Poštovana gospođo predsednice, gospođo ministre, dame i gospodo narodni poslanici, danas se nastavlja rasprava o setu pravosudnih zakona koji, kao što je juče više puta istaknuto u diskusijama i poslanika poslaničkog kluba DSS, imaju cilj da promene sliku pravosuđa, ali, po nama, u jednom pravcu koji ne doprinosi upravo proklamovanim ciljevima i proklamovanoj politici Vlade Republike Srbije kada je u pitanju pravosuđe.
Nije sporno da današnja rasprava i teme koje se danas nalaze na dnevnom redu, a to su zakon o sudijama i zakon o visokom savetu sudstva, imaju svoje utemeljenje u Ustavu Republike Srbije koga je, to želim ovde da ponovim, DSS snažno podržala i na referendumu i u Narodnoj skupštini.
Niz odredaba koje se nalaze u predloženim zakonima ima svoju operacionalizaciju iz odredaba Ustava Republike Srbije, odredaba koje se nalaze u čl. 142. do 155, koji uređuju položaj sudija, položaj sudova i položaj Visokog saveta sudstva.
Kao što su neke norme koje su definisane u Ustavu ovde pretočene, faktički razrađene u norme u zakonima, one nisu sporne u jednom svom delu i za naš poslanički klub, želim da istaknem da ima odredaba koje su i te kako problematične, a koje ne mogu drugačije da se posmatraju, osim u vezi sa zakonima o kojima smo juče raspravljali, a posebno sa zakonom o sedištima i područjima sudova i tužilaštava.
Upravo dovodeći u vezu ove zakone možemo da vidimo i osnovnu intenciju zakonopisca i Vlade Republike Srbije, kakvu viziju ima budućeg pravosuđa. Ta vizija se svodi na dve stvari: ukidanje sudova i smanjenje broja sudija.
Mi ćemo vrlo brzo, videli smo ovde i rokove, a 2009. godina biće godina kada će se to konkretno sprovoditi, biti suočeni sa činjenicom da će se ukinuti 104 opštinska suda i sasvim sigurno, sledom takve odluke i sledom realizacije ovih normi i zakona, biti realizovana još jedna odluka, da će veliki broj sudija ostati bez posla, što se ovde u zakonu o sudijama i navodi.
Činjenica, to je uvažena ministarka Malović rekla u svom izlaganju, da se pristupa reorganizaciji mreže sudova dovešće neminovno i do smanjenja broja sudija, što upravo ima cilj da se na taj način sudska vlast reformiše, ali ne na kvalitetan i najbolji način, nego da se koncentriše, kao što smo juče rekli u diskusijama, u malom broju velikih gradova.
Sudije koje su sudile u manjim sredinama, koje su ovde od strane predstavnika Vlade s jednim podozrenjem posmatrani, čak je ukazivano da je kod njih stepen korupcije najviše izražen, sasvim sigurno, prilikom sprovođenja ovog zakona, ostaće bez posla.
Ponovo želim ovde da istaknem, mi nismo dobili nijedan konkretan argument, nijednu činjenicu da je stepen korupcije u manjim mestima neuporedivo veći nego što je stepen korupcije u velikim mestima, tj. da je korupcija i sprega, kako je navedeno, sa tajkunima, mnogo veća u malim gradovima, nego što je to u velikim gradovima gde je veći broj stanovnika, gde su veći interesi i gde je sasvim sigurno potreba za takvom vrstom pritiska na sudstvo u mnogo većoj meri postoji.
Čitav ovaj koncept upravo pada na prvoj tački, a to je reorganizacija sudske mreže. To posle objašnjavaju norme koje sve to operacionalizuju u prelaznim i završnim odredbama zakona o sudijama od člana 100. nadalje. Naravno, ima tu rešenja koja ne mogu da se ne istaknu kao pomak napred, kao što je disciplinska odgovornost i mislim da je ona u ovom predlogu zakona dobro urađena.
Mislim da ona može u najvećoj meri da reši probleme o kojima smo svi ovde diskutovali, a to je nepoštovanje onoga što se kaže kao razuman rok, nepoštovanje svih odredaba procesnih propisa koji dovode do toga da se postupak odugovlači, ali i svega onoga što podrazumeva kršenje zakona od strane sudija.
Te norme mogu biti sasvim dovoljne, kao i norme o razrešenju sudija, da se problemi nesavesnog i nestručnog rada reše, a ne da se to rešava na način da se sudije otpuštaju, a da mi u ovom trenutku nemamo nikakve jasne kriterijume, osim onog što je navedeno kao dostojnost i stručnost, što nije razrađeno, što je dosta uopšteno i što može da dovede do različitih zloupotreba, pristrasnosti i onoga što je ovde istaknuto, do politizacije sudstva u donošenju odluka o izboru.
Što se tiče Visokog saveta sudstva, želim da kažem da je DSS još 2001. godine izašla sa konceptom, Predlogom zakona o visokom savetu pravosuđa koji je tadašnji parlament usvojio, da se sudstvu, sudijama da mogućnost da utiču na donošenje odluka koje se tiču sudske vlasti.
Razradu tog koncepta koji je tada usvojen i koji je dao rezultate sada vidimo kroz ustavnu normu u formiranju Visokog saveta sudstva i kroz donošenje zakona o Visokom savetu sudstva.
Ali, ne možemo opet a da se ne osvrnemo na niz protivrečnosti i kontradiktornosti koje postoje u ovom predlogu zakona, pogotovo u njegovim prelaznim i završnim odredbama koje govore o prvom izboru članova Visokog saveta sudstva, gde se u povlašćen položaj stavljaju i sudije Visokog saveta pravosuđa, i uopšte Vrhovni sud Srbije, i mislimo da norme, kako su ovde definisane i kako su navedene, prilikom izbora prvog saziva Saveta nisu dobre i sasvim sigurno, kroz amandmane koje je naša poslanička grupa podnela, o tome ćemo više diskutovati.
Želim samo da ukažem, pretpostavljam da je to tehnička greška, ali voleo bih da čujem da li je to tačno, u članu 102. stav 2. zakona o sudijama se kaže: "vršilac funkcija predsednika suda stupa na funkciju 1. januara 2009. godine". Uvažena gospođa ministar kaže da je greška. To je malo zbunilo sve poslanike koji su čitali ovaj zakon. Pretpostavljam da se radi o roku 1. januar 2010. godine.
Znači, pored činjenice da ovaj zakon predstavlja realizaciju ustavnih normi, ima niz nedorečenosti koje su vezane za zakon o sedištu i područjima sudova, koji nije dobar. Treba stalno podsećati na to predstavnike Vlade. Mi smo juče čuli od predstavnika političkih stranaka koji čine vladajuću većinu da će taj zakon uneti, u stvari, najveću turbulenciju u pravosuđe.
Želim ovde da podsetim, iako je uvažena ministarka to juče rekla, sudstvo i javnost je uznemirena.
Naš poslanički klub dobija mnogo poziva kojima se ukazuje da takva rešenja nisu dobra i da ukidanje sudova predstavlja nešto što će biti jako loša poruka za mnoge opštine u Srbiji.
Na ovaj način još jednom ukazujem da se taj predlog zakona povuče iz skupštinske procedure, da se uvaže osnovane primedbe i poslaničkih klubova, ali i javnosti, i sudske javnosti, pravosudne javnosti, i da se ne pribegava tome.
Jer pored toga što je to loša poruka za te opštine, ponavljam, to je loša poruka i za investitore i za građane koji žele da ostvare svoja prava pred tim sudovima u svojim sredinama, gde stepen korupcije nije visok, nego je to samo jedan izgovor da se na taj način uđe u jednu reformu koja ima cilj, ponavljam, neefikasno sudstvo i sudstvo koje neće dati rezultat u narednom periodu. Ubeđen sam da ovo mišljenje deli veliki broj građana.

Pozivam se na pravo na repliku, jer me je uvaženi kolega Miković pomenuo u svom govoru.
U toku svog izlaganja rekao sam da veliki broj građana, upravo zbog novog zakona koji uređuje sedište i područje sudova i javnih tužilaštava, zove naš poslanički klub. Ne mogu da preciziram taj deo koji ste rekli da se odnosi na sudije.
Sasvim sigurno, veliki broj materijala koji dobijamo od Društva sudija Srbije, na to sam mislio, došao je u naš poslanički klub.
Ubeđen sam da ono što Društvo sudija Srbije ukazuje kao na nedostatke ovoga zakona reprezentuje i predstavlja sve sudije u Srbiji.
Na to sam mislio kada sam ukazao na to da naš poslanički klub dobija materijale kojima se kritikuje predlog ovih zakona. Naravno, pojedinačnih poziva nije bilo, niti očekujem da to bude, s obzirom da Društvo sudija Srbije, kao strukovna organizacija sudija, predstavlja pravosuđe.
Bilo bi dobro da svi mi upravo uvažimo ono što ta strukovna organizacija, najviši zaštitnik interesa sudija, želi da ukaže i Vladi. Nije dobro da se ova tenzija stvara preko medija i preko javnosti, da postoji nesaglasnost u konceptu pravosuđa između Ministarstva pravde i Društva sudija Srbije.
U tom smislu je bilo moje izlaganje. Želeo sam da ga ovom prilikom pojasnim povodom ovoga što je ukazao uvaženi kolega Miković.

Poštovana predsednice, predsedništvo, gospođo ministarko, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je niz vrlo važnih sistemskih zakona iz oblasti pravosuđa, koji temeljno menjaju pravosudni sistem u Srbiji. Mi smo svedoci, prethodnih nekoliko meseci, ozbiljnih rasprava koje se vode u okviru pravosuđa, svih onih koji su nosioci pravosudnih funkcija, sudija, tužilaca, sudija za prekršaje i stručne javnosti. Prvi, najjači, utisak jeste da je upravo ta pravosudna javnost snažno protiv ovog predloga zakona, koji je danas na raspravi u Narodnoj skupštini.
Postavlja se pitanje – u kojoj meri je predlagač, Vlada Republike Srbije, imao sluha za one koji treba da donose odluke, za one koji vrše sudsku vlast, za one koji treba da obezbede da se zakoni u ovoj državi sprovode i da se obezbedi najvažniji zahtev građana, a to je, vladavina prava i dostupnost pravdi?
Upravo ovih nekoliko zakona koji su prvi na dnevnom redu, Predlog zakon o uređenju sudova, a pogotovu Predlog zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava, nešto je što je u nesaglasju ne samo sa pravosudnom javnošću, nego je i izazvalo ozbiljno uznemirenje građana u mnogim opštinama. Jer, ukidanje suda u jednoj sredini sasvim je sigurno loša vest, ne samo za građane koji imaju potrebu da se obrate sudu da zaštite svoje pravo, nego i ukupna poruka za jedno područje gde je potrebno da se obezbede investicije i nova radna mesta, kao i mogućnost da se u tim sredinama na svaki mogući način obezbede novi privredni potencijali i reše ekonomski i socijalni problemi.
Poruka i građanima, i privredi i investitorima, i ukupnoj javnosti da se u jednoj opštini ukida sud, jeste najlošija poruka koja u ovom trenutku može biti primljena od strane Vlade Republike Srbije prema građanima.
Kada se pogledaju zakoni, Predlog zakon o uređenju sudova, pogotovo ovaj drugi zakon, prvi utisak jeste da nije bilo nijednog ubedljivog kriterijuma, a pogotovo činjenica koju mi u Poslaničkoj grupi DSS imamo o broju predmeta, o prilivu predmeta u mnogim sudovima u Srbiji koji se sada ukidaju, zbog potpuno neverovatnih razloga – da pojedini opštinski sudovi opstaju kao osnovni sudovi, a da se neki drugi sudovi, iako su ta mesta nekoliko puta veća i nekoliko puta veći sudovi, nekoliko puta veći priliv predmeta u tim sudovima, potpuno ukidaju, pretvaraju u neke sudske jedinice, o kojima ćemo pričati, a koje nisu tako značajne kako žele da vam predstave predlagači zakona, pokušavajući da objasne i sudskoj i pravosudnoj javnosti, i građanima da će sve biti isto. Ništa više, posle primene i stupanja na snagu ovih zakona, u pravosuđu Srbije neće biti isto.
Kada se pogleda Predlog zakona o uređenju sudova, prvo što pada u oči jesu nadležnosti osnovnog i višeg suda. Mogu da kažem ovde, ispred Poslaničke grupe DSS, da je osnovni sud, koji se sada sa 138 opštinskih sudova svodi na 34, potpuno degradiran u odnosu na viši sud. Dobijamo dva prvostepena suda, a osnovni sud, koji bi trebalo da bude temelj sudske vlasti i ono mesto gde će dostupnost pravdi biti najbolja i najuočljivija, gubi jednu vrlo bitnu nadležnost i u toj meri se degradira pa je pitanje kako će u tim sredinama osnovni sudovi funkcionisati.
Da ne govorimo, svi pravnici u Narodnoj skupštini znaju, kakve će kontraverze izazvati odredba člana 23. tačka 7. koja govori da se nadležnost viših sudova zasniva u građanskopravnim sporovima kad vrednost predmeta spora omogućuje izjavljivanje revizije. Dakle, u svim osnovnim sudovima ukida se nadležnost tih sudova da sude u postupku revizije. Da podsetim, da je ta vrednost spora u ovom trenutku 500 hiljada dinara. Možemo doći u jednu ozbiljnu situaciju da se u potpuno beznačajnim i malim sporovima zasniva nadležnost u osnovnim sudovima.
Navešću samo jedan primer u kakvu situaciju može da dođe stranka koja vodi postupak pred osnovnim i višim sudom kada je u pitanju građanskopravni spor, upravo pozivajući se na ovu činjenicu. Možemo imati situaciju da stranka označi vrednost spora, recimo, 400 hiljada dinara, da osnovni sud zasnuje nadležnost na osnovu te označene vrednosti spora, da se sprovede postupak, izvedu dokazi putem saslušanja svedoka, veštačenja i na osnovu svih tih dokaza stranka može na kraju postupka da precizira tužbeni zahtev i da ga označi još 600 hiljada.
Na kraju postupka taj osnovni sud se oglašava nenadležnim, vraća predmet u viši sud koji se oglašava tada, gledajući striktno ovaj zakon, stvarno nadležnim, pa dolazimo u situaciju da ne znamo na koji način se dalje postupak vodi i šta će uraditi viši sud. Da ne govorimo da će ujednačenost sudske prakse, takođe, biti dovedena u pitanje.
To su problemi degradacije osnovnog suda, tj. faktički, stvarna sudska vlast u Srbiji se koncentriše u 26 viših sudova, 26 gradova ili opština imaće ono što se zove stvarna sudska vlast, a ostatak Srbije biće u ozbiljnim problemima. Građani Srbije neće imati mogućnost da na pravi način rešavaju svoje probleme.
Možete zamisliti situaciju da, recimo, kada su u pitanju troškovi postupka i kada je u pitanju postupak po reviziji, umesto da se u jednom sedištu opštinskog ili, sada osnovnog suda, vodi taj predmet, izvedu dokazi, bićemo prinuđeni da veštake, svedoke, sve one ljude kojima je to mesto gde se odvija suđenje mesto u kome imaju prebivalište, vodimo u drugo mesto. Umnožavaju se troškovi postupka. Sve je ovo potpuno neracionalno, skupo i, nadasve, u ovom trenutku, nikome nerazumljivo.
Što se tiče Predloga o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava verujem da u ovom trenutku, i u ovoj sali i uopšte u javnosti Srbije, nikome nije jasno koji su kriterijumi bili prilikom osnivanja 34 osnovna suda. Imamo neverovatne stvari. Ukidamo sudove koji imaju po nekoliko desetina hiljada predmeta i navešću neke sudove. To je slučaj pogotovo u Vojvodini gde imamo gradove od 50, 60, 70 hiljada stanovnika a faktički samo osam osnovnih sudova na 45 opština.
Imamo drastičan primer, da na području osnovnog suda Novi Sad, to je područje Južnobačkog okruga, od 12 opština, samo Novi Sad ima osnovni sud, a 11 opština nema ni osnovni sud, ni viši sud. Koncentracija sve sudske vlasti, jedan osnovni sud, jedan viši sud, jedan privredni sud, jedan apelacioni sud je u Novom Sadu. Jedanaest opština Južnobačkog okruga nema mogućnost da ima bar jedan osnovni sud, a imate opštine koje imaju po 60-70 hiljada stanovnika i imaju prilive predmeta, kao što je Vrbas koji je imao u 2007. godini 32.652 predmeta.
U ovoj godini samo u Vrbasu u istrazi je 521 predmet, u krivičnom postupku 607, u parničnom postupku 1.179, u ostavini 1.017, izvršenja 2.308, samo za prvih šest meseci. Takođe, u Bačkoj Palanci, u 2006. godini bilo je 26.000 predmeta, u 2007. godini 25.000, a samo ove godine po referadama – K predmeta 260, parničnih 779, radnih sporova P1 – 1.184. Takvi su slučajevi i u Bečeju, i u Gornjem Milanovcu, i u Aranđelovcu i u drugim gradovima.
Znači, imate hiljade predmeta, a imate ukidanje tih sudova približno slične veličine. Imate druge osnovne sudove. Mi u DSS se zalažemo da se ne menja postojeća mreža sudova, da svi opštinski sudovi koji sada postoje u Srbiji imaju status osnovnih sudova.
Imate nelogičnosti, naveo sam drastičan primer Južnobačkog okruga gde 11 opština nema sud, ima samo Novi Sad. Imate primer da Bor ima svoj osnovni sud i ne pokriva nijednu drugu opštinu. Borski okrug ima četiri opštine, a Negotin ima osnovni sud i pokriva područje Kladova i Majdanpeka.
To je neverovatno. Na području jednog okruga koji ima četiri opštine imate dva osnovna suda, a na području jednog okruga koji ima 12 opština imate samo jedan sud.
Molim ministarku pravde da izađe i da kaže koji je priliv predmeta u opštinskom sudu u Boru i Negotinu, a da neke druge opštine ne zavređuju da imaju osnovni sud! To su ozbiljna pitanja na koja mi nismo dobili odgovor, osim paušalnog stava da su vršene analize o broju priliva predmeta. Odsustvo bilo kakvog kriterijuma jeste karakteristika ovog predloga zakona.
Na području AP KiM imate samo jedan – i osnovni, i viši, i privredni, i Viši privredni sud. Prosto je neverovatno. Molim ministarku da izađe i da odgovor na ovo pitanje!
Da ne govorimo kakva je to poruka u sredinama koje imaju ozbiljne investicije, pogotovo na području Srema, u Inđiji, u Rumi, u Staroj Pazovi, ne postoji sud. Možete da zamislite situaciju da sada kažete tim stranim investitorima koji su uložili ogroman kapital – u ovoj opštini gde ste uložili milione dolara ne postoji više sud. To je strašna poruka za ljude koji treba da zadrže kapital i nastave svoj biznis, a pogotovo reći nekim drugim sredinama koje tek treba da se razvijaju.
Verujem da je opšta saglasnost u Narodnoj skupštini da je ravnomerni regionalni razvoj ključna politika koja treba da se vodi u Srbiji, da Srbija, kada je u pitanju regionalni razvoj, ima velike protivrečnosti i nerazvijenosti.
I, vi šaljete poruku svim potencijalnim investitorima da se na tim područjima, gde imate veliko demografsko pražnjenje, gde imate lošu infrastrukturu, veliku nezaposlenost, sada kažete tim lokalnim samoupravama koje se trude da privuku investitore – znate šta, sve je to u redu, mi obezbeđujemo besplatno građevinsko zemljište, mi vam obezbeđujemo komunalno snabdevanje, ali vam se ukida sud. Vlada vam ukida sud i sve ono za šta imate potrebe pred nadležnim osnovnim sudom, vi nećete moći zadovoljiti.
Sada da kažem nešto o onome što se odnosi na status sudskih jedinica. Mi slušamo ovih dana kontinuirano u izjavama predstavnika Vlade da će sve biti isto, da se ništa neće promeniti, da će sudske jedinice, maltene, biti osnovni sudovi i da građani mogu da budu bezbrižni, da je dostupnost pravdi nešto što će biti obezbeđeno.
Samo bih podsetio cenjenu ministarku Malović na njen jučerašnji intervju u dnevnom listu "Danas", gde je ona rekla: "Sudske jedinice će postojati u svim mestima u kojima su i do sada postojali sudovi, a kompjuterski program dodeljivaće predmete sudiji koji će odlaziti u određeno mesto...". Znači, sudije će da putuju, recimo, sudija iz Čačka neće suditi u Čačku, nego će suditi u Lučanima. "...na suđenje, što omogućuje kraće trajanje postupka i nepristrasnost suda".
To je vrlo zanimljivo, kako će to omogućiti kraće trajanje postupka.
Zamislite sudiju koji ima prebivalište u svom mestu, koji ne može tu da sudi, izabran je ponovo na osnovu ovog opšteg reizbora, o kome ćemo tek da pričamo, za sudiju osnovnog suda u mestu gde je osnovni sud po ovom predlogu zakona, on nema prebivalište u tom mestu, ima tu sudsku jedinicu u tom mestu, ali on tu neće suditi, nego će on suditi u nekom trećem mestu. Treba da mu se plati autobuska ili vozna karta, treba da izgubi ceo dan za jedan predmet, doći će tamo, možda neće doći punomoćnici stranaka, možda neće doći svedoci, odložiće raspravu, vratiće se nazad i biće mu naknađeni troškovi.
Ne vidim racionalnost u tome da se na taj način uređuje sudski sistem, ako se želi, kao što je ovde proklamovano, na sve moguće načine obezbediti ušteda. Mi ćemo se suočiti sa povećanjem troškova, sa odsustvom dostupnosti pravdi u više od 100 mesta gde se ukidaju opštinski sudovi.
Suočićemo se sa ogromnim povećanjem troškova, suočićemo se sa velikim nezadovoljstvom građana, sa lošom porukom prema potencijalnim investitorima koji žele da investiraju u sredinama gde se ukidaju sudovi, sa velikom zabrinutošću kompanija koje su već uložile kapital u sredinama gde se ukidaju sudovi, i suočićemo se sa činjenicom da Srbija šalje poruku da njen pravosudni sistem ulazi u jedno turbulentno vreme i, nadasve, da sudije više nisu sigurne.
Mogu da kažem, kada je u pitanju način i opšti reizbor, da je bilo mogućnosti da se poveća efikasnost. U Zakonu o sudijama ta oblast disciplinske odgovornosti i disciplinskog postupka nije loše uređena. Postoje mehanizmi da se sankcionišu sudije koje na sve moguće načine i krše zakon i odugovlače postupke, ali da se ide na opšti reizbor i da se na taj način ugrožava sudska nezavisnost i stalnost, to je veliki problem.
Mogu da kažem da je ovo jedan od retkih seta zakona koga javnost i građanstvo u Srbiji, a i pravosudna javnost, nije dočekala sa dobrodošlicom.
Bilo bi bolje da Vlada Republike Srbije povuče ove zakone iz skupštinske procedure, da čuje sve kritike koje se ovih dana čuju iz raznih strukovnih i sudijskih udruženja, od građana i da, na osnovu tih predloga i kritika, sačini nove predloge sa kojima će izaći pred Narodnu skupštinu.
Mi u DSS uradili smo veliki broj amandmana, sve u cilju da se poprave ova loša zakonska rešenja.
Apelujem i na cenjenu ministarku da te amandmane prihvati, da čuje naše argumente i kritiku, kako bismo stvorili jedan jak i efikasan pravosudni sistem.
Ne sporim dobru nameru, ali mislim da pravac u kome je otišla reforma pravosuđa i kojim se kreće, nije dobar, da napravimo svi zajedno jedan dobar pravosudni sistem koji će nadasve omogućiti građanima dostupnost pravdi, ostvarivanje njihovih osnovnih ljudskih prava i njihovih prava koja im pripadaju po zakonu i koji će zaštiti sve one koji žele da investiraju u opštine kojima se u ovom trenutku šalje loša poruka da se ukidaju sudovi. Nema lošije poruke u ovom trenutku nego "ukidamo sud u vašoj opštini, vi ne zavređujete da imate sud"!
Molim vas, cenjeni predstavnici Vlade, da čujete ovu poruku, a verujem da će i ostali narodni poslanici to reći, dolazimo iz raznih sredina, nikada lošija atmosfera, kada je u pitanju set pravosudnih zakona, nije bila. Poslanički klub DSS će vrlo aktivno učestvovati u ovoj diskusiji, želeći da doprinos da, a ako, ipak, odlučite da glasate za ovaj predlog zakona, mi ćemo biti protiv.

Koristim pravo na repliku. Uvaženi kolega Konstantinović je pomenuo u kontekstu da sam rekao da posle ove reforme pravosuđa ništa neće biti isto. Zaista, smatram da ukidanje 104 suda nije dobro, dok je uvaženi kolega rekao da je to odlična stvar, koja je urađena ovom reformom.
Razlog za ukidanje ova 104 suda upravo smo čuli – što manji broj sudija, to je veća korupcija. Sada stičemo utisak da je jedan od razloga ukidanje sudova što u malim sudovima, gde ima mali broj sudija, postoji mnogo veći stepen korupcije nego u velikim sudovima. Nismo dobili nikakve konkretne pokazatelje i podatke da, recimo, u velikim sudovima u centrima okruga stepen korupcije nije toliko izražen kao što je, recimo, ovde pomenuto, Mionica ili Crna trava, Aranđelovac ili Gornji Milanovac.
To je vrlo ozbiljna stvar da bi se na takav način donosile ovako važne odluke i strategije kao što je ukidanje 104 suda u Srbiji. I dalje smatram da posle ove reforme pravosuđa ništa neće biti isto i da je katastrofalno da se ukinu 104 suda sa obrazloženjem da je stepen korupcije tamo izuzetno visok, jer mali broj sudija tamo radi, da su oni nečasni, da su podložni lokalnim tajkunima i svemu onome što je ovde izrečeno.
Mislim da je za takve kvalifikacije potrebno izaći sa konkretnim podacima i reći da je u Beogradu, Kragujevcu, Nišu, gde je velik broj sudija, ali i gde su veći predmeti i veći interesi, stepen korupcije izuzetno nizak, ali da je, recimo, u Gadžinom Hanu i Doljevcu taj stepen toliko velik da taj sud moramo da ukinemo.
I sutra ćemo možda doći u situaciju da kažemo da su u malim mestima profesori u osnovnim i srednjim školama vrlo korumpirani, pa, hajde tamo da ukinemo i osnovne i srednje škole, pa da onda lepo te škole prebacimo u centre okruga. Pa ćemo onda ukinuti i zdravstvene ustanove i sve ono što smatramo da u malim mestima ne treba da postoji jer je korupcija strašna, pošto se ljudi mnogo bolje poznaju!
Mislim da sa takvim argumentima, ako takvi argumenti postoje, treba da se otvori ozbiljna rasprava pre usvajanja zakona, jer ovakve kvalifikacije mogu da navedu neke ljude da izađu sa predlozima da se sve republičke institucije u Srbiji ukinu i da se uvede nečuvena centralizacija u svim segmentima javnog života u Srbiji. Mislim da to nije dobro i da to može biti pogubna posledica u situaciji kada se svi deklarativno zalažemo za decentralizaciju vlasti u Srbiji i ravnomeran regionalni razvoj. Hvala.

Poštovana gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, pozivam se na čl. 225. i 226. Želim da postavim pitanje predsedniku Vlade: ''Ko i sa kojim ovlašćenjem vodi pregovore o prihvatanju, legalizaciji misije Euleks?''
Ovo je vrlo važno pitanje i reakcije na ove tajne pregovore koje je činila DS očigledno izazivaju nervozu kod vladajuće koalicije, tako da je danas šefovica Poslaničke grupe Za evropsku Srbiju, Nada Kolundžija, dala jednu sramnu izjavu – da su po pitanju Euleksa Koštunica i Tači na istoj strani. Ta izjava govori samo o tome da ono na šta ukazuje DSS, da se vode tajni pregovori da se prihvati misija koja treba da sprovede ustav samoproklamovane lažne države Kosovo i da policajci, sudije i carinici treba da sprovode one zakone koje donose institucije te lažne države.
Upravo, ono na šta smo mi u DSS danima ukazivali, da prihvatanje Euleksa znači prihvatanje nezavisnosti Kosova i da je on samo tamo da sprovede te namere onih zemalja koje su želele da se Euleks prihvati od strane ove vlasti, a koje su i te kako uticale i faktički formirale ovu vladu, nezavisnog Kosova, govori da je tačno ono što smo mi danima isticali. Ti tajni pregovori koji se vode daleko od očiju javnosti, daleko od Narodne skupštine, treba da rezultiraju kapitulacijom Srbije i faktičkim priznavanjem nezavisnog Kosova.
Mi smo ubeđeni da će skora rasprava o nepoverenju Vladi Republike Srbije, kada ćemo svi jasno ukazati na to šta se događalo u prethodnom periodu, pokazati kakve su stvarne namere vlasti i šta se želi upravo sa ovim što se ovih dana pokušava marketinški prikazati kao politička pobeda, a u stvari je velika kapitulacija Srbije. Mi smo ubeđeni da će u toj jednoj velikoj raspravi ono što smo mi isticali dobiti podršku građana i biti raskrinkano šta ova vlast čini. Hvala.

Poštovana gospođo predsednice, gospođo ministre, dame i gospodo narodni poslanici, kroz ovaj amandman moj kolega Željko Tomić i ja želeli smo da ukažemo na koji način Vlada nakaradno obrće listu prioriteta svoje politike. Neverovatno je da je u rebalansu budžeta jedan od najvažnijih prioriteta Vlade obezbediti novac za skijališta. I pored svih problema na koje smo ovih dana ukazivali, upravo najveći broj tih problema odnosi se na Ministarstvo za regionalni razvoj i ekonomiju, bi to da su skijališta najvažniji potencijal Srbije.
Nisu to nova radna mesta kroz povećana sredstva za star-ap kredite koje je predložio moj uvaženi kolega Nenad Popović i mogućnost da mladi ljudi sa svojim biznis idejama rešavaju svoj problem nezaposlenosti i ulaze u privatan biznis. Nisu to ozbiljni problemi regionalnog razvoja, sa kojima se suočava država Srbija, sa ogromnim devastiranim područjima, sa područjima gde se zbog demografskih problema i dugog neulaganja u infrastrukturu veliki broj građana iseljava. Mi nismo videli da ovo ogromno i glomazno ministarstvo čini napor da ove velike probleme rešava, nego smo videli upravo obrnuto - da su skijališta najvažniji potencijal.
Mi smo hteli da na jednom drastičnom primeru pokažemo kako ova država ne vodi računa o problemima koji su izazvani elementarnim nepogodama koje su pogodile pojedina područja. Prethodni amandman moje koleginice iz poslaničke grupe Milice Vojić-Marković tiče se zemljotresa u Kolubarskom okrugu, a ovaj amandman govori o poplavama koje su se desile u srednjem Banatu.
Prethodne vlade mnogo su učinile da se ovi problemi saniraju. Bilo je za očekivati da se taj posao koji su započele prethodne dve vlade dovrši, ali vidimo da u ovom rebalansu nije bilo prostora i sluha za to, nego za skijališta. Umesto da se sredstva usmeravaju tako da se reše egzistencijalni problemi građana, kao u opštini Međa, vidimo da se sredstva usmeravaju u razvoj nečega što u ovom trenutku, ubeđeni smo, najveći broj građana ne doživljava kao prioritet ove države. Sigurni smo, kada biste sada anketirali građane Srbije i pitali ih da li ovolika sredstva treba da idu za "Skijališta Srbije", videli biste da to većina građana nije tako doživela.
Ovaj problem se zamaglio velikim populističkim obećanjima u kampanji i niko nije video da su se, poput lažnih obećanja o povećanju penzija, o besplatnim akcijama, o koridorima, o velikim privatizacijama i investicijama, na mala vrata, u tišini, provukle milijarde za skijališta. Upravo je to način kako je ova vlada gradila politiku - tako što se povećava javna potrošnja, a ulažu se sredstva tamo gde se ne rešavaju najveći i najviše istaknuti problemi građana Srbije.
Svedoci smo da se upravo ovih dana urušava čitav koncept politike koju je formirala ova vlada. Ovde govorim uglavnom o onom segmentu koji se odnosi na ekonomsku politiku. Mi nismo mogli da uočimo koji su to ključni strateški pravci politike ove vlade kada je u pitanju ravnomerni regionalni razvoj i povećanje i podsticaj preduzetništva.
Nije sporno da se priča o velikim infrastrukturnim projektima. Oni su važni upravo da bismo neke od ovih problema rešili, ali ono što je gorući problem jesu prostori u Srbiji koji očekuju da se sredstva tamo usmere za rešavanje problema infrastrukture, ali i za ukupno povećanje dobrih uslova za razvoj preduzetništva. To treba da bude prioritet Ministarstva za ekonomiju i regionalni razvoj, a mi vidimo da to nije prioritet.
U tom smislu treba jasno ukazati da ovaj rebalans budžeta, još jednom ponavljamo, ali nije zgoreg to učiniti više puta, jeste plod kompromisa pojedinih stranaka unutar Vlade, da se zadovolje konkretni interesi i konkretna obećanja koja nisu prioritetna za državu Srbiju. Upravo je jedna politička stranka smatrala da je najvažnije u ovom trenutku graditi skijališta i da nema važnijeg posla u Srbiji.
Nijednom nismo čuli od predstavnika Ministarstva zašto je to prioritet, zašto nije prioritet rešavanje demografskih problema, rešavanje problema infrastrukture u nerazvijenim opštinama kao što su Lebane, Bojnik, Prokuplje, Knjaževac, nego je prioritet graditi skijališta i na taj način izlaziti u susret zahtevima pojedinih funkcionera Vlade.
U svakom slučaju, mi ćemo ovakve populističke, nerazumne, neracionalne, i nadasve van interesa građana Srbije, predloge i projekte napadati amandmanima i ukazivati građanima da se na ovakvim populističkim porukama, populističkim obećanjima srušio čitav ekonomski koncept Vlade Srbije i da smo ubeđeni da ćemo vrlo brzo raspravljati o nepoverenju ovoj vladi.

Poštovana gospođo predsednice, poštovana gospođo ministar, dame i gospodo narodni poslanici,  u okviru amandmana koji je podneo moj uvaženi kolega Dejan Mirović zaista je prilika da se razgovara o tome na koji način Vlada Republike Srbije vodi politiku evropskih integracija, vodi politiku pristupanja EU, naravno da se razgovara o radu Kancelarije za pridruživanje EU i kakvi su dometi i efekti te politike otkada je formirana nova Vlada.
Da podsetimo da je predsednik Vlade Mirko Cvetković u svom ekspozeu u definisanju šest prioriteta buduće Vlade buduće koalicije na prvo mesto stavio, kako je navedeno, evropsko opredeljenje Srbije. Dosta nejasan, opširan pojam, koji je trebalo da nas ubedi u to da će evropske integracije, ono što je bio ključni motiv kampanje najveće stranke u vladajućoj koaliciji, biti osnova i temelj politike Vlade.
U okviru tog eskpozea, kada je došlo do razrade te tačke, rečeno je da će Srbija do kraja 2008. godine ili eventualno početkom 2009. godine, tačno tako piše, pročitajte ekspoze, postati kandidat za članstvo u EU.
To je ono što je navedeno, to je no što je obećano, to je ono za šta je mandat dobila nova Vlada u Narodnoj skupštini početkom jula.
Mi smo kao DSS u toku diskusije o tom ekspozeu, i to želimo da podsetimo, ukazali na niz stvari koje će se događati, a koje su upravo vezane za evropske integracije i za ono što bih mogao da nazovem jedan veliki spor koji država Srbija ima sa EU.
Posledice tog spora, koji nije rešen na vreme, a mogao je biti rešen prilikom pregovaranja o potpisivanju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, mi sada vidimo u nizu koraka koje preduzima EU, a na koje Srbija i Vlada Republike Srbije, koja je, kako je navedeno, proevropski opredeljena, nema odgovor.
Imali smo činjenicu ratifikacije Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju u Narodnoj skupštini, protiv koga je glasala DSS u jednoj euforičnoj atmosferi. Iščekivalo se stupanje na snagu Prelaznog sporazuma i pozitivnih efekata tog sporazuma na srpsku privredu.
EU nije donela odluku da taj sporazum stupi na snagu. U međuvremenu, dešavaju se neke stvari koje direktno zadiru u državni suverenitet Republike Srbije, na koje smo mi kao DSS upozoravali, i polako se nažalost približavamo kulminaciji toga.
To je legalizacija Euleksa, instaliranje Euleksa na prostoru KiM, koji je u direktnoj funkciji sprovođenja Ahtisarijevog plana. On nema drugu ulogu i drugu misiju nego upravo sprovođenje Ahtisarijevog plana.
Danas smo čak videli tekst u "Politici" da niko ne pregovara. To je na prvoj strani najuglednijeg srpskog lista, svi se ograđuju, niko ne pregovara o Euleksu. Niko ne zna da neko pregovara, a od najviših predstavnika EU slušamo kako je to, manje-više, gotova stvar.
U jučerašnjoj izjavi portparol Kristina Galjak je vrlo jasno rekla da se finalizuju pregovori i da je upravo Euleks u funkciji sprovođenja zajedničke akcije iz februara upravo kada je u pitanju instaliranje Euleksa, zajedničke akcije donete uoči proglašenja nezavisnosti Kosova.
To je realnost u kojoj se nalazimo. Danas imamo izjavu Volfganga Išingera, bivšeg pregovarača EU, koji je jasno rekao da je status Kosova rešen, to jest pretpostavljamo, kao predstavnik EU da je rekao da se s tim saglašava i EU, samo je sad potrebno da se Srbija i Kosovo dogovore oko toga kakvi će njihovi međusobni odnosi biti.
Da podsetimo da su u toku pregovaračkog procesa bila dva plana: jedan je bio faktički, legalizacija Euleksa, Ahtisarijev plan, a drugi je bio Išingerov plan. Srbija prihvata Euleks i sada očekujemo potpuno osnovano, a Volfang Išinger to najavljuje da Srbija u nekoj perspektivi prihvati i ovaj njegov drugi plan. To je jedan paket koji ne možemo da odvojimo i upravo smo svedoci te činjenice da Srbija polako ulazi u taj projekat nakon što je formirana nova Vlada.
Obratite pažnju na jedan momenat vrlo bitan, izveštaj Evropske komisije u Srbiji. Prvi put se spominje zahtev Srbiji da bude konstruktivna kada je u pitanju učešće Kosova i Metohije u regionalnim inicijativama. To je zahtev koji se upućuje državi Srbiji.
Mi smo u okviru rasprave o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju upravo ukazali da će biti zahtev Srbiji, u okviru politike koja se odnosi na regionalnu saradnju, da će Srbija morati da prihvati upravo ovo što se sada polako kao novi uslov Srbiji nameće, pored uslova koji se odnosi na saradnju sa Haškim tribunalom, a to je prihvatanje države Kosovo i u krajnjoj istanci i priznanje te države. Znači, vrlo indikativan izveštaj i ne bi trebalo niko u Narodnoj skupštini da drži zatvorene oči pred tom činjenicom.
Kada se uzme u obzir taj zahtev, prihvatanje Euleksa, najava Išingera da je to sledeći korak koji Srbija i predstavnici Srbije treba da urade, imamo jednu zatvorenu sliku. Imamo činjenicu da je prethodna vlada, na čijem čelu je bio Vojislav Koštunica, to odbila, i imamo činjenicu da nova Vlada sve to prihvata. U isto vreme, nikakav pomak po pitanju evropskih integracija se ne događa. To su vrlo konkretne činjenice od kojih niko u Srbiji ne može da pobegne.
Na kraju bih hteo da kažem, u ovoj borbi za Kosovo, Srbija je imala jednog snažnog saveznika - Rusku Federaciju. Neprihvatljivo i neshvatljivo je da se ključni projekti i privredna saradnja sa Ruskom Federacijom na sve moguće načine pokušavaju sprečiti. Primer za to je privatizacija JAT-a i gasno-naftni sporazum.
Želimo da kažemo još jednu stvar, Srbiji je neophodno čvrsto savezništvo sa Ruskom Federacijom koja sada promoviše novu politiku - politiku mnogopolarnog sveta. Srbija je u uslovima unipolarnog sveta, koji je druga država diktirala, došla u situaciju da joj se otima KiM.
Treba da imamo čvrsto savezništvo sa državom koja želi da gradi nove međunarodne odnose, odnose partnerstva, poverenja, uvažavanja suvereniteta i koja na tim principima želi da gradi odnose i partnerstvo sa Srbijom, da otvorimo vrata ruskom kapitalu, da otvorimo vrata saveznicima. Na taj način Srbija će biti na strani boljeg i pravednijeg sveta koji se u ovom trenutku promoviše od našeg partnera - Ruske Federacije.

Poštovana predsednice, poštovana gospođo ministarko, dame i gospodo narodni poslanici, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu Republike Srbije, onako kako se popularno zove rebalans, jeste prilika da se na neki način, uoči najvažnijeg zakona koji ova skupština donosi, zakona o budžetu, jasnije sagleda nova politika nove vlade Republike Srbije.
U više navrata u toku ove diskusije isticani su razlozi zašto ovaj rebalans budžeta predstavlja ono što nije dobro za ukupan razvoj Republike Srbije i ono što nije dobro, uopšte, u politici, a to je da se na kompromisima različitih političkih programa i na jednoj izrazito populističkoj kampanji, koja je vođena za parlamentarne izbore, formira jedan ovako važan zakon i donose ovako važne odluke.
Ovaj rebalans jeste plod kompromisa političkih stranaka koje su formirale Vladu. On je izraz onoga što su pojedine stranke obećavale građanima u toku izborne kampanje.
On je rezultat pritisaka pojedinih članica vladajuće koalicije da se na brzinu, odmah sada, kada Vlada treba da deluje u dosta teškim političkim i ekonomskim okolnostima, neka nazoviobećanja ispune.
Zato ovaj predlog rebalanasa ima ovoliko nedostataka. Navođeni su ti nedostaci u više navrata kroz diskusiju, ali ono što jeste činjenica i što proizilazi iz Zakona o ministarstvima, koji definiše mnogo više organa državne uprave, jeste povećana javna potrošnja, da bi se jedan veliki, ogroman državni aparat, sada proširen u najvećoj mogućoj meri, zadovoljio i da bi se ti povećani troškovi opet prevalili na teret poreskih obveznika, a posebno na teret privrede, koja je i sada u mnogo teškoj situaciji zbog ove ekonomske krize s kojom smo svi suočeni.
Znači, javna potrošnja jeste jedna od najvažnijih odlika ovog budžeta i ona, u svakom pogledu, diskvalifikuje obećanja koja je ova vladajuća koalicija pružila građanima u toku izborne kampanje, a pogotovo nakon ekspozea predsednika Vlade, gospodina Mirka Cvetkovića, tako da je u svih šest tačaka ova vlada pala na ispitu.
Nijedna od šest tačaka, koje su istaknute u prioritetima Vlade Republike Srbije, nije realizovana. To je važno spomenuti kada se diskutuje o rebalansu budžeta, zato što je rebalans uvek šansa da se sagleda politika jedne vlade.
Zaista je velika šteta i ja opet koristim priliku da uvaženoj predsednici Narodne skupštine uputim zahtev da gospodin Mirko Cvetković dođe u Narodnu skupštinu, da obavimo jedan otvoreni dijalog, otvorenu diskusiju o svim problemima koji su se nagomilali, a na koje Narodna skupština, narodni poslanici, građani, nemaju odgovor od predstavnika najvažnije institucije kada je u pitanju izvršna vlast, a to je Vlada Republike Srbije, jer ona, po Ustavu, utvrđuje politiku i tu politiku sprovodi. Mi nismo uspeli da dobijemo odgovor na sve ove probleme koji su se sada otvorili, a ti problemi su posledica neispunjenih obećanja. Mi smo ovih dana svedoci činjenice da jedno od obećanja, koje je uticalo na to da se jedna politička koalicija opredeli za formiranje vlade sa DS-om i koalicijom Za evropsku Srbiju, nije ispunjeno, iako je jedan od ključnih dogovora kada je formirana ta koalicija bilo, upravo, povećanje penzija.
Građani s pravom reaguju i s pravom zovu i naš poslanički klub i pitaju – zašto se ovako ponašaju predstavnici vladajuće koalicije, zašto se ovo važno obećanje, koje je uticalo možda i na raspoloženje birača u jednom trenutku, sada potpuno diskvalifikuje, i to smo čuli ne samo od potpredsednika Vlade, koji je bio nosilac tog obećanja, nego, ovih dana, i od samog predsednika Republike, iako mi ne znamo u kom svojstvu je govorio o ovom pitanju, nemajući, kao predsednik Republike, nikakve nadležnosti da govori o politici koju utvrđuje Vlada Republike Srbije. Da ne govorimo o besplatnim akcijama kojima je obmanuto više od pet miliona građana, da ne govorimo o činjenici da ova socijalno odgovorna Vlada nije nijedan segment svoje socijalne politike ispunila, a upravo je promovisana kao socijalno odgovorna Vlada. Da ne govorim o padu investicija i, uopšte, indeksa na Beogradskoj berzi.
Najproblematičnija, najspornija, koja će vam se tek olupati o glavu, jeste odluka o jednostranoj primeni Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. Mi smo ušli u jednu potpuno nenormalnu situaciju, kao nijedna evropska država, da donosimo odluke da jednostrano primenjujemo akt koji ne želi da primenjuje druga ugovorna strana.
Pitam se, zašto sada predstavnici vladajuće koalicije ne donesu jednostranu odluku da smo mi članica EU? Šta je problem da kažemo – mi smo, u stvari, članica UN-a, a kada ćete nas vi primiti i da li ćete ikada, to nas uopšte ne zanima, kao što je urađeno s jednostranom primenom Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, gde će tek naša poljoprivreda da vidi šta to znači?! Da ne govorim o činjenici da su nas ocenili kao zemlju gde je povećan rast korupcije, da Vlada nema i ne preduzima mere u borbi protiv korupcije, i niz drugih stvari, kao i činjenici da smo poslednja vlada u svetu koja je reagovala na ovu ekonomsku krizu i pokušala da donese određene mere, koje, bojim se, neće imati efekta na stanovništvo.
Ovo je Vlada neispunjenih obećanja. Ovo je Vlada u kojoj nijedna tačka iz njenog ekspozea nije realizovana i zaista je trenutak da Mirko Cvetković, premijer ove vlade, dođe u Narodnu skupštinu.
Ne znam zašto predsednik Vlade izbegava da se pojavi pred narodnim poslanicima. Svaka diskusija jeste u interesu građana. Poslanici DSS-a, svaki korak koji su učinili, svaki predlog koji su podneli, i kada je u pitanju podizanje štednih uloga, i ovo sada što je gospodin Šami predložio, sve su to predlozi konstruktivni, usmereni ka tome da se u svim segmentima društvenog života poboljša život građana. Sigurno bi predsednik Vlade Mirko Cvetković imao šta da čuje od predstavnika DSS-a i ubeđen sam da bi u toj otvorenoj diskusiji uvažio naše argumente, koji bi doveli i do promene u politici Vlade.
Ono što je, takođe, jedna od karakteristika ovog rebalansa budžeta, jeste i činjenica da, pored povećanja javne potrošnje, ostaje veoma velika sumnja da li je ovaj rebalans budžeta u skladu sa Zakonom, odnosno vrlo su ozbiljne pritužbe da nije usaglašen s odredbama Zakona o budžetskom sistemu. Mi nismo čuli uverljiv odgovor od gospođe ministarke na ove pritužbe.
Znači, mi moramo da pričamo u kontekstu u kom se donosi ovaj rebalans. On se donosi u situaciji unutrašnjih pritisaka u okviru vladajuće koalicije, donošenja odluka mimo institucija, konkretno, Parlamenta, najvažnijih odluka, i, u isto vreme, kao posledice jedne populističke, demagoške kampanje, u kojoj su učestvovali i predstavnici iz inostranstva, pokušavajući da na taj način kriju javno mnjenje i stvore vladu koja će, kao što smo videli ovih dana i uporno ponavljamo, biti i te kako popustljiva, i te kako fleksibilna, da ne kažemo kapitulantska prema politici koju EU želi da promoviše na prostoru KiM-a, tj. ova vlada je stvorena da bi prihvatila misiju Euleks.
Sve ono što je obećavano i sve ono što je govoreno u kampanji, ima samo jedan cilj, da Vlada Republike Srbije prihvati misiju Euleks i da se ta odluka, krupna odluka za ovu državu, donese mimo Narodne skupštine, jer mi ne možemo drugačije da objasnimo činjenicu da ne raspravljamo o Rezoluciji o KiM-u nigde, čak ni na samoj vladi, nego u kabinetima najviših nosilaca izvršne vlasti, predsednika Republike i predsednika Vlade.
To je kontekst i to je atmosfera u kojoj je donet ovaj rebalans – da se Vlada ne bi raspala. To je suština priče. Vlada bi se raspala da ovakav populistički rebalans, s ovolikim stepenom javne potrošnje, nije donet.
Ovaj amandman se odnosi na sredstva koja su predviđena za regulisanje pitanja poplava u Vojvodini i čitava ta atmosfera u Vojvodini, koja je stvorena usvajanjem Statuta na Pokrajinskoj skupštini, jeste nešto što stvara atmosferu koja nije dobra u Republici Srbiji.
Mi sada treba da uđemo u proces usvajanja Statuta AP Vojvodine u Narodnoj skupštini. Tu ima još jedan vrlo bitan akt, o kom ćemo ovde raspravljati, koji se, takođe, tiče sredstava koja se definišu u okviru ovog budžeta i okviru, uopšte, nadležnosti AP. To je zakon koji definiše nadležnosti, poverene nadležnosti AP Vojvodini, tzv. ''omnibus'' zakon, koji je usvojen 2001. godine u Narodnoj skupštini, a sada, na osnovu Statuta, treba ponovo da se usvaja.
Podsećam javnost i narodne poslanike na to da obrate pažnju da su nadležnosti, koje mi tek treba ovde da definišemo kao nadležnosti koje se poveravaju AP, već definisane u Statutu koji je usvojen u Pokrajinskoj skupštini.
Narodna skupština Republike Srbije će biti stavljena pred svršen čin, da raspravlja o nečemu što je već definisano i da sutra, eventualno, bude optužena da je opstruirala volju političke elite u Vojvodini, tako što kroz amandmanske izmene može da promeni nadležnosti koje su u Statutu.
Nemam dilemu, nemam sumnju da će skupštinska većina ovde usvojiti i taj zakon, ali se postavlja pitanje – da li je dobro da se na taj način ulazi u jedan ozbiljan, važan proces unutar države Srbije a da najviši državni organ o tome ne može da se izjasni na valjan način? Umesto da se jednom opštom normom u Statutu definisalo da će se nadležnosti rešiti posebnim zakonom, one su pobrojane i stavljeni smo pred svršen čin. Tako će biti i sa Euleksom. Isto ćemo biti stavljeni pred svršen čin. Neko će se dogovoriti, neko će taj problem rešiti, doći će pred Narodnu skupštinu i mi ćemo ovde, tj. vladajuća većina, tako nešto usvojiti.
Samo skrećem pažnju da Narodna skupština ne sme da dopusti da se o tako važnim pitanjima, kao što je Euleks, kao što je Statut AP Vojvodine, ovde donose odluke kada već budu završene i dogovorene mimo Narodne skupštine, mimo najvažnijih institucija, već da mi, o tim najvažnijim pitanjima, kao u prethodnom periodu, u februaru, kada se Skupština izjašnjavala poslednji put o KiM-u, ponovo u Narodnoj skupštini donosimo najvažnije državne odluke, a ne da budemo samo servis odluka koje se donose na nekom drugom mestu, mimo svih institucija.
Apelujem da obratite pažnju na taj zakon koji definiše nadležnost AP Vojvodine i videćete u kojoj meri ćemo mi, kao Narodna skupština, biti stavljeni pred svršen čin; ništa se nećemo pitati, a kada ispustimo te nadležnosti koje nam pripadaju po Ustavu, jer smatramo da je Statut neustavan, bojim se da će se sve manje Republika Srbija pitati o onome što se događa preko Save i Dunava.
Hvala.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, na osnovu člana 226. želim ponovo da postavim pitanje kada će Narodna skupština raspravljati o Predlogu rezolucije koji je podnelo 108 narodnih poslanika, o rezoluciji o Kosovu i Metohiji.
Vi ste na osnovu izlaganja mog uvaženog kolege Slobodana Samardžića rekli da takav predlog rezolucije ne postoji u skupštinskoj proceduri. On postoji od juna meseca; od juna meseca 108 narodnih poslanika insistira, uz obećanje predsednika Narodne skupštine da će se rezolucija naći na dnevnom redu, da konačno o tome ovde raspravljamo.
Mi ponovo ističemo, ne Vlada, nego pojedini ministri i predstavnici drugog dela izvršne vlasti, konkretno predsednik Republike, vode pregovore o prihvatanju misije Euleks. Nijedna zvanična institucija u kojoj se utvrđuje politika koju vodi ova država, pa ni sama Vlada Republike Srbije, a pogotovo Narodna skupština, nije se izjasnila o tome kakav je stav države Srbije prema ovoj misiji čiji je cilj sprovođenje plana Martija Ahtisarija i, faktički, stvaranje države Kosovo na prostoru Republike Srbije.
Znači, ima li išta preče od toga da najviši državni organ Republike Srbije, Narodna skupština, konačno o tome zauzme stav? Mi imamo jalove pregovore čiji je cilj izbegavanje da se usaglasi tekst rezolucije, imamo izjave najviših predstavnika pojedinih delova izvršne vlasti, a ne samu odluku Vlade ili Narodne skupštine o tome da je to politika ove države. Nikada se nije desilo, od kada su počeli pregovori 2005. godine o Kosovu i Metohiji, da Narodna skupština o najkrupnijim državnim pitanjima nije zauzimala stav.
Molim vas da uzmete u obzir i da cenite činjenicu da je 108 narodnih poslanika podržalo predlog jedne politike koju država Srbija treba da vodi kada je pitanju Kosovo i Metohija, konkretno misija Euleks, i da takav predlog izađe pred narodne poslanike, ili da, uz svoja ovlašćenja, ukažete Vladi Republike Srbije da izađe sa svojim predlogom pa da mi ovde konačno o tome razgovaramo. Najgore je da svi o tome ćutimo, da Srbija o tome ćuti, da nadležne institucije o tome ćute, a imamo, na kraju, činjenicu da se neko usaglasio sa prihvatanjem misije Euleks a da se o tome ni na koji način Srbija nije izjašnjavala nego će naknadno to da prihvati. Molim vas, gospođo predsedavajuća, da predlog rezolucije koji je podnelo 108 narodnih poslanika iznesete pred Narodnu skupštinu, ili da Vlada Republike Srbije dođe ovde sa svojim predlogom, i da konačno zauzmemo stav šta je politika Republike Srbije prema misiji Euleks. O tome nemamo nikakav stav, osim izjave predsednika Republike i izjave predsednika Vlade. Hvala.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo poslanici, želim da ispred poslaničke grupe DSS, na osnovu članova 225. i 226, postavim pitanje koje uporno postavljamo a nijedan predsedavajući ne želi da da odgovor – kada će konačno na dnevnom redu Narodne skupštine da se nađe rezolucija o Kosovu i Metohiji?

Mi smo svedoci da ovih dana od strane najviših predstavnika države Srbije stižu izjave kojima se prihvata misija Euleksa na Kosovu i Metohiji, koja se faktički razmešta. Demantuju se, navodno, ciljevi te misije da bi se u srpskoj javnosti stvorio utisak da je to jedna dobrodošla misija, koja Srbima koji su tamo treba da donese dobro, a ovih dana čujemo od kreatora politike prema Kosovu i Metohiji, konkretno od Danijela Frida, da je upravo cilj te misije da sprovede nadgledanu nezavisnost.

Mi se pitamo već neko vreme zašto te rezolucije nema. Danas u jednom glasanju, prilikom usvajanja dnevnog reda, konstatujemo činjenicu da vladajuća većina ne postoji. Prilikom usvajanja dnevnog reda u ovoj Narodnoj skupštini za dnevni red su prvi put od kada je formirana većina glasala 124 narodna poslanika. O tako krupnoj odluci kao što je rezolucija o Kosovu i Metohiji treba da se izjasni vladajuća većina i da prezentuje svoju politiku u Narodnoj skupštini.

Mi ne možemo više da gledamo šta se događa u južnoj srpskoj pokrajini i ponovo vas pozivamo da pozovete predsednicu Narodne skupštine da hitno zakaže konsultacije kako bi Narodna skupština dobila odgovore o tome kakva je politika vladajuće većine, da li vladajuća većina uopšte postoji i da li se okuplja oko ovakve teme kao što je Kosovo i Metohija.

Mi želimo da pošaljemo poruku našoj braći na Kosovu i Metohiji da je politika prema Kosovu i Metohiji čvrsta, dosledna, kontinuirana i da ne prihvatamo misiju Euleks, a pogotovo onu misiju kako je danas kvalifikovao Danijel Frid, da je to misija Martija Ahtisarija i misija nezavisnog Kosova.

Pokažite ovde da postoje 124 narodna poslanika, da nema više ucena za ambasadorska mesta i za druge pozicije, nego da vodite jedinstvenu politiku, da bismo mogli da ohrabrimo naše sunarodnike da država Srbija zaista želi da sačuva Kosovo i Metohiju.

Molimo vas, zakažite sednicu na kojoj ćemo raspravljati o Kosovu i Metohiji. Sramota je što ovaj saziv četiri meseca nijedno slovo o tome nije rekao. Hvala.

Poštovana predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram čl. 225. i 226. i pitanje upućujem vama. To pitanje sam više puta ponovio za ovom govornicom, a naravno, sada želim odgovor, s obzirom na to da su vaši odgovori na to pitanje bili krajnje uopšteni i neodređeni. Kada će predsednik Vlade Republike Srbije, gospodin Mirko Cvetković, doći u Narodnu skupštinu?
Danas imamo jednu izjavu koja je ozbiljna i koja ozbiljno zadire u državne interese Republike Srbije i ozbiljno ljulja poverenje građana Srbije u institucije. Predsednik Vlade Crne Gore je izjavio – da se dogovorio sa predstavnicima Vlade Republike Srbije o priznanju KiM od strane države Crne Gore. To je izjava koju je preneo ''Rojters'', a prenele su je i naše agencije, konkretno ''Tanjug''.
Mi nemamo odgovore na pitanja o politici Vlade Republike Srbije prema KiM!
Mi nemamo odgovore kuda vodi ova politika Vlade, sem ako je odgovor ovo što je dao Milo Đukanović – da se dogovara sa pojedinim državama o vremenu priznanja KiM, od strane istih, i fingira sukobe i fingira odluke i mere koje se primenjuju prema drugim državama!
Mi imamo činjenicu da se četiri meseca ovaj visoki dom nije izjasnio o politici prema KiM. Mi imamo izjavu predsednika Republike, za koga je prihvatljiv Euleks, a onda Narodna skupština nema mogućnosti da o toj temi raspravlja kroz predloženu rezoluciju.
Molim vas, gospođo predsednice, da pozovete predsednika Vlade u Narodnu skupštinu i sve resorne ministre, kako bismo o ovim pitanjima raspravili, koja sada veoma tište građane, verujte da su građani poprilično zbunjeni ovim što se danas pojavilo kao izjava Mila Đukanovića, i da jasno vidimo pravac politike Vlade Republike Srbije prema KiM, određenje prema Euleksu i prema ovome što je rekao Milo Đukanović – da se Vlada Republike Srbije dogovara sa drugim državama o priznanju naše južne srpske pokrajine. Hvala. (Aplauz.)

Poštovani potpredsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, po članu 226. želim da informišem i građane i Narodnu skupštinu na koji se način vladajuća većina odnosi prema ovom problemu koji se pojavio kada je u pitanju povećanje cene gasa.
Sada je počeo Odbor za industriju, na kome je prisutno samo četiri člana Odbora za industriju, od toga dva člana predstavnika opozicije. Došao je ministar Petar Škundrić. Vladajuću većinu uopšte ne zanima ovaj problem koji su sada otvorili povećanjem cene gasa. Predstavnik opozicije predsedava sednici Odbora i to je jedna tema o kojoj zaista treba govoriti.
Osim toga, jutros sam izneo jedan zahtev i ponavljam ga ovde potpredsedniku Narodne skupštine – pozovite predsednika Vlade, Mirka Cvetkovića, da dođe u Skupštinu, očigledno da ni ministri koji dolaze na sednice Odbora ne mogu da daju adekvatne odgovore i ne mogu da otklone ovo raspoloženje, ovo nepoverenje koje se stvara u Skupštini prema politici koju vodi Vlada Republike Srbije.
Gospodin Mirko Cvetković je u svom izlaganju, kada je bila inauguracija Vlade, postavio šest ključnih elemenata: opredeljenje za evropsku budućnost Srbije, neprihvatanje nezavisnosti Kosova i Metohije, neophodnost jačanja ekonomije, jačanje socijalne odgovornosti Vlade, pooštravanje borbe protiv kriminala i korupcije i poštovanje međunarodnog prava.
U prvoj tački je rekao da je cilj Vlade da ubrzanjem ekonomskih i drugih reformi koje su predviđene Sporazumom, već krajem ove godine i početkom naredne godine, Srbija dobije status kandidata. To prvo obećanje nije ispunjeno. Mi smo čuli iz Evropske unije da je pitanje da li će i sledeće godine Srbija dobiti status kandidata. Nije odmrznut Prelazni sporazum, a Srbija je, o tome ćemo i te kako pričati, počela da primenjuje Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju.
Druga tačka koja je obećana, neprihvatanje nezavisnosti Kosova, rečeno je da će Srbija nastaviti sa diplomatskim aktivnostima kojima je cilj da što manji broj država prizna nezavisnost Kosova – već nekoliko država, a i neke naše susedne, priznale su nezavisnost Kosova, a Vlada Republike Srbije nije zauzela stav po pitanju Euleksa nego to zauzimaju drugi državni organi. I drugo obećanje iz programa Vlade nije ispunjeno.
Neophodnost jačanja ekonomije – srušena koncesija, pao je dinar, zaključen vrlo sporan ugovor sa ''Fijatom'' i niz drugih stvari koje su ovde sporne.
Jačanje socijalne odgovornosti Vlade – da li je ispunjeno obećanje po pitanju akcija, penzija? Svedoci smo povećanja cena koje se odnose na gas, telefon. Znači, imamo vrlo lošu socijalnu situaciju.
Pooštravanje borbe protiv kriminala i korupcije – svi relevantni faktori su rekli da je Srbija pala na mnogo niže mesto u borbi protiv kriminala i korupcije.
Kada je u pitanju poštovanje međunarodnog prava, da nam gospodin Cvetković objasni zašto je odbijeno da se pristupi tužbi pred Međunarodnim sudom pravde protiv zemalja koje su priznale nezavisnost Kosova, nego se pribeglo traženju mišljenja sa ciljem da što manji broj prizna nezavisnost Kosova, a vidimo da veliki broj država tome pristupa.
Potpredsedniče, molim vas, neka dođe gospodin Mirko Cvetković u Narodnu skupštinu i neka odgovori na sva ova pitanja, a vi pozovite predstavnika vladajuće većine da dođu na Odbor za industriju. Hvala vam.

Poštovana predsednice, uvažena gospođo ministarka Malović, dame i gospodo narodni poslanici, na dnevnom redu jeste jedan od, slobodno možemo reći, najvažnijih zakona koji se donosi u postupku sprovođenja Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije. Tu strategiju smo mi kao Narodna skupština usvojili 2005. godine, sa jednom jasnom ambicijom, da država ima cilj, ima konkretne mere u odlučnoj, efikasnoj i trajnoj borbi protiv ove pošasti koja nagriza same temelje države. Sve političke stranke su i tada i nakon toga u parlamentarnim kampanjama, u kampanjama za lokalne izbore, isticale značaj borbe protiv korupcije kao nečega ne samo što je bilo od građana prepoznato kao prioritet, nego kao nečega čega mora jedna ozbiljna država da se oslobodi ukoliko želi da ostvari pravdu i da njene institucije efikasno funkcionišu.
Nažalost, moram da kažem, već prilikom samog ekspozea predsednika Vlade Mirka Cvetkovića postoji ozbiljna sumnja da je borba protiv kriminala i korupcije u vrhu prioriteta ove Vlade. U šest tačaka koje su u tom ekspozeu definisane kao ključni osnov programa buduće Vlade, borba protiv kriminala i korupcije je na petom mestu. To jeste bilo iznenađenje za sve nas koji smo tada diskutovali kada je gospodin Mirko Cvetković izlagao i predstavljao program buduće Vlade Narodnoj skupštini. Samim tim, otvorila se dilema kako će biti rangirana borba protiv kriminala i korupcije u politici ove vlade.
U tom smislu i ovaj amandman treba da predstavlja jednu korekciju u naporima da se kroz donošenje zakona o borbi protiv kriminala i korupcije krene u svestranu borbu, kao što sam rekao, protiv ovog velikog zla za državu. Svi znamo, svi građani znaju da su metode korupcije u društvu takve da su one u najvećoj meri tajne, da su skrivene od očiju javnosti. Da su pritisci koji imaju za cilj da se koruptivna aktivnost izvrši, da bi se na taj način verovatno prekršio zakon, da bi se ostvarilo nečije pravo, da bi se, u krajnjoj liniji, na brži način ostvarilo nečije pravo, nešto što je daleko od očiju javnosti.
Nemojmo da imamo dilemu da pitanje poklona može biti u funkciji korupcije. To jeste ovde u zakonu definisano kao sam čin davanja poklona, ali ja vas uveravam, verujem da je i gospođa Malović imala priliku da analizira sva istraživanja koja se bave pitanjem korupcije, da je upravo ta vrsta obećanja poklona za izvršenu koruptivnu radnju nešto što je u najvećoj meri prisutno u strukturi korupcije.
I, napor našeg uvaženog kolege iz poslaničke grupe DSS, Milana Dimitrijevića, jeste da ovim amandmanom proširi prostor za delovanje u borbi protiv korupcije na ono što je možda golim okom nevidljivo, a što jeste u stvari pravi način koruptivnih aktivnosti. Obećanje poklona to sasvim sigurno jeste. I u tom smislu veoma čudi obrazloženje koje je dala Vlada kada je odbila ovaj amandman, bukvalno ono glasi: "Mišljenja smo da tako utvrđena analiza ne obuhvata obećanje novca, prava i usluga, kao što se amandmanom predlaže".
Prosto, bilo bi zanimljivo da čujemo odakle to mišljenje, na osnovu kojih relevantnih podataka je ono formirano? Kako se tumači sam taj izraz i kako je Ministarstvo pravde došlo do toga da na taj način tumači korupciju kada je u pitanju poklon?
Mnogo je pitanja koja su se otvorila kada je u pitanju borba protiv korupcije. Mi smo danas imali set zakona koji je imao niz protivrečnosti i niz nelogičnosti. Verujem da su ovi amandmani upravo na pragu toga da poprave set zakona, jer i mi smo svi ovde podržali donošenje Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije, i šteta bi bilo da izađe jedan loš zakon, koji neće imati dobre efekte u javnosti.
Cilj jeste da opozicija i mi podignemo pitanje borbe protiv kriminala i korupcije na mnogo viši stepen prioriteta, a što nije slučaj kada je u pitanju politika Vlade, pa da ova vlada konkretno počne da radi.
Svedoci smo da su mnoge relevantne institucije izašle sa procenama da je Srbija pala na skali koja meri borbu protiv kriminala i korupcije, u odnosu na prethodni period. To samo govori da se u Srbiji ne pristupa ozbiljno borbi protiv kriminala i korupcije, tj. da je i nema.
Mi nismo videli nikakve druge mere u toj borbi od kada je formirana Vlada, kao što nismo imali priliku da vidimo ni realizaciju svih onih osnovnih tačaka iz programa premijera Mirka Cvetkovića, onih šest tačaka, nego smo samo videli probleme, počev od evropskih integracija, do politike prema KiM, jačanje ekonomije, kako je ovde navedeno, do socijalne politike, neodmrzavanje SSP-a, jednostrana primena od strane države, prihvatanje Euleksa mimo Skupštine i Vlade, poskupljenje cene gasa, telekomunikacionih usluga, raskidanje koncesija, mislim, niz stvari.
Ovu priliku koristim da uvaženu predsednicu ponovo zamolim da pozove predsednika Vlade da dođe u Narodnu skupštinu i da vodimo jednu ozbiljnu, temeljnu diskusiju, da zajednički raspravljamo o velikom broju pitanja, koja su otvorena, i da građani Srbije dobiju odgovore na sva ta pitanja.
Pre svega, da dobiju najvažniji odgovor – kakva je politika Vlade Republike Srbije prema svim ovim pitanjima? Hvala.

Uvažena predsedavajuća, uvažena gospođo ministarka, dame i gospodo poslanici, naravno, veliki broj građana je sa velikim nestrpljenjem očekivao da se donesu sistemski zakoni kojima bi cilj bila efikasna i uspešna borba protiv korupcije. Ono što građani očekuju jeste stvaranje poverenja u institucije koje će da sprovode ovaj zakon, ali da bi institucije sprovele zakon taj zakon mora da ima u sebi rešenja koja podrazumevaju sveobuhvatnu borbu protiv korupcije.
Upravo rasprava o ova dva amandmana govori o tome da mogu da se dese razni slučajevi kada ne bi bila moguća efikasna borba protiv korupcije zato što ovim zakonom mnoga krivična dela nisu obuhvaćena. Evo, svi se pitaju, dok slušaju ovu diskusiju, da li postoji ekskluzivnost pojedinih krivičnih dela, da li će pojedina lica biti zaštićena od krivičnog progona ukoliko steknu imovinsku korist, a ovim zakonom ta dela nisu obuhvaćena. Na tom tragu je i prvi amandman gospodina Batića, na tom tragu je i amandman uvažene koleginice Đerić iz Nove Srbije.
Mora se stvoriti poverenje i u Vladu, ako želi iskreno da vodi borbu protiv korupcije. Ovde smo imali u prethodnom periodu pompeznu najavu borbe protiv građevinske mafije, a sada vidimo da se ne uvažavaju rešenja koja je koleginica Đerić predložila - da se jednim ovakvim zakonom i rešenjem u ovom zakonu obuhvate sva ta krivična dela i imovina koja je stečena upravo vršenjem krivičnog dela kada je u pitanju promet nepokretnosti.
Nisam siguran da su argumenti koje je iznela gospođa ministarka Malović ubedili nekog u ovoj Narodnoj skupštini, da su ubedili građane da će izostavljanjem velikog broja krivičnih dela ovaj zakon biti efikasan u borbi protiv korupcije. Ako ulazimo u sistemski obračun sa ovim velikim zlom moramo da imamo konkretna rešenja i da porukom koju šaljemo građanima, s jedne strane, ulivamo poverenje, a s druge strane, da dajemo mogućnost svim institucijama da u korenu saseku svaki oblik korupcije, pogotovo oduzimanjem imovine, kojim će se u stvari ostvariti ona ključna pravda koju građani očekuju.
Građani očekuju pravdu, da se oduzme novac svakom ko je u bilo kom obliku, iz bilo kog krivičnog dela stekao kapital i profit.
Molim vas da uvažite ove argumente i da ozbiljno shvatite diskusiju koja je vođena povodom ova dva amandmana. Hvala.

Poštovani predsedavajući, uvažena ministarka Malović, dame i gospodo narodni poslanici, kao što sam rekao kada sam diskutovao o amandmanu koleginice Đerić, stvar je u tome koliko ćemo mi iz Skupštine Srbije raspravom i usvajanjem ovih zakona poslati poruku da građani Srbije mogu da veruju da će država ući ozbiljno i dugoročno u borbu protiv kriminala i korupcije. Prosto, postojali su neki principi koje su i prethodne vlade započele.
Naravno oko tih principa je postojala saglasnost, verujem i očekivanje da će i buduće vlade na tim principima da zasnuju svoj rad.
Jedan od njih je bila i depolitizacija. Setimo se i Zakona o državnim službenicima, za čije sprovođenje nesumnjivo treba vremena.
Ali, ako mi sada u jednom ovako važnom zakonu tu stvar vraćamo i činimo korak nazad, opet rušimo to poverenje jer građani očekuju da će borba protiv korupcije da krene. Naravno, ima još niz principa koji se ovih dana, a danas je to u štampi, ponovo narušavaju i, mogu da kažem, stvaraju uznemirenje u javnosti.
Evo, mi u poslaničkoj grupi dobili smo mnogo poziva, iz mnogo opština, pošto se u nekoliko medija pojavio tekst da će biti ukinuto 60 opštinskih sudova. Bio je jedan princip koji je uspostavljen i koji je najavljen kao politika prethodnih vlada, vidimo da je i u ovoj vladi to najavljeno, a to je - ravnomeran regionalni razvoj. Pored činjenice da je dostupnost pravosuđa jedno od važnih prava koje građani treba da imaju, postavlja se pitanje kako će ukidanje tolikog broja sudova uticati na borbu protiv korupcije i na efikasnost pravosuđa, a s druge strane, kako će građani koji žive u tim sredinama (videli smo da se to odnosi na veliki broj manjih sredina) razmišljati o svojoj budućnosti i životu u tim sredinama kada i dostupnost pravosuđa bude dovedena u pitanje.
Molimo vas da neki potezi koje povlači ova vlada i politika koju najavljuje budu dobro osmišljeni, kako se ne bi rušili neki drugi principi koji su ovde proklamovani. Mi, sa jedne strane, šaljemo poruku da želimo da štedimo, a s druge strane šaljemo poruku, nekim odlukama, da Vlada vodi veoma rasipničku politiku. Nikakvog balansa ili ravnoteže po tom pitanju nema. Ali, ako se ugrozi princip da pravosuđe bude dostupno građanima, ko će da veruje da će biti ozbiljne borbe protiv kriminala i korupcije; naravno i kada se do kraja ne sprovodi depolitizacija u ovoj oblasti?
Verujte da su neke opštine zakazale vanredne sednice svojih skupština posle ovih napisa. Ja bih vas molio da vi nama narodnim poslanicima i javnosti kažete da li je to tačno i koliko će zaista opštinskih sudova biti ukinuto, kao i kakve to posledice ima na dostupnost pravosuđa i na organizovanu borbu protiv kriminala i korupcije?
Ovo su ozbiljne stvari. Posle takvih odluka, temeljan princip ravnomernog regionalnog razvoja može da se dovede u pitanje, jer ako se sada sele i ukidaju sudovi, sutra će možda da se ukidaju neke druge institucije - u školstvu, zdravstvu i pitanje je u kakvim još oblastima, gde je zaista težak život i gde treba da vodimo računa da upravo jačanjem institucija u tim sredinama šaljemo poruku građanima da ostanu tu da žive. Bojim se da će to biti dovedeno u pitanje.
Znači, depolitizacija, ali i dostupnost pravosuđa i ravnomerni regionalni razvoj moraju biti temeljni principi.
Ako to sruši ova vlada, doći će u pitanje sve ono što se gradilo nekoliko godina. Hvala vam.