Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/9428">Jovan Palalić</a>

Jovan Palalić

Srpska narodna partija

Govori

Poslanička grupa DSS je više puta u Narodnoj skupštini isticala činjenicu da se u još uvek značajnom broju odredaba ne sprovodi Ustav Republike Srbije i da se ne sprovode zakoni koje je usvojila ova skupština. Samo da vas podsetim da niz još uvek pozitivno važećih propisa nije usklađen sa Ustavom, nije donet zakon o javnoj svojini itd.

Veliki je problem kada se ne sprovode ili ne poštuju Ustav i zakon od organa institucije koja je, po Ustavu Republike Srbije, najodgovornija da sprovodi i primenjuje pozitivne propise koji se donose u Narodnoj skupštini. U ovom slučaju, to je pitanje Vlade Republike Srbije i predsednika Vlade Republike Srbije.

Još jednom, DSS insistira na zaista omalovažavajućem i ponižavajućem dopisu koji smo dobili od predsednika Vlade Republike Srbije, gde nas obaveštava da krši Ustav i zakon Republike Srbije koji se odnose na njegovu obavezu i odgovornost da u roku od 15 dana nakon prestanka mandata pojedinim ministrima ovde Narodnoj skupštini predloži nove ministre.

Podsetiću vas da Zakon o Vladi Republike Srbije kaže u članu 25. tačka 2 da je predsednik Vlade dužan da predloži Narodnoj skupštini izbor novog ministra u roku od 15 dana od prestanka mandata prethodnog ministra. Taj rok je, dame i gospodo narodni poslanici, davno istekao. Umesto ispunjavanja ove obaveze, od strane predsednika Vlade mi dobijamo jedan dopis gde se u poslednjem stavu govori da bi ispunjavanje zakona i Ustava predstavljalo povredu dostojanstva Narodne skupštine.

Ovde smo donosili različite zakone. Mi iz opozicije smo više puta kritikovali te zakone, ali kada Narodna skupština usvoji jedan zakon, on postaje deo pravnog sistema i pozitivan propis. Šta god mi o njemu mislili, a vrlo smo loše mislili o svim zakonima koje ste predlagali, mi te zakone moramo da poštujemo. A najvažnije je, i ono što najviše zabrinjava u ovom slučaju, da zakon ne poštuje predsednik Vlade, na čelu institucije koja je najodgovornija za sprovođenje zakona, i to u trenutku kada konstituiše tu instituciju.

Upravo ove odredbe, koje se sada krše i ne primenjuju, odnose se na izbor Vlade i veliko je pitanje na koji način će se tretirati ono što će se desiti u ponedeljak, kada se ta vlada bude izabrala, i da li će ta vlada biti po Ustavu i zakonu izabrana. To je pitanje. DSS smatra da će ona biti protivzakonito i protivustavno izabrana.

Ono što je posebno zabrinjavajuće jeste da se mi ovde optužujemo da donosimo zakone koji su takvi da nas sve međusobno vređaju i ugrožavaju našu čast i dostojanstvo.

Pitanje je za predsednicu Narodne skupštine – šta će učiniti povodom kršenja Ustava i zakona od strane predsednika Vlade i povrede dostojanstva Narodne skupštine ovakvim jednim dopisom?

Pitanje za predsednika Vlade je – kada će on, kao najodgovornije lice za sprovođenje Ustava i zakona i kao neko ko je povredio dostojanstvo Narodne skupštine, podneti ostavku? Hvala.
Član 27. Danas se u velikom broju medija pojavila informacija da su svi ministri u Vladi Republike Srbije podneli ostavku. Među imenima koja su navedena je i ime ovde prisutnog ministra za državnu upravu i lokalnu samoupravu Milana Markovića.
Po Zakonu o Vladi Republike Srbije, ministri u ostavci ne mogu da zastupaju Vladu Republike Srbije u Narodnoj skupštini, već samo da obavljaju tehničke i tekuće poslove do prestanka mandata.
Jedina osoba za koju smo uočili da nije podnela ostavku jeste predsednik Vlade Republike Srbije Mirko Cvetković, koji bi jedini mogao u toj situaciji, ako je to tačno (ovde imamo ministra, može da nam odgovori da li je to tačno), da brani ove zakone.
Ministri u ostavci, jednostavno, ne mogu da zastupaju Vladu Republike Srbije niti da brane zakone.
U tom smislu, molim vas, kao predsedavajuću, da utvrdimo tu činjenicu i da dobijemo podatak da li su ministri podneli ostavke i da li je ovde prisutan predstavnik Vlade ministar Marković podneo ostavku i da li uopšte može da zastupa Vladu u ostavci. Hvala.
Član 103: ''Narodni poslanik ima pravo da usmeno ukaže na povredu u postupanju predsednika Narodne skupštine, ako smatra da nije u skladu s odredbama ovog poslovnika''.
Naime, predsedavajuća, vi niste odgovorili na pitanje da li je ministar Milan Marković podneo ostavku. Jer, član 24. Zakona o Vladi kaže da je ministar koji je podneo ostavku, ne govorim o prestanku mandata, dužan da vrši tekuće poslove. Pri tome, on ne može da donosi propise izuzev onih…
Ali niste dali odgovor.
Da li su ministri i ovde prisutan ministar Milan Marković podneli ostavku?
Niste nam odgovorili da li je ministar podneo ostavku.
Da li ministar u ostavci može da brani zakon?
Činjenica da li je neko u ostavci ili ne proizvodi pravne posledice, i to je…
Upravo želim da govorim o dnevnom redu, jer dnevni red je Vlada i rasprava o Zakonu o Vladi. Vi sada mene sprečavate da dobijemo jednu informaciju od koje zavisi dalji rad Narodne skupštine.
Molio bih da dobijemo odgovor od ministra ili od vas, od koga zavise…
Poštovana predsedavajuća, uvaženi gospodine Milane Markoviću, pravniče, ministre u ostavci, dame i gospodo narodni poslanici, ovde smo čuli napad na opoziciju kako pokušava nemušto da odbrani jedan ovakav amandman, a u isto vreme predstavnici vlasti objašnjavaju da je jedini način da se Vlada sačuva da se ministrima začepe usta.
Vlada koja je u haosu, koja za tri godine nijedno obećanje nije ostvarila, jedino svoje opravdanje nalazi, kako kažu, u teškom nasleđu koje je preuzela 2008. godine. I zaista je to teško nasleđe. Ostavljeno im je 400.000 radnih mesta, 400.000 plata, vrlo teško nasleđe, s kojim su se izborili tako što su te ljude oterali na ulicu i ta radna mesta ukinuli. Zaista je ostalo teško nasleđe da su građani imali 100 evra veću platu, to se teško moglo podneti pa su smanjili platu za 100 evra.
Zaista je bilo teško nasleđe stabilnost u Raškoj oblasti, pa je to bilo nepodnošljivo gledati, pa su gledali da što više posvađaju tamo ljude i da stanje bude na ivici krize i pucanja. Zaista je teško nasleđe bilo što su srpske institucije bile na KiM, pa je trebalo dovesti Euleks i povući se odande. Zaista je teško nasleđe bilo pokušati voditi politiku očuvanja državnog suvereniteta i nekog kontinuiteta i dostojanstva, pa se onda podnosila rezolucija, pa se povlačila, pa se sada vode sramni pregovori, ne znamo s kakvom ciljem, u Briselu.
To su posledice politike i to je obračun sa nasleđem u kom je Srbija imala mogućnost, da se znalo sačuvati, da napreduje i da se pravilno razvija. Ali, kao što je čitav proces rekonstrukcije u stvari pokazatelj i paradigma kako Vlada funkcioniše, a to je jedan haos, nepoštovanje zakona, nepoštovanje elementarnih pravila u modernom svetu kako se formiraju vlade.
To je, u stvari, slika kako se vladalo u prethodne tri godine. I jedino što mogu predstavnici vlasti jeste da kažu da je to nasleđe bilo strašno i da optužuju paušalno i da pokušavaju stvoriti sliku kako nisu znali s tim da se izbore. Nije, gospodo, svetska ekonomska kriza jedini uzrok. Mi imamo najnižu platu. Tu smo uspeli da pokažemo kako smo se uspešno izborili u odnosu na okolne zemlje, tako što imamo najnižu platu u regionu. I to je zaista veliki uspeh – lider u regionu.
Znači, stvar je u lošoj vladi, u lošim kadrovskim rešenjima, u lošoj politici i uništavanju svega što se stvaralo prethodne četiri godine, od 2004. do 2008. godine, kada je DSS bio na vlasti. Možete vi da izvrćete činjenice, da kažete – nije tako, nije bilo više od 400.000 radnih mesta, nije bila veća plata. Ali činjenicama ne možete pobeći. Možete tražiti hiljadu razloga zašto je to tako ali, jednostavno, vi ste neuspešna vlada i najneuspešnija vlada koja je dosad bila i od te činjenice nikako ne možete pobeći. Hvala.
Ova norma, koja je sada na dnevnom redu, o kojoj raspravljamo, tipičan je primer represivne norme. I u nizu slučajeva koje smo imali u Narodnoj skupštini kada su se usvajali zakoni dominirala je represija. Od Zakona o informisanju do niza drugih zakona, uz Krivični zakon, stalno se pooštravalo i stalno su se uvodile represivne mere da bi se dostignuti nivo sloboda na sve moguće načine smanjivao i gušio. I onda slušamo ovde – novi nivo funkcionisanja institucija od strane vladajuće većine.
Dok su za vreme vlade koju je vodio DSS građene institucije, ovde se one na sve moguće načine razgrađuju. Slušamo i u političkim porukama, gde političari upiru prstom – tu je bio kriminal. Gospodo, postoje institucije koje će to da rešavaju, a tu praksu, da političari upiru prstom, gledali smo devedesetih godina, gde je političkom odlukom istraživano, optuživano, presuđivano. Tu praksu ponovo sada vidimo. To je sistem institucija i politike koji se sada stvara.
Devedesetih godina imali smo još jedan korak više, a to je bilo izvršenje političkih presuda. Pokazana je velika maštovitost kako su se te političke presude izvršavale. Sada se vraćamo u to vreme (iako smo mislili da je to vreme nepovratno prošlo posle 2000. godine) da političari presuđuju umesto institucija, pa onda, da bi takvo stanje bilo, treba razgraditi institucije.
I ovo je primer razgrađivanja Vlade kao institucije, ceo zakon je primer razgrađivanja Vlade kao institucije, i ovaj način funkcionisanja je – šta će nam sudovi, šta će nam policija, šta će nam tužilaštvo, šta će nam izvršni organi, mi ćemo da optužimo, mi ćemo da presudimo. Gospodo, to što ste sada razgradili, buduća vlada, koja će doći posle vas, ponovo će sagraditi i verujemo da nikada više građani neće dopustiti da razgrađujete institucije i da razgrađujete državu. Hvala.
Gospodine ministre, poštovane kolege, čitav ovaj proces tzv. rekonstrukcije, kom smo svedoci, a rukovođen od strane vas, u stvari je doveo do toga da Srbija postane, sasvim sigurno, najneozbiljnija država u ovom trenutku u Evropi. Jednom ozbiljnom poslu ova vlast, koja je generator svake krize u Srbiji, pristupila je krajnje neozbiljno i, naravno, kao u svemu što čini, čini to na poseban, jedinstven način, kako to niko pre nje nije činio ni u Srbiji, ni u Evropi.
Ovo je prva vlast, i prva vlada, i prvi premijer koji predlaže novi zakon o ministarstvima a da donošenje tog zakona ne podrazumeva izbor nove vlade. Prva vlada u kojoj se novim zakonom o ministarstvima ne menja premijer, nego premijer želi da menja ministre. To je primer ozbiljne krize unutar vlasti i ozbiljnog procesa urušavanja institucije koju čini ova vladajuća većina. Naravno, ovo je početak rušenja Vlade kao institucije.
Za vreme ove vlasti došlo je u najvećoj mogućoj meri do regresije stanja i urušavanja institucija u Srbiji. Od pravosuđa, o kojem ne treba da pričam ovde – čitava reforma pravosuđa je u startu bila osuđena na neuspeh, a stanje u kojem se sada nalazi pravosuđe govori da u njega građani imaju najniži stepen poverenja u ovom trenutku.
Skupština – izmenama Poslovnika je dovedena dotle da još samo treba da o amandmanima ne govorimo ili da se na svaku ozbiljniju i širu raspravu izriču opomene. Stanje u Vojsci – najveći uspeh je što su predstavnici NATO-a rekli da je ona usaglašena sa standardima NATO-a. Stanje u Ustavnom sudu, važnoj instituciji – predsednik suda ne želi ponovo da se kandiduje i jedva je izabran novi predsednik suda.
I niz drugih institucija, donošenje Statuta Vojvodine, najava regionalizacije, odustajanje od politike koja je na sve moguće načine težila da sačuva državni integritet kada je u pitanju KiM, povlačenje institucija sa Kosova… Znači, urušavanje svih institucija. Vrhunac svega toga je sada uništavanje i srozavanje Vlade RS.
Gospodine ministre, premijer Mirko Cvetković je u julu 2008. godine izašao pred Narodnu skupštinu i ponudio koncept Vlade, nakon usvojenog Zakona o ministarstvima, ubeđujući nas da je to najbolja i najefikasnija vlada u tom trenutku koja se mogla u Narodnoj skupštini izabrati. Taj isti premijer nas posle tri godine ubeđuje da nije bilo dobro rešenje 24 ministarstva, nego je to 17 ministarstava. Isti čovek koji je dobio podršku pre tri godine.
Mi od vas ovde nismo čuli, gospodine ministre (bilo bi bolje da smo čuli od premijera) šta se to promenilo za te tri godine, pa da je ta vlast i ta vlada i taj broj ministara koji je ovde opisan kao optimalan, najbolji, sada preglomazan, prevelik i treba da se smanji. Gospodine ministre, mi od vas nismo čuli šta je smisao i šta su ciljevi ovih organizacionih promena.
Objasnite nam šta je suština ukidanja pojedinih ministarstava i spajanje u druga ministarstva. Budite iskreni pa recite da je to politička nagodba unutar vlasti, i to bismo razumeli, samo nemojte birokratski da objašnjavate da je to spajanje sličnih ili istih resora, jer to nije tačno. Protivreči zdravom razumu svakog ko vas ovde gleda da se spajaju rudarstvo i zaštita životne sredine i prostorno planiranje. Mi nismo dobili odgovor od vas na ovo pitanje.
Gospodine ministre, način na koji sprovodite čitav ovaj takozvani proces rekonstrukcije liči na to da vi tražite rešenja u Vladi za već izabrane kadrove, a ne da imate jasan koncept kako da izgleda vlada, pa da onda definišete ko su najbolji kadrovi za ta ministarstva. Ovo je tipičan primer partijske nagodbe bez ikakvog plana i cilja zašto se vrši ovako značajna promena godinu dana uoči izbora.
Slušali smo ovde od vas da će ova vlada biti efikasnija, da će biti bolja u smislu i rešavanja problema i utvrđivanja politike i donošenja zakona. Voleo bih da dobijem od vas odgovor na koji način će funkcionisati izuzetno važan sektor kao što je energetika, koja nikada, otkad je uvedeno višestranačje u Srbiji, nije bila na ovaj način degradirana. Uvek je postojalo Ministarstvo energetike. Uvek je postojalo i Ministarstvo vera, koje vi sada ukidate.
Vi ste prva vlast koja ukida ta ministarstva. Sada ćete vi meni da kažete da će novi ministar, kako je premijer to najavio danas, gospodin Dulić, imati posebnu pažnju i poseban fokus za pitanja rudarstva i da će taj jedan, sada mali sektor u ionako velikom ministarstvu biti tretiran na takav način da će realizovati sva ona pitanja i onu politiku koju je Vlada zacrtala.
Gospodine ministre, ovde je pomenuto pitanje nacionalnih manjina. Do sada su nacionalne manjine imale ministarstvo, imale su ministra, jedan viši politički nivo preko koga su mogle da rešavaju probleme. Bilo je ogromnih problema u tom ministarstvu, ali vi kao vlast probleme u jednom ministarstvu ne rešavate smenom ministra, nego ukidanjem ministarstva. Nikada nisam čuo da se to događa u bilo kojoj ozbiljnoj državi – da se, kada ne valja ministar, ukine ministarstvo.
Sada ćemo, umesto ministra, za predstavnike nacionalnih manjina imati jednog pomoćnika u vašem ministarstvu. Vi sada kažete da će sa dužnom pažnjom, sa velikim uvažavanjem, na isti način i u istom obimu biti praćena problematika nacionalnih manjina i ljudskih prava kao i dok je to ministarstvo postojalo. Zaista je teško poverovati u to i zaista je teško poverovati, pored poslova koje vi imate, plus šef Koordinacionog centra za jug Srbije, da ćete se baviti tim pitanjem. Baviće se neki pomoćnik i vodiće neki sektor u vašem ministarstvu.
Ključni problem koji će se pojaviti je pitanje koordinacije. Slušali smo od predstavnika vladajuće koalicije ovde uoči same krize da je problem koordinacija. Koordinacija je bila ogroman problem. Imali ste premijera koji nema nikakav politički autoritet, nema politički autoritet jer ga nema u svojoj stranci, a imao je unutar svoje vlade kao potpredsednike lidere vladajuće koalicije. Taj čovek nije mogao da ima autoritet, po prirodi stvari, i njegov kabinet nije mogao da bude mesto gde se definiše politika i rešavaju problemi i vrši koordinacija između ministarstava.
U raspravi povodom ekspozea Mirka Cvetkovića 2008. godine u Narodnoj skupštini rekao sam da će se politika Vlade i koordinacija izmestiti iz Nemanjine na Andrićev venac. I to je suština stanja u Srbiji danas – ključna politika Vlade se ne vodi u Nemanjinoj, nego u Predsedništvu Srbije. I to je, u isto vreme, uzrok svih problema i turbulencija unutar vlasti. Ne može se politička moć izmestiti iz tako velikog i važnog tela kao što je Vlada i prebaciti na drugo mesto i tamo pokušavati rešavati političke probleme. Ali, to je posledica kada imate predsednika Republike koji je lider stranke i slabog premijera, koji nema nikakvu stranačku funkciju, iz te iste stranke. Taj čovek jednostavno nema nikakav autoritet da donosi političke odluke.
Ta koordinacija će se drastično umnožiti. Prvo, taj čovek preuzima jedan ozbiljan resor, resor finansija. Iovako se nije bavio koordinacijom, jer nije imao vremena, a sad još treba da vodi važan resor kao što su finansije. U isto vreme, pored problema koordinacije između ministarstava, pojaviće se ogroman problem koordinacije unutar tih gigantskih ministarstava koje pravite, Ministarstva za infrastrukturu ili ovog Dulićevog. Ko će sada ispovezivati sve te različite resore koji su tu potpuno neprirodno stavljeni?
Gospodine ministre, nijedan princip na kojem se formiraju ministarstva poznat u Evropi, tzv. resorni princip, gde se upravne oblasti po sličnosti stavljaju u jedan resor, ovde nije primenjen. Ovo je tipičan primer svega naopakog u odnosu na to. Mi od vas nismo dobili nijedan odgovor kako su i na koji način povezani ti resori unutar tih ministarstava. Dajte nam taj odgovor. Šta je povezalo prostorno planiranje i rudarstvo? Kulturu i telekomunikacije? Šta je te resore povezalo? Vere i dijasporu? Nije moguće da su verujući Srbi samo u dijaspori. Nismo dobili nijedno obrazloženje zašto ste tome pristupili.
Sada ulazimo u drugi argument koji ste vi ovde izneli, a to je da će ova vlada, nakon rekonstrukcije i donošenja ovog zakona, biti vlada koja će napraviti uštede. Gospodine ministre, to naprosto nije tačno i vi to jako dobro znate. Posle usvajanja ovog zakona sledi niz ozbiljnih i velikih poslova da bi se zaokružio sistem ove vlade koja će se sada izabrati – pravilnici o sistematizaciji, imenovanje državnih sekretara, imenovanje pomoćnika ministara… Kako ćete imenovati pomoćnike ministara? Ova nova ministarstva su sad posebni pravni subjekti. Ne možete ostaviti iste pomoćnike, moraju se imenovati novi.
Gospodine ministre, vi dobro znate da, prema Zakonu o državnim službenicima, nije više moguće, posle 1. januara, politički postavljati pomoćnike. Kako ćete te pomoćnike sada postaviti? Prvo, da li možete da kažete Narodnoj skupštini da oni neće biti postavljeni politički, voleo bih da čujem to od vas, a ne bi trebalo, jer zakon to zabranjuje, a ako budete poštovali zakon, ceo konkursni proces traje četiri-pet meseci. Da bi se zaokružilo ovo što vi radite, ceo posao traje četiri-pet meseci. Da li će se ceo ovaj proces odvijati tako što ćete zadržati isti broj državnih sekretara, kojih je sada bilo 69?
Ovo što je rekao Velimir Ilić je potpuno tačno. Najmanja vlada je bila prva vlada Vojislava Koštunice, gde je bila većina DSS, gde je bilo 17 ministarstava, predsednik vlade i potpredsednik vlade. To je bila najmanja vlada, koja je imala 21 člana. Vaša vlada je bila najveća vlada u Evropi. I to je istina. Ako mislite da nije tako, voleo bih da mi kažete da to nije tačno.
Prema tome, taj posao oko imenovanja pomoćnika i državnih sekretara traje, i on će, naravno, zavisiti od čitavog procesa koji usledi, a to je donošenje pravilnika o sistematizaciji i sve što posle toga sledi. Da li možete da kažete ovde, pošto pričamo o uštedi, da sadašnji državni sekretari u ministarstvima koja se pripajaju neće ostati državni sekretari ili ih neće ostati u tom broju? Jer, to bi bila izjava da će Vlada biti još štedljivija. Da li možete da kažete da sve agencije koje postoje unutar Ministarstva energetike neće ostati ili će biti ukinute ili će se pripojiti Ministarstvu za infrastrukturu? To su pitanja kada govorimo o aspektima uštede.
Da ne govorimo, to sam već pomenuo, o pomoćnicima ministara koji sada, posle 1. januara, a ima stotine ljudi na položajima, faktički ''vrše funkciju na prestao mandat''. Ministre, vi to jako dobro znate. Evo jednog pitanja – da li je jednom licu na položaju, recimo Borku Stefanoviću, koji vodi nekakve pregovore, prestao mandat kao političkom direktoru Ministarstva spoljnih poslova posle 1. januara? Da li se on sada nalazi u zakonitom položaju? Takvih lica ima jako mnogo u Vladi.
Gospodine ministre, pričamo o uštedama. Voleo bih da čujem, sad kad se najavljuje kao sopstvena poruka, demagoška poruka vladajuće koalicije da mi sada dobijamo uštede, da vidimo šta je ova vlast uradila na osnovu Zakona o određivanju maksimalnog broja zaposlenih u republičkoj administraciji, koji je ovde pompezno najavljen kao početak ušteda i štednje u državnoj administraciji.
Voleo bih konkretno od vas da dobijem podatak za koliko je smanjen broj zaposlenih u državnoj administraciji i šta se sve uštedelo nakon donošenja tog zakona. Taj zakon je donet u jesen 2009. godine, pre godinu i po dana. Ako vi nama ne odgovorite na to pitanje, zašto bi građani verovali da ćete sada nešto uštedeti ako na osnovu zakona koji ste zdušno svi ovde branili nije ništa po tom pitanju urađeno? Trebalo bi da nam vi, kao resorni ministar, date odgovor na to pitanje i to je vrlo važno da od vas čujemo.
Pitanje koje se odnosi na agencije. Pomenuli ste ovde u izlaganju da je jedan broj poslovnih organizacija smanjen, ali nismo čuli šta ćete uraditi sa svim onim drugim telima koja pripadaju Vladi. To je, prosto, ostalo da visi. Osim činjenice da se smanjuje broj ministarstava, da se pojedini resori spajaju, i to ste proglasili uštedom, mi ni jedan drugi aspekt, a vi biste kao ministar za državnu upravu bili ovlašćeni da to nama kažete, od vas nismo čuli.
Ali suštinski problem koji ovde treba da definišemo jeste zašto se sve ovo radi. Od vas nismo čuli nijedan odgovor, ali građanima je u stvari to sve jasno –želi se poslati bilo kakva politička poruka da ova vlast želi u ekonomskoj krizi da nešto uštedi. To nije tačno. Ova vlast će prouzrokovati daleko više troškova, kao što je prouzrokovala nebrojeno političkih problema i nebrojene političke krize koje su potresle Srbiju i koje i dan-danas Srbija ne može da reši.
Sva politika koju ste vodili, koju je vaša vlada vodila, bila je politika nazadovanja u odnosu na stanje koje je u prethodnom periodu bilo – i kada je u pitanju državna politika, i kada je u pitanju odbrana teritorijalnog integriteta, i kada su u pitanju demokratski procesi, i kada je u pitanju opšte stanje u ekonomiji. To su rezultati.
Ne možete kazati da je svemu uzrok ekonomska kriza. Nije donošenje Zakona o informisanju uzrokovano ekonomskom krizom. Nisu izmene Poslovnika u Narodnoj skupštini uzrokovane ekonomskom krizom. Nije kapitulacija u Ujedinjenim nacijama 9. septembra po pitanju kosovske politike uzrokovana ekonomskom krizom. To je način na koji vi delujete i kako razmišljate kao vladajuća koalicija.
Logična posledica toga je da dođemo u situaciju da godinu dana pre izbora, ponoviću to još jednom, predsednik Vlade prvi put u istoriji donosi novi zakon o ministarstvima a da se ne bira nova vlada i novi predsednik vlade. To se, otkad je uvedeno višestranačje u Srbiji, nije desilo i mi nismo dobili obrazloženje zašto se to događa.
Jedini način, gospodine ministre, jeste da, prvo, povučete ovaj zakon, a takođe i Zakon o Vladi, koji je skandalozan. Ovo što ste vi napisali u Zakonu o Vladi, da pođem od toga, nije pravna materija. Ne znam ko vas je naterao da napišete i ovde branite da se ministri obavezuju da na uniforman način, prethodno se konsultujući sa nekim, komuniciraju s javnošću. Mislim da je sramota da Srbija ima takav zakon.
Druga stvar, izmene oko generalnog sekretara. Ova norma koja je do sada bila u Zakonu o Vladi je bila odlična. Očigledno želite da menjate sadašnjeg generalnog sekretara, a želite da joj sačuvate čast, ne terate je da podnese ostavku, da je razrešavate, pa ćete izabrati novog i taj će da je zameni. Objasnite zašto se promenila ta odredba u Zakonu o Vladi. Bilo je dovoljno da posle ostavke ili prestanka mandata Vlade prestane funkcija generalnog sekretara.
Gospodine ministre, povucite ovaj zakon. Jedini način da rešimo ovaj problem jeste da ova vlada podnese ostavku, da se ne ''blamiramo'', da idemo na izbore, da se izabere nova, kvalitetna vlada, koja će napraviti novi koncept državne politike i ispraviti sve ovo što ste vi učinili, a biće teško ovo što ste vi napravili menjati. Naravno, rukovodeći se prvenstveno interesima Srbije, a ne onim što vi smatrate da je u ovom trenutku jedini interes Srbije – EU. Nije EU ispred Srbije, već je Srbija ispred svega. A posle toga možemo da vidimo šta je u interesu Srbije, pa ako jeste EU, možemo da pričamo, a ako nije, ne želimo tamo da idemo.
Gospodine ministre, kada su u pitanju nacionalne manjine, u prvoj vladi Vojislava Koštunice na saveznom nivou je postojalo ministarstvo. Nakon prestanka državne zajednice u sledećoj prvoj vladi je formirano ministarstvo, a vi ga sada ukidate. To je istina. Znači, vi ukidate jedno stečeno pravo. I ne možete reći da se tu sad ništa nije desilo. To je činjenica.
Što se tiče stanja u oblasti nacionalnih manjina, evo pitajte sve predstavnike nacionalnih manjina, i u odnosu na zakone i u odnosu na stanje, kakav je napredak tad postignut. A kakvo je sada stanje? Takvo da ne da smenjujete ministra, nego ukidate ministarstvo. To su posledice toga.
Vi nama niste objasnili šta su razlozi, koji su ciljevi i koje je obrazloženje za spajanje i ukidanje pojedinih ministarstava. Kažete – to je procena. Vi kao ministar morate nama da kažete – ovo će zbog toga biti bolje, zbog toga smo to uradili, tako u ministarstvu želimo da budu grupisani sektori i zbog toga će biti bolje. To je suština. I onda možemo voditi argumentovanu raspravu zašto mi mislimo da neće biti bolje, a vi ostajete pri stavu da hoće. Mi od vas nismo to čuli.
Šta je cilj razbijanja Ministarstva rudarstva i energetike? Voleo bih od vas to da čujem. Šta je cilj toga? Nemojte samo reći – reći će to premijer. Recite vi, jer branite taj zakon ovde. Možda je bilo bolje da je došao premijer da nam to kaže.
Što se tiče one situacije koju ste pomenuli o ministrima u ostavci, podsećam vas, to su bili ministri iz G17 plus. Podneli su ostavku 1. oktobra, izbori su raspisani početkom novembra. Skupština je prestala tog trenutka da funkcioniše, bila je u tehničkom sazivu, Vlada je prestala da postoji. Sledeća vlada je bila izabrana tek u maju 2007. godine. Vi to jako dobro znate.
Vlada je bila u tehničkom mandatu manje od mesec dana. U tom istom mesecu je donet Ustav, manje od mesec dana od podnošenja ostavki pojedinih ministara, a Vlada je formirana tek sledeće godine u maju. I čitava ta atmosfera, od činjenice odvajanja Crne Gore do tad, to je bilo u maju ili junu, bila je u stvari atmosfera kada je započet proces izrade Ustava. I Vlada i kompletan politički sistem nalazio se u jednom provizornom stanju i to je suština cele priče.
Gospodine ministre, u uvodnom delu izlaganja govorio sam o neozbiljnosti čitavog procesa rekonstrukcije. Evo vam primer, dopis koji smo sada dobili od predsednika Vlade Mirka Cvetkovića, koji je imao zakonsku obavezu da danas dostavi Narodnoj skupštini predlog novih ministara u Vladi koju planira da rekonstruiše.
Slušajte odgovor: "Smatram da bi dostavljanje predloga za izbor novih članova Vlade u ovim okolnostima predstavljalo povredu ugleda i dostojanstva Narodne skupštine i narodnih poslanika. Poštujući ugled i dostojanstvo Narodne skupštine, predloge za izbor ministara dostaviću nakon donošenja Zakona o Vladi" (znači, kršeći zakon) "i Zakona o ministarstvima, koji će Narodna skupština danas da raspravlja".
Gospodine ministre, o čemu mi pričamo? O ozbiljnosti ili neozbiljnosti? O poštovanju zakona ili nepoštovanju zakona? Što smo mi donosili te zakone? Da bi premijer procenjivao da je odluka koju treba da donese na osnovu zakona povreda dostojanstva narodnih poslanika? Ispada da smo mi doneli zakon koji vređa naše dostojanstvo. To je prosto neverovatno. Gospodine ministre, kada otvaramo raspravu o ovako važnoj temi, onda moramo da vidimo kontekst, a kontekst je da je ceo proces neozbiljan. On se završava ovakvim jednim obrazloženjem predsednika Vlade. Hvala.