Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, saglasno članu 226. želim da uputim pitanje predsedniku Vlade Republike Srbije gospodinu Mirku Cvetkoviću – kada će da odgovori na zahtev predstavnika Skupštine Zajednice opština AP Kosovo i Metohija da ih primi kako bi zajednički razmotrili pitanja i politiku Vlade Republike Srbije na prostoru Kosova i Metohije.
Najviši predstavnici Srba na Kosovu i Metohiji više puta uputili su zahtev predsedniku Vlade kao najodgovornijem za vođenje politike u ovoj državi, pogotovo u situaciji kada je u javnosti ostalo nejasno kakvi su stavovi Vlade Republike Srbije po pitanju Euleksa i po pitanju ukupne politike prema Kosovu i Metohiji?
Predstavnici Skupštine Zajednice opština više puta su uputili takav zahtev, a do dana današnjeg nisu dobili odgovor. Neformalno su dobili odgovor da će ih primiti ministar za Kosovo i Metohiju. Ja ponovo pozivam da se u ovoj skupštini otvori rasprava i da se pozove predsednik Vlade Mirko Cvetković da dođe i da odgovori na niz pitanja koja su ostala u javnosti nejasna a najviše po pitanju politike prema Kosovu i Metohiji.
Evo, videli smo ovih dana kako je ta politika konfuzna i kako u javnosti stvara vrlo velike nedoumice. S jedne strane se vraćaju ambasadori u sve zemlje koje su priznale nezavisnost te lažne države, između ostalog i u Albaniju, a u isto vreme se proteruju ambasadori drugih država koje su priznale tu lažnu državu. Kakva je to politika i kuda ona vodi?
Prosto, javnost svakodnevno pita i našu poslaničku grupu i naše narodne poslanike da li ova vlada ima politiku prema Kosovu i Metohiji; da li ova vlada želi istinski da se bori za interese države Srbije na prostoru naše južne pokrajine ili je ovo, jednostavno, politika koja vodi u potpunu kapitulaciju.
Ovi ljudi su najodgovorniji predstavnici Srba na Kosovu i Metohiji pa molim predsednika Vlade da ih hitno primi, da dobije od njih odgovore i, naravno, da im predoči kako će funkcionisati državne institucije na prostoru Kosova i Metohije. Mi imamo ozbiljna uveravanja da institucije države Srbije tamo ne funkcionišu, nego da se priprema da sve te institucije faktički polako preuzima Euleks. Hvala.

Poštovana predsednice, sve je ovo dnevni red i sve su ovo teme koje interesuju građane. Član 226.
Obzirom da je juče i danas više puta u Narodnoj skupštini pomenuta reč "panika", da se u Narodnoj skupštini širi panika zbog ove velike ekonomske krize koja potresa čitav svet, postavili smo juče pitanje vama kao predsednici Skupštine, kao najodgovornijoj osobi koja može građanima i Narodnoj skupštini pružiti određene programe i odgovore, kako bi se ova atmosfera koja se na ulici stvara, jer građani jesu zabrinuti, mogla smiriti i mogli dobiti odgovore kako bismo jasno videli u kom pravcu država ide.
U tom smislu više puta smo vas, narodni poslanici DSS i ja kao član poslaničkog kluba, pozvali da pozovete predsednika Vlade, gospodina Mirka Cvetkovića, da dođe u Narodnu skupštinu.
Jedini koji može dati odgovore na sva ova pitanja koja su ostala sporna, a juče smo ih više puta pomenuli, pored velike ekonomske krize, pored činjenice da imamo situaciju vrlo nerazjašnjenih odnosa Republike Srbije sa EU. Vidimo da je Oli Ren na Kosovu. Kakav je to odnos sa Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju i da li se Srbiji postavljaju dodatni uslovi. Ozbiljne probleme unutar Vlade po pitanju realizacije gasnog-naftnog sporazuma sa Ruskom Federacijom i pokušaj pojedinih članova Vlade da taj sporazum miniraju.
Znači gospodin Mirko Cvetković treba da dođe u Narodnu skupštinu. Premijer jedini može dati odgovore, uz svo uvažavanje guvernera Narodne banke i kako je najavljeno pomoćnika ili zamenika ministra finansija, koji će biti danas na Odboru za finansije. To nije dovoljno, da bi i narodni poslanici i javnost Srbije, i građani dobili konkretne odgovore kako Vlada želi da reaguje i kako namerava da reaguje na ovo što se dešava.
Budite uvereni da ćemo svaki dan ovo pitanje postavljati. Nije dovoljno samo dobiti obaveštenje da ćemo uputiti pismo da ćemo pozvati u jednom trenutku gospodina Cvetkovića.
Mi smo i posle odluke Evropske komisije da ne odmrzne prelazni Sporazum sa Srbijom, tražili da se otvori jedna diskusija na jednoj sednici koju ste vi organizovali sa šefom poslaničkih grupa, da se otvori diskusija o Narodnoj skupštini. Vidimo sada da EK namerava da povuče određene poteze i prema lažnoj državi Kosovo. Gospodin Oli Ren u tom smislu ima određene aktivnosti.
Molimo vas, pozovite predsednika Vlade da dođe u Narodnu skupštinu i da odgovore narodnim poslanicima. Hvala.

Poštovana predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, želim da pozovem predsednika Narodne skupštine da javno pozove predsednika Vlade, gospodina Mirka Cvetkovića, da dođe u ovaj parlament. Mnogo je pitanja otvoreno u nekoliko prethodnih meseci. Atmosfera koja je danas u Skupštini, i juče kakva je bila, govori da je jedino premijer taj koji može da odgovori na ova krupna pitanja.
Podsetiću vas, mi nismo dobili odgovore – zašto je propao Sporazum sa EU i zašto EU nije pokazala ono što je obećala vladajućoj koaliciji, na šta smo mi ukazivali?
Gospodin Cvetković mora da odgovore da Narodnoj skupštini, takođe, u smislu – zašto ovaj parlament četiri meseca ne može da reaguje na događaje koji su na KiM, razmeštanje Euleksa i proglašenje ustava od strane institucija koje su proglasile nezavisnu državu? Mora da odgovore da – zašto se sprečava realizacija Gasno-naftnog sporazuma sa Ruskom Federacijom od strane pojedinih partnera u Vladi, čiji je on predsednik.
Mi se pokazujemo kao neozbiljna država, jer nismo sposobni da realizujemo i ispunimo obaveze koje smo preuzeli i koje su preuzete od strane najviših predstavnika države Srbije. Naravno, i u vezi ovoga što se danas događa, odnosno da li Vlada Republike Srbije živi u jednom svetu koji je van realnosti – da ne vidi zabrinutost građana, da ne vidi kako građani reaguju na ovo što se danas događa, a ovde čujemo poruke da sve ovo na šta mi ukazujemo jeste širenje panike.
Mnogo je otvorenih pitanja na koja mi nemamo odgovore. Logično je da predstavnici opozicije, koji svakodnevno slušaju građane i žele da prenesu poruke koje dobijaju od njih, žele da predsednik Vlade dođe ovde u Parlament.
Ja vas pozivam, gospođo predsednice Skupštine, da pozovete Mirka Cvetkovića da odgovore da – o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju, o politici Vlade o KiM, da odgovore da na pitanje o realizaciji Gasno-naftnog sporazuma i zašto se on minira u samoj Vladi, i da odgovore da kakva je politike Vlade i kakvi su odgovori Vlade na ovu veliku ekonomsku krizu koja preti da Srbiju dovede u velike ekonomske probleme i, naravno, sve građane.
Molim vas, da ne pišete pismo, nego da ga javno pozovete. Ovo je zahtev većine narodnih poslanika. Hvala.

Poštovana predsednice, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram član 226, o tome da narodni poslanik ima pravo da traži obaveštenja ili objašnjenja od predsednika Narodne skupštine koja su mu neophodna za rad.
Suočavamo se sa činjenicom da ovaj saziv Narodne skupštine ni na koji način nije reagovao na krupne političke događaje koji se dešavaju u južnoj srpskoj pokrajini, Kosovu i Metohiji.
Imali smo običaj, kao i sve političke stranke, da kada se određeni događaji dešavaju i ugrožavaju teritorijalni integritet Srbije reagujemo rezolucijama. To je bila praksa u prethodna dva saziva Narodne skupštine.
Sada imamo slučaj da se na KiM razmešta misija Euleks, koja ima nameru da sprovede Ahtisarijev plan koga su državni organi Srbije odbacili i koji nije dobio podršku u Savetu bezbednosti. Imamo činjenicu da su nelegalne institucije na KiM, koje su proglasile lažnu državu, donele Ustav. Država Srbija, preko svog najvišeg predstavničkog tela, nije reagovala.
Slušamo danima da postoje određene virtuelne konsultacije, slušamo od juna da će se na sednici Skupštine naći tačka dnevnog reda koja je posvećena KiM, koja će jasno zauzeti stav povodom misije Euleksa i povodom ustava koji je tamo proglašen.
Suočavamo se danas s tim da Predlog odluke koji je podnelo 108 narodnih poslanika ovog saziva Narodne skupštine, voljom parlamentarne većine, biva skinut s dnevnog reda. Opet slušamo i od strane vas, gospođo predsednice, objašnjenja da će jednog dana, ako se usaglasimo, možda biti raspravljano o rezoluciji koja će reagovati na ovaj događaj.
Molim vas, pošto je vaše obećanje bilo, kada ste izabrani na ovu funkciju, da će naš predlog odluke biti na dnevnom redu Narodne skupštine na prvoj sednici, da objasnite zašto je sada doneta odluka da ne bude na dnevnom redu.
Ja se slažem da su ovo vrlo važne tačke dnevnog reda, ali složićete se, verujem da tako misle svi narodni poslanici, pa i predstavnici skupštinske većine, da je Kosovo i Metohija prvo državno pitanje.
Ne bih da mi ćutimo i pokazujemo nemoć kao država dok se na Kosovu i Metohiji razmešta jedna misija koja ima za cilj da sprovede Ahtisarijev plan i, faktički, Kosovo i Metohiju odvoji od Srbije.
Molim vas da odgovorite i Narodnoj skupštini i građanima zašto je parlamentarna većina odlučila da skine ovu tačku s dnevnog reda i kako stoje stvari s konsultacijama, s obzirom na to da se u javnosti jasno čulo, to je stav i DSS-a, da ne postoje dodirne tačke oko ključnih pitanja. To je stav Narodne skupštine o misiji Euleksa.
Stavite tu tačku, pa da vidimo kako će se parlamentarna većina odrediti prema misiji Euleksa, da, prosto, raščistimo stvari i da znamo kakve su pozicije, da ne pričamo u rukavicama i da građani Srbije jasno znaju šta se događa i kakva se politika u Srbiji vodi.

Poštovana predsednice, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, nisam dobio odgovor na pitanje koje sam postavio u svom prvom izlaganju.
S obzirom na to da Poslovnik jasno kaže koji se zakoni i odluke stavljaju po hitnom postupku, između ostalog, po hitnom postupku idu odluke kojima može biti ugrožena bezbednost zemlje i rad organa i organizacija, da li je moguće da vladajuća većina smatra da ovo što se događa na Kosovu i Metohiji, razmeštanje Euleksa, donošenje ustava od strane lažnih institucija, lažne države Kosovo, ne predstavlja ugrožavanje bezbednosti Republike Srbije i njenog teritorijalnog integriteta i rada organa i organizacija Republike Srbije?
Želim objašnjenje. Bio je predlog, od juna, 108 narodnih poslanika, predloženo je da se raspravlja po hitnom postupku, upravo, pozivajući se na ovu odredbu Poslovnika, hitan postupak, jer se događa nešto dole što ugrožava same temelje države Srbije, a onda vladajuća većina, bez obrazloženja, skida tu tačku sa dnevnog reda i pomera je ko zna gde.
Šta je to što može biti važnije i šta je to što može više da ugrozi bezbednost ove države a da bi se stavilo po hitnom postupku, osim onoga što se čini dole od strane lažnih institucija, samoproglašene države Kosovo i Euleksa?
Molim vas, pošto i mi dobijamo pozive, Poslanički klub, građani se pitaju zašto se ne raspravlja o Kosovu već četiri meseca, iako se mnogo toga krupnog desilo?
Objasnite građanima, jer te konsultacije koje spominjete teku tako da dogovora nema, teku tako da nikad ne budu usaglašene, da bi Skupština Republike Srbije ostala nema i da bi ćutala pred ovim činjenicama koje se dole događaju, prvenstveno mislim na razmeštanje Euleksa i protivljenje Srba dole da se to desi. Hvala.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predstavnici Vlade, poštovana ministarko Malović, na početku svog izlaganja o predloženim zakonima koji su na dnevnom redu, želeo bih da se još jednom osvrnem i, naravno, nadovežem na svu ovu diskusiju koja je vođena po Poslovniku, a koja je osporavala poslaničko pravo parlamentarne većine da izvrši spajanje ovih tačaka dnevnog reda.
Zaista, ako želimo da poštujemo Poslovnik, konkretno, član 140. stav 2. jasno govori na koji način je moguće spajanje tačaka dnevnog reda – da su one u međusobnoj vezi. Sagledavajući ovih pet tačaka dnevnog reda o kojima zajedno raspravljamo, vidimo da pojedine tačke baš nikakve veze nemaju.
Neke, zaista, imaju i one se odnose na jednu važnu i veliku temu, koja se sada u Srbiji ponovo otvara, a u prethodnom periodu je, kada je bila na vlasti DSS, snažno započeta, to je borba protiv korupcije.
Nesporno je da je borba protiv korupcije jedan od prioriteta svake ozbiljne vlade, kao i kod građana. Sve političke stranke ovde imale su priliku da rade razna istraživanja u periodima kampanje, pa su mogle da vide da je borba protiv korupcije jedan od imperativnih zahteva građana.
Nema sumnje da su građani ti koji su nezadovoljni funkcionisanjem institucija u Republici Srbiji. Ono što je u ovom trenutku rašireno širom Srbije, ono što preovladava kod građana, jeste jedno veliko nepoverenje u državu, u državu čije institucije ne funkcionišu po jednom ključnom pitanju, a to je pitanje ostvarivanja pravde.
Kada je u pitanju pravda, građani traže jaku državu, traže red, traže da se onemogući ono što se kršenjem zakona stiče, bilo da su u pitanju materijalne koristi, bilo da je u pitanju ostvarivanje prava koja pojedinci ne bi imali po pojedinim propisima i pravnom poretku Srbije. Građane to iritira i građani od političkih stranaka i predstavnika izvršne vlasti, od narodnih poslanika, traže da država funkcioniše, da se vidi i red i zakonitost i sve ono što krasi jednu ozbiljnu i uređenu državu. Takvu državu Srbiju svi mi želimo da stvaramo.
Mi smo u najvećoj meri, kao stranka koja je u prethodne dve vlade vodila državu, započeli procese u borbi protiv korupcije, to niko u Srbiji ne može da ospori. Naravno, u tom smislu pozdravljamo svaki korak koji stremi suzbijanju korupcije u Srbiji na svim nivoima. Najvažnije je pitanje vraćanja poverenja građana u državu. U tom smislu, danas imamo kao predmet rasprave pred Narodnom skupštinom niz zakona koji treba da doprinesu efikasnosti u borbi protiv korupcije, da ožive pojedine institucije države, da se formiraju nove koje bi trebalo takav doprinos da daju.
Jedna je od institucija koja se ovde predviđa, koja se formira, a koja je definisana Nacionalnom strategijom borbe protiv korupcije iz 2005. godine, koju je ovaj parlament usvojio na predlog tadašnje vlade Republike Srbije, na čijem je čelu bio Vojislav Koštunica, jeste formiranje Agencije za borbu protiv korupcije.
Sećate se diskusije koja je vođena u Parlamentu, 2005. godine, kada je bila data jednodušna podrška toj nacionalnoj strategiji, prvenstveno, jedna snažna poruka da država zna šta želi kada je u pitanju borba protiv korupcije, da ima cilj i mehanizme, preko institucija, kako da se ta borba realizuje. Agencija koja je predviđena tada trebalo je da bude jedan od snažnih instrumenata.
Kada je u pitanju Predlog zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije, osvrnuo bih se na niz stvari koje mogu da utiču na to da borba protiv korupcije ne bude efikasna.
Ima dosta nedorečenih pitanja, niz pitanja koja mogu stvoriti ozbiljne probleme u primeni i koja mogu da u narednom periodu u znatnoj meri umanje efekat te borbe protiv korupcije.
Prvo važno pitanje koje se postavlja jeste može li jedna osoba, bez obzira na to kakve kvalifikacije ima, koliko iskustvo ima u borbi protiv korupcije, u primeni prava, društveni ugled, da dobije tolika ovlašćenja da sve mere koje ova agencija ima, i nadležnosti, primenjuje? Govorimo ovde o organu Agencije koji se zove direktor.
Mi smo u prethodnom periodu imali jedno vrlo važno telo, to je republički Odbor za sprečavanje sukoba interesa, koji je formiran na osnovu Zakona donetog 2004. godine.
Samo donošenje Zakona i formiranje Odbora jeste snažan iskorak u borbi protiv korupcije i suzbijanju sukoba interesa. Taj odbor je bio kolektivno telo i taj odbor je imao važnu, pionirsku ulogu, i dao je veoma veliki rezultat u ovom pitanju, u skladu sa nadležnostima koje je imao, prema Zakonu o sprečavanju sukoba interesa pri vršenju javnih funkcija.
Ne možemo da ne kažemo da je on kao kolektivno telo dobro funkcionisao, više ljudi, sa više iskustava, iz više institucija, moglo je da da određene sugestije za predlog pojedinih mera kada je dolazilo do sukoba interesa. Sada, Agencija ima dva organa, od kojih je o onom koje je kolektivno telo ovde bilo diskusije, da li tako treba da bude formirano. Mi mislimo da ne treba.
Od svih tih institucija koje predlažu pojedine članove, sve se svodi na organ koji rešava u drugostepenom postupku po žalbi, a ona inicijativa o utvrđivanju činjenica kada je došlo do korupcije, do sukoba interesa, svodi se na direktora, na jednu osobu i na službu koju on formira. Smatramo da jedan čovek ovako važan i krupan zakon ne može da stavi u život. Prva principijelna primedba.
Naravno, pojavljuje se tu niz stvari koje u praksi mogu dovesti do problema. Ako je već Vlada predložila da se direktor bira na konkursu i ako to rešenje dobije većinu, zašto se zamenik direktora ne bira na konkursu, ako ima ista ovlašćenja kao i direktor, u slučaju njegove sprečenosti?
Videli smo danas, Zaštitnik građana je predložio svoje zamenike, koji su birani ovde, u Narodnoj skupštini, a sada čovek koji ima tako velika ovlašćenja da zadire u krupna pitanja i ljudska prava, svog zamenika direktno imenuje, a taj, u slučaju njegove sprečenosti, ima sva ta ovlašćenja. Narodna skupština treba da bira tog čoveka ili, u krajnjoj liniji, da se bira na javnom konkursu.
Ovde ima nekoliko stvari koje nisu jasne.
Član 30 – vršenje funkcija u političkoj stranci, kaže: ''Funkcioner može da vrši funkciju u političkoj stranci i da učestvuje u njenim aktivnostima u meri u kojoj to ne ugrožava vršenje javne funkcije i ako to nije zakonom zabranjeno'', a onda, u poslednjem stavu: ''Funkcioner je dužan da uvek nedvosmisleno predoči sagovornicima i javnosti da li iznosi stav organa u kojem vrši javnu funkciju ili stav političke stranke''.
S obzirom na to da se u zakonu ne razdvaja pozicija narodnih poslanika, ako na jedan politički skup dolazi narodni poslanik, po ovom zakonu, on bi trebalo da kaže koji je stav Narodne skupštine o nekom pitanju. Možda Narodna skupština nije zauzela stav o ovom pitanju i on bi, striktno tumačeći ovu odredbu, mogao da konstatuje da ne može da govori u ime Narodne skupštine, da ne zna kakav je stav Narodne skupštine. Možda se nije ni složio s tim stavom kada je bilo glasanje. Time bi on prekršio ovu odredbu predloženog zakona.
Drugo, smatramo da ima nekih odredaba zakona koje poprilično stavljaju u neravnopravan položaj pojedine funkcionere. Navešću član 49: ''Agencija proverava blagovremenost podnošenja Izveštaja i tačnost i potpunost podataka''. Stav 2: ''Agencija obavezno proverava tačnost podataka iz Izveštaja prema godišnjem planu provere za određeni broj funkcionera i kategorije funkcionera''.
Zašto ne za sve funkcionere? Zašto direktor pravi selekciju funkcionera kojima će se vršiti provera podataka? To je njegova nadležnost. Zašto se ovakva odredba definiše i dolazi u poziciju da direktor bira funkcionere koje će da kontroliše, a pojedine funkcionere, po ovoj odredbi člana 49, ne mora da kontroliše?
To su neke stvari koje je potrebno razjasniti. Verujem da će uvažena ministarka Malović izaći i dati odgovor na ta pitanja.
Kada je u pitanju prijavljivanje imovine i vanredno prijavljivanje imovine, u članu 46. se kaže da pojedine kategorije funkcionera nisu u obavezi da podnose izveštaj o imovini koja je definisana u članu 45. Govorim o vanrednom podnošenju izveštaja. Zašto se pravi ta razlika, nije jasno. Bez obzira na to što nemaju naknadu u pojedinim institucijama u kojima su funkcioneri, nije potrebno unositi u startu tu razliku između funkcionera i stvarati sumnju da postoje funkcioneri koji su privilegovani i funkcioneri koji to nisu.
Pored ovih ključnih i načelnih pitanja, smatramo da nisu dobro definisane, prosto se vidi da to može stvoriti probleme u praksi, one odredbe koje regulišu pitanje obavljanja pojedinih poslova funkcionera. To je definisano u članu 31 – Obavljanje drugog posla i delatnosti. Veliko se ovlašćenje daje direktoru da on određuje da li pojedini funkcioneri mogu ili ne mogu da obavljaju pojedine delatnosti.
Zašto se takvo diskreciono pravo daje direktoru, a da on nema neku veliku obavezu da obrazloži jednu takvu svoju odluku?
Bez obzira na to što je predloženom nacionalnom strategijom za borbu protiv korupcije predviđeno formiranje Agencije i mi smo, kao stranka, podržali to, smatramo da pojedina rešenja u Predlogu zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije nisu dobra i da mogu stvoriti ozbiljne probleme u primeni ako amandmanski ne poprave.
Poslanička grupa DSS-a je podnela niz amandmana i verujem da će predstavnici Vlade, u diskusiji o amandmanima, imati volju da sagledaju ono što smo izneli, a naši poslanici će vrlo konstruktivno diskutovati o tim pitanjima.
Što se tiče ostalih zakona, moje kolege će u načelnoj diskusiji nešto više o njima reći. Samo bih želeo da kažem da ostaje jedna dilema u pravnoj teoriji – o zakonu o odgovornosti pravnih lica za krivična dela.
Prosto, ima se utisak da krivično-pravna teorija tu materiju nije dovoljno raspravila. Svi koji su pravnici imali su prilike da se sretnu sa kolegama koji ovu ozbiljnu temu razmatraju, koja je novina u našem pravnom sistemu, a koju uvodimo kroz jedan zakon, koji jeste važan, jeste antikorupcijski, ali se ima utisak da se to nije u dovoljnoj meri pretreslo u pravnoj teoriji.
Imamo nekih podataka da se u pojedinim zemljama, npr. u Francuskoj, mnogi postupci nisu završili i da primena ovog zakona nije dala efekte.
Postavlja se pitanje, zar nije bilo jednostavnije da odgovorno lice u pravnom licu odgovara za krivično delo, ako je ono učinjeno, bez obzira na to što je imovinski efekat prešao i na samo pravno lice? Time bi to bilo jasnije i konkretnije. Ta vrsta odgovornosti uvek je bila u srpskom pravnom sistemu personalizovana. Sama namera nije loša, ali prebrzo je došla, bez ozbiljnije i duže javne rasprave.
Što se tiče zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, nesporno je da je to antikorupcijski zakon, ali ima tu nekih tema za koje pretpostavljam da će cenjena ministarka dati odgovor, a to je da se u više odredaba spominje da se rasprava o pokrenutim postupcima, bilo za privremeno, bilo za trajno oduzimanje, vodi na ročištima.
Da li je to parnični postupak? Prosto, pitanje vrste postupka ostaje nešto što visi.
To je ono što su neke načelne primedbe. Moje kolege će više o tome govoriti u načelnoj diskusiji. Glavna intencija, glavna tema je borba protiv korupcije, koju smo mi kao stranka započeli, koja treba da bude osnovni moto svih političkih stranaka.
Verujemo da će svim merama i svim mehanizmima, pravnim sistemom koji stvaramo u Srbiji, donošenjem novog zakona, jačanjem i efikasnošću institucija, Srbija postati pravedno društvo, društvo od poverenja za građane, kako bi sve ono što građani smatraju da treba da dobiju od države dobili kroz institucije u koje veruju.
Pored borbe za državu kada je u pitanju teritorijalni integritet, potrebno je da se borimo za državu i za red kroz jake i efikasne institucije, i to je obaveza svih političkih stranaka i svake vlade.
Pozivam vas da podržite naše amandmane, naše predloge za popravku ovih zakona kako bi ta borba protiv korupcije bila efikasnija i jača.

Upravo na današnjoj raspravi se ispoljilo ono što smo videli prethodnih nedelja u javnosti, na koji način se pokušava srušiti, ne bih rekao naftni sporazum, nego napadi koji se čuju ovih dana tobože o niskoj ceni NIS-a imaju drugi cilj, da sruše gasni sporazum sa Ruskom Federacijom. To je meta svih onih koji kritikuju ovaj zajednički naftno-gasni sporazum koji je potpisan sa Ruskom Federacijom.
Nisu tu u pitanju samo ekonomski razlozi koji se ovde iznose, pa smo čuli da smo mi navodno zaista privrženi saradnji sa Rusijom, ali u stvari, ovo što se sa njima dogovorilo ništa ne valja. Strateški su interesi u pitanju i oni koji danima pokušavaju da nas ubede da ne treba da potpisujemo ovaj sporazum jer on nanosi štetu nacionalnim interesima, imaju cilj koji ovde postoji već dugo godina, a to je da se ruski kapital i ruska privreda i sve ono što se tiče čvršće saradnje Srbije i Rusije potisne, i da oni tradicionalni odnosi koji su postojali, dobri, prijateljski, na političkom nivou između Srbije i Ruske Federacije preseku kada je u pitanju privredna saradnja sa Ruskom Federacijom. To je u stvari osnovni motiv.
U današnjim diskusijama, polemici, replikama smo slušali isključivo napade na onaj deo sporazuma koji se odnosi na NIS, ali suština i najveći kvalitet ovog sporazuma jeste sporazum između Gasproma i Srbijagasa, jeste onaj kvalitet koji Srbija dobija izgradnjom dela Južnog toka kroz Srbiju. Moramo posmatrati u tom smislu pokušaje koji se danas video u parlamentu, a i prethodnih dana u medijima, koji su tome naklonjeni, da se spreči izgradnja Južnog toka kroz Srbiju i da se politički nivo koji postoji između Ruske Federacije podigne na ekonomski nivo.
Ove se slušalo o tome da je Rusija Srbiji bila maćeha. Ko malo poznaje srpsku istoriju zna da je srpski narod i srpska država uvek napredovala, uvek jačala i uvek se širila kada je imala čvrsto i jako savezništvo sa Rusijom.
Oni koji danas stoje iza rušenja ovog sporazuma pre nekog vremena priznali su jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova, a sada žele da nas posvađaju sa Ruskom Federacijom. To su ključni motivi napada na ovaj sporazum. Hvala.

Poštovana predsedavajuća, evo u toku ove diskusije čuli smo jednu stvar koju zaista treba raspraviti. Možda je to u stvari pozadina čitave ove današnje rasprave.
Znači, čuli smo da Srbija treba snažno da stane iza jedne ideje projekta o gasovodu koji ne treba da prođe kroz njenu teritoriju, da bi se osporio i srušio sporazum za gasno-naftni aranžman sa Ruskom Federacijom, gde deo Južnog toka gasovoda treba da prođe kroz Srbiju.
Zaista je teško razumeti da se ovde raspravlja o projektu koji je poznat kao Nabuko, koji nikakve dodirne tačke nije imao ni u bilo kojoj ideji da prolazi kroz Srbiju. Vodi se diskusija o tome danas ovde, kako bi se raspravom o ceni NIS-a skrenula pažnja. U stvari, pozadina čitave priče je da Južni tok na sve moguće načine zaobiđe Srbiju i da se čitav taj aranžman usloži ili iskomplikuje i na sve moguće načine, ovom konkurentnom projektu Nabuko, bude u problemu.
Prosto sad smo to čuli. Posle celog dana rasprave spominje se projekat Nabuko koji nikakve veze sa Srbijom nema. To jeste čitava priča. Gasovod kroz Srbiju da ne prođe, Južni tok da ne prođe i da se ospori gasno-naftni aranžman preko cene NIS-a. Naravno, treba o tome diskutovati, ali hajde da se otvore karte sa tom iskrenom pričom. Hvala.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani potpredsedniče Vlade, na Zakonodavnom odboru izdvojio sam mišljenje iz razloga što smatram da nakon proglašenja nezavisnosti Kosova i Metohije i priznanja od strane 21 države EU te lažne države Kosovo parafirani Sporazum o EU više nije u skladu sa Ustavom Republike Srbije.
U ovom svom izlaganju podsetio bih na članove Ustava Republike Srbije koji su direktno povređeni nakon ovog čina: član 8. koji definiše da je Republika Srbija, njena teritorija jedinstvena i nedeljiva, da su granice Republike Srbije nepovredive; član 97. da je Republika Srbija dužna da obezbeđuje suverenost, nezavisnost, teritorijalnu celovitost i svoj međunarodni položaj, i posebno član 194. koji kaže da svi potvrđeni međunarodni ugovori ne smeju biti u suprotnosti sa samim Ustavom.
Gospodin Đelić je u svom uvodnom izlaganju citirao član 135. predloženog Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, ali je izostavio jednu važnu činjenicu, pitam se da li namerno, koja je u bitnom promenila okolnosti nakon parafiranja ovog sporazuma u decembru mesecu 2007. godine, činjenicu da se desilo jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova i činjenicu da je 21 država koja je u ovom ugovoru ugovorna strana, vrlo jasno piše da su članice EU ugovorne strane sa Republikom Srbijom, priznale tu lažnu tvorevinu.
Suštinsko je pitanje sa kim i na koji način Republika Srbija gradi ugovorne odnose bez prethodno raspravljenog spora koji imamo sa tim državama da one svojim odlukama ne priznaju teritorijalni integritet Republike Srbije, tj. Srbija ulazi u ugovorni odnos sa zemljama koje ne priznaju njen teritorijalni integritet priznajući jednostrane akte na njenoj teritoriji koji pokušavaju da taj teritorijalni integritet naruše. To je grubo kršenje Ustava Republike Srbije.
Nemoguće je graditi ugovorne odnose, a to svako ko je prošao kroz pravni fakultet zna, ako se nisu postavili jasno odnosi i ako se ne znaju prava i obaveze ugovornih strana. Te druge ugovorne strane, u ovom slučaju 21 država članica EU, ima obavezu da poštuje teritorijalni integritet Republike Srbije. Elementarno je dostojanstvo jedne države da kada gradi ugovorni odnos štiti svoj integritet i prvo pitanje u tom ugovornom odnosu postavlja – da li vi poštujete Republiku Srbiju u njenim međunarodno priznatim granicama?
Kakve mi obaveze preuzimamo kada gradimo ugovorni odnos sa takvim državama?
Suštinska je stvar da svaka politička elita koja preuzme odgovornost rukovođenja državom kao svoj prvi prioritet ima da brani njen teritorijalni integritet i celovitost države. Sve ostalo su sekundarne stvari, pa i međunarodno integrisanje te države u razne organizacije i asocijacije. Ne može biti prioritet međunarodno integrisanje Republike Srbija a da prethodno nije jasno definisano kako ta organizacija vidi Srbiju.
Smatramo da je prethodno pitanje, i na tome smo se razišli sa našim koalicionim partnerima, da se objasnimo sa državama članicama EU koje su se odlučile o nama na ovaj pogrešan korak. Zašto i na koji način oni žele da grade odnose sa Republikom Srbijom, kako vide njene granice i kako možemo da gradimo takav odnos ako su oni eksplicitno rekli da ne žele da priznaju njen teritorijalni integritet? Desila se jedna promena okolnosti. Kada se desi promena okolnosti, svi pravnici znaju, mora da se preispita odnos i ugovorne obaveze ugovornih strana.
Promena okolnosti jeste proglašenje nezavisnosti Kosova i promena okolnosti jeste to što je jedna od ugovornih strana odlučila da taj cilj prihvate protivno Ustavu Republike Srbije i protivno najvišim interesima Republike Srbije, koja je druga ugovorna strana u ovom odnosu.
Zato, kao što je rekao gospodin Đelić, hajde ponovo da pokrenemo razgovore sa predstavnicima EU, sa državama članicama EU i da ih pitamo hrabro, a ta hrabrost je izostala prilikom potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju u aprilu mesecu, i da raspravimo ovaj spor kako bismo nesmetano, očekujući da će oni svoju pogrešnu odluku povući, gradili odnose u budućnosti. Nemojmo imati iluziju da vrlo brzo pred nas neće stići poslednji čin ove politike koju je vodila EU, a to je da se zahteva od Srbije da prizna nezavisno Kosovo. Uostalom, gospodin Sarkozi je to najavio, nemojte da o tome ne pričamo i da zabijamo glavu u pesak.
Sada, ako o ovome u najvišem domu, u Skupštini, ne raspravimo to i ne donesemo odluku da želimo evropske integracije (a da prethodno ne raspravimo ovo pitanje) bojim se da ćemo doći u nemoguću situaciju za dostojanstvo i opstanak Srbije, da sami priznajemo lažne države na svojoj teritoriji. Hvala.

Poštovana predsednice, uporno pokušavamo čitav dan da čujemo nekoga da progovori šta su u stvari politika i ciljevi Vlade Republike Srbije kada je u pitanju Sporazum sa Evropskom unijom  i Kosovo i Metohija. Sada smo to plastično čuli.
Trka ko će pre u Evropsku uniju – da li Srbija, da li Kosovo?
Došli smo u situaciju da se mirimo sa činjenicom, govorim o Vladi i predstavnicima vlasti, da Srbija prihvata da će Kosovo i Metohija biti u procesu stabilizacije i pridruživanja, da će jednog dana biti kandidat za članstvo u Evropskoj uniji i sada je pitanje kojom će brzinom Srbija pre da uđe u Evropsku uniju i da blokira taj proces.
To je taj diskontinuitet, o kojem smo mi govorili kada smo počeli raspravu od ekspozea predsednika Vlade pa nadalje.
Zaista postoji diskontinuitet u odnosu na politiku koja je bila u prethodnim vladama kada jeste prva tačka dnevnog reda bilo Kosovo i Metohija, uvek, na svakoj sednici, a sada je, to mora da se kaže građanima, odlukom Vlade o izmeni dnevnog reda, poslednja tačka i to je suština priče.
Znači, suština je u tome da se odustaje od borbe, da se spreči da Evropska unija do kraja ode u svojoj nameri da stvori od Kosova nezavisnu državu.
Cilj je da se na sve moguće načine prihvati ta realnost i da Srbija na kraju poklekne i odrekne se dela svoje teritorije.
Umesto toga, u prethodne dve Vlade vodila se jedna čvrsta, odlučna, dosledna politika odbrane teritorijalnog integriteta. I zaista je za žaljenje što se od te politike odustalo.
Zaista je za žaljenje što svetska javnost sada gleda ovu podelu u srpskom parlamentu i verovatno oni koji su bili zagovornici stvaranja nezavisnog Kosova sada likuju na ovako dubokim podelama u srpskom političkom društvu.
Mi ponovo apelujemo da se vratimo na onu politiku da Kosovo i Metohija bude prva tačka dnevnog reda, da zajednički pokažemo jedinstvo u odbrani i porazgovaramo sa Evropskom unijom o ovim problemima, a ne da se borimo na sve moguće načine da stignemo pre Kosova u Evropsku uniju, kako bismo tobož sprečili ulazak Kosova u tu istu organizaciju.
Verujte, prvi korak kada se tu popusti nema kraja, to će biti na kraju realnost od koje će sve nas ovde boleti glava.
Moramo se potruditi da oko ovih pitanja otvoreno razgovaramo i da se vratimo na politiku koja je uspešno branila teritorijalni integritet, bez obzira što su neki predviđali da će se Kosovo mnogo ranije odvojiti.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, pozivam se na član 226.
Već nekoliko poslanika uporno insistira da dobijemo odgovor na pitanje zašto je prekinuta sednica Narodne skupštine Republike Srbije. U ovih nešto više od mesec dana, imamo kontinuiranu zamenu teza. Umesto jasnog odgovora, dobijamo permanentne napade na opoziciju kao vinovnika opstrukcije rada Parlamenta, a da javnost Srbije nijednog trenutka nije čula istinske razloge zašto je prekinut rad Skupštine.
Nekoliko važnih događaja se u međuvremenu desilo a da ovaj parlament nije imao mogućnost da na njih reaguje, iako je u mnogo drugih slučajeva, kada su ti važni događaji bili, postizan konsenzus i na te događaje se reagovalo.
Mi smo svedoci, i to javnost Srbije treba da zna, da sadašnja vlast polako priprema javnost za prihvatanje i legalizaciju Euleksa na prostoru KiM. Imali smo izjavu premijera Srbije da će Srbija prihvatiti rekonfiguraciju međunarodne misije na Kosovu, iako je Rezolucijom, u decembru 2007. godine, eksplicitno, uz podršku celog parlamenta, rečeno da Srbija nikada ne može da prihvati tu misiju koja je instrument Ahtisarijevog plana za utvrđivanje i promociju nezavisnosti Kosova. Sada, na početku rada ove skupštine, svedoci smo da se prvo pitanje, koje je uvek bilo pred ovom skupštinom, pitanje teritorijalnog integriteta i KiM, odlukom Vlade, stavlja kao poslednja tačka.
Nama je Kosovo i Metohija uvek bilo prva tačka kada smo vršili vlast u ovoj državi, a vama je to sada poslednja tačka.
Zaista je važno, gospođo predsednice, da čujemo zašto Skupština u toku avgusta, kada se ovakvi krupni događaji pripremaju, nije imala mogućnost da reaguje i zašto se stvorila atmosfera u ovom visokom domu da ne može da se postigne konsenzus oko ovog važnog pitanja, iako smo svedoci da se prethodnih godina postizao konsenzus oko najvažnijih državnih pitanja.
Šta se to desilo u političkim strankama i u političkoj javnosti da se oko najvišeg političkog cilja Srbija deli? Vi morate dati odgovor na pitanje zašto je tema Kosova i Metohije poslednja tačka ovog dnevnog reda. Zašto smo došli u situaciju da tu tačku i taj problem rešavamo kao poslednji, kada se, u međuvremenu, vlast u Srbiji saglašava s tom protivpravnom misijom i polako prećutno prihvata nezavisnost Kosova?
To mora da bude prva tačka. Ja vas pozivam da reagujete na predlog 108 narodnih poslanika i odmah otvorite ovu diskusiju, jer će biti kasno kada vlašću Republike Srbije, odlukama i politikom ove vlade, budemo dovedeni pred svršen čin, kada povratka neće biti.

Poštovana predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, javljam se po članu 226, koji definiše pravo narodnog poslanika da traži obaveštenja i objašnjenja od predsednika Narodne skupštine, predsednika odbora Narodne skupštine, ministara i funkcionera u drugim republičkim organima i organizacijama, o pitanjima iz okvira prava i dužnosti ovih funkcionera, a koji su mi potrebne radi ostvarivanja funkcije narodnog poslanika.
Naime, tražim obaveštenje od ministra Vuka Jeremića i Ministarstva spoljnih poslova Republike Srbije, obzirom da je gospodin Jeremić juče najavio da će Republika Srbija vratiti ambasadore u zemlje članice EU, u one zemlje koje su priznale protivpravnu nezavisnost Kosova i Metohije.
Suštinsko pitanje je, koje su se to okolnosti promenile od čina priznanja lažne države Kosova od strane tih zemalja i odluke Vlade da povuče ambasadore iz tih zemalja do današnjeg dana. Mi nismo dobili juče nijedno uverljivo objašnjenje. Jedino objašnjenje jeste ono koje smo čuli u ekspozeu sadašnjeg premijera Mirka Cvetkovića, a to je promena politike nove Vlade Republike Srbije prema Kosovu i Metohiji.
Kosova i Metohija više nije prvi prioritet nove Vlade, na osnovu predložene rezolucije jasno se vidi da se ide u legalizaciju Euleksa, u jedan mek pristup odbrani Kosova i Metohije, tj. saglašavanje sa politikom koju vodi EU i SAD, i očigledno je da nova Vlada Republike Srbije u potpunosti prihvata pristup rešavanju Kosova i Metohije koje su ove države i ove organizacije u prethodnom periodu promovisale.
Mi želimo da znamo i pozivamo ministra Vuka Jeremića da obavesti narodne poslanike, a i da dođe u Narodnu skupštinu, jer je ovo važan događaj i važna poruka, da objasni narodnim poslanicima zašto se u ovom trenutku donosi takva odluka i uspostavljaju se ponovo na najvišem nivou diplomatski odnosi sa zemljama koje ne priznaju teritorijalni integritet Republike Srbije.
Mi jednostavno kao da kao država ponovo pokušavamo da se na sve moguće načine odreknemo našeg prava na teritorijalni integritet i da se odreknemo prava na borbu za Kosovo i Metohiju. Sve moguće mere koje bi uključile u tu borbu, mi se jednostavno njih odričemo, pa i ovog čina koji je bio: povlači ambasadora.
Sada je građanima Srbije u potpunosti jasno zašto je DSS odlučila da raskine koaliciju i prethodnu vladu, jednostavno ne želi više da je formira sa strankama koje su ovakvu odluku donele. Pozivam Vuka Jeremića da što pre dostavi ovaj odgovor i da dođe u Narodnu skupštinu da otvorimo ozbiljnu debatu o ovom pitanju. Hvala.

Poštovana predsednice, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram član 226, u okviru koga je definisano pravo narodnog poslanika da traži obaveštenja i objašnjenja od predsednika Narodne skupštine, predsednika odbora, ministara i funkcionera u drugim republičkim organima i organizacijama, o pitanjima iz okviru prava i dužnosti ovih funkcionera.
Želim da postavim pitanje - da li je Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu reagovalo povodom događaja u vezi konstituisanja Skupštine grada Beograda i u vezi konstituisanja Skupštine opštine Voždovac.
Naime, kao što se desilo u Skupštini grada Beograda da je došlo do kršenja i Ustava, zakona i poslovnika, pa smo videli jednu situaciju za koju smatram da je nezapamćena u slučajevima demokratije, da je 54 više od 56, tako smo i na SO Voždovac videli situaciju da prilikom izbora organa lokalne samouprave glasaju slučajni prolaznici, članovi obezbeđenja i razni drugi funkcioneri.
Imam saznanja da Ministarstvo nije reagovalo. Ali, ono što više čudi jeste da je Ministarstvo reagovalo u slučaju grada Kraljeva, kada je promptno, na zahtev stranaka koje tamo čine opoziciju, poslalo dopis u Skupštinu grada Kraljeva - da se navodno zbog neusvajanja poslovnika obnovi ceo postupak konstituisanja organa Skupštine grada Kraljeva.
Zaista je neverovatno da Ministarstvo ne reaguje u ovako ozbiljnim kršenjima zakona kada je u pitanju slučaj Beograda i beogradskih opština, a u nekim drugim sredinama se to događa. Zašto ovo ističem? Ističem zato što je prošle godine, kada se desio takođe istovetan problem u Skupštini grada Beograda, Ministarstvo je takođe nakon ozbiljne i dugotrajne debate ovde u Skupštini reagovalo tako što je donelo odluku i faktički čitavu stvar vratilo u proceduru koja je u skladu sa Poslovnikom i zakonom.
U tom smislu bih molio, pored toga što očekujemo da će nadležni sudski organi da reaguju, ovde jedan politički organ kao što je ministarstvo treba da se oglasi. Beograd nije neka mala opština u unutrašnjosti Srbije, mada treba da se reaguje i kada su u pitanju manje opštine, odnosno neka Ministarstvo reaguje i po pitanju Skupštine grada i po pitanju konstituisanja SO Voždovac.
Prosto bih dao jednu sugestiju, s obzirom da smo ovde čuli više diskusija po pitanju konstituisanja Skupštine grada Beograda, bilo bi dobro da se iskoriste poslovničke mogućnosti, član 98 - da se ova sednica prekine dok se ne reše ova pitanja, jer ne mogu predstavnici opozicije i podnosioci žalbe, u ovom slučaju iz DSS-NS i SRS, da pređu preko činjenice da su u najvećem i glavnom gradu države krše propisi, Ustav, zakon i Poslovnik.
U tom smislu je bolje da se prekine sednica, da sačekamo odluku i nakon toga ćemo opet politički da debatujemo ovde i naravno čekamo stav Ministarstva. Hvala.

Poštovana predsednice, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram povredu člana 27.
Radi javnosti i narodnih poslanika želimo još jednom da istaknemo zašto je vrlo važno da se ovo pitanje oko zakazivanja sednice i stavljanja na dnevni red Predloga odluke koji je podnelo 108 narodnih poslanika ovde bude raspravljeno.
Dva su vrlo važna razloga. Jedan je da način komunikacije, način uvažavanja narodnih poslanika, poslaničkih grupa u ovoj skupštini bude u potpunosti ispoštovan, a samim tim i Poslovnik koji definiše prava poslanika i prava poslaničkih grupa.
Druga stvar, radi se o Predlogu odluke o vrlo važnoj temi za državu Srbiju. Radi se o tome da su poslaničke grupe DSS-Nove Srbije i SRS predložile Predlog odluke koji na vrlo precizan, detaljan način reguliše pitanja koja su od suštinskog interesa za državu Srbiju i politiku države Srbije prema Kosovu i Metohiji.
Vi ste od strane 108 narodnih poslanika dobili Predlog ove odluke 16. juna. Setimo se svi kako je polemisano u javnosti oko toga zašto u to vreme najstariji poslanik, gospodin Krkobabić, ne može da zakaže tu sednicu. Setimo se da je on objašnjavao da nema poslovničkih mogućnosti, a da će novoizabrani predsednik Skupštine odmah, saglasno članu 106. stav 3. Ustava Republike Srbije, zakazati vanrednu sednicu i ovu tačku uvrstiti u dnevni red te sednice.
Setimo se da su predstavnici vladajuće većine, kada je stigao zahtev u Narodnu skupštinu, rekli da se tobože ne treba izjašnjavati o svakom aktu koji nelegalne institucije lažne države Kosovo proglašavaju na teritoriji Kosova i Metohije, da bismo nakon toga, nakon podnošenja ovog predloga, dobili predlog Vlade Republike Srbije u vidu rezolucije.
Vi ste, gospođo predsednice, najgrublje prekršili Poslovnik, prekršili ste Ustav Republike Srbije, član 106. stav 3, prekršili ste i član 104. Poslovnika, jer ste time vređali dostojanstvo narodnih poslanika koji su, poštujući Ustav, poštujući Poslovnik, predložili Narodnoj skupštini jednu odluku kojom se na pravi način definišu ključna pitanja državne politike prema Kosovu i Metohiji.
(Predsednik: Vreme gospodine Palaliću.)
Vi ste pretpostavili toj odluci, protivno Ustavu, predlog Vlade Republike Srbije, ni na koji način, štaviše obmanuvši građane, ne objasnivši zašto ste to učinili. Naša poslanička grupa će i dalje insistirati na tom pitanju.
Naravno, ovu priliku koristim da se u potpunosti pridružim izlaganju mog uvaženog kolege Dragana Todorovića po pitanju skandaloznih dešavanja u Skupštini grada Beograda, kršenju Poslovnika, zakona i svega onoga što podrazumeva elementarno pravo odbornika pri formiranju nove gradske vlasti.

Poštovana predsednice, gospodine Cvetkoviću, dame i gospodo narodni poslanici, na osnovu izlaganja i iznošenja programa gospodina Cvetkovića o budućoj vladi Republike Srbije, kada se pažljivo pročita ovaj ekspoze, zaista se ne možemo oteti utisku a da ga ne kvalifikujemo na različite načine, mada te kvalifikacije proizilaze iz koalicionog dogovora stranaka koje će činiti vladajuću koaliciju, naravno i različitih vrsta kompromisa i ustupaka koji su pravljeni da bi se ta koalicija napravila.
Ovaj ekspoze je ne samo nedorečen, on je i protivrečan u mnogo svojih segmenata. Ono što je najvažnije, po ključnim pitanjima je apsolutno politički neutralan i ostavlja utisak da se ono što zaista tišti Republiku Srbiju, ona ključna i važna pitanja, izbegava ovde decidirano pomenuti, verovatno iz razloga što jasno nuđenje rešenja može da proizvede, zbog različitih stavova po pojedinim pitanjima u prošlosti, određene i turbulencije i probleme unutar vladajuće koalicije.
Mogu da kažem da ovaj program jeste hibridni program, kako je i formirana ova vladajuća koalicija, kao hibridna vlast, bez obzira na to što u poslednje vreme deklarativno čujemo saglasnosti po pojedinim ključnim pitanjima. Ono što prvo pada u oči to je najvažnije pomenuti ovde, jeste redosled prioriteta. U odnosu na prethodne dve vlade, bitno i suštinski su promenjeni prioriteti, a samim tim se bitno i suštinski najavljuje promena politike.
Prvi prioritet nije borba za teritorijalnu celovitost Republike Srbije, prvi prioritet nije borba za očuvanje Kosova i Metohije. Taj prioritet pada na drugo mesto, a videćemo u kojoj meri je način na koji se realizuje taj prioritet ublažen i odstupa od onoga što je bilo definisano kao državna politika.
Ono što, takođe, pada u oči, iako je u javnosti više puta isticano kao najvažnija tema - jačanje socijalne odgovornosti vlade je, gle čuda, četvrti prioritet ove vlade. Socijalna politika je na četvrtom mestu. To svako ko pročita ovaj ekspoze može jasno da vidi.
Prva tačka ovog programa jeste opredeljenje za evropsku budućnost Srbije, iako je ta opredeljenost ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije 2004. godine nedvosmisleno potvrđena u rezoluciji koju je ovaj visoki dom doneo. Prema tome, jedna deklaracija opredeljenosti nije ništa više osim ponavljanje onoga što su političke stranke već nekoliko godina ovde isticale.
Pođimo redom. Kao što sam rekao, najavljen je veliki zaokret u politici u državi Srbiji i ova vlada je to najavila. Borba za očuvanje teritorijalnog integriteta Republike Srbije sada je na drugom mestu prioriteta ove vlade, ali je definisana kao neprihvatanje nezavisnosti Kosova i Metohije.
Upravo kada vidimo na koji način je u ekspozeu pomenuto kako će se voditi politika po pitanju Kosova i Metohije, vrlo jasno se uočava odstupanje od jedne aktivne progresivne politike. Ova politika biće pasivna politika i ponavljanje onoga što je, manje-više, čitavoj međunarodnoj zajednici jasno, a to da je međunarodno pravo na strani države Srbije.
Mi ovde nemamo aktivnu politiku koja podrazumeva učvršćivanje institucija Republike Srbije na Kosovu i Metohiji i još jače vezivanje, u skladu sa međunarodnim pravom i rezolucijama, Kosova i Metohije i njenog jasnijeg inkorporiranja u državnopravni sistem Republike Srbije, osim onoga što se ovde potencira, a to je, što je potpuno normalno i što svaka odgovorna vlada mora da radi, da se vodi računa o poboljšanju ekonomskog i socijalnog položaja Srba na Kosovu.
Jasnija, aktivnija politika koja podrazumeva demonstriranje, pokazivanje da je Republika Srbija prisutna na Kosovu i Metohiji kroz svoje institucije ovde nedostaje, osim pasivnog stava i ponavljanja činjenice da je međunarodno pravo na strani Republike Srbije, a što je od strane mnogih zemalja, nažalost, kršeno.
Ono što je, takođe, potrebno istaći jeste da se ovde u mnogo segmenata izbegava jasno određenje prema ključnim temama koje opterećuju javnost, a javnost tu traži odgovor. Pitanje odnosa nove vlade prema prisustvu Euleksa na Kosovu i Metohiji. To se ne pominje u ekspozeu.
Pitanje koje je ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije u decembru 2007. godine jasno definisano kroz rezoluciju vojne neutralnosti Republike Srbije ne pominje se. Želim samo da još jednom istaknem da u okviru te rezolucije je rečeno da ne sme nijedan međunarodni ugovor da se potpiše ukoliko se njime ugrožava teritorijalni integritet Republike Srbije, pa je potpisan Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, a ovde se prećutkuje vojna neutralnost.
Da li možemo na osnovu toga da sumnjamo da će nova vlada voditi politiku priključenja NATO paktu. Možemo osnovano to da sumnjamo, obzirom da je ta skupštinska rezolucija već jednom prekršena u vrlo bitnom segmentu, potpisivanjem sporazuma koji krši tu rezoluciji i koji narušava teritorijalni integritet Republike Srbije.
U okviru ovog ekspozea ne spominje se Haški tribunal. Tu imate jednu kontradiktornost. Kao prvo opredeljenje, kao prvi cilj, navodi se opredeljenje za evropsku budućnost Srbije. U tom potpisanom Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju jasno je, za nas je on pravno ništav, ali predstavnici EU su rekli da on ne stupa na snagu dok se ne okonča saradnja Haškim tribunalom koji se uopšte ne spominje u okviru ovog ekspozea. Postavlja se pitanje kakvu će politiku da vodi Vlada Republike Srbije prema ovom pitanju ako već ističe kao svoj prioritet evropsku budućnost Srbije.
Ima tu još niz tema koje su bile u prethodnom periodu na različite načine tretirane od strane koalicionih partnera. U samom ekspozeu se spominje pitanje restitucije. Nemamo definisan jasan stav prema svojinskim pitanjima u Republici Srbiji, prema nepravdama koje su činjene prema našim građanima posle 1945. godine.
Različite stranke u vladajućoj koaliciji su po tom pitanju glasale suprotno kada su vođene diskusije o zakonima koji su definisali povraćaj imovine. Sada se restitucija spominje kao jedan od programskih ciljeva ove vlade.
Prosto, mnogo je protivrečnosti i kontradiktornosti u ovom ekspozeu da se ne možemo oteti utisku da se namerno izbegava jasno određenje prema pitanjima koja vrednosno opterećuju stranke unutar ove koalicije.
Naravno, pitanje nacionalnih manjina, odnos prema nacionalnim manjinama, ovde smo sada videli da su predstavnici mađarske nacionalne manjine eksplicitno tražili da se promeni struktura upravnih okruga u Vojvodini, koja je 1991. godine doneta od strane Vlade Republike Srbije koju je vodila SPS. Sada predstavnici DS apsolutno daju saglasnost za promenu te uredbe i faktički vraćanje opština koje su definisane u Severnobanatskom u područje Severnobačkog okruga. Sada se postavlja pitanje, kako će Vlada Republike Srbije da ima određenje prema tom pitanju kada su stranke koje čine tu vladu potpuno različito tretirale taj problem.
Kada se ove sve teme jasno sagledaju, uočava se da unutar vlade ne postoji spremnost da se građanima da odgovor na pitanja koja u ovom trenutku građani traže da čuju. Da ne govorimo o ekonomskom aspektu.
Pazite, imate ovde jednu snažnu najavu ekonomskog razvoja koja podrazumeva vrlo konkretnu fiskalnu politiku koja će rasteretiti privredu, koja će omogućiti kroz definisane podsticaje za zapošljavanje, otvaranje malih i srednjih preduzeća i preduzetničkih radnji, a u isto vreme imate najavu ozbiljne socijalne politike. Postavlja se pitanje, na koji način će se budžet tako strukturirati da odgovori ovim protivrečnim zahtevima unutar same vlade.
Nesumnjivo je da je potreban snažan ekonomski razvoj u Srbiji. Nesumnjivo je da taj snažan ekonomski razvoj doprinosi većoj zaposlenosti. Nesumnjivo je da taj snažan ekonomski razvoj doprinosi punjenju budžeta. Ako neko misli da će se budžet puniti iz pristupnih fondova EU, u ovom trenutku, da nema nikakvih iluzija, pristupni fondovi nama nisu dostupni jer se SSP ne primenjuje.
Ne treba narodu uporno ponavljati i obmanjivati ga da ćemo imati nekakva sredstva iz tih pristupnih fondova, kada taj SSP nema nikakav efekat na državu Srbiju, dok se, kako se tu najavljuje, ne okonča saradnja sa Haškim tribunalom, koji se uzgred uopšte nijednom rečenicom ne spominjem u ovom ekspozeu.
Prema tome, da zaključimo, kako na kraju kvalifikovati ovu vladu. Ona nikako ne može biti nacionalna vlada. Ne može biti vlada nacionalna, jer ključne nacionalne probleme je definisala na skali nižih prioriteta. Kosovo i Metohija nije prvo pitanje.
Nemate jednom rečenicom stav ove vlade prema pitanju Srba izvan Srbije, prema Republici Srpskoj, prema nacionalnoj politici, prema Srbima u dijaspori. Ova vlada se uopšte ne bavi nacionalnom politikom.
Ovo nije ni socijalno odgovorna vlada jer je socijalna politika na četvrtom mestu. Ovo nije ni proevropska vlada, jer je proevropska politika opšte mesto srpske politike. Ovo je protivrečna, hibridna vlada, opterećena unutrašnjim sukobima i suprotnim vrednosnim orijentacijama, koja neće ništa dobro doneti Srbiji.
Iz ovog ekspozea mi ne vidimo program, ne vidimo cilj, ne vidimo misiju ove vlade. Zato naša poslanička grupa biće ozbiljan kritičar ove vlade, konkretan i ozbiljan, i glasaće protiv nje u danu za glasanje. Hvala.