jedna šira slika ovoga o čemu govorimo. Mi smo podneli amandman kada je u pitanju krivično delo ometanja pravde. Mi smatramo da sudske izvršitelje treba takođe zaštiti kao advokate. Ne može se do kraja sprovesti presuda koju je doneo jedan sud ukoliko su sudski izvršitelji predmet nasilja, pretnji, da čak i policija ne može da tome pomogne. Znate, taj čovek radi svoj posao, on mora da sprovede jednu odluku koju nije doneo, to je odluka suda, ako je ne sprovede. Ako je on neko ko nije zaštićen, ako ga čak ni policija ne štiti, mislim da će te presude ostati mrtvo slovo na papiru. Mi smatramo da pored advokata, izvršitelji moraju biti neko ko će posebnom pažnjom u ovom slučaju zaštićeni.
Što se tiče, novog krivičnog dela koji se odnosi na zloupotrebu položaja odgovornog lica, smatramo da je jako bitno to razdvojeno i to je nešto što apsolutno prihvatamo. Ali, mislim da ste preširoko odredili definiciju odgovornog lica. Ona može da stvori velike i ozbiljne probleme, pa čak, hajde da kažem uslovno rečeno i zloupotrebe i da ne pogodi cilj koji je imao tužilac kada je podizao optužnicu ili kada se vodi krivični postupak.
Znači, kaže se ovako – odgovorno lice, pravno lice, smatra se lice koje je na osnovu zakona, propisa ili ovlašćenja vrši određene poslove upravljanja nadzora ili druge poslove ili delatnosti pravnog lica. Sad ide ono što je po nama vrlo sporno – kao i lice kome je faktički povereno obavljanje tih poslova.
Znate, neko ko ima sva ova ovlašćenja po zakonu može na osnovu ovoga da izbegne odgovornost. Prosto, da kažem, ja to nisam radio, ja sam to svojim radnjama poverio nekom drugom, da zbog svog uticaja i moći u tom pravnom licu obezbedi čak i svedoke da potvrde da je to tako. Da neko lice koje je potpuno nevino, nedužno u jednom krivičnom postupku strada. Mi smatramo da ovo treba da se briše jer će to stvoriti ogromne probleme i moguće zloupotrebe i neće targetirati, pogoditi one koji su odgovorni.
U svakom slučaju, naša poslanička grupa je podnela veliki broj amandmana i vrlo ćemo aktivno učestvovati, ovo su vrlo važni zakoni, ali ostaje taj utisak da u nizu intervencija ovaj tekst zakona niste nas ubedili, niste bili dorečeni i smatramo da ta rešenja koja ste ponudili nisu dobra i stvoriće probleme u praksi. Hvala vam.

Član 108. Ovde morate da vodite računa, jer smo već imali ovakvu raspravu gde je bila rasprava o Zakonu o bankama gde su se redom diskvalifikovali pravnici. Zašto oni govore kada je u pitanju Zakon o Narodnoj banci? Danas čujemo diskvalifikaciju svih onih koji nisu zdravstveni radnici, što uopšte govore o ovom zakonu. Čuli smo kvalifikacije da mi ne znamo o ovome da diskutujemo.
Molim vas da vodite računa, jer nismo mi ovde narodni poslanici samo za zdravstvo, nego imamo pravo da diskutujemo o svim tačkama dnevnog reda, a ne samo kada dođe jedna tačka. Ne mogu kolege kada dođe njihova oblast da o tome diskutuju. Želimo da vodimo raspravu, jer smo svi zainteresovani da predstavljamo građane po svim temama. Molim vas, onda će doći do niza ograničavanja. Niko ni o čemu neće pričati, osim stručni ljudi, a diskvalifikovaćemo se međusobno. Vodite računa o tome i upozorite kolege koji diskvalifikuju druge kolege samo zato što nisu iz neposredne struke. Inače, ova rasprava će se pretvoriti u stručnu raspravu, a mi ovde zastupamo građane. Ne iznosimo političke stavove.

Hvala gospodine predsedavajući, tačno je ovo što je rekao kolega Cvijan da smo mi na jednoj sednici Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo raspravljali o problemu kako se piše amandman. Ustanovili smo da nastavimo praksu koja je bila u prethodnom periodu, da se ne izlazi izvan okvira koji su definisani izmenama i dopunama.
Prvi put, ta praksa je prekinuta amandmanima Odbora za finansije Narodne skupštine, ne Vlade, nego poslanika Narodne skupštine na predlog izmene Zakona o NBS, gde se nije radilo o gramatičkim greškama, nego se kaže u amandmanu – posle člana 6. dodaje se novi član 6a, potpuno se izašlo izvan okvira.
Naša poslanička grupa je potpuno identično postupila u ovoj situaciji, jer je to bila praksa na Odboru.
Što se tiče ovog pitanja koje je rekao kolega Cvijan, žao mi je, na zadnju sednicu odbora nisam bio prisutan, jer naša poslanička grupa nije učestvovala u radu, obzirom da smo podržali naše sunarodnike na barikadama na Jarinju, ali sasvim sigurno da smo tada bili, mi bismo ukazali na ovaj problem koji je tada postojao. Mislim da se u ovoj situaciji nije postupilo na ravnopravan način.
Imali smo situaciju da je Vladin amandman identičan i prihvaćen, da je jedan amandman našeg kolege prihvaćen, a da su drugi odbačeni.
Ili ćemo poštovati jednu praksu koja je bila do ovog saziva, ili menjati, ali onda moramo postupati u svakoj situaciji na identičan način. To je jako važno.
Molim predsednika Odbora da onda zakažemo sednicu što pre, jer ovih amandmana već na narednim zakonima, evo naša poslanička grupa i kolega Radojko Obradović, podneo je jedan takav amandman, i želimo da vidimo kako će se ponašati po tom amandmanu Odbor za ustavna pitanja.

Poštovana predsedavajuća, gospodine Pastor, dame i gospodo narodni poslanici, koristim priliku da podsetim narodne poslanike da raspravljamo o amandmanu koji je podnela DSS i da prethodnih sat vremena su se kolege koje su diskutovale, vrlo retko dotakle tog amandmana.
Moram da kažem da danas nismo čuli ozbiljne primedbe na naš amandman. Čuli smo podršku i čuli smo jedini stav da se amandman neće podržati zato što je to stav Vlade. Niko nije suštinski pogledao naš amandman i izanalizirao ga i video zašto je on dobar.
Gospodine Pastor vama je poznato da sa našom strankom nemate problem kada je u pitanju poštovanje Ustava i činjenice da Vojvodina mora da dobije 7%. Rekli ste čist račun duga ljubav. Reći ću vam čist račun poštovanje Ustava. Nama je jako važno da se ova stvar vrlo precizno i do kraja izvede. U tom smislu je bio i naš amandman. Konačno rešavanje ovog pitanje na Ustavom zasnovan način onemogući će političke rasprave i otvaranje političkih kriza. Jedina brana političkim krizama u državi je Ustav Republike Srbije.
Na žalost imam utisak da se danas, evo i u ovoj raspravi ko god se javio dao je sebi slobodu da baci kamen na Ustav Republike Srbije. Otvorila se rasprava da li Ustav uopšte može da se primeni? Da li Ustav treba da se primeni, da li smo sposobni da ga primenimo? Ustav koji je, iako ga ovde mnogi osporavaju izglasan u Narodnoj skupštini jednoglasno i potvrđen na referendumu uz vrlo oštre Ustava svih građana Republike Srbije, važeći Ustav Republike Srbije.
Pitanje za sve nas ovde je zašto mi danima, nedeljama u Skupštini Srbije najvišem zakonodavnom telu raspravljamo o poštovanju Ustava. Nisam siguran da u ovom trenutku možete naći primer u bilo kojoj evropskoj zemlji, da se raspravlja da li će se Ustav poštovati. Imali ste primer jednog strahopoštovanja ili iščekivanja odluke Ustavnog suda Nemačke o ovoj jednoj kriznoj situaciji u kojoj se bila našla u prethodnim mesecima. Danas imamo atmosferu da Vlada Republike Srbije ne odgovara na dopise Ustavnog suda, da poslanici izjavljuju da Ustav ništa ne valja, da onda kažu da ne možemo da primenimo, nemamo para. Ovo je jedno pitanje koje zaista govori u kakvoj smo mi dubokoj krizi.
Moramo da suštinski izmenimo naš odnos prema državi. Moramo da poštujemo Ustav u celosti, kakvo god mišljenje imale kolege poslanici. Kada se otvori pitanje da li treba međunarodne institucije da se mešaju u naš ustavno-pravni poredak, u naš politički sistem želim da kažem nipošto. Želim da verujem da je Srbija jedno ozbiljno i zrelo društvo.
Ovo vama upućujem gospodine Pastor, veliku je polemiku izazvao vaš odlazak u Brisel i sastanak sa gospodinom Štefanom Fileom i Jelkom Kacinom i zaključci koji su tamo doneti, da će Evropska komisija sa jedne strane da prati odluku Ustavnog suda koji je branio Ustav Republike Srbije. Ako to čitamo pravilno, to znači da oni nisu zadovoljni odlukom Ustavnog suda. Sa druge strane vrlo će precizno da prati da li će Srbija da ispoštuje ovih 7% koje Vojvodina treba da dobije.
Vaš odgovor je morao da bude – Ustav mora da se poštuje do poslednjeg slova i odluka Ustavnog suda i sve posledice koje ona nosi, pa i ukidanje nelegalne institucije tzv. Vojvođanske akademije nauka i umetnosti, pa prenos nadležnosti Nacionalnog parka "Fruška gora" na Republiku Srbiju, ali i 7% po Ustavu Republike Srbije ima AP Vojvodina.
Ako se svi dogovorimo da ćemo, gledano spolja, prema svim međunarodnim institucijama, ovo zajednički u jedan glas govoriti, verujte da će nas doživljavati ozbiljno i nećemo ovde postavljati pitanja da li možemo da poštujemo Ustav.
Evo, sad se otvara političko pitanje – da li mi možemo, pošto je prethodna Vlada potpisala neke sporazume, po nama duboko protivustavne oko Kosova i Metohije i uspostavlja granicu na Jarinju, da li možemo sada da poštujemo taj Ustav, jer Bože moj, stvoriće političke probleme?
Jako je važno da kroz poštovanje Ustava izgradimo odnose na svim nivoima vlasti, od lokalnih samouprava, od autonomnih pokrajina, do Vlade Republike Srbije, koje će omogućiti da svi odgovorno radimo posao iz nadležnosti koje smo dobili od građana i po Ustavu Republike Srbije, a ne da iz političkih razloga procenjujemo kada nam odgovara da poštujemo pojedine norme. Zato ćemo stalno imati ovakve rasprave, stalno. Vi ćete iz AP Vojvodine reći – nama uskraćuju 7%, drugi će reći da se ne poštuje Ustav na drugačiji način i stvara se jedna politička kriza.
Ne smemo da budemo generator ključne krize ovde u Narodnoj skupštini. Ako svi bacamo kamenje na Ustav, mi smo generatori te krize. Zato molim kolege, kakav god stav imali o Ustavu Republike Srbije, da je on u ovom trenutku najveći i najtvrđi faktor stabilnosti Republike Srbije i najveći garant da će sačuvati miran i normalan razvoj Republike Srbije, izbeći se potresi i političke krize. Hvala.

U svojoj prethodnoj diskusiji sam čvrsto i tvrdo branio Ustav iz 2006. godine. U tom smislu je kolega to i pominjao.
Želim da kažem nešto što je pomenuto u toj diskusiji. Rečeno je da Ustav sve više i svaki dan generiše nove krize, nove probleme. Koje? Mi slušamo. Koje su to krize i problemi zbog kojih treba menjati Ustav?
Preambula. Slušamo danima da preambula ne valja. Koji su to drugi problemi koje Ustav generiše, osim ovog koji se svaki dan čuje oko preambule, gde se pominje KiM, i sada oko Vojvodine?
Osim toga, jedna teza koja se od 2006. godine, kada je Ustav donet pominje, a koja je uvek davala pravo da se otvara politička kriza u Vojvodini onima koji su hteli, jeste da Ustav nije prošao na teritoriji AP Vojvodine.
Gospodo, referendum za Ustav i nije bio raspisan samo za teritoriju AP Vojvodine, nego je održan na celoj teritoriji Republike Srbije. Sada pitam tu gospodu – da li su sremske opštine i ceo Srem deo Vojvodine i Republike Srbije, gde je Ustav prošao? Prošao je u Sremskoj Mitrovici, prošao je i u Šidu, prošao je i u Pančevu, Žitištu i u mnogim opštinama. Da li su te opštine deo, po Zakonu o teritorijalnoj organizaciji Republike Srbije, deo AP Vojvodine?
Apsolutno je tačno da je Ustav Republike Srbije podržan od građana. Izašlo je preko 50% i više od toga je glasalo i podržan je na celoj teritoriji Republike Srbije. Ali, oni koji žele da ovakve probleme izazivaju, političke prirode, sada spočitavaju tu tezu i nameću tu tezu da, navodno, na teritoriji Vojvodine Ustav nije prošao. Prošao je u velikom broju vojvođanskih opština. Hvala.

Da, koristiću vreme poslaničke grupe.
Samo kratko ću. U Srbiji postoji kultura neplaćanja. To je nešto što dominira u nekom prethodnom periodu. Država mora da nađe celovito rešenje da bi taj problem rešila. Nemoguće je sistemski rešiti stvar bez rešavanja problema u pravosuđu, a pogotovo Zakona o izvršenju i obezbeđenju.
Ne znam da li ste, gospodine ministre, pričali sa kolegom Selakovićem da se ozbiljno preispitaju rešenja u Zakonu o izvršenju i obezbeđenju. Mi moramo tu kulturu preseći i napasti je sa više strana. Jedan od načina je i ovaj. Predložili smo da se ceo taj posao na neki način fazno uvodi u ograničavanju plaćanja. O tome je govorio i naš ovlašćeni predstavnik. Ne može se bez efikasnog pravosuđa i izmena Zakona o izvršenju i obezbeđenju rešiti taj problem. Ako dužnici, koji su najzaštićeniji u ovoj državi godinama, znaju da može poverilac da ih tuži kad god hoće imaju različite mehanizme da kroz postojeći Zakon o izvršenju i obezbeđenju izbegnu plaćanje, izbegnu sudske izvršitelje, privatne izvršitelje, nikakve bojazni nema da nastave sa tom politikom da ne plaćaju nikom ništa, da se zadužuju, da uzimaju robu i da nikom ništa ne plaćaju.
Mislim da je jako bitno da se stvar celovito zaokruži i da bez dobrih rešenja u zakonima iz oblasti pravosuđa, pogotovo Zakona o izvršenju, ovo ne može da se završi.

Gospodine predsedavajući, po članu 106. stav 1. i članu 27.
Nas uopšte ne interesuje ko je ili nije prešao cenzus u Beogradu. Uopšte nas ne interesuje gospodin Krkobabić. Uopšte nas ne zanimaju ove teme. Ovde raspravljamo o setu vrlo ozbiljnih zakona i želimo da o tome diskutujemo i naši poslanici uredno čekaju da dođu na red. Ovde se priča o svemu drugom, a to reguliše član 106, osim o tački dnevnog reda. Njihove međusobne odnose u prethodnom periodu, ko je koga prevario, ko je šta kome obećao, neka oni raspravljaju izvan ove sale. Kako su vladali, vidimo gde su nas doveli.
Molim vas, gospodine predsedniče, da poštujete Poslovnik i da oduzimate reč kada se izađe izvan teme dnevnog reda. Inače, naša poslanička grupa će takođe vrlo rado, ako to bude praksa, da se uključi u dizanje Poslovnika i da raspravljamo one stvari koje nas ovde zanimaju a ne možemo, jer se držimo Poslovnika i dnevnog reda. Molim vas da od sada, inače ćemo se javljati po Poslovniku, se pridržavate tačke 106. i Poslovnika Narodne skupštine. Hvala.

Gospodine predsedavajući, ovde je povređeno dostojanstvo Narodne skupštine. Mi smo sada ponovo suočeni sa temom za koju smo mislili da smo raspravili pre neki dan, a to je da se prebrojavamo i snimamo ko ovde sedi. Znači, mi smo sada čuli informaciju da pojedini poslanici prebrojavaju i snimaju druge poslanike da li su prisutni u Narodnoj skupštini.
Poslanici DSS su sve vreme prisutni u Narodnoj skupštini, aktivno učestvuju u diskusiji po amandmanima, podneli su veliki broj amandmana na ovaj predlog zakona, mislim od svih poslaničkih grupa najveći broj amandmana i ne dopuštamo da nam neko sada spočitava da smo tu samo u povremenim trenucima rasprave.
Prema tome, ako hoćete da ponovo otvorimo raspravu koju smo prevazišli prošle nedelje o prebrojavanju poslaničkih grupa i narodnih poslanika, onda je to druga tema. Molim vas da ukažete poslanicima i koleginici koja je govorila da poštuje dostojanstvo Narodne skupštine, da nas ne prebrojava. Ako ima neki snimak, neka dostavi, da vidimo tačno ko je sedeo u prethodnih 12 sati jučerašnje rasprave i danas, pa ćemo se svi izjasniti.
Molim da se o ovoj povredi dostojanstva Narodne skupštine, Narodna skupština izjasni, jer ovo je nedopustivo.

Gospođo predsedavajuća, gospodine ministre očigledno se rasprava od četvrtka, kada je ovde u Narodnoj skupštini bio predsednik Skupštine AP Vojvodine, gospodin Pastor, prenela danas na ovaj amandman.
Suštinsko je pitanje, koliko se vidi i danas u raspravi, šta je to budžet Republike Srbije, tj. šta je 7% od budžeta Republike Srbije? Mi smo kao poslanička grupa, znajući da će do ovog problema doći, znajući da ne može da se reši kako je pokušala i Vlada Republike Srbije, razgovorima sa pokrajinskom administracijom, da se tumači Ustav, predložili da Odbor za ustavna pitanja Narodne skupštine da autentično tumačenje budžeta, te odredbe člana 184. Ustava Republike Srbije, da ne bismo više dolazili u situaciju da se stvaraju ovakve političke krize.
Jedini koji je ovlašćen da da to mišljenje, to tumačenje šta je 7% budžeta jeste Narodna skupština, koja je i usvojila Ustav Republike Srbije.
Demokratska stranka Srbije, pored ovog predloga, izašla je sa još jednim predlogom, podnoseći amandman na izmene i dopune Zakona o budžetskom sistemu, gde smo konkretno želeli da se javni prihodi i primanja, javni rashodi i izdaci na teritoriji AP posebno evidentiraju, da bismo otklonili probleme kako se utvrđuje budžet AP Vojvodine.
Koliko sam informisan, Skupština AP Vojvodine je usvojila jednoglasno, sve političke stranke koje učestvuju u vlasti i opoziciji su usvojile, dale pozitivno mišljenje na ovaj amandman. Očekujem da bude usvojen ovde u Narodnoj skupštini.
Takođe, naše je mišljenje, nakon donošenja Ustava, da je trebalo hitno doneti zakon o finansiranju AP Vojvodine. Evo tri mere koje bi mogle da reše problem, da ne bismo došli u situaciju da danima raspravljamo o nečemu što je pogrešnim korakom izlaska iz institucija i pokušajem da se reše problemi razgovorima, a ne u institucijama, dovelo do ove situacije. Međutim, tu postoji još jedan problem, problem poštovanja Ustava. Danas slušamo raspravu ovde i kritike onih koji su odbili da poštuju odluke Ustavnog suda Republike Srbije, a sada, nazivajući taj Ustavni sud najpogrdnijim imenima, tom istom Ustavnom sudu se obraćaju. Postavlja se pitanje i vas pitam, gospodine Dinkiću, šta će Vlada da učini da se zaustavi dalje finansiranje neustavnih nadležnosti AP Vojvodine, da se ukinu institucije koje i dalje protivno Ustavu postoje u AP Vojvodini? Da li je Vlada preuzela nadležnosti i ovlašćenja nad Nacionalnim parkom Fruška Gora, koji je takođe, odlukom Ustavnog suda, izašao iz nadležnosti i ne može biti u nadležnosti AP Vojvodine? Šta će biti sa tzv. vojvođanskom akademijom nauka, da li će ona biti ukinuta? To su suštinska pitanja.
Znači, ovde se pravi jedan klasičan manevar. Oni koji ne poštuju Ustav napadaju druge da krše Ustav.
Gospodine ministre, molim vas da vršite vlast. Vama zakoni nalažu da sprovodite odluke Ustavnog suda. Nema razgovora o tome šta je odluka i šta je Ustav. Primenjuje se zakon ako hoćemo da budemo uređena država.
Nadasve, sledeće pitanje je s punim pravom, po Ustavu Republike Srbije, Vojvodina treba da dobije 7% budžeta. Šta je to budžet, predlažemo da se utvrdi, ali želimo da znamo i kako se ta sredstva troše. Vrlo smo zainteresovani da znamo kako se trošio.
Predsednik Skupštine AP Vojvodine, gospodin Pastor je ovde izjavio da je Vojvodina devastirano područje, da nema vodovoda, da nema puteva. Znate, u prethodnom periodu su sredstva, koja se opredeljuju za AP Vojvodinu, usvajana ovde u Narodnoj skupštini budžetom. Usvajali su ga isti oni koji danas napadaju ovaj budžet. Moramo da vidimo kako su ta sredstva potrošena. Kako je moguće da od svih tih sredstava nisu rešeni infrastrukturni problemi?
Ovde je pomenuto pitanje administracije. Pazite, danas je novosadski "Dnevnik" objavio plate poslanika u AP Vojvodini. Pogledajte koje su to plate, a koliko sednica, recimo, drži pokrajinska skupština. To su pitanja.
Prema tome, mora da se poštuje Ustav, ali mora i da se vrši vlast, da se sprovode zakoni ako hoćemo da budemo država. Vojvodina ima autonomiju po Ustavu, ali ne može da se krši zakon i sve mora biti transparentno i sva sredstva koja se troše moraju da budu u interesu građana, a ne pojedinih političkih partija. Ne može se Ustav primenjivati na malo i ne može, gospodine ministre, Vlada da pregovara sa nižim nivoima vlasti o poštovanju Ustava. Vlada mora da sprovodi Ustav. U tom smislu je kritika što četiri meseca niste doneli zakon o utvrđivanju nadležnosti i rešili ovo neustavno stanje. Verovatno, da se sprovela odluka Ustavnog suda, ovakve probleme danas ne bismo imali. Hvala.

Zaista je važna informacija oko Nacionalnog parka "Fruška gora". To samo potvrđuje ono što DSS svo vreme priča. Zašto Vlada ne sprovodi odluke Ustavnog suda? Prošla su četiri meseca. Ustavni sud je postupio po predlogu koji mu je dostavila naša poslanička grupa. Evo, četiri meseca mi uporno pozivamo Vladu da sprovede Ustav.
Umesto toga, moram da kažem, gospodine Dinkiću, stvar se svela na pregovore, zato što idu pritisci iz pokrajinske administracije, što kroz izjave pojedinih funkcionera, što kroz izjave predstavnika Evropske komisije, da će da pažljivo nadzire šta se događa sa sprovođenjem Ustava i odlukom Ustavnog suda.
Evo, danas čujemo da pokrajina nastavlja da finansira neustavnu nadležnost zato što Vlada Republike Srbije nije preuzela nadležnost. To je ključan problem o kojem govorimo. Ako hoćemo, svi se ovde zalažemo deklarativno, ceo dan danas pričamo o poštovanju Ustava, da se o tome pregovara i da se tumači, morate da vršite vlast i da preuzmete nadležnost. Da li postoji neki strah od tih izjava, od ovih napada, od stavova Jelka Kacina, Štefana Filea, da se ne vrši vlast, da se ne poštuje Ustav?
Molim vas da se ovakve situacije što pre otklone, jer inače će oni biti uvek u situaciji da kažu – ako su oni kršili Ustav, da vi kršite Ustav i da republička vlast krši Ustav, jer tako se stvara politička kriza. Hvala.

 Danas je na ovoj sednici mnogo govoreno o podelama i razlikama u našem društvu, o činjenici da ne možemo da se dogovorimo o elementarnim, osnovnim vrednostima i stvarima i jedna od tema koja je ovih dana poprilično zaokupljala pažnju Narodne skupštine i jedna od podela koja postoji i u političkoj javnosti i kod narodnih poslanika upravo ovih dana je bila aktuelna, a to je  - šta je to Ustav Srbije? U tom smislu moje pitanje će ići potpredsedniku Vlade, jer mislim da je jako važno da Srbija počne da funkcioniše kao organizovano i pravno uređeno društvo.
Osnovno pitanje je da raspravimo o tome šta je to Ustav i da li se poštuje Ustav? Pre četiri meseca Ustavni sud RS je doneo odluku o neustavnosti 22 odredbe Zakona o nadležnosti AP Vojvodine. Jedna od važnijih, možda najvažnijih institucija, najvažniji sud u Srbiji od strane predstavnika onih koji su doneli neustavan zakon proglašavan je anticivilizacijskim sudom, sudije su proglašavane neznalicama, pozivano je na promenu Ustava, pozivano je na internacionalizaciju pitanja Vojvodine, pa se govorilo da je to nasrtaj anticivilizacijskih snaga na autonomiju Vojvodine. Sve je to govoreno sa ciljem da se ne poštuje Ustav Srbije i da se taj zakona stavi van snage.
Kao što vam je poznato DSS je još pre tri godine pokrenula postupak za ocenu ustavnosti tog zakona i Statuta Vojvodine i u isto vreme je podnela predlog novog zakona o utvrđivanju nadležnosti. Nažalost, to moram da kažem Vlada umesto da je koristila svoja ovlašćenja vršeći vlast na celoj teritoriji Srbije, pa i na prostoru Vojvodine, pregovarala sa predstavnicima pokrajinskih institucija o tome kako da se izađe iz tog tzv pravnog vakuma koji je nastao odlukom Ustavnog suda.
Smatramo da to nije bio dobar korak i da je Vlada morala da koristi ovlašćenja kao jedini nadležni organ da sprovede odluku Ustavnog suda bez obzira na pritiske, izjave i pretnje koje su se čule iz Vojvodine, a posle toga iz Evropske komisije, a koje su imale za cilj da opstruiraju ovu odluku.
Moje pitanje je – zašto Vlada RS do danas nije uputila Narodnoj skupštini novi predlog zakona o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodine?

Jako je važno to što ste rekli. Upravo ovih dana u Skupštini raspravljamo u kojoj meri se od strane pokrajinske administracije sprovodi odluka Ustavnog suda. Imali smo priliku da čujemo da niz institucija, koje je Ustavni sud osporio, postoje u pravnom životu, u pravnom prometu. Osim toga, pitao sam i ministra Dinkića, na moje pitanje pokrajinskom sekretaru – zašto finansirate Nacionalni park Fruška gora, odgovor je bio zato što Vlada Republike Srbije, na osnovu odluke Ustavnog suda, nije preuzela te nadležnosti. Jako je važno da se uspostavi vrlo jasan princip. Očekujem da će tako biti na osnovu ovoga što ste sada rekli da ne može Vlada Republike Srbije da pregovara sa nižim organima vlasti o poštovanju Ustava. Ustav može samo da se poštuje.
U tom smislu, moje sledeće pitanje je da li će Vlada Republike Srbije saglasno ovim nadležnostima koje ima, kada je u pitanju sprovođenje odluka Ustavnog suda, te nadležnosti primeniti i videti da li su predstavnici pokrajinske administracije ispoštovali u potpunosti odluku Ustavnog suda ili su pokušali na drugačiji način da zadrže rešenja koja su bila u odluci Ustavnog suda sporna, a sada nastavljaju dalje? Recimo, kancelarija u Briselu je sada preimenovana u odeljenje pokrajinskog fonda za evropske poslove. Da li je to poštovanje odluke Ustavnog suda ili nije? Da li je poštovanje odluke Ustavnog suda postojanje tzv. vojvođanske akademije nauka i umetnosti? To su suštinska pitanja.
Danas smo svedoci sledeće stvari. Dobra volja od strane Vlade da razgovara sa onima koji nisu poštovali Ustavni sud i Ustav završila se time da danas u Narodnoj skupštini ti isti vas optužuju da ne poštujete Ustav, pa vam šalju niz zakona, niz amandmana koje nisu imali hrabrosti da pošalju u prethodne četiri godine, a za ta loša rešenja i kršenje Ustava su glasali.
Za DSS je nesporno da Vojvodina treba da dobije 7%. Jednostavno se mora stati toj dvoličnosti i tom nepoštovanju Ustava. Sada insistiramo i sada vam ovo pitanje postavljamo, jer je previše vremena prošlo od toga i DSS će izaći sa svojom inicijativom u želji da se to pitanje što pre reši. Svima nam je zajednički interes da izgradimo Srbiju kao pravnu, stabilnu i odgovornu državu gde će svaki nivo vlasti imati svoja ovlašćenja i svoje nadležnosti i gde neće biti političkih turbulencija i stvaranja veštačkih kriza prilikom promene vlasti samo zato što su drugi ljudi na različitim nivoima vlasti.
Ovo je idealna prilika da se taj princip uspostavi. Odluka Ustavnog suda, ovlašćenje Vlade i nadležnosti jednog nivoa vlasti, kao što je AP Vojvodina.

Čitava današnja rasprava je bila posvećena upravo toj ključnoj temi podela kod nas. Zaista, kada se sagleda stanje na različitim nivoima vlasti i kada se sagleda stanje o reakcijama na presude koje su došle od strane Haškog tribunala, o čemu ste vi govorili, gde verujem da je konačno svakome jasno kakav je stav i kakva je politika zapada prema Srbiji, nažalost, upravo ove situacije oko presuda i atmosfera koja se stvara u pojedinim lokalnim samoupravama, u AP Vojvodini, govori o tome da ćemo teško uspostaviti to preko potrebno jedinstvo oko osnovnih stvari, o kojima kao društvo i kao narod treba da se dogovorimo.       
Neko je ovde pomenuo finansiranje. Kako bi javnost reagovala da su se odvojila značajna sredstva za pomoć našim građanima koji su se našli pod udarom Haškog tribunala? Možda bi oni koji to pitanje sada ovde pokreću reagovali na isti način kao kada je donet Zakon o pomoći porodicama Haškog tribunala 2004. godine. To je bila jedna opšta histerija protiv svih onih u Narodnoj skupštini koji su taj zakon usvojili. To su ti pravi primeri ko su ti ljudi i koji su to segmenti društva koji produbljuju podele i koji, nažalost, neće doprineti da se naše društvo okupi.
Verujem da će upravo ove poruke koje smo sada čuli, da je Ustav najvažniji i najsvetiji pravni akt jedne države, biti u potpunosti poštovane, bez obzira na kom nivou se on primenjuje, da li je to Vlada Republike Srbije, da li je to pitanje KiM, da li je to Vojvodina ili lokalne samouprave. Hvala.