Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanice <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/9429">Biljana Pantić Pilja</a>

Biljana Pantić Pilja

Srpska napredna stranka

Govori

Hvala vam.
Postavila bih pitanje za pokrajinskog premijera Bojana Pajtića i predsednika, za sada, aktuelnog predsednika Demokratske stranke, ne znam koliko će dugo još biti na tom mestu. Na konkursu Vlade AP za dodelu sredstava za izvođenje javnih radova na teritoriji Vojvodine podeljena su određena novčana sredstva, sredstva građana Srbije i Vojvodine određenim udruženjima, grupama, inicijativama bliskim režimu Bojana Pajtića i Demokratskoj stranci.
Neka udruženja su osnivana dva dana pre raspisivanja javnog konkursa, pa su dobijala sredstva od po 119 miliona dinara. Na primer, građanska inicijativa „Uzdin“ je dobila 950.000 dinara, a osnovana je dva dana pre raspisivanja konkursa. Veliki broj ovih udruženja, ispostavilo se da je povezanost direktno sa Demokratskom strankom, sa Bojanom Pajtićem i da je finansirala Demokratsku stranku, pa me interesuje gde su otišli novci građana Srbije koje je tako lako delio gospodin Bojan Pajtić?
Takođe, pitala bih i za malverzacije sa izgradnjom Kamenice 2 i nabavkom aparata, gde propada niz tendera, dok ljudi na listama umiru, bolesni ljudi čekajući da pokrajinska vlast uspe da se ugradi u nabavku aparata, kako bi neko od njima bliskih uzeo neki novac, kako bi uspeli da se finansijski potkrepe dok ljudi umiru čekajući, a Srbija je u Evropi prva na listama umiranja.
Svi znamo kakva je situacija u Kamenici, u Institutu za onkologiju posebno, ali režim Bojana Pajtića, koji 15 godina vlada Vojvodinom, uspešno crpi sredstva građana Srbije i Vojvodine i uzima sredstva od građana, tako da bi napunio svoje džepove i džepove svojih partijskih drugova, pa me interesuje gde su pare koje su uzete od građana Srbije i Vojvodine na svim ovim konkursima, na svim ovim tenderima kojima se nije ponašao kao dobar domaćin gospodin Bojan Pajtić? Hvala vam.
Hvala vam.
Pozvala bih kolege da u danu za glasanje ne podrže ovaj amandman. Trudiću se laički kolegi da objasnim, pošto nije pravnik, iz kog razloga bi trebao da piše „imalac“, a ne „nosilac“.
Naveo je u obrazloženju da se „imaoci“ termin koristi više u građanskom pravu. Pošto se postupak zaštite prava na suđenje u razumnom roku sprovodi po pravilima vanparničnog postupka, to je malo ipak više građanski postupak, nego krivični, tako da nadam se da mi sada kolege pravnici i advokati neće zameriti, ali ja pokušavam onako laički da vam objasnim kolega pošto niste pravnik, iz kog razloga je bolje da stoji ovaj naziv, posebno imajući u vidu i Zakon o državnom premeru i katastru gde imamo isto gde se spominje imalac prava svojine, pa imamo Zakon o državnoj upravi „imalac javnih ovlašćenja“ i slično. Hvala vam.
Hvala. 
Smatram da ovaj amandman treba odbiti i nadovezaću se na govor ministra. Imali smo vrlo stručnu i konstruktivnu raspravu i danas i prekjuče, a onda su neke kolege danas došle i počele da se bave politikantstvom, a zakon nisu ni pročitale, očigledno. To je prva stvar.
Druga stvar, mislim da nije u redu govoriti o radu pravosuđa sada, a ne spomenuti 2010. godinu. Da je kolega slušao moj govor od pre dva dana, znao bi kakve probleme smo imali 2010. godine mi koji smo odlazili u sud, koji smo se bavili sudom i kada se nije znalo gde su predmeti.
Što se tiče podnošenja tužbi i adrese, pa nije kriv sud. Kriv je onaj ko je podneo tužbu kao inicijalni akt. Ako nije naveo dobru adresu, po meni je sud trebao da odbaci tužbu, kolega. Ali, vi bi to trebali da znate kao univerzitetski profesor. Hvala vam.
Hvala vam.
Većinu stvari je rekao ministar, ali ja bih se nadovezala, pošto je spomenuto od kolege Homena kako imamo u Predlogu zakona pravo na prigovor, pa onda imamo pravo na žalbu, pa da će predsednici sudova biti zatrpani, mislim da mora da se poštuje načelo dvostepenosti postupka. Znači, ako je stranka nezadovoljna odlukom po prigovoru i ako nije odlučeno o prigovoru, da stranka ima pravo žalbe predsedniku suda. To je jedna stvar.
Druga stvar, ja ću se nadovezati na ministra – u skladu sa ovlašćenjima Zakona o sudijama i Zakona o uređenju sudova i sudskim poslovnikom, znamo koje su dužnosti i obaveze predsednika sudova. On nije tu samo zato da bi primao veću platu, nego da bi rukovodio radom suda i da bi vodio računa o blagovremenom radu svojih sudija. Takođe, da će odluke biti prejudicirane samim tim ukoliko stranka izjavi prigovor, pa će sudija možda zbog sujete da donese odluku suprotno toj stranci, pa opet imamo načelo dvostepenosti, iako ja zaista ne sumnjam da će sudija da se rukovodi pravom a ne sujetom.
Kolega Homen je takođe naglasio da bi trebalo da se uvedu merila za ocenu trajanja suđenja u razumnom roku, na primer, da se stavi neki rok za meritorno presuđenje od, naprimer, godinu dana. Nemojte zaboraviti da smo jednim zakonom o parničnom postupku imali rok od šest meseci u kom treba da se reše radni sporovi i nikada nije ispoštovan taj rok i uvek je kršena ta odredba zakona. Zato je i izbačena, odnosno izbrisana iz zakona i donet je novi Zakon o parničnom postupku. Zato mislim da ne treba da prejudiciramo da se neki spor rešava za godinu dana, za dve, za šest meseci, jer ne znamo koja je pravna problematika tog spora. Hvala vam.
Hvala vam.
Poštovani predsedavajući, ministre, koleginice i kolege narodni poslanici, smatram da je danas na dnevnom redu jedan od najbitnijih Predloga zakona iz oblasti pravosuđa koji se tiče građana Srbije – Zakon o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku.
Kratko bih se samo osvrnula na Predlog zakona o dopuni Zakona o sudijama, kojim se omogućuje sudijama Vrhovnog kasacionog suda da nastave da rade i nakon 65 godina, odnosno do 67. godine. Smatram da je ova izmena dobra, posebno imajući u vidu da još u Kraljevini Jugoslaviji smo imali to da sudije Vrhovnog suda rade do 70 godina i možda je ministarstvo trebalo da se vodi tom praksom koju smo imali u Srbiji.
Takođe, imajući u vidu da se za sudije Vrhovnog kasacionog suda biraju sudije sa najmanje 12 godina iskustva, da su to najbolje i najstručnije sudije u srpskom pravosuđu i da bi trebali da nastave da rade dok god im se to dozvoljava i da dele pravdu i da prenose svoje znanje na mlađe kolege.
Što se tiče Predloga zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, mislim da je pred nama vrlo bitan zakon koji će doprineti da se načelo ekonomičnosti i efikasnosti ispoštuje u korist parničnih stranaka. Bitno je da građani znaju šta se dobija ovim zakonom. Glavni cilj je ubrzanje sudskih postupaka, rasterećenje sudova, smanjenje žalbi građana pred Evropskim sudom.
Bitno je da građani znaju da ukoliko sudija postupak odugovlači, nije ažuran, sudi dugo i sporo, stranka u postupku ima pravo prigovora odnosno žalbe predsedniku suda ili neposredno višeg suda.
Ukoliko je sudija koji je vodio postupak postupao tako što je odugovlačio postupak, naložiće mu se koje procesne radnje u postupku da uradi ili će se predmet dati drugom sudiji u rad, ukoliko postupajući sudija ne može da završi taj predmet, a stranka na kraju ima i mogućnost novčane naknade. Ovo je najjednostavnije rečeno, da građani razumeju šta dobijaju novim zakonom.
Potreban je mehanizam, i to je Ministarstvo pravde primetilo, protiv neažurnih sudija, jer građani trpe. Kao advokat, kao neko ko redovno ide u sud, izuzetno mi je zadovoljstvo što ćemo usvojiti jedan ovakav zakon, zbog građana. Sudije su nezavisne i vrlo je osetljivo baviti se njihovom odgovornošću u nekim slučajevima, ali nekad je odugovlačenje sudija čak i namerno ili se poklope neke nesretne okolnosti u nekom postupku.
Izneću vam samo primer, pošto je i sam ministar rekao da je nekad izvršno odeljenje kao kazneno odeljenje u nekim sudovima, pa imam primer da je podnet predlog za izvršenje iz 2007. godine, a rešenje o izvršenju sam dobila 2015. godine. Naravno, izvršni dužnik više ni ne postoji, pa poverilac ni ne može da se naplati. Dalje imate predmete gde parnica traje po sedam, osam godina, okonča se, ide se na izvršenje, ali više nema od koga da se izvrši, dužnik je brisan iz registra, ne postoji više nijedan način da se poverilac odnosno tužilac naplati za svu štetu koju je imao.
Smatram da će se ovakvim zakonskim rešenjem stati na put ovakvom radu sudija i nadam se što pre da ćemo doneti zakon o izvršenju i obezbeđenju, novi, koji će omogućiti da izvršenja idu mnogo brže.
Najgore je što ovakvih slučajeva ima dosta. Ne bih vam sve navodila, ali ovo je stvarno izvršenje koje traje osam godina između dva pravna lica i mislim da je to sramota za srpsko pravosuđe. Ili suđenja koja se zakazuju dva puta godišnje i onda imate problem da kada je to drugo suđenje, da je sudija ili bolestan ili ne dođe veštak ili ne dođe svedok, advokat ne može da pristupi, pa se opet zakaže za iduću godinu, tako da se jednom godišnje održi suđenje u Privrednom sudu, što je zaista sramota, posebno imajući u vidu da su to privredni subjekti.
Ovakve stvari ne smeju da se dešavaju, jer onda građani sa punim pravom pokreću postupke pred Evropskim sudom za ljudska prava koje država gubi, i to sa pravom. Ustalilo se pravilo da je u Srbiji pravda spora. Smatram da će ovim zakonom država konačno moći da se obračuna sa neažurnim sudijama i da je potrebno da imamo efikasno sudstvo, što očigledno ne možemo postići bez jednog ovakvog zakona.
Građani su trpeli. Mislim da su zaista najviše trpeli 2010. godine, kada su se predmeti gubili, kada više nisu znali koji sud im je nadležan, presignirani su predmeti, dodeljeni drugim sudijama, tako da je dosta ta 2010. godina doprinela tome da se predmeti negde pogube po pisarnicama, a da na suđenje građani čekaju. Do odlaganja ročišta, kao što sam rekla, na neke slučajeve se ne može uticati, ali na neke direktno sudija može da učestvuje, da kazni veštaka, da kazni parničnu stranku, da kazni svedoka, da se koristi svojim procesnim ovlašćenjima koja im daje Zakon o parničnom postupku.
Ovim Predlogom zakona građani, kao stranke u postupku, dobijaju efikasno sredstvo za borbu protiv neažurnih sudija i previše tolerantnih sudija. I nije samo ovaj zakon dovoljan. Ja opet apelujem na Ministarstvo pravde jer smatram da je potrebno da se poveća i broj zaposlenih u sudovima, posebno saradnika, koji nose veliki teret, broj sudija, da bi se rasteretili sudovi. Ali, takođe mislim da predsednici sudova treba da snose najveću odgovornost za rad svojih sudija.
Poražavajuće je da je u toku 2013. godine na osnovu odluke Ustavnog suda država morala da plati čak 831 hiljadu evra na ime odštete građanima Srbije, i to sa pravom, iz razloga što sudovi opet nisu radili svoj posao.
Usvajanjem ovakvog zakona, građani se konačno dobiti mehanizam da se izbore za svoja prava i da se izbore da se njihovi sudski postupci okončavaju u razumnom roku. Zaista smatram da u Danu za glasanje, svi kojima je interes građana glavni, treba da glasaju i da podrže ove zakone. Hvala vam.
Hvala vam.
Samo moram radi javnosti i radi istine, jer, očekivala sam od prethodnog govornika koji je doktor pravnih nauka da zna razliku između nadležnosti osnovnog suda i višeg suda. On je govorio upravo o najtežim krivičnim delima koji su u nadležnosti višeg suda. Mi danas biramo sudije osnovnog i prekršajnog suda.
Takođe, moj prethodni govornik je pokazao elementarno neznanje kada je govorio o prekršajnim sudovima i o krivičnim sudovima, o prekršajnim delima i o krivičnim delima. Mi smo sad slušali jednu tiradu političku, uopšte nismo pričali o kandidatima.
Meni je drago što se mi slažemo u jednom delu, a to je da je za pravosuđe najbitnije nezavisno sudstvo, ali mi je žao što prethodni govornik o tome nije vodio računa kada su njegove kolege bile na vlasti, kada su imale svog ministra koji je 2010. godine napravio od pravosuđa to što su napravili, koji su birali sudije po političkoj pripadnosti, ko je pripadnik njihove stranke i ko je podoban da sudi. Nije mi jasno zašto tada moj prethodni kolega nije digao glas i govorio o nezavisnom sudstvu. Hvala.
Hvala.
Uvaženi predsedavajući, predstavnici Visokog saveta sudstva, koleginice i kolege narodni poslanici, čuli smo koji su predlozi odluka za izbor kandidata danas pred nama za sudije koji se prvi put biraju na tu odgovornu i značajnu funkciju.
Srpska napredna stranka bezrezervno podržava rad nezavisnog sudstva, za razliku od nekih ranijih vremena i ranijih stranaka, koji su partijski birali sudije. Ali, nažalost, imamo amneziju kod tih partija koje su 2010. godine urušile pravosuđe. Opterećenost suda je takva da imamo veliki broj nerešenih predmeta iz ranijih godina i tome, nažalost, doprinosi manjak sudija.
Potrebno je da izaberemo mnogo više sudija nego što i danas imamo na dnevnom redu i vi to isto znate. Postoje sudije koje u radu imaju više od 300 predmeta. Iz tog razloga postoje sudije koje zakazuju suđenja. Nažalost, imamo primere u Privrednom sudu u Novom Sadu, svega dva puta godišnje ili izvršenja koja traju tri do pet godina na osnovu izvršne isprave ili u osnovnom sudu, gde je u februaru sledeće ročište za glavnu raspravu zakazano u oktobru mesecu ove godine.
Kada je reč o ovim predloženim kandidatima, iz priloženih biografija koje ste vi pročitali, koje smo dobili, jasno je da se Visoki savet sudstva rukovodio sagledavanjem rezultata rada ovih predloženih kandidata, mišljenje kolegijuma, koje predstavlja samo jedan od parametara vezan za izbor sudija, dužina staža, kvalitet u dosadašnjem radu. U kontekstu svih tih činjenica, Visoki savet sudstva se rukovodio željom da izaberu najkvalitetniji kandidati.
Bitno je da se Visoki savet sudstva da predloži najkvalitetnije kandidate koji su već dugo godina u pravosuđu, kako bi se pospešio rad pravosuđa, kako bi sve učinili da pravosuđe u narednom periodu bude kvalitetnije, a rad sudija transparentniji, efikasniji, stručniji, ali odgovorniji.
Nadam se da će ovi predloženi kandidati, kada budu izabrani za sudije, suditi u razumnom roku, da neće trpeti pritiske, da će završavati svoje predmete na vreme, da neće biti disciplinskih prijava i da neće, kako je rekao moj kolega, biti nikakvog uticaja na njih, da će se samo baviti pravilima struke.
Čuli smo i da je u skladu sa Zakonom o sudijama Visoki savet sudstva za sve kandidate pribavio mišljenja o stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti za obavljanje sudijske funkcije. Složićemo se da je za obavljanje jedne ovakve funkcije značajno da kandidat ispunjava sve te uslove, da ispunjava sve uslove da bude stručan, osposobljen i dostojan kako bi na sveukupan način podigao nivo i kvalitet pravosuđa u Srbiji.
Ističem da je bitno da se radi o kandidatima koji su stručni, o čemu ste nas vi uverili, ove biografije koje smo pročitali, da su svi kandidati odgovorni, savesni, dostojni sudijske funkcije, da će se njihovim izborom za sudove za koje su aplicirali i za koje su predloženi na ovoj sednici parlamenta podići nivo kako rada tih sudova, tako i pravosuđa u Srbiji, koje posrće unazad nekoliko godina, ali uspešno pokušava da se izbori sa svim problemima.
Srpska napredna stranka će podržati ovaj izbor. Mi ćemo u danu za glasanje glasati za ove kandidate. Ja im zaista želim svu sreću u radu, da izdrže rad bez pritisaka i da sude po savesti. Hvala.
Zahvaljujem gospodine potpredsedniče.

Uvažena ministarko sa saradnicima, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, u okviru ove tačke dnevnog reda objedinjena je rasprava o dva predloga zakona o potvrđivanju protokola i tri predloga zakona o potvrđivanju sporazuma. Neću navoditi pune nazive jer je to učinjeno već nekoliko puta od kada razmatramo ovu tačku dnevnog reda.

Svih pet predloga zakona koji su na dnevnom redu su vezani za oblast zaštite životne sredine i nadovezuju se na prethodnu tačku dnevnog reda sa ove sednice. Oblasti zaštite životne sredine je od ogromnog značaja i zato zaslužuje komentarisanje i analizu.

Pažnju ću zadržati na prva dva predloga zakona, na Predlogu zakona o potvrđivanju Protokola o održivom turizmu u okviru Konvencije o zaštiti i održivom razvoju Karpata i Predlogu zakona o potvrđivanju Protokola o održivom upravljanju šumama u okviru Konvencije o zaštiti i održivom razvoju Karpata. Oba ova protokola se zasnivaju na Konvenciji o zaštiti i održivom razvoju Karpata koja je usvojena u Kijevu 22. maja 2003. godine i kojom je obuhvaćeno sedam zemalja i to: Češka, Mađarska, Poljska, Rumunija, Slovačka, Ukrajina i Srbija.

Oba protokola sadrže opšte ciljeve i principe koji treba da se realizuju u području Karpata, primenom ovih protokola i kojih moraju da se pridržavaju potpisnice u realizaciji protokola. Obaveze potpisnica protokola sistematizovane su u poglavlja, opšte obaveze i posebne mere. Postavljeno je nekoliko prioriteta. Kao prvi bih navela razvoj ovog područja i razvoj održivog turizma, kao i povećanje površina pod šumama i kvaliteta šuma.

Kao drugi prioritet je harmonizacija politika što podrazumeva da se potpisnice obavezuju da razmotre i koriste alate i metodologije koje se primenjuju na međunarodnom nivou za planiranje, razvoj i upravljanje turizmom, posebno u ranjivim područjima koja su ograničena na štedljivo korišćenje. I, da harmonizuju nacionalne alate i okvire za planiranje kao i da su potpisnice obavezne da razmenjuju informacije među vladinim institucijama na svim nivoima i među svim interesnim grupama u najboljim praksama koje su postignute po ovim pitanjima i u ovoj oblasti.

Treći važan prioritet jeste integrisanje ciljeva, očuvanja i održivo korišćenje biološke i predeone raznovrsnosti Karpata u sektorske politike, kao i održivog upravljanja i zaštite Karpatskih šuma. Ovo podrazumeva da se potpisnice obavezuju da uzmu u obzir ciljeve ovih protokola pri izradi svojih politika, ne ograničavajući se samo na prostorno planiranje i upravljanje zemljišnim resursima, očuvanje biološke i predeone raznovrsnosti, upravljanje vodenim i rečnim bazenima poljoprivrede i šumarstva, transporta i infrastrukture, industrije i energetike.

Ovo bi za nas moglo da bude od posebnog značaja, pogotovo za razvoj ekonomije, a naročito za razvoj poljoprivede jer predstavlja šansu za našu zemlju, za odbranu od pritisaka da se uvedu u proizvodnju genetski modifikovani proizvodi, za proizvodnju zdrave hrane i plodova iz prirode, lekovitog bilja, meda i slično, zatim, za održanje zdravih i ne zagađenih pašnjaka na kojima bi se vršila ispaša stoke od koje bi mogli da dobijemo zdravo i organsko mleko i meso, sa kojim bi mogli da pokrijemo i naše tržište i da konkurišemo za izvoz.

Ali, ovo treba pre svega implementirati da bi do toga došli i ja ću da iskoristim prisustvo vas, uvažena ministarko, da postavim pitanje, da li je istina ono što sam čula da se sada događa da mlekare otkupljuju 20% manje mleka i da proizvođači prosipaju višak mleka, jer je nekome bio interes da uvede mleko u prahu i da mlekare moraju, odnosno uzimaju da koriste to mleko jer je jeftinije?

Mislim da, pogotovo kada počnemo da primenjujemo ove protokole, a i inače, ako vodimo računa o našim proizvođačima i razvoju naše ekonomije, a posebno poljoprivrede, do ovakve situacije ne bi smelo da dođe.

Znajući kako funkcionišu ministarstva, želim i da vam postavim pitanje – da li su ministarstva spremna na međusobnu saradnju i koordinaciju i da li imate plan kako da realizujete ovu saradnju i koordinaciju među ministarstvima u svim ovim oblastima koje sam malopre navela?

Iskreno, mislim da će realizacija integrisanih ciljeva ići dosta teško. Četvrti prioritet jeste učešće regionalnih i lokalnih vlasti zajednica i drugih interesnih grupa.

Ovo podrazumeva da je svaka potpisnica obavezna da u okviru svog institucionalnog okvira uključi relevantne institucije regionalnih i lokalnih vlasti, kao i druge interesne grupe koje se bave pripremom i implementacijom politika.

Da li imate razrađen plan kako da obezbedite učešće svih ovih faktora? Lokalne vlasti imaju značajnu ulogu u ovome.

One imaju mogućnost da preko graničnim projektima obezbede sredstva za implementaciju ovih protokola.

Mislim da zato treba vršiti tu koordinaciju između lokalnih vlasti i državnih organa kako bi se protokoli što bolje implementirali. Tim prekograničnim projektima mogu da se povuku značajna sredstva iz EU.

Što se tiče učešća drugih interesnih grupa, vrlo sam skeptična, znajući odnos ministarstava i ove Vlade prema javnim raspravama, javnim slušanjima i posebno prema civilnom sektoru u kome ima najviše organizacija koje se bave u pravo zaštitom životne sredine.

Peti prioritet i peta obaveza je da se vrši promocija ciljeva i rezultata predviđenih ovim protokolom. Zatim, kao šesti zadatak, predviđena je i edukacija, kako subjekata koji će raditi na realizaciji protokola, tako i celokupnog stanovništva.

Neophodno je početi sa edukacijom o značaju zaštite životne sredine, od obdaništa, preko predškolskog i školskog uzrasta, studenata, preko organizacija i radnih mesta gde ljudi rade, preko mesnih zajednica, a naravno i preko medija, kao i putem održavanja seminara okruglih stolova i drugih vidova neposrednih kontakata sa građanima.

Sada vladajuća većina često kritikuje pa se čak i podsmeva akciji „Očistimo Srbiju“.

Ako je neko i zloupotrebio sredstva namenjena za ovu akciju, postoje nadležni organi koji to treba da ispituju, i ako postoje krivci da ih kazne. Ali ne možemo da sporimo da je ova akcija dala dobre rezultate.

U vreme sprovođenja ove akcije održavane su radne akcije koje su angažovale i mlade i škola i zaposlene u okviru svojih preduzeća gde rade, da očiste svoja okruženja i time stvore navike da treba da žive u čistoj i zdravoj sredini.

Nije slučajno, i meni bar, nije smešno to što su bili postavljeni i bilbordi po ulicama, što su išli spotovi na televiziji i na elektronskim medijima, što su bili oglasi u pisanim medijima, jer su oni stalno podsećali građane i bilo je vidljivo na ulici da kada neko po običaju hoće da baci opušak ili papirić, omot od žvake, od čokolade, pa vidi bilbord, ili se seti spota, potraži korpu za otpatke.

Bile su očišćene mnogobrojne divlje deponije u to vreme i nisu se dovoljno brzo punile. Takođe su bili očišćeni i kanali, međutim, kako je ta akcija prestala, polako je i ta svest kod stanovništva počela ponovo da pada na niži nivo i ponovo su zatrpane sve divlje deponije i stvorene nove i zatrpani svi kanali koji su doprineli poplavama koje smo imali prošle godine.

Juče, u Jutarnjem programu na „Studiju B“, sam baš gledala prilog o divljoj deponiji na Avalskom putu, pored jedne nedovršene kuće. Nebrojeno puta su već i Gradska čistoća i drugi nadležni organi čistili i odnosili smeće sa te divlje deponije i ona se ponovo jako brzo stvori i građani koji žive u okruženju stalno apeluju.

To pokazuje da je neophodno da se radi edukativno i da se poveća svest građana od neophodnosti održavanja životne sredine i, pre svega, higijene i čistoće, a to će onda pomoći i implementaciji ovih protokola.

Poslanička grupa Boris Tadić – SDS, ZZS i ZS, podržava potpisivanje ratifikacije ovih protokola, ali imamo zaista sumnju i apelujemo da se učini sve da oni budu i implementirani i realizovani, jer realizacijom ovih protokola ne samo potpisivanjem, nego realizacijom, digli bi standard u našoj zemlji i približili bi se zemljama EU i drugim razvijenim zemljama u svetu. Zahvaljujem na pažnji.
Izvinjavam se, kolega Atlagić se javio za reč po Poslovniku i mislim da on ima prednost.
Poštovani predsedavajući, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, nadovezaću se na ono što je govorila moja uvažena koleginica Olgica Batić. Htela bih da istaknem nekim kolegama, govornicima smetala je rečenica koja je spomenuta u više navrata danas u raspravi – interes građana. Ovde smo svi mi izabrani zbog interesa građana i zaista ne znam zašto je postojao taj problem da jedan od naših kolega ustao da kaže da je interes građana spomenut nekoliko puta i da se ništa ne menja ovim predlogom zakona i da spominje Zakon o javnim beležnicima.

Već je napomenuto, na dnevnom redu je Zakon o overavanju potpisa, prepisa i rukopisa. Spočitavate skupštinskoj većini da je zakon menjan nekoliko puta. Moraću da spomenem da je tačno pre pet godina sprovedena politička čistka u sudovima Srbije. Hajde da spomenemo sve iz prošlosti. Hajde da spomenemo 1. januara 2010. godine kada ste izvršili, ne mogu da upotrebim reč, možda je na spisku ovih reči, kada neizabrane sudije nisu imale ni jedan kriterijum zašto nisu izabrane.

Pričate o odgovornosti, neke kolege su spominjale odgovornost za ovo što se danas radi, zato što se misli na interes građana. Hajde da govorimo o interesu građana kada 700 sudija i 150 tužilaca nije prošlo vaš čuveni reizbor, kolege, bez ikakvih kriterijuma. Govori se o tome koliko košta današnje zasedanje. Koliko košta to što su sudije vraćene na rad, posle vaše neuspele reforme, pa su tužile Republiku Srbiju? Koliko to košta Republiku Srbiju, to je što je skupštinskoj većini interes građana preči od svega ostalog i nije nam teško da menjamo zakone ako treba i 10 puta, ako uvidimo da nema uslova da se nešto sprovede? Znači, ukoliko postoje teritorije na kojima ne postoje javni beležnici koji će moći da vrše overe, prepise, rukopise i potpise, onda je najbolje za građane Srbije da se ovaj rok produži da bi mogli da rade ove overe i dalje opštinske uprave i osnovni sudovi i dalje.

Kada ne bi promenili ovu odredbu zakona člana 29. javni beležnici bi od 1. marta 2015. godine isključivo bili nadležni za ovu delatnost. Ovde se ne govori o oduzimanju nadležnosti javnim beležnicima, već o zaštiti interesa građana i treba da podržimo svi ove izmene. Sigurno je da kada ovaj posao, overavanje potpisa, rukopisa i prepisa pređe u isključivu nadležnost javnih beležnika da će doći do rasterećenja sudova i da će sudovi baviti samo suđenjem, ali trenutno nemamo uslove za tako nešto.

Kada bi ostalo predviđeno zakonsko rešenje došlo bi do određenih problema, pokazalo bi se na mestima, na teritorijama gde nemamo javne beležnike, građani bi morali da putuju, da vrše overe u drugim mestima. Jasno je da ovo rešenje samo zbog interesa građana i zbog dinamike konstituisanja javnobeležničke službe u punom obimu.

Ne treba građani da trpe zbog nedovoljnog broja javnih beležnika. Da kažemo građanima šta će moći. Moći će u mesnim zajednicama, moći će u sudovima i dalje da izvrše overu fotokopije diplome, punomoćja i drugih dokumenata. Zato treba da produžimo ovaj rok.

Molim vas kolega da ne dobacujete, i da predsedavajući primenjuje Poslovnik.

Da se javnobeležnička služba konstituiše u punom obimu kako bi mogla da preuzme svu nadležnost. Do tada produžetkom ovog roka građani će i dalje moći u sudovima i opštinskim upravama da izvrše overu potpisa, rukopisa i prepisa.

Srpska napredna stranka će podržati ove izmene i samo bih htela zbog javnosti, pošto je nekoliko puta naglašeno zašto nije ministar Selaković danas ovde? Hajde da naučimo jednom Poslovnik. U članu 150. čini mi se, Poslovnika piše ko može biti ovlašćen da podnese Predlog zakona. To su poslanici, to je Vlada i 30.000 birača. Molim vas da ne oduzimate osnovnu funkciju koja je zakonodavna Narodnoj skupštini i narodni poslanicima da predloži zakonsko rešenje. Hvala.
Hvala vam.

Pre svega, zamoliću vas da vodite računa o primeni Poslovnika i da ne dozvolite dobacivanje određenih narodnih poslanika koji se očigledno ovde ponašaju kao da su u kafani, a ne u Domu Narodne skupštine. To je prvo, što se tiče direktnog obraćanja.

Drugo, prvo bih pitala prethodnog govornika – koja je to prostorija koje stranke gde može da stane 600 sudija? Možda su oni imali tolike prostorije kada su uzimali kredite Razvojne banke Vojvodine koju su odveli u stečaj. Ne znam. Srpska napredna stranka nikada nije imala tolike prostorije, a nema ih ni sada.

Kada već pričamo o tim sudijama, nije mi odgovorio – na koji način ste vršili izbor sudija 2010. godine političkim progonom sudija koji nisu bili članovi, istomišljenici DS, gospodine Stefanoviću i ministar iz vaših redova …
Izvinjavam se.

Ministar, iz ne znam kojih je redova sada, kojoj stranci pripada, ne znam koja je sada to stranka, da li zastupa Sirizu, demokratsku, Novu demokratsku, ne znam ni ja i nije mi jasno. Tada su birane sudije bez ikakvih kriterijuma i zato je pravosuđe tu gde jeste, jer od pre pet godina pravosuđe ni dan danas ne može da se oporavi posle onoga što je žuti režim uradio u srpskom pravosuđu. Hvala.
Poštovani predsedavajući, gospodine ministre, koleginice i kolege narodni poslanici, kolege advokati, danas je pred nama set pravosudnih zakona koji su plod dogovora Vlade i advokatske profesije, jedne od najuglednijih profesija i ove predloge zakona će SNS u danu za glasanje podržati.
Glavna izmena predloženog Zakona o javnom beležništvu je da javnobeležnički zapis više neće biti obavezan, osim za ugovore koje zaključuje poslovno nesposobno lice i detaljan uređen postupak potvrđivanje isprava tzv. solemnizacija.
Ovi predlozi zakona su pre svega u interesu građana, jer će jedna profesija, advokatura, prekinuti obustavu rada i vratiće se u sudnice.
Spomenuli ste kapitulaciju ministra pravde. Ne, ovde je u pitanju sporazum između advokature i ministra. Ovde je u pitanju kompromis. U konkretnom slučaju se pokazalo da konstruktivna rasprava donosi rezultate. Citiraću predsednika Vlade Aleksandra Vučića, koji je rekao – to što smo konstruktivni ne znači da smo popustljivi. E, to je urađeno u konkretnom slučaju.
Reforme koje sprovodi ova Vlada na čelu sa Aleksandrom Vučićem teške su i nužne i to je svima jasno u ovoj državi. Zakonom o javnom beležništvu uvedena je nova profesija, profesija javnih beležnika, i naišlo se na očekivan otpor. Očekivan, ali ne u ovolikoj meri. Možemo da diskutujemo i da se pitamo da li je ovoliki otpor bio opravdan. Nesporno je da je korpus ovih zakona bio potreban i da je usvajanjem ovih zakona Srbija išla u korak sa drugim zemljama članicama EU koje su odavno uvele profesiju notara.
Mišljenja sam da su Vlada i resorno ministarstvo na čelu sa ministrom Selakovićem, a izneću svoj lični stav, najboljim ministrom pravde kojeg je Republika Srbija imala u prethodnih nekoliko godina, ako ne i decenijama, učinili, pokazali da imaju dobru nameru i da im je volja građana na prvom mestu i da je to jedino važno kada su razgovarali sa advokatskom profesijom.
Ovde je spomenuta ostavka. Ostavka ministra pravde se traži, ali ja bih se samo osvrnula na reformu pravosuđa iz 2010. godine. Malo je reći da nije moralno da oni koji su sprovodili reformu 2010. godine govore o vapaju advokata, kako je to rečeno. Da li su tada čuli vapaj sudija koji su birani, odnosno nisu birani bez kriterijuma, koji su ostali bez posla? Pričate o šteti. Koja je šteta nastala time što neke sudije nisu izabrane? Da pričamo o šteti koja je nastala na način tako što su sudije tužile Republiku Srbiju zbog načina na koji ste ih birali, a možemo da pričamo i o šteti koja je nastala kako ste upravljali Razvojnom bankom Vojvodine i ostalim.
Da se vratim na ove predloge zakona. Samo još nešto, jedan od govornika iz opozicije je rekao da je lažna dilema da li je pobedio ovaj ili onaj biznismen ili istina i pravda. Što je rekao jedan moj kolega, kada je SNS u pitanju uvek pobeđuje istina i pravda. To neka vam bude jasno, kolege iz bivšeg režima.
Ministar Selaković i Vlada Republike Srbije pokazali su u prethodnom periodu visok stepen razumevanja i spremnost da razgovaraju sa advokatskim komorama i došlo je do zaključaka i predloga ovih zakona. Danas je najvažnije da je došlo do dogovora jer je pravna sigurnost građana najbitnija.
Moram samo da vas podsetim da je ovaj Zakon o javnim beležnicima usvajan 2011. godine. Da ste mu se malo više posvetili, da ste vi bili konstruktivni i razgovarali sa advokatskim komorama, ne bi danas bili ovde i ne bi se sve ovo ni dešavalo.
Takođe, nemojte ni zaboraviti, sami ste spomenuli da smo pre nekoliko meseci raspravljali o ovim zakonima, ni tada vas nisam čula da ste spomenuli ni interes advokata, ni interese građana. Samo ste se brinuli ko će dobiti posao javnog beležnika. Vodili ste političke rasprave, a interes građana vam nije bio na prvom mestu.
Imali smo potpunu obustavu rada advokata, a advokati koji su se oglušili o naredbu komora trpeli su štetne posledice. Izuzetno mi je žao zbog toga i nadam se da će ti advokati nastaviti sa radom, jer smatram da nisu zaslužili da budu izopšteni iz komora. To je takođe moje lično mišljenje, a ne SNS-a.
Takođe, ovim svim postupcima trpeli su građani. Imajmo u vidu da su nas građani birali, da su oni najbitniji i da je Ministarstvo pravde prepoznalo da je interes građana u konkretnom slučaju bitniji od svih događaja u prethodnom periodu. Ja nemam razloga da sumnjam da će i vama biti interes građana na prvom mestu i da ćete podržati ove zakone. Ovi predlozi zakona jesu u interesu građana i plod su dogovora advokatskih komora i Vlade. Vlada je još jednom pokazala da su građani na prvom mestu.
Zbog svega navedenog, i kao predstavnik građana i kao predstavnik advokata, u Danu za glasanje ja ću podržati ove zakone i Srpska napredna stranka, a pozivam i vas da to učinite. Hvala.
Zahvaljujem gospođo predsednice, uvaženi ministri, dame i gospodo narodni poslanici, kolege iz moje poslaničke grupe i ja, ocenjujući da je ponuđeni predlog budžeta nezadovoljavajući, dali smo nekoliko varijanti kako da se izmeni član 1. koji reguliše od čega se budžet sastoji.

U svom amandmanu ja sam predložila da se izvrši povećanje ukupnih prihoda budžeta kroz povećanje naplate poreza od najvećih poreskih dužnika, aktivnih privrednih subjekata pri čemu je uračunata naplata od svega 50% ukupnih njihovih dugovanja i to za prvih 93 poreskih dužnika od ukupno 435 koliko ih je na tom spisku, što iznosi 45 milijardi dinara prema podacima poreske uprave, a spisak je sačinjen 30. septembra 2014. godine, ove godine.

Koliko imam saznanja, skoro polovina ovih poreskih dužnika od prvih 93 su sada u postupku restrukturiranja ali zato ima još 300 i nešto njih koji su na tom spisku i koji duguju.

Pored toga, predlaže se i povećanje naplate poreza na dohodak građana i poreza na dodatu vrednost u iznosu od 64,7 milijardi dinara uz istovremeno smanjenje prihoda po osnovu smanjenja zarada u javnom sektoru na iznos od 12 milijardi dinara, što je na nivou efekta ušteda od solidarnog poreza.

Ujedno se predlaže i povećanje iznosa zarada i doprinosa na nivo pre smanjenja kao i povećanje transfera sredstava zaposlenima u APV pri čemu se na ovaj način umanjuje budžetski deficit. Znači, predloženo je nekoliko mera. Povećanje naplate poreza na dohodak građana i PDV i povećanje zarada na nivo sa solidarnim porezom koji je bio pre ovog zadnjeg smanjenja.

Osnov za to je da se izvrši naplata od poreskih dužnika koji su najveći dužnici i zbog kojih je i veliki deficit. Međutim, očigledno da je naveći problem da se ovo realizuje neefikasna poreska uprava. Ova vladajuća koalicija upravlja Srbijom već dve i po godine u ovoj ili onoj kombinaciji ali za sve te dve i po godine slušamo samo konstatacije kako su zatekli poresku upravu u katastrofalnom stanju, a ništa nisu preduzeli od toga da se izvrši reforma poreske uprave i da se naplate porezi i pogotovo dužnika koji najviše duguju. Jedino što je donet Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji koji opet ne može da se primeni do kraja jer nisu stvoreni uslovi.

Da li ne postoji politička volja ili hrabrost da se izvrši naplata poreza koja bi u velikoj meri doprinela punjenju budžeta? Ja to ne mogu da procenim ali neka o tome razmisle oni koji treba da brinu o tome. Zahvaljujem na pažnji.
Zahvaljujem, predsedavajući.

Podneli smo amandman na član 3. stav 3. u kome se iznosi stanje javnog duga, tako da predlažemo da se reči: „31. oktobar 2014. godine“ zamenjuju rečima „30. novembar 2014. godine“.

Smatramo da u članu 3. treba izvršiti izmenu kako predlažemo budući da je predlagač podneo Predlog zakona o budžetu Republike Srbije za 2015. godinu 16. decembra 2014. godine.

Amandman se ne prihvata iz razloga što se Predlog zakona o budžetu Republike Srbije za 2015. godine pripremao u novembru mesecu 2014. godinu, tako da je presek stanja javnog duga rađen na dan 31. oktobra 2014. godine.

Davanje podataka o javnom dugu sa stanjem duga na dan 31. oktobar 2014. godine bi bilo u redu da je Predlog budžeta podnet u skladu sa budžetskim kalendarom 1. novembra 2014. godine.

Poseban je problem što se na ovoj istoj sednici razmatra i rebalans budžeta za tekuću godinu, za koji je ministar Vujović rekao da se tim rebalansom iskazuje stanje na dan 19. decembra 2014. godine. Dakle, imamo Predlog budžeta za 2015. godinu sa stanjem javnog duga na dan 31. oktobar 2014. godine, a rebalans za 2014. godinu prikazuje stanje na dan 19. decembra 2014. godine, u kom su onda iznosu u budžetu za 2015. godinu iskazane obaveze za koje smo u međuvremenu saznali da su smanjene. Budžet je stigao pre rebalansa budžeta. Ovo je samo jedna od nejasnoća i kontradikcija u ovom predlogu.