Kratko ću.
Gospođo Tabaković, ukazujem na još jedan mogući problem. Ovim zakonom se definiše rok za izbor funkcionera Narodne banke. Želim da ukažem na jednu praksu Ustavnog suda. Gde se može pojaviti problem u praksi? Praksa Ustavnog suda je da se po dve-tri godine rešavaju, pošto oni nemaju rokove. O žalbama sudija se rešavalo dve godine. Recimo, na inicijativu DSS o Statutu Vojvodine se još nije rešilo tri godine. Možete doći u situaciju, ako ovo ostane, da se razrešeni funkcioner žali da morate u roku od 90 dana da izaberete drugog, pa ćemo onda imati, kao što je bilo 2003. godine, 20-30 funkcionera, kao što smo tada imali 300 poslanika. Obratite pažnju na taj problem koji se može pojaviti ukoliko se ostavi mogućnost da se izjavi žalba Ustavom sudu.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, obrazloženje zbog čega je odbijen amandman koji smo podneli moj uvaženi kolega Miroslav Petković i ja je zaista neverovatno. Žao mi je što ovde nema ministra ili nekog od predstavnika Vlade da nam to objasni. Kaže se – amandman je odbijen zato što nije zasnovan na validnim argumentima. Znate šta, ako vi ponudite jedan amandman i date obrazloženje, sasvim sigurno odbijanje tog amandmana zaslužuje mnogo više rečenica od toga da li je neki amandman zasnovan na validnim argumentima ili nije.
Osim toga, tvrdi se da bi podnošenje ovog amandmana izazvalo negativne posledice po finansijski sistem Republike Srbije. Da još jednom ovde pojasnimo pozicije koje ima naša poslanička grupa u odnosu na ono što je iznela Vlada Republike Srbije i ministar. Mi smo u načelnoj diskusiji vrlo jasno rekli da je neophodno da sve zloupotrebe koje su se desile u "Agrobanci" budu ispitane, da se utvrdi odgovornost posebno predstavnika državnih organa, koji su imali obavezu da vrše nadzor nad radom "Agrobanke" i predstavnika NBS, u Ministarstvu finansija, ali i onih koji su predstavljali državu u "Agrobanci". Takođe, smatramo da je važno da država nađe načine da zaštiti interese građana kada je već došlo do svih ovih zloupotreba i ovih problema.
Ono gde se mi razlikujemo u odnosu na Vladu i Vladin predlog jeste da mi smatramo da ne treba zbog jednog ovakvog slučaja suspendovati čitav pravni sistem koji se odnosi na finansijsko poslovanje i bankarski sektor zbog jednog pojedinačnog slučaja. Naš predlog je bio da se, a razumemo da se moralo učiniti da se saniraju posledice i zaštite građani, donese poseban zakon koji bi se odnosio na "Agrobanku", a da se nakon toga za sve one slučajeve koji su već ukazani kao potencijalni, "Razvojna banka" i svi drugi, uđu u normalan pravni kolosek i primenjuju se važeći zakoni. Ne možemo da prihvatimo da se zbog jednog pojedinačnog slučaja donosi zakon gde se faktički suspenduje ceo pravni sistem.
Znate šta, može da se stvori opasan presedan da se u nekim drugim oblastima, kada se vidi da je ovo način rešavanja problema, jer su postojale zloupotrebe, jer su postojali problemi, neki drugi ministri dođu ovde i predlažu i sutra neko može da kaže zbog neke škole, gde su direktori, školski odbori vršili zloupotrebe, donećemo zakon da ćemo suspendovati ceo sistem, pa će direktore, rektore i sve druge u raznim institucijama postavljati Vlada.
Možemo da stvorimo veoma veliku opasnost i probleme po funkcionisanje pravnog sistema. Tome se protivimo. Smatramo da ima načina kako da se reši ovaj problem. U svakom slučaju ovaj problem nije od juče. Kao što je rekao ministar Dinkić njega je bivši ministar finansija upoznao već na početku sa ovim problemom i mislim da je tada već trebalo ući u postupak koji predviđa Zakon o bankama.
Da kažem još jednom na kraju, smatramo da je trebalo potpuno drugačije postupiti, doneti poseban zakon. Mislim da niko u Narodnoj skupštini ne bi imao protiv toga ništa. Svi razumemo da država treba da zaštiti interes građana, a da se nakon toga krene u postupak rešavanja svih onih problematičnih banaka sa državnim kapitalom.
Naravno, želeo bih još jednu stvar da kažem, to je ministar pomenuo, ali nekako je promaklo, vrlo je zanimljivo, pošto "Agrobanka" nije bila državna banka, 20% državnog kapitala je bilo u toj banci, kako je moguće da 80% kapitala tj. predstavnika drugih akcionara nisu znali šta se događa? Vrlo je važno ispitati da li su njima na skupštinama, Upravnom odboru gde su obično sedeli predstavnici Izvršnog odbora dostavljani lažni podaci ili su oni i te kako znali šta se događa kada su plasmani u pitanju? Osim toga predstavnici države imali su obavezu da izveštavaju i Vladu. Tu su predstavnici stranaka koje su bile u prethodnoj Vladi, pa nadasve pitanje – da li je moguće da ni na jednoj sednici Vlade se o ovome nije razgovaralo? Ne možemo da zamislimo da se o tome ćutalo. Ispada da predstavnici države u Upravnom odboru nisu izveštavali Ministarstvo finansija. Ministar finansija je ćutao i niko ništa nije znao. Ubeđen sam da se znalo, ali da se zbog odnosa u tadašnjom Vladi o tome ćutalo i sada se ta afera otvorila.
Prema tome, još jednom da zaključim, neprihvatljivo je ovakvo odbijanje i obrazlaganje koje smo dobili. Ne može se po ovakvim pravnim standardima, validni dokumenat, odbijati jedan amandman koji je suštinski jer se protivi suspendovanju čitavog pravnog sistema u ovoj oblasti. Hvala.

Zaista je ovo važan amandman, jer kao što sam i rekao kada je bio u pitanju amandman na član 3, da želimo da jedna teška situacija koja je stvorena problemom u "Agrobanci", ipak mora da se reši u okviru postojećeg pravnog sistema. Ne možemo da, kao što je bilo ovde diskusija, govorimo o tome da su politički i ekonomski razlozi ti koji moraju da pretegnu nad pravom i da pravo samo zamagljuje. Znači, ovo je važan amandman i molim vas, gospodine ministre, da shvatite našu dobru nameru i da shvatite koliko je bitno da očuvamo pravni sistem, bez obzira na sve probleme.

Mi smo imali već tu vrstu rasprave nekada, kada su nama u DSS spočitavali da smo legalisti i da poštujemo pravo, dok su oni rekli – treba ići samo brže, rušiti sve, jer je u pitanju politički oportunitet, jer su u pitanju ekonomski problemi. Ali, vidimo sada da polako i ti koji su to nama spočitavali žele da se vrate.

Što se tiče diskusije koju je uvažena koleginica imala, ne radi se o tome da je neko nekom oduzeo pravo, nego da li je to po Ustavu ili nije. Odlučite se da li hoćete da poštujete Ustav kada je u pitanju ovaj zakon, a nećete da poštujete Ustav kada su vaši politički interesi u Vojvodini u pitanju. Nemojte da budete u tom smislu dvolični. Poštujte Ustav. Mi ćemo da napadamo Ustavni sud, kažemo da su anticivilizacijski, da nemaju pojma, jer je Ustavni sud doneo odluku da neke nadležnosti nisu ustavne. Onda ćemo da kažemo – čekajte, pa taj Ustavni sud, moramo da mu se obratimo, jer navodno Vlada Republike Srbije nama ukida prava kada je u pitanju budžet.

O čemu se to radi? Budite dosledni. Nemojte samo da budete neko ko će da razmišlja o svojim političkim interesima i o interesima vaše partije. To što ste vi sada rekli, s pravom je Ustavni sud odlučio. To nije nadležnost po Ustavu AP Vojvodine, ali da smo u ovom trenutku pravilno i racionalno razmišljali, sigurno ne bi Pokrajinski izvršno veće, Vlada Vojvodine ili Skupština AP Vojvodine učinili ovakvu odluku i sprečili, između ostalog, i Vladu Republike Srbije da tih 150 miliona evra utroši i na pomoć socijalno ugroženih na teritoriji AP Vojvodine, do kojih je došla politika koju je vodila vaša Vlada i u Vojvodini i u Republici Srbiji. Hvala.

Želim da kažem da je naša stranka i Vlada Republike Srbije na čijem je čelu bio naš predsednik stranke, u periodu kada se primenjivao Ustav Republike Srbije, a to svi koji su pratili kako se izvršavao budžet znaju da smo mi striktno poštovali ovu odredbu u Ustavu koja se odnosi na prihode Vojvodine.
Mi smo se zaista trudili da u svim segmentima poštujemo Ustav Republike Srbije koji se odnosi na AP Vojvodinu. Nismo tu pravili razlike da li se primena i poštovanje Ustava tiču sredstava koje po Ustavu Republike Srbije ima Vojvodina ili se tiču nadležnosti koje su definisane Ustavom za AP Vojvodinu.
Tačno je što je kolega sada rekao, da smo mi pred Ustavnim sudom pokrenuli inicijativu za ocenu ustavnosti niza nadležnosti koje se odnose na Zakon o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodine koje su neustavne. Tako, kada govorimo o poštovanju Ustava, ja bih molio da se Ustav poštuje u potpunosti, a ne parcijalno, kako pojedinim strukturama vlasti u AP Vojvodini odgovara ili ne odgovara.
U ovom slučaju, mi imamo diskusiju o tome da li Vojvodini pripada 7% sredstava koje su definisane u Ustavu. Tako je. Onako kako je Vlada Republike Srbije na čijem je čelu bio Vojislav Koštunica ispunjavala svoje obaveze, tako očekujemo, naravno, da to učini i sadašnja Vlada. Ali, isto tako, očekujemo od sadašnje Vlade Republike Srbije da poštuje i sprovede odluke Ustavnog suda Republike Srbije i da one nadležnosti koje su oglašene neustavnim, prestanu da se finansiraju. O tome ću nešto više da govorim u amandmanu koji smo mi podneli. Veliki je problem kada se Ustav parcijalno tumači.
Mi smo ovde u danas kroz diskusiju čuli da očekujemo da se predstavnici pokrajinske i republičke vlasti dogovore kako će da izađu iz očigledne krize koja je nastala, ili očigledne neustavnosti zakona koja je nastala nakon odluke Ustavnog suda. Gospodo, ne postoji mogućnost dogovora o tome da li ćemo da poštujemo Ustav. Može samo ili da se poštuje ili da se ne poštuje. Ako ga ne budete ponovo poštovali, DSS će ponovo da pokrene inicijativu za ocenu ustavnosti.
Spremni smo, što bi nekada rekli, za dugi marš kroz institucije, da bi dobili poštovanje Ustava. Nikakve dogovore, nikakve kompromise, nikakve sporazume kojima bi se kršio Ustav, da bi se zadovoljili interesi trenutne pokrajinske admini-stracije, da bi se, kako se ovde najavljuju, sprečile političke tenzije – mi nećemo
prihvatiti. Hoćemo da se poštuje Ustav, kako po pitanju opredeljenih sredstava, tako i po pitanju nadležnosti. Hvala.

Gospođo predsedavajuća, gospodine ministre, kolege narodni poslanici, imali smo priliku pre nekih 15-20 minuta da slušamo raspravu o tome da li je i na koji način Vlada prekršila Ustav, tj. da li je ispoštovana odredba Ustava od 7% budžeta Republike Srbije koji je opredeljen AP Vojvodini? Najveći broj diskusija se svodi na to da uopšte nije jasno iz budžeta,
da li je ta odredba ili nije ispoštovana.
Takođe, naša poslanička grupa je uočila da, kada je u pitanju finansiranje ili izvršenje budžeta ili sve ono što se odnosi na nadležnost AP Vojvodine, ostaje veoma sporno u ovom budžetu. Mi smo o tome danas govorili, a i prethodnih dana, a tiče se finansiranja nadležnosti koje su odlukom Ustavnog suda proglašene neustavnom.
Jednostavno, iz Predloga rebalansa budžeta ne možemo da vidimo i pokušavali smo ovih dana, ovlašćeni predstavnik naše poslaničke grupe, da pitamo ministra, da dobijemo odgovor – na koji način će se kontrolisati trošenje sredstava koja se odnose na niz nadležnosti, 22 nadležnosti, koje je osporio Ustavni sud, pogotovo gledajući izjave koje dolaze od predstavnika pokrajinske vlasti, a koje se sastoje u tome da će se potpuno oglušiti o odluke Ustavnog suda, ili će u krajnjoj liniji devalvirati sve ono što je Ustavni sud rekao, tražeći načine da te odredbe ostanu na snazi, kao što je u pitanju tzv. predstavništvo AP Vojvodine u Briselu, kao što je u pitanju finansiranje niza tzv. akademije nauke Vojvodine. Ili, sporna stvar od strane Vlade Republike Srbije, o tome smo danas govorili, koja ne želi da preuzme nadležnosti koje joj pripadaju na osnovu odluke Ustavnog suda, a to je Nacionalni park Fruška Gora.
Generalno kada se gleda, prethodni period koji se odnosi na trošenje sredstava u okviru AP Vojvodine, možemo konstatovati da nikakve kontrole nije bilo. Pre neki dan je ovde ministarka za lokalnu samoupravu rekla da su sredstva koja su opredeljena za NIP preneta u Vojvodinu, nikada izveštaj nije dobila kako su se ta sredstva trošila. Znači, imamo jednu potpunu netransparentnost trošenja sredstava na prostoru AP Vojvodine, a nas posebno zanima da li će Vlada koja ćuti sada, AP koja ćuti, doći u situaciju da se troše sredstva na neustavne nadležnosti.
Mi želimo da našim amandmanom pojačamo kontrolu i da se to definiše kao obaveza nadležnih organa – kontrola trošenja tih sredstava. Ne možemo da prihvatimo, kao što su ovde kolege istakle, da se Ustav ne poštuje. Insistiraćemo na ovoj odredbi i insistiraćemo da se kontrolišu sredstva koja su preneta AP Vojvodini, za svaki dinar, jer je to jedini način da se poštuje Ustav, a u prethodnom periodu taj ustav ni na koji način nije bio poštovan. Hvala.

Gospodine Mikoviću, na osnovu svih izveštaja, čak i ministara koji su u sadašnjoj vladi i bili su u prethodnoj vladi, na osnovu načina na koji je funkcionisala prethodna pokrajinska administracija, mi smo zaključili da niko ništa nije kontrolisao u Vojvodini.
Kada pogledamo situaciju oko trošenja sredstava iz NIP, kada pogledamo situaciju šta se sada događa u Razvojnoj banci, kada pogledamo dugove koji postoje u Fondu za kapitalna ulaganja, vidimo da niko nije smeo da pipne finansije u Vojvodini. Mi zaista insistiramo, pošto se takva situacija stvorila u prethodnom periodu, da se nadležne institucije pojačano kontrolišu, trošenje sredstava u Vojvodini.
Znate li šta, kada se u ovoj situaciji priča o kontroli sredstava u Vojvodini, onda se govori o stvaranju fondova, o otporu, o pokretima protiv centralizacije, sve ono što bi trebalo da se ispita da li je bilo problema u funkcionisanju i trošenju sredstava. Tačno je da su određenim zakonima definisani načini i oblici kontrole, ali upravo zbog iskustva koje imamo u prethodnom periodu smatram da je potrebno izvršiti temeljnu i jasnu kontrolu trošenja sredstava u prethodnom periodu u institucijama Vojvodine. Ne vidim zašto bi to bilo problem, ako bi bilo sve u redu? Zašto se to ne bi podržalo? Čak bi bilo, ako bi bilo sve u redu i transparentno i zakonito trošeno, trebali bi sa radošću da podržite da se to potvrdi. Ali, bojim se da nije baš tako bilo.

Gospođa predsedavajuća, pozivam se na član 27. i na član 108. Kao predsedavajuća treba da vodite računa o primeni Poslovnika i da vodite računa o održavanju reda na ovoj sednici. Mi smo ovde svedoci zloupotrebe Poslovnika koje vi dozvoljavate, da se povreda Poslovnika koristi za diskusiju u načelu. Dva sata ovde slušamo raspravu između predstavnika bivše Vlade ko je od koga krio podatke, ko je koga varao i nije ni čudo što građani ovo gledaju i vide situaciju u koju nas je ta Vlada dovela.
Molim vas, ministar Dinkić je svaki dan proveo ovde u sali, tačno je, ali je pričao više nego svi narodni poslanici. Sada poslanici koriste i zloupotrebljavaju Poslovnik da rasprave to što nisu mogli na sednici Vlade pojedini ministri ili ovde među sobom. Molim vas da ovu očiglednu zloupotrebu Poslovnika prekinete, da nastavite raspravu. Sigurno nećemo biti u mogućnosti da dogovor sa Kolegijuma koji smo sinoć postigli nastavimo, po trećoj tački dnevnog reda, ukoliko budemo prljav veš prethodne Vlade ovde slušali satima. Molim vas da jednostavno poštujete Poslovnik i primenite sve ono što ste obavezni. Hvala.

Gospodine potpredsedniče, gospodine ministre, kolege narodni poslanici, našoj poslaničkoj grupi i našoj stranci je vrlo važno tema politike odbrane tj. kakva je strategija i kakve su namere nove Vlade Republike Srbije po ovom pitanju, jer kao što je moj kolega Miloš Jovanović rekao, svedoci smo urušavanja sistema odbrane i uopšte urušavanja bezbednosti Republike Srbije u prethodnom periodu.
Ovu priliku bih iskoristio da nekoliko pitanja postavim gospodinu ministru radi razjašnjenja, jer to je stvar bila o kojoj smo imali velike polemike u Narodnoj skupštini u prethodnom periodu, koji se tiču suštinskog opredeljenja naše politike odbrane, a to je vojna neutralnost.
Prvo, tačno je da se u skupštinskoj Rezoluciji o zaštiti suvereniteta Republike Srbije pominje vojna neutralnost. Koliko se sećam, ceo sastav Narodne skupštine je krajem decembra 2007. godine, 26. decembra, mislim da je tad bilo, usvojio tu rezoluciju.
Ono što se očekivalo nakon toga jeste da se vojna neutralnost kao opredeljenje Republike Srbije nađe u najvažnijem strateškom dokumentu, o kome ćemo raspravljati pred Narodnom skupštinom, u Strategiji nacionalne bezbednosti.
Pozivam vas, gospodine ministre, da što pre taj jedan, moram da se izjasnim na taj način, prazan dokument o kojem smo ovde raspravljali, a koji se zove Strategija nacionalne bezbednosti, najvažniju strategiju koju donosi Narodna skupština predlogom Ministarstva odbrane ili Vlade, pod hitno revidiramo. U tom dokumentu je izbegnuto, a gde drugo da se nađe, pominjanje vojne neutralnosti.
Vi tu imate razne priče o raznim vrstama integracija, o integracijama u evropski sistem bezbednosti, u evro integracijama, u regionalni sistem bezbednosti, čak novogovor koje su razne nevladine organizacije nametnule ovde, javnosti Srbije se to uvodi o izvozu bezbednosti, o nedeljivosti bezbednost i bili smo u takvom jednom važnom dokumentu zasuti takvim stvarima koje nisu naše, koje su nama nametnute, da nas oslabe.
Verujem da ćete vi, pažljivom analizom te strategije, sigurno doći do zaključka da ona mora da se nađe u Narodnoj skupštini, da se saglasno opredeljenju da je Srbija vojno neutralna, ona promeni. To podrazumeva ne samo jednostrano kretanje ka NATO paktu i evro-atlantskim integracijama, kako se to činilo u prethodnom periodu, nego zaista o vojnoj neutralnosti, o kretanju i saradnji sa svim državama koje mogu da doprinesu da Srbija bude bezbedna država.
U tom smislu, kada govorimo o potrebi saradnje sa svima, tačno je što ste rekli gospodine ministre, da jesmo članovi Partnerstva za mir i Srbija je postala 2006. godine članica Partnerstva za mir. Tačno je da je zahvaljujući prethodnoj vlasti, na nekoliko dopisa Narodnoj skupštini, Vladi Republike Srbije, da Srbija je pozvana da bude u statusu posmatrača, organizacije i dogovora kolektivne bezbednosti, nikada se do na nekoliko pitanja naše poslaničke grupe, a verujem da je bilo još poslaničkih grupa koje su to postavljale, nije našlo pred Narodnu skupštinu, formiranje delegacije Narodne skupštine da Srbija bude u svojstvu posmatrača organizacije dogovora o kolektivnoj bezbednosti.
Ako želimo da budemo neko ko će voditi uravnoteženu politiku u oblasti odbrane, onda ne treba da budemo samo članovi, ili u statusu posmatrača, članovi parlamentarne skupštine NATO saveza, nego treba da budemo u statusu posmatrača, kada smo već pozvani u još jednom sazivu koji je neuporedivo naklonjeniji Srbiji, koji neuporedivo više želi saradnju sa nama i koji nam može, u krajnjoj liniji, vaša postavka u govorima to i potvrđuje, može pomoći da ojačamo naše kapacitete.
Pozivam vas da vašim autoritetom ministra pokrenete to pitanje. Pozivam i najvažniju stranku u Narodnoj skupštini da se što pre formira delegacija Narodne skupštine.
Vi ste, ne znam da li vas je neko pogrešno informisao kada ste rekli da ste imali mnogo intenzivnih kontakata sa ODKB, nismo ih uopšte imali. Jedva je jedna delegacija ad hok otišla 2010. godine na Skupštinu ODKB, uz velike opstrukcije tadašnje vladajuće koalicije.
Treća stvar gospodine ministre, nivo saradnje o okviru Partnerstva za mir, prosto u prethodnoj vlasti ukazivali smo na jednu činjenicu koju su oni, naravno u skladu sa njihovom politikom, potpuno zaboravili, i nisu želeli da je pominju. Jedno je odnos u okviru NATO pakta i partnerstva za mir do proglašenja nezavisnosti Kosova u februaru 2008. godine, a nakon toga je nešto sasvim drugo, imajući u vidu ulogu NATO pakta na prostoru KiM.
Imali smo neverovatan proces da smo imali skoro neprimetnu saradnju ili odnose u okviru Partnerstva za mir do 2008. godine, a nakon toga, a vi ćete verujem da ste se već upoznali u okviru ministarstva o stepenu saradnje i stepenu tih odnosa koji postoje u okviru Partnerstva za mir jer tamo postoji nekoliko faza u oblasti interparabilnosti i niza drugih, neuporedivo više napredovali. Znate NATO pakt stvara ili pokušava da stvori vojsku tzv. lažne države Kosovo. Ne možemo mi u toj fazi napredovati, čak doći u fazu da pripremamo naše pojedine jedinice za učešće u operacijama NATO pakta. To se događa. Verujem da ćete vi vrlo brzo biti informisani u kojoj fazi su ti odnosi u okviru Partnerstva za mir.
Treba da budemo u situaciji da snizimo te odnose dok ne raspravimo ovu spornu stvar – da li NATO pakt direktno ugrožava našu nacionalnu bezbednost javno govoreći da će pomoći u stvaranju tzv. vojske tzv. nezavisne države Kosovo koja se planira da se vrlo brzo ozvaniči već 2013. godine?
U svakom slučaju treba preispitati te odnose i tu dubinu saradnje, a nikako dozvoliti da ona ode do nivoa da ćemo naše jedinice pripremati za učešće u mirovnim, u borbenim operacijama NATO pakta.
Važno pitanje koje smo mi ovde pomenule jeste pitanje učešća u operacijama EU. Tome se protivimo. Prvo što smatramo da ne možemo da učestvujemo u zajedničkoj odbrambenoj, bezbednosnoj politici sa onima koji su učinili sve da dođe do…

Evo završavam. Radi se o mirovnim misijama…

Jeste, ali je vrlo važna.

Ministar Vučić je ovde i verujem da je ovo prilika da odgovori na neka pitanja. U svakom slučaju protiv toga smo i smatramo da Srbija treba da izađe iz tog sistema i iz te zajedničke politike, jer nikako ne možemo prihvatiti da prisustvo Euleksa može da doprinese, na prostoru KiM, bezbednosti Republike Srbije. Hvala.

Izvinjavam se, ali koleginica je uvredila našu poslaničku grupu izjavom da je naša poslanička grupa opsednuta NATO paktom. Nismo opsednuti NATO paktom. Smatramo da je NATO pakt neprijatelj države Srbije. Uložićemo sav svoj napor, kao poslanička grupa i kao stranka, da Srbija nikada ne bude član NATO pakta. Ni jednog trenutka nismo rekli da se ovde govorilo ili da se narušavalo od strane Vlade Republike Srbije vojna neutralnost. Čak je naš ovlašćeni predstavnik pohvalio izjavu ministra Vučića da će Srbija ostati vojno neutralna.
Moja diskusija je išla u pravcu da se oni nedostaci koji su ugrožavali vojnu neutralnost, između ostalog i misije, koje se odnose na misije EU, ali i drugi segmenti te politike, otklone kako bi se vojna neutralnost koja jeste, očigledno, opredeljenje Vlade, koju mi pozdravljamo, učvrstila. To je bio smisao moje diskusije. Verujem da je to građane sasvim sigurno interesovalo. Građane interesuje, u krajnjoj liniji, taj segment politike Vlade Republike Srbije.
Rekli smo šta mislimo o misijama UN. Te misije podržavamo. Smatramo da možemo da raspravljamo o njihovoj strukturi i obimu i da se protivimo misijama EU. Ni na jedan način nismo ovde osporavali stav, niti smo dovodili u sumnju stav koji je izneo gospodin Vučić, da je stav Vlade vojna neutralnost. Želimo da vojnu neutralnost ojačamo. Borićemo se na sve moguće načine protiv svake vlade koja želi otvoreno ili javno da dovede Srbiju u NATO pakt. Hvala.

Želim po amandmanu da govorim, naravno, upravo u vezi sa argumentacijom koju je predstavnik predlagača ovde izneo, a tiče se nalaženja najjednostavnijeg rešenja za rešavanje problema pravno nevidljivih lica.
Mislim da ste pogrešili što niste prihvatili amandman koleginice Radović, a reći ću i zašto.
Mi smo jednom prilikom imali jednu načelnu raspravu o efikasnosti zakona. Kada su na dnevnom redu bili zakoni o parničnom postupku i zakonik o krivičnom postupku, predstavnik predlagača, tada ministarka pravde Snežana Malović nam je govorila da moramo što jednostavnije rešavati probleme u parničnom i krivičnom postupku, jer imam veliki broj nerešenih predmeta. Tada je poslanička grupa DSS upravo diskutovala na tu temu, šta je važnije, vreme ili istina.
Mi smo smatrali da ne treba skraćivati dokazni postupak, uskraćivati strankama pravo da predlažu dokaze, samo zarad toga da bi sud imao veći broj rešenih predmeta, i da će u najvećem broju slučajeva, u takvom postupku, trpeti građani, a trpeće i država.
Mi smo upravo podnošenjem ovog amandmana želeli da maksimalno suzimo mogućnost zloupotrebe zakona.
Znate, ako idete logikom da treba naći najjednostavniji način da se rešava problem, onda je najjednostavniji način da samo lice koje je zainteresovano da izjavu, a možemo da ukinemo i oba ta svedoka i to je najjednostavniji način. Nema nikoga osim lica koje kaže, pa ja sam rođen tu i tu, tada i tada. To je najjednostavniji način.
Ako idemo korak dalje, pa kažemo potrebna su dva svedoka, onda već otvaramo prostor da se priča o tome da se utvrđuju činjenice na osnovu dokaznog postupka saslušavanjem svedoka. Zašto? Još neka dokazna sredstva ne bi bila korišćena da bi država bila u situaciji da spreči zloupotrebu. Mi ovde o tome pričamo i niko ovde ne spori potrebu da se reši problem pravo nevidljivih lica.
Demokratska stranka Srbije je na to ukazivala nekoliko godina kroz razne zakone, o tome smo već govorili, koji su bili ovde u Narodnoj skupštini. Ali, nemojmo sada, kada dolazimo u situaciju da taj problem rešavamo, da otvaramo prostor gde će država da trpi posledice. Ili, u krajnjoj liniji, hajde da te mogućnosti smanjimo. Mi u Srbiji imamo veliki problem u primeni ili posledici primene zakona. Primena jednog ovakvog zakona može da proizvede dosta loših posledica.
Mi smo u prethodnom periodu imali veliki broj zakona koje smo donosili u Narodnoj skupštini i koji se apsolutno pokazao kao neprimenjiv. Mislim da je Srbija šampion u neprimenjivim zakonima. Evo, kada bi se napravila jedna analiza, a verujem da će Vlada Republike Srbije i ministarstvo, a bilo bi dobro da to uradi i nadležni odbor Narodne skupštine, da izanalizira koliko je tzv. proevropskih zakona koji su ovde usvajani primenjeno. Da napravi analizu koliko je u prethodnom sazivu Skupštine bilo izmena i dopuna zakona samo zato što se u trenutku usvajanja osnovnog teksta pokazalo kao neprimenjivo.
Ne govorimo samo o zakonu, nego govorimo i o odlukama. Drugi je problem da donosimo odluke ili donosimo zakone i jednostavno se na njih ćuti. Mi smo ovde u Narodnoj skupštini o tome govorili. Evo, imamo primer odluke Ustavnog suda o utvrđivanju neustavnosti pojedinih odredaba zakona o nadležnosti Vojvodine. Svi ćute. Dvadeset i dve odredbe su neustavne, priča o tome da će se dogovarati kako će se primenjivati, a mi sve vreme govorimo ne može se dogovarati o primeni zakona i Ustava, nego se moraju poštovati.
Prema tome, obratite pažnju na primenu zakona i na posledice donetih zakona. Naš stav je ovde krajnje dobronameran i naš stav jeste na liniji onoga što smo sve vreme govorili. Želimo da donosimo zakone, pogotovo procesne zakone, koji će da utvrde istinu, koji će sprečiti mogućnosti zloupotreba i koji će sprečiti nove postupke kao što smo govorili da će posledice Zakona o parničnom postupku biti brojne žalbe, brojna ponavljanja postupaka, tako sada baš zato što želimo da sprečimo zloupotrebe da se ne desi da imamo masu krivičnih postupaka zbog lažnog svedočenja i svih problema koji se ovde mogu javiti.
Prema tome, molim predstavnika predlagača da dobro razmisli, mi smo krajnje dobronamerne amandmane podnosili. Zahvaljujemo se na ova tri koja ste usvojili, oni su bili više tehničke prirode, a ovaj je suštinski. Verujemo da poboljšava zakon i doprinosi kvalitetu zakona, a radi se o materiji gde je taj kvalitet izuzetno važan. Hvala.

Upravo je ova tačka na koju mi pokazujemo važnost amandmana koje je podnela koleginica Milica Radović. Znači, nesporno je ovo što većina kolega sada iznela i kako je kolega Jovanović rekao – ko je aktivno legitimisan? Tačno je. Ta lica imaju pravo da pokrenu postupak. Suštinski motiv koji smo mi imali kada smo podneli amandman jeste kako da sprečimo zloupotrebe, a na šta se odnose zloupotrebe. A to je - koje se činjenice utvrđuju? Mi želimo da se postupak sprovede na taj način i sa tolikim stepenom izvesnosti da će činjenice biti tačne. Da se tačno utvrdi da li su ta lica uopšte rođena u Srbiji, u kom mestu su rođena, koje godine i koji datum.
Znate, neko možda ko je rođen u jednom delu Srbije, zaista rođen, ne želi da ta činjenica bude utvrđena u matičnim knjigama. Neko je rođen u Prištini, ali možda želi da bude utvrđeno da je rođen u Bujanovcu. Pitanje je da li je to moguće sa samo dva svedoka. Mi mislimo da nije. Mislimo da mora da se sprovede ozbiljan dokazni postupak i da sud ima pravo da poziva što više svedoka i da utvrđuje i koristi druga dokazna sredstva da bi to utvrdio, jer nije ista stvar ako se toliki broj ljudi po Zakonu o readmisiji vrati i da svi izraze želju da se vrate u jedno mesto ili u jedan deo Srbije. Jako je važno da se shvati ozbiljnost i važnost našeg amandmana.
Nije suština da se definiše najjednostaviji postupak kako smo ovde čuli, kako je to preporuka niza međunarodnih organizacija, nego da se utvrdi činjenica gde je to lice rođeno. Prvo, da li je rođeno u Srbiji, a posle gde je tačno rođeno. Neko može imati interes da se utvrdi činjenica da je rođen u nekom drugom mestu što povlači niz drugih posledica pored sticanja prava na državljanstvo,i izbornog prava i niza drugih prava.
Prema tome, koleginica Milica Radović je podnela amandman koji ovu mogućnost zloupotrebe sužava. Koleginica Milica Vojić Marković je pokrenula suštinsko pitanje koje opravdava podnošenje našeg amandmana i koje potkrepljuje sve naše sumnje.
Moramo utvrditi tačno mesto rođenja tog lica, čas i godinu, a ne da prepustimo samo dvojici svedoka, koji mogu biti prijatelji tog lica, i koji mogu biti baš iz tog razloga prijateljstva i rodbinstva zainteresovani da to lice bude upisano u nekom drugom mestu. Dajte širu lepezu dokaznih postupaka kako bismo sprečili zloupotrebe.

Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, naravno, nakon izbora Vlade i donošenja Zakona o izboru guvernera, u Narodnoj skupštini usledila je pauza i mi smo čuli najavu da ćemo krajem avgusta imati raspravu o jednom broju zakona koji su iz oblasti pravosuđa, a koji se tiču našeg usaglašavanja sa propisima EU.
Da kažem iskreno, svi smo očekivali da će se pred nama naći Zakonik o krivičnom postupku ili Zakonik o parničnom postupku, jer je bilo mnogo primedbi na njih i na nemogućnost faktički da stupe na snagu. Moram da priznam da nas je sve iznenadila činjenica da danas raspravljamo o Predlogu izmena Zakona o vanparničnom postupku i Zakona o javnom beležništvu.
Naravno, izradila se činjenica da Vlada Republike Srbije, koja je formirana pre mesec dana, još uvek nije u Narodnu skupštinu uputila ni jedan predlog zakona. To je činjenica. Ko god da pogleda sajt Narodne skupštine videće da. iako je naravno u normalnoj proceduri Vlada povukla sve zakone iz prethodnih saziva, mi još nemamo ni jedan predlog zakona sadašnje Vlade u Narodnoj skupštini. Danas raspravljamo o predlozima izmenama zakona koje je podnela poslanička grupa SNS.
Mi smo u današnjoj raspravi ukazali na niz pitanja koje je potrebno raspraviti ili dobiti odgovore u vezi sa ova dva zakona. Naravno, prvo pitanje koje je postavila naša poslanička grupa, a provejavalo je danas u toku cele rasprave jeste pitanje predlagača zakona.
Nesporno je da po zakonu i po Ustavu i narodni poslanici i poslanička grupa imaju pravo predlaganja zakona i oni jesu sasvim sigurno ovlašćeni predlagači. Naše je pitanje, gledajući ova izuzetno dva ozbiljna zakona, izuzetno važna zakona koja proizvode niz važnih posledica, da li je bolje rešenje bilo, mi smatramo da je bolje, da je iza ovih predloga zakona stala Vlada Republike Srbije? Do ovog trenutka nemamo mišljenje Vlade Republike Srbije o ovim zakonima. Ne znamo šta Vlada misli o ovim zakonima, a pogotovo o izmenama Zakona o javnom beležništvu.
Sva odgovornost za sprovođenje ovih zakona biće na Vladi Republike Srbije. Velika je odgovornost koju je preuzela na sebe poslanička grupa SNS da predloži rešenje da se prolongira primena Zakona o javnom beležništvu za šest meseci. Šta ako Vlada Republike kaže da je to apsolutno nemoguće, da je potreban mnogo veći rok, da mi ne možemo za šest meseci da uspostavimo sistem javnog beležništva, koji se uspostavlja već nekoliko godina? U tom smislu, zbog odgovornosti koju će preuzeti na sebe Vlade Republike Srbije, važno je da je ona preuzela odgovornost predlaganja ovog zakona. Nadasve, zbog problema koji su se pojavili u toku primene Zakona o javnom beležništvu, uočenih problema, možda je najbolje rešenje bilo u ovih mesec dana od formiranja Vlade, da Ministarstvo pravde sagledalo te probleme, a verujem da je imalo mnogo informacija i problema u primeni i da je danas izašlo sa izmenama i dopunama Zakona o javnom beležništvu u celini verovatno i sa predlogom odluke o prolongiranju primene, jer taj zakon nadasve nije dobar.
Ovde smo čuli različite priče, da je odličan, da možda nije dobar. Šta će se desiti ako Vlada Republike Srbije kaže da zakon ne valja? Mi smo prolongirali jedan zakon koji ima svoje norme, koji proizvode pravne posledice i pored niz institucija koje učestvuju u formiranju institucija javnog beležništva i onda izađe ministar Selaković i kaže – apsolutno se ne slažemo sa ovim što je ovde usvojeno, taj zakon ne valja ništa, moramo da ga menjamo.
Vrlo je ozbiljan zakon i vrlo važne posledice preuzimaju jer javno beležništvo preuzima ovlašćenja države. Velika je odgovornost da jedna poslanička preuzme na sebe predlaganje zakona u kojem se daju ovlašćenja države fizičkim licima.
Čuli smo ovde priče da je ovaj zakon hitno potrebno usvojiti, pogotovo zakon o vanparničnom postupku, jer on treba da pomogne Srbiji u usklađivanju sa propisima EU. To je nekoliko šefova poslaničke grupe iz vlasti predložilo.
U obzraloženju zakona doslovno stoji da ne postoji propis u EU sa kojim treba uskladiti ovaj zakon. Postavljam pitanje i predlagaču zakona i molim da mi da odgovor – da li je ovo zahtev Evropske komisije ili Kancelarije Evropske komisije ovde u Beogradu i ako jeste, prosto, da vidimo kako je moguće da postoji propis sa kojim treba ovaj zakon uskladiti.
Niz stvari smo ovde danas čuli koje su vrlo kontradiktorne. To govori o neozbiljnosti države i prethodnih vlada. Kada je predložena prva varijanta zakona u Narodnoj skupštini u januaru mesecu 2012. godine, bila je izjava da je 30 hiljada lica u pitanju. Predstavnik predlagača je rekao da se radi od 15 do 20 hiljada. U predlogu zakona se govori o 6,5 hiljada. Mi kao država ne znamo uopšte o kojem broju lica se radi, a treba da primenimo jedan vrlo ozbiljan i važan zakon.
Zašto smo ovde govorili o problemu zakona o vanparničnom postupku? Pričalo se kakve može da proizvede posledice i evenutalne zloupotrebe. Ne možemo isključiti mogućnost da neki zakon bude zloupotrebljen.
Ovde je suština da napravimo takav zakon da mogućnost zloupotrebe bude najmanja, a suština toga u ovom zakonu je ko su ovlašćena lica koja pokreću postupak i ko su učesnici postupka i kako se sprovodi postupak. U tom smislu je moja koleginica Milica Radović rekla o amandmanu koji smo podneli, koji može da spreči probleme u sprovođenju ovog zakona u smislu širenja prikupljanja dokaza za ovu vrlo jednu važnu stvar. Voleo bih da dobijem mišljenje ili odgovor od predstavnika predlagača.
Mi smo u roku od 15 dana u Narodnoj skupštini imali dva predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o vanparničnom postupku. Jedan je podnet 13. avgusta, pa je povučen, a drugi je podnet 21. avgusta. Oni su razlikuju. Razlikuju se u vrlo važnoj stvari. Voleo bih da čujem mišljenje o tome. Razlikuju se u tome ko su ovlašćena lica za pokretanje postupka. U prvom predlogu zakona to su bili, pored organa starateljstva i lica koje je zainteresovano, i organ Uprave nadležno za vođenje matičnih knjiga i lice koje se bavi zaštitom ljudskih prava. Ta dva ovlašćena lica za pokretanje postupka su faktički isključena u novom predlogu zakona.
Vrlo je široko dato pravo. Znam da je to jedna kaučuk norma, da je to pravni standard, lice koje za to ima neposredni pravni interes, ali može biti velikih zloupotreba upravo ovde. Ko su ta lica, pored lica koji ima neposredni, znači lice na koga se odnosi primena zakona i organa starateljstva, ko je to ko još može da ima neposredni pravni interes da pokreće ovaj postupak koji će se u najvećem broju slučajeva, gledajući norme ovog zakona, završiti tako što će se doneti rešenje kojim se usvaja predlog. Dva svedoka, verujem da tu neće biti nikakvih problema.
Zašto je bilo bitno ne žuriti sa ovim zakonom i dobro urediti ovu materiju? Nije stvar u tome da rešimo probleme naših građana koji u ovom trenutku postoje u Srbiji. Ovaj zakon se primenjuje ubuduće kao jedna opšta norma.
Gledajući sad dešavanja u ovom trenutku i u Evropi i svugde, ne znamo šta se može desiti i kakve se sve situacije mogu pojaviti koje će olakšati nekome da stekne upis u matične knjige, a nakon toga i državljanstvo i izborno pravo, takođe vrlo važno.
Još jednu stvar moram da kažem, ovde se mnogo o tome polemisalo, ovaj zakon nema nikakve veze sa izbeglicama. Svako ko je pročitao ovaj zakon vidi da ovaj zakon ne rešava probleme izbeglica. Da ne bude tu zabune u javnosti, o tome se poprilično polemisalo.
Mnogo je problema i mnogo je pitanja koja su ostala otvorena. Mislimo da nije trebalo žuriti sa jednim zakonom od ova dva i bilo bi bolje zbog ozbiljnosti materije, da bi se izbegli problemi u primeni, da je ove zakone predložila Vlada Republike Srbije. Hvala.