Poštovani predsedavajući, gospođo Kuburović, vrlo pažljivo sam pročitala predložene izmene i dopune Zakona o izvršenju i obezbeđenju i u danu za glasanje podržaću ove izmene.
Pre svega, ako se uzme u obzir kakav je izvorni tekst zakona bio 2011. godine, kada nismo imali nikakve uslove za izvršitelje, izvršitelji su postajali ljudi bez položenog pravosudnog ispita, a imali smo i situaciju kada, znači, 2011. godine, izvršitelji počinju sa radom, Srpska napredna stranka tada nije bila na vlasti, kada su pojedini izvršitelji se basnoslovno bogatili. Mislim da je to razlog zašto imamo toliku averziju u društvu u vezi javnih izvršitelja.
Imali ste situaciju, na primer, da je direktor jednog javnog preduzeća iz Demokratske stranke, bivšeg režima, izvinjavam se, i onda angažuje jednog izvršitelja da podnese predloge za izvršenje protiv dužnika, gde se izvršitelji toliko bogate da možete da ih razrešite briga i dalje da rade, pošto su to bili izvršitelji koji su bili podobni, partijski izvršitelji. To je promenjeno. Ali, ostala je i dalje ta averzija u narodu protiv izvršitelja.
Ja ovde neću ni da govorim o izvršiteljima, ja nisam njihov advokat. Smatram da ih ima svakakvih. Ali, takođe smatram da postupak izvršenja koji sprovode izvršitelji je mnogo, mnogo bolji i efikasniji nego sudski postupak izvršenja koji smo imali.
Ja ću se delimično složiti sa onim što je govorila uvažena koleginica Radeta, ali, ko boga vas molim, nemoj da vraćate postupak izvršenja sudovima. To je bilo katastrofa šta su sudije radile, zato što su se sudije većinom ponašale da je izvršno odeljenje kazneno odeljenje, i onda se dešavalo da čekate na rešenje o izvršenju ili na postupak javne prodaje ili na popis pokretnih stvari po pet-šest godina, zato što ti predmeti stoje u fijoci, skupljaju prašinu i niko neće da ih uzme u rad. Nijedan sudija nije želeo da se posveti izvršenjima. Bilo je par, moram da priznam, da se ogradim od toga, ali, imali smo pravosnažne izvršne isprave, sudske odluke po kojima je sudija trebao samo da postupi, znači, nema šta da misli sudija, nema sudija da razmatra da li je ta presuda u redu ili nije, postoji presuda na osnovu koje poverilac traži da se sprovede izvršenje. Sudija kaže - meni nije jasna presuda. I onda stoji, neće da zakaže, pa se konsultuje sa drugim kolegom, pa to opet stoji negde u fijoci.
Vi na ovaj način, što ste postupak izvršenja poslali da rade izvršitelji, pomogli ste poveriocima. Ja kao advokat zaista smatra da izvršenja koja su sprovodili sudovi su bila skandalozna izvršenja. I dan-danas se čekaju rešenja o izvršenju od sudova. Evo primera iz sudske prakse - ja sam čekala šest meseci rešenje o izvršenju od jednog beogradskog sudije, zato što sudija neće da donese rešenje o izvršenju, ne želi. A nema razloga, postoji sve na osnovu čega treba da donese odluku. Zato ne želim da razmatram mogućnost da izvršenja nastave da rade sudovi, kako predlažu kolege iz SRS.
Uvaženi kolega Šešelj je rekao da izvršitelji ne donose ništa dobro građanima. Smatram da greši. Očigledno nikada nije imao izvršni postupak. Da je vodio izvršni postupak, da je bio poverilac, znao bi koliko ipak ima dobrobiti kod izvršitelja, koji se ipak trude da naplate to dugovanje od dužnika. I priča oko toga, prodaja stanova za mizerne dugove, ajde da se manemo demagogije i da se manemo populističkih rešenja. Ako čovek zna da ima dug od 10 hiljada evra i da će neko da mu proda nekretninu od 100 hiljada evra, za male novce, kako vi kažete, pa neka sam proda tu nekretninu. Neka je proda za više para, pa to što dobije nek isplati onome kome treba da isplati, nek vrati dug pa nek kupi manju nekretninu. Ne mora da živi na Dedinju ili Vračaru. Može i u Grockoj da živi. Ili u Svrljigu, što kaže kolega Miletić.
Kad govorimo o ovim raznim udruženjima što se skupe pa sprečavaju da se sprovedu izvršenja, ljudi, izvršenje se tada ne obustavlja, a ti troškovi padaju na teret dužnika, zato što nije odrađeno izvršenje. Opet će taj dužnik platiti taj izlazak na teren, taj pokušaj, bravara, itd. Sve će to da plati dužnik. Neće to da plati poverilac. Ta udruženja čine magareću uslugu dužnicima.
Sve vreme govorimo o dužnicima. Šta je sa poveriocima? Pričamo o javnim preduzećima, javnim komunalnim preduzećima i dugovima. Pa, ta javna komunalna preduzeća i javna preduzeća, da bi davali svoje usluge, moraju da se naplate. Kao što kad odete u radnju platite hleb, morate da platite i struju. Ako nećete da platite struju, naravno da će da vas tuži neko. I vi tužite kad ne dobijete platu. Niko od vas neće da radi za džabe.
Zaista smatram da izvršenja treba da nastave da rade izvršitelji, da su ove odredbe koje ste predložili dobre.
U zakonu se govori o pojačanoj kontroli rada izvršitelja i smatram da je potrebno da se sankcionišu kad imaju i najmanju grešku, zato što su im poverena neka ovlašćenja i moraju da budu sankcionisana pri najmanjoj grešci i treba da budu razrešeni. Znači, ne treba taj disciplinski postupak, kako je rekao neko od kolega, kao i kod advokata, ili kod lekara, kad komora odlučuje, pa se to zataška, ne, treba da budu razrešeni odmah, pri najmanjoj grešci.
Najviše grešaka jeste bilo oko prodaje nekretnina i to će se ovim zakonom, nadam se, promeniti, da će se postati efikasniji oko svega toga. Ja zaista smatram da ova odredba, sve vreme govorimo o srazmernosti, ja više volim da pričamo o efikasnosti. Izvršni postupak mora da bude efikasan. Ne može izvršni postupak da traje pet, sedam, osam godina. I ne može nijedna reforma pravosuđa da utiče na to da sudovi izvršenje sprovode brzo. Nikad ga neće sprovoditi brzo. I dan-danas imamo probleme, kao što je rekla koleginica, i sa radnim sporovima i sa porodičnim sporovima, mnogo je bolje nego kako je bilo, ali sa izvršenjima nećemo ništa uraditi.
Imali smo mi primere iz sudske prakse, gde imate poverioca, pravno lice koje podnese predlog za izvršenje i čekajući da okonča taj izvršni postupak, poverilac ode u stečaj. Ugasi se jedno preduzeće, zaposleni ostanu bez radnih mesta, zato što se taj postupak nije sproveo do kraja, na način kako je to trebalo, a to je da bude efikasno sproveden postupak izvršenja. Znači, što pre da se poverilac naplati. I da, sa svim kamatama koje mu pripadaju. Jer, ako je neko dužan, dužan je od određenog datuma. Znači, kamate mu pripadaju.
Htela sam nešto spomenem u vezi izvršenja, samo da vidim. Da, imali smo mi raznih načina kako su neke firme i banke odlazile u stečaj, kako je to bivši režim suptilno radio. Setićemo se „Razvojne banke Vojvodine“, DS je uzela kredit u vrednosti od 242 miliona dinara i taj kredit prvobitno nije bio obezbeđen sredstvima, hipotekom, zalogom. Onda, kada je DS uzela taj novac, pa je videla da će ipak da izgubi na izborima, onda su brže bolje dali naknadno te zaloge i opet nisu izmirili svoja dugovanja, pa je banka otišla u stečaj, pa je ta banka pokrenula izvršni postupak. Izvršni postupak se završio tako što je izvesna „Multikom grupa“ preuzela dug. To je firma Dragana Đilasa.
Ako neko pita koliko košta DS, DS košta 242 miliona dinara. Za te pare je Dragan Đilas kupio DS. Ali, eto, na taj način su upropašćavane banke, javna preduzeća, tako što su uzimali izvršitelje koji su bili njima podobni, koji su izvlačili pare, koji su te pare opet davali u DS i zato imamo sad veliki problem da narod ubedimo da izvršitelji nisu crne ovce u našem pravosudnom sistemu. Ovo je jednostavna stvar. Imate poverioca, imate dužnika. Poverilac hoće da naplati svoje dugovanje i nema dalje nikakve tu priče.
Ja jedino imam stvarno zamerku, ovaj zakon jeste socijalno odgovorniji, ali oko ovog limita od 5.000 evra. Ne znam kako se došlo do tog limita baš od 5.000 evra, ali piše, parafraziraću član zakona - da ne može da se proda nekretnina ukoliko je dug Javnom komunalnom preduzeću do 5.000 evra. Sad, ja sam zbunjena. Da li to znači da ako neko ima neku njivu za dve hiljade evra, ne može da se proda, ali ako ima auto od 10.000 evra to može da se proda za dug do 5.000 evra? Samo taj imam problem. Iz kog razloga, onda nisu izuzete sve vrednosti koje ima dužnik do 5.000 evra i kako smo došli do tih 5.000 evra?
Uglavnom, u danu za glasanje ću podržati ovaj zakon, zato što mislim da poboljšava izvorni zakon. Nadam se da ćemo uskoro pričati o nekom novom zakonu, jer ovo je dosta izmena. Znam da nema 50% da bi se doneo novi zakon, ali da bi trebalo razmisliti o novom zakonu. Hvala vam puno.