Hvala vam.
Zarad efikasnosti i vremena danas ću pokušati da grupišem vaša pitanja i komentare i onda da odgovorim na to, pa ću prvo da odgovorim na neke kritike, komentare i pitanja ove, kako god da se zove, Zeleno-leva koalicija gde smo čuli da ono što mi radimo i što obećavamo su Potemkinova sela, prazne kulise, pa bih onda pretpostavila da želite da kažete da su tri Kovid bolnice, koje smo izgradili u mandatu prethodne Vlade kulise, da ih nema, da se tamo niko ne leči, da se tamo niko nije izlečio, da tamo ne rade nikakvi lekari i doktori, medicinske sestre, tehničari, jel? To hoćete da kažete? Time direktno vređate njih, a time direktno takođe i nipodaštavate njihov rad, ali i sve one ljude koji su se tamo izlečili i ušli u te bolnice u teškom stanju, sa Kovid virusom, i izašli zdravi i izlečeni.
To smo uradili u mandatu prethodne Vlade, u prethodne dve godine. Ako su to za vas Potemkinova sela – u redu. Još jednom kažem – vama na čast. Klinički centar Srbije, prva faza, takođe verujem Potemkinovo selo. Izvoz IT sektora – 2,6 milijardi evra – Potemkinovo selo? Kada kažete da to kulisa, samo fasada, prazno nešto, Potemkinovo selo, to znači da ste uvredili sve te ljude koji rade u tim firmama, koje su uglavnom domaće firme, star ap preduzeća, inovativne firme, naši mladi ljudi uglavnom, talentovani ljudi ili ljudi srednjih godina. Za njih vi kažete da su Potemkinova sela? Zato što smo mi kao Vlada radili samo ono što je naš posao, a to je da stvorimo uslove da oni najbolje moguće rade, a ti rezultati su njihovi. Mi se tim rezultatima ponosimo zato što smo mi stvorili uslove, ali kada pričate o Potemkinovim selima, kulisama, fasadama, onda razmišljajte da li zaista ima nekog iza toga zato što ste onda svima njima rekli da su samo fasada.
Znam lično ljude koji su bili u Kovid bolnici u Batajnici, izlečili se i danas u svojim kućama sa svojim porodicama. Vi za njih kažete da su Potemkinova sela, da oni nikada nisu bili bolesni, da nikada nisu otišli u bolnicu zato što ta bolnica ne postoji, da ti lekari i medicinske sestre koje idu svako jutro u tu bolnicu i bore se za svaki ljudski život u stvari ne postoji, to su Potemkinova sela.
Brzi voz koji je takođe završen, počet u mandatu prethodne Vlade, ali završen u mandatu ove Vlade od 2020. godine, Potemkinovo selo? Jeste li se vozili možda tim brzim vozom ili niste uspeli da uđete u njega, pošto je kao u Hari Poteru na jednom i po peronu pa ne možete u njega da uđete ili postoji ili je takođe jedan od najznačajnih ne samo transportnih projekata i transportne infrastrukture, železničke infrastrukture, već i jedan od najvažnijih projekata za zaštitu životne sredine, zato što otpuštanja tog Potemkinovog sela i tog brzog voza u šest meseci milion i 200 hiljada ljudi smo mi prevezli tim Potemkinovim vozom, milion i 200 hiljada ljudi koji nisu išli od Beograda do Novog Sada ili od Novog Sada do Beograda automobilom nego su išli tim vozom pa samim tim drastično smanjili emisije štetnih gasova u atmosferu i to je Potemkinovo selo ili je svejedno u stvari šta je istina, nego je važno da kritikujete i da dobro zvuči? Pre bi bilo da je ovo drugo, ali opet vama na čast što takve stvari nazivate Potemkinovim selima.
Dakle, 440 hiljada novih radnih mesta je stvoreno. Potemkinova sela? Dvadeset i šest hiljada samo u poslednje dve godine. Potemkinova sela ili ti ljudi stvarno postoje ili zaista danas primaju plate kao što vaše plate danas primaju prvu platu i imaju svoje prvo zaposlenje u ovoj Narodnoj skupštini? Jel i to Potemkinovo selo ili kolege postoje i ovo im je zaista prva plata i prvo radno mesto?
Mislim da kada pričate takve stvari zarad vaše ozbiljnosti treba više da se posvetite onome što mi radimo i da nađete neke stvari koje smo obećali a nismo uspeli da uradimo. Ima ih. Čini mi se da bih ja mogla mnogo više da sam na vašem mestu da nađem stvari oko kojih bih kritikovala i sebe i svoju Vladu jer smo mogli neke stvari da uradimo i brže i bolje, što i očekujem i od ove Vlade, ali smo mnogo uradili. Ali da kažete da pričamo o Potemkinovim selima i da to ništa ne postoji, pa govori o vašem kredibilitetu.
Fond za nauku, da, nijedan projekat nije raspisan 2021. godine, zato što su se implementirali svi projekti iz 2020. godine i pripremali projekti, a imamo tri nova programa koja će biti raspisana u ovoj godini i 2023. godine.
Da vidim, Fond za nauku, dakle, budžet Fonda za nauku koji smo mi osnovali 2019. godine je bio 13,8 miliona evra u 2021. godini, od čega 12,1 milion evra iz budžeta Republike Srbije. I da, vi ste u pravu, jedan deo tih sredstava je finansiranje Svetske banke, kredita Svetske banke. Dakle, takođe se plaća iz budžeta Republike Srbije. Kako mislite da se plaćaju krediti koji se uzimaju od Svetske banke, Evropske investicione banke, daju nam kao poklon, sredstva? Kako mislite nešto se finansira iz budžeta, a nešto se finansira iz kredita, pa zašto Svetska banka daje pare, a ne damo mi iz budžeta, pa mi damo iz budžeta sve. Jel moguće da toliko ne znate? Pa, jel moguće? Jeste. Pa, dobro. Ali, evo da vam kažem, dakle, znate kada uzmemo, recimo, kredit Evropske investicione banke za Klinički centar Srbije koji je završen, a koji je za vas Potemkinovo selo, nije to finansirala Evropska investiciona banka kroz poklon sredstva, to takođe plaćamo mi iz budžeta Republike Srbije, samo kroz kredit. To je kao kada uzmete kredit za stan. Nije vam banka kupila stan, vi ste kupili stan, nego samo vraćate banci, pa vam je nešto olakšano.
Tako da sve što u Fondu za nauku finansiramo mi. U 2022 . godini budžet Fonda za nauku 22,5 miliona evra, od čega je 40% direktno iz budžeta, ostalo kredit. Imali smo pet projekata, velikih projekata preko Fonda za nauku, odobreno je 282 naučna projekta na kojima učestvuje 1.737 istraživača, u šta smo uložili 43,9 miliona evra, 1.737 istraživača koji te projekte ne bi imali da se mi nismo setili da 2017. godine krenemo da razmišljamo o Fondu za nauku, da pripremamo ozbiljan zakon, da uđemo u Skupštinu, da onda budžetiramo i krenemo sa tim.
Pored toga ono što se posebno, čime se posebno ponosim kada pričam o mladima i mladim istraživačima je da smo mi od 2018. godine krenuli da imamo otvorene pozive da uključujemo mlade istraživače i doktorante u naše naučne institute i da im starije kolege oslobode mesto što se decenijama pre toga nije dešavalo i od tada smo uključili 1.951 mladog istraživača u naučni sistem Republike Srbije i pored toga svake godine obezbeđujemo oko 200 stipendija za doktorante.
Ali i to je pretpostavljam Potemkinovo selo i ti ljudi ne postoje, tih otprilike 2.000 mladih naučnika, nego mi to samo pričamo, tek tako i tih 200 godišnje ne dobijaju stipendiju, valjda, ako je verovati vama, nego su to samo fasade i kulise, ali može da se upoznate sa nekima od njih, pa njima da kažete kako oni za vas ne postoje.
Dakle, toliko o Fondu za nauku. Što se tiče privatizacije, koji god instituta, šta se privatizuje, kako, ko kupuje je stvar otvorenog tržišta. Ja vam kažem, što se tiče instituta, posebno naučnih instituta mi posebnu pažnju obraćamo na to, mislimo da je to važno za konkurentnost naše privrede.
Neki instituti su se ugasili nažalost zato što privrede nije bilo ranije, nije bilo potrebe ni da se ulaže valjda u konkurentnost. To su sve vremena koja su sva sreća ostala za nama. Tako je i Institut Kirilo Savić ugašen. Nismo ga mi ugasili, ugasio se zato što nije bilo posla. Nismo mi krivi. Da smo bili tada na vlasti, ne samo da bi preživeo, nego bi kao što ste videli, osnivali i nove naučne institute. Još vek nisam čula one koji su juče rekli da je netačno da su poslednji naučni instituti osnivani u vreme SFRJ, pa onda u naše vreme. Nisam još čula koji je to u međuvremenu naučni institut osnovan, ali nema veze. I to je onako samo da se kaže.
Energetska tranzicija, čula sam juče koliko znate o energetskoj tranziji i koliko ste dobro izučili tu materiju koja je vama primarna agenda, idejom da na sve krovove svih kuća i zgrada u Republici Srbiji, stavimo solarne panele, priključimo ih i napravimo jedan kratak spoj i srušimo čitav energetski sistem Republike Srbije, hvala vam, to bi svakako pomoglo zagađenju i energetskoj efikasnosti, ali ne bi pomoglo našim građanima pošto ne bi imali struje i ne bi našoj privredi pošto ne bi mogla da radi. Boga mi, ni onom grejanju, pošto ne bi mogli da imamo ni grejanje.
Tako da vas molim da samo malo bolje proučite vaše predloge koje iznosite ovde pred svim građanima Republike Srbije i da oni budu nešto malo više utemeljeni u realnosti.
Kada smo kod grejanja, vi ste se poštovani narodni poslaniče koji ste govorili, za mene proslavili kao jedinstven slučaj protesta zašto nema grejanja, u kratkim rukavima. Očekujem da to bude vaša politička agenda i u buduće, da to uvek može da bude razlog za protest. To može da vam bude razlog za protest i u julu i u avgustu. Ponovo ćete izaći majica sa kratkim rukavima i protestovati zašto lokalna samouprava ne pusti grejanje. Napolju je 25 stepeni, ali je neophodno da ima grejanja. I to je dobra agenda za političku borbu. Dakle, u svakom trenutku, u oktobru kada je 25 stepeni, u julu kada je 28, u avgustu kada je 42 izađite i protestujte, tražite od lokalne samouprave da uključi grejanje, inače ćete još da radikalizujete proteste, pa ćete samo u majica sa kratkim rukavima izaći u radikalnije proteste u majicama sa kratkim rukavima i bermudama. I to je takođe dobra zelena agenda.
Kada je između 22 i 25 stepeni temperatura, mi treba da uključimo grejanje, pa onda da zagadimo životnu sredinu za koju se borite. I to je zaista vrlo dobro utemeljeno. Potkrepljeno činjenicama i čestitam vam na toj političkoj agendi.
Odličan je predlog iako nažalost ne možemo sada da ga usvojimo, ali bi ozbiljno razmislili o tome, ali to je bio Zakona o ministarstvima, poštovane građanke i građani Republike Srbije, ovaj zeleno levi blok je predložio da, slušajte sada molim vas, da uz Ministarstvo građevine, saobraćaja i infrastrukture tu priključimo i Ministarstvo energetike i Ministarstvo za telekomunikacije i da imamo jedno ministarstvo za građevinu, saobraćaj i infrastrukturu, rudarstvo, energetiku, telekomunikacije i informisanje. Mislim da je to fenomenalan predlog i opet najbolje od svega što mogu da kažem, pokazuje koliko ste vi ozbiljni u vašoj zelenoj agendi, a koja bi trebala da vam bude jedina agenda koju imate, dakle, energetika, energetska tranzicija, zelena tranzicija, energetska efikasnost vam je toliko mnogo važna da treba da se priključi jednom i te kako velikom Ministarstvu građevine, saobraćaja i infrastrukture i plus sa telekomunikacijama i plus sa rudarstvom, pa ćemo valjda ona tako imati više kapaciteta da se bavimo energetskom tranzicijom, efikasnošću i zaštitom životne sredine, kad to sve bude jedno mega ministarstvo.
Postoje ljudi koji bi to prihvatili, Vesić bi bio oduševljen, Dubravka nešto manje, Mihajlo je takođe nezadovoljan, ali taj voz je prošao. Ni ja nisam baš za, zato što mi je stalo da se energetikom i rudarstvom ozbiljno bavimo i da zaista imamo čitavo ministarstvo koje će se svakog bogovetnog dana od sada pa nadalje, uključujući i sve vikende time baviti, ali dobro.
Dobro je još jednom za naše poštovane građane da su čuli još jednu agendu onih zelenih koji protestuju zato što nema grejanja na 25 stepeni, u kratkim rukavima. Ti isti bi priključili energetiku građevini, saobraćaju, infrastrukturi i telekomunikacijama. Dobra politička agenda, zaista za svaku pohvalu.
Što se tiče ovog kvazipatriotskog bloka, par stvari. Da prvo kažem o ovome, pošta u Sjenici. Vlada, a bogami ni lokalna samouprava se ne bave postavljanjem direktora u javnim preduzećima po lokalnim samoupravama. Ja mogu svakako da proverim sa vršiocem dužnosti direktora Pošte Srbije Zoranom Đorđevićem o čemu se radi, ali nije fer da to prebacujete lokalnoj samoupravi. Nije to zaista do lokalne samouprave. Dakle, i ko kakav CV ima i kakve ovde kvalifikacije ima, ja znam uvek da svako od nas voli da kaže da je neko bolji, a neko lošiji, ali to moram da proverim. Bez veze je da to koristite za, čini mi se, ako sam ja to dobro razumela, neke međunacionalne i međuetničke tenzije, zato što to nema veze sa lokalnom samoupravom i to bi toliko morali da znate. Zaista bi morali da znate, čini mi se, ako se ozbiljno bavite politikom, da u javnim preduzećima lokalna samouprava ne postavlja direktore.
Što se tiče, rekla bih, investitorske neosetljivosti na spomenike kulture i istorijsko nasleđe, opet nažalost, na moju veliku žalost, na kraju krajeva i mog tima i ovde i prethodne ministarke i nadam se potvrdiće se i nove ministarke kulture Maje Gojković, nešto čime se mi ozbiljno bavimo, to je nešto što, rekla sam na jednoj pres-konferenciji u Vladi Republike Srbije, ne možete da spočitate samo investitorima, kada država decenijama pre toga nije vodila računa ni o kulturnoj baštini, ni o istorijskoj baštini, ni o svemu onome što imamo. Pa kako bi onda privatni investitor vodio računa o tome? To smo krenuli da menjamo. Ali tu država mora da da jasan signal i da naglasi koliko je to važno, kao što to upravo radimo sa, kao što sam juče pomenula, arheološkim nalazištem Vinča – Belo brdo, koje se zaista decenijama obrušavalo u Dunav. Najveće svetsko nalazište iz doba neolita. Decenijama nikoga nije bilo briga.
Ono što mogu da vam kažem, što je negde na pohvalu resornom ministarstvu, to je da je Republički zavod za zaštitu spomenika kulture u tom slučaju odmah reagovao, preduzeo mere i podneo krivične prijave. Gledaćemo da sve tako dalje radimo u Srbiji, kako bi takve stvari sprečili, prevenirali i zaštitili.
I vi ste u pravu u jednoj stvari, mogu da kažem, i kritika je na mestu. Bazen u Kraljevu. Iskreno da vam kažem, sramota me. Dakle, žao mi je što nisam uspela to da izguram, izguraćemo. U međuvremenu smo završili sportsku halu, sredili atletski stadion, zaposlili i sada imamo 4.330 ljudi u „Leoniju“. Ne možemo sve da stignemo. Završićemo bazen. Ja stojim pri tome, to je svakako nešto, Gorane, vidi i ti, zapiši, nešto što smo ljudima davno obećali. Za takve stvari nemam šta da kažem. To je kritika na mestu. Ja sam kriva. Žao mi je što je tako. Izvinjavam se svima iz Kraljeva.
Takođe i za ove zgrade. Ali, ako se sećate, ja sam javno reagovala, sa našim kolegom i gradonačelnikom Kraljeva, da to što se dešava sa zgradama ugroženih porodica nije okej. Tu smo ubrzali i završili tu jednu zgradu. Ali to je sramota. Ja nemam šta tu da kažem. Mi se ozbiljno bavimo našim poslom. Nisu za mene to Potemkinova sela. Kad nešto nismo uradili, nismo uradili. Moram da vidim sa gradonačelnikom Kraljeva kako to da ubrzamo. Koliko god treba, Gorane, opet vidi da se time pozabavimo. To su četiri zgrade. Još tri je ostalo. To moramo da završimo. Tako da vam je tu kritika na mestu. Ja nemam šta o tome dalje da kažem, osim da se zaista iz sveg srca izvinim građanima Kraljeva zato što nismo stigli da uradimo sve ono što smo obećali.
Što se tiče dalje kanalizacije u Raški, mi smo završili opet i tamo prvu fazu postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, treba da idemo u drugu fazu koja će uključivati i najveći deo Kopaonika. Kanalizacija Kopaonik počinje u narednih pet dana, imamo regionalnu deponiju na kojoj radimo Raška, Tutin, Novi Pazar, to radimo sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj. Tu sam, moram da kažem, zaista prilično zadovoljna dinamikom i kako je to Irena pokrenula sa našim partnerima iz EBRD i nastaviće se.
Da konačno kažem par stvari oko drugih, izvinite sada, trudiću se opet da budem nešto kraća, ali ima dosta stvari.
Zašto je značajna poseta kancelara Šolca i pre toga oproštajna poseta Angele Merkel? Meni je neverovatno da to bilo koji ozbiljan političar pita, bez obzira kakve je orijentacije i kakvi su pogledi na to da li treba Srbija da ide u Evropsku uniju ili ne treba ili treba da ima strateška partnerstva sa nekim drugim ili ne treba, kako god. Ali postoje, da vam kažem, dve važne stvari zbog čega ovo mora da bude tretirano kao jedna od najvažnijih poseta.
Ima tu još važnih poseta. Rekla sam, jedna od najvažnijih je meni takođe i poseta predsednika El Sisija, Arapske Republike Egipat, koja je istorijska poseta svakako i koja treba da nam donese i sporazum o slobodnoj trgovini sa Egiptom i poseta ministra spoljnih poslova Narodne Republike Kine Van Gija, prva poseta u istoriji predsednika Vlade Španije, koji su naši veliki partneri takođe i u odbrani našeg teritorijalnog integriteta, važna zemlja članica Evropske unije.
Ali Nemačka je svakako jedna od najvažnijih i najjačih zemalja. Komunikacija sa njima, stalna komunikacija i konsultacije, pa i u onim pitanjima u kojima se ne slažemo, izuzetno je važna, ukoliko smo mi ozbiljna i odgovorna Vlada. Veliko hvala predsedniku Vučiću što je uspeo da podigne Srbiju i nametne kao zemlju u koju u oproštajnu posetu dolazi i bivša kancelarka i odmah zatim novi kancelar i ministarka spoljnih poslova Nemačke i ministarka odbrane Nemačke i sad smo imali prekjuče još jednu ministarku iz Vlade Nemačke. Treba uskoro da imamo i posetu predsednika Savezne Republike Nemačke Štajnmajera. To je nama važno. Dobro je da imamo komunikaciju sa njima. Ako je jedna od najvažnijih zemalja, pa sve da se ne slažemo sa njima ni po čemu, pa je važno da su tu u Srbiji, da pokažu dužno poštovanje prema ovoj zemlji.
Druga važna i ogromna stvar je što nemačke kompanije u Republici Srbiji zapošljavaju sada nešto preko 78.000 ljudi. Za 78.000 porodica je to važna stvar. Zato što je to takođe jako važan signal nemačkim investitorima i ovima ovde i onima koji tek razmišljaju da dođu. Neodgovorno je reći – pa zašto je to jedna od najvažnijih poseta? Pa zato što je potpuno prirodno zašto, i zbog naših ljudi i zbog naše spoljne politike i naše pozicije.
Nemačka jeste za priznanje nezavisne tzv. Kosovo i vi ste čuli potpuno jasan i direktan odgovor predsednika Aleksandra Vučića pred svim važnim nemačkim medijama kancelaru Šolcu ovde u Beogradu na toj pres-konferenciji i mislim da nema, možda ima, ali poneka osoba koja nije bila tada izuzetno ponosna time kakvog predsednika imamo i kako brani boje i interese Srbije. Ali to što Nemačka kaže da je uslov za ulazak u Evropsku uniju da mi priznamo tzv. Kosovo je mišljenje Nemačke, naravno, izuzetno važno, jedna od najvažnijih zemalja.
Pogledajte sve naše dokumente, pregovaračke pozicije, predpristupne dokumente koje mi imamo sa EU i nigde to nećete naći, štaviše, na svakom stoji da sve mora da bude u skladu sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti UN i nažalost, nesrećnim mišljenjem Međunarodnog suda pravde, koji su nam zakovali naši ljudi i jedan od onih ministara spoljnih poslova koje nikada nećemo zaboraviti ni mi ovde u centralnoj Srbiji, a Boga mi, ni svi oni u Prištini.
Postavila sam upravo prekjuče na mom sastanku sa nemačkom delegacijom pitanje recite mi šta to onda znači za pet država članica nepriznavača, kao ćete njih da naterate? Kako ćete onda, ako to uslovljavate nama, šta ćete da radite sa njima, jer, tu je i Rumunija i Slovačka i Grčka i Kipar i Španija, šta sa njima.
Kako možete to nama da nametnete, ako imate države članice koje to ne priznaju. Neke države članice, kao što je Španija, koji su rekli- nećemo ni ako Srbija prizna, mi svakako nećemo priznati. Ali imamo i ovde u ovom domu političke opcije koje su rekle da moramo da priznamo i da treba da priznamo i da treba da priznamo što pre.
Možda će u jednom trenutku oni kao politički faktor imati većinu, ja ne verujem, ja ne verujem takođe, ali vam kažem – mi nećemo. Ovde neće proći. Tako da, nije to vaš to tako lako i jednostavno, posebno ako imamo Aleksandra Vučića koji se bori za interese Srbije na način na koji se bori, i koji je opet, čovek koji je vratio pitanje Kosova i Metohije na agendu međunarodnu, jer pre Aleksandra Vučića to više nije bilo pitanje za međunarodnu agendu. To je bila zatvorena stvar. Ni dan danas ne razumem kako je uspeo političkom pameću i veštinom da vrati to na agendu.
Šta nam je EU pomogla tokom Kovida? Iskreno, baš ništa. Pomogli smo mi njima, slali vakcine, i to Boga mi, 100 hiljada vakcina nekim državama članicama EU, nekim drugim članicama EU slali medicinsku pomoć u vidu medicinske zaštitne opreme i drugih stvari. Ništa.
Ali, sa druge strane, opet ako pomislite odgovorno na građane naše zemlje, na naše domaće privrednike, na naše kompanije, do kojih mi kažete da vam je toliko stalo, znate 70% našeg izvoza je u EU, i to zahvaljujući naravno, svemu onome što smo uradili mi da privučemo investicije, ali takođe u mnogome SSP koji smo potpisali sa EU, koji praktično, Sporazum o slobodnoj trgovini plus, i još neke druge stvari podrazumeva. Zahvaljujući tom sporazumu SSP našem evropskom putu smo mi došli na takav nivo razmene. Tako da, je opet važno i treba gledati širu sliku.
Takođe, pomogli su generalno našem zdravstvu, i nekim drugim stvarima, ali svakako jako mnogo našem zdravstvu. Sve kliničke centre koje smo radili smo kreditima Evropske investicione banke, koji inicijalno nisu uzeti, to sam vam već rekla, kao povoljni krediti, ti krediti se vuku iz 2006. godine, mi smo uspeli opet zahvaljujući zaista mom prijatelju ministru Siniši Malom, uspeli smo da ih refinansiramo, uspeli smo da smanjimo te kamatne stope, uspeli smo neke stvari ranije da otplatimo da ne bi plaćali toliko neverovatne kamate i da to dovedemo nekako u neki red i neku stabilnost za naš budžet.
Evropska investiciona banka nam je pomogla da finansiramo i Klinički centar Srbije, Klinički centar Vojvodine i sada Klinički centar Kragujevac i čitav niz takođe, ustanova i sekundarne zdravstvene zaštite opštih bolnica po Srbiji. Tako da, treba svakako gledati širu sliku.
Konačno, na kraju, opet sam odužila, izvinite. Dakle, što se tiče Kine, mi smo ti koji smo napravili tako dobre odnose sa Kinom, pre svega ipak, opet, zarad istine moram da kažem zahvaljujući predsedniku Aleksandru Vučiću.
Stali smo iza njega i kao pravi tim nastavili da radimo, ali on nam je otvorio ta vrata zahvaljujući svom jako dobrom odnosu sa kineskim predsednikom Si Đi Pingom. Predsedniku Vučiću se još jednom zaista od srca zahvaljujem na tome. To je samo fer tako raditi.
Kada kritikujete broj ministarstava, videla sam da ste kritikovali broj ministarstava, onda opet, tu ulazite u neke makazice i vidi se da niste o tome dobro i odgovorno promišljali zato što kritikujete recimo posebno ministarstvo trgovine, a to ministarstvo trgovine je zaduženo da u narednih par meseci završi „Fri trejd agriment“, odnosno Sporazum o spoljnoj trgovini sa Narodnom Republikom Kinom.
To su stvari, kada slušate mene i da ste videli i da ste dobro pročitali ekspoze, slušali tamo videli bi da ne ulazimo mi ovde kao politikanti, nego zaista sa jednom ozbiljnom i odgovornom vizijom kako da idemo dalje. Hvala vam, i izvinite.

Hvala vam.
Pa, evo, da krenem i ja od kraja. Ja se slažem da je država ozbiljna stvar. Politika je ozbiljna stvar, posebno u ovako teškim vremenima i onda čujete da je Vlada preglomazna i ima mnogo ministarstva, ali fali jedno. Da li ih ima mnogo ili jedno fali ili je potrebno da imamo još jedno da bi rekli - šta će vam i to jedno kada je već velika Vlada?
Ali, što se tiče dijaspore, ne znam za vlade koje su toliko radile, sve kada su imale ministarstvo u dijaspori, kao što smo mi uradili od 2018. godine na ovamo, zato što ja jednom godišnje imam konferenciju sa našim ljudima u dijaspori. Meni nekako deluje smešno da kažem sa našom sestrom i braćom u dijaspori, tako da od 2018. godine svake godine ih okupljamo i razgovaramo šta je to što mi možemo da uradimo sa dijasporom.
Znate, smanjili smo takse, da kada se vraćaju u Srbiju ne moraju da plaćaju takse na svoju imovinu koju vraćaju u Srbiju, što nije bio slučaj ranije, a niko od svih koji su se bavili toliko i busali u grudi dijasporom nije ni znao da oni plaćaju carinu na ličnu imovinu koju vraćaju u Srbiju.
Vidite, mi smo pitali dijasporu šta je problem. Oni su nam rekli na toj konferenciji, mi to rešili za šest meseci i pitali dalje šta je problem. Rekli su da je problem sa nostrifikacijom diploma. Mi smo rešili nostrifikaciju diploma tako što smo smanjili rokove i to vi usvojili u ovoj skupštini. Šteta što ne znate, ali toliko se ozbiljno bavite tom problematikom, a sa prve tri najvažnije liste fakulteta se automatski sada priznaju te diplome.
Takođe, ove godine završili sa Bankom „Poštanske štedionice“ uz ogromnu podršku Narodne banke Srbije i ja sam zahvalna i guverneru, gospođi Tabakovići i čitavom njenom timu, tako da konačno možemo da imamo i kredite, da ljudi iz dijaspore kupe stanove i imovinu u Republici Srbiji, što do sada takođe nije moglo, osnovali tačku povratka da ljudi koji žele da se vrate iz dijaspore odmah direktno mogu da kontaktiraju nekog u Vladi Republike Srbije i da bukvalno jednu po jednu osobu vraćamo iz dijaspore. Vratili ih već, bogami, stotine i hiljade. Kao što sam rekla juče, vratili smo preko 20 najboljih stručnjaka koji danas rade u Institutu za razvoj veštačke inteligencije, uvećali broj škola srpskog jezika u dijaspori za 26 i povećali broj dece u školama za 20%.
Vidite, sve to smo uspeli da uradimo bez ministarstva zato što smo mislili da je to zaista važno i da o tome ne treba da se priča, da na tome samo treba da se radi i to uradili.
Takođe, uveli, ako niste primetili, poseban program „Karta Serbika“ za one naše ljude, braće i sestre u dijaspori koju su u zemljama koje ne dozvoljavaju dvojno državljanstvo, a oni neće da se odreknu tog državljanstva zato što, recimo, tamo primaju penziju ili imaju neke druge koristi, ali hoće da se vrate u svoju zemlju i da ovde žive kao da i dalje imaju naše državljanstvo. Sada se lepo prijave za taj program „Karta Serbika“, pa dođu ovde i troše svoju, recimo, penziju inostranu ovde, ali imaju i pravo na zdravstvenu zaštitu, mogu da kupe nekretninu, mogu ovde da žive kao da imaju sopstveno državljanstvo.
Dakle, to smo uradili samo u poslednje dve godine i to bez ministarstva za dijasporu, tako da nije potrebno, ali lepo zvuči i ja sam razumela konačno i za ovaj dan i po da ono što lepo zvuči za vas je, u stvari, najveći prioritet, a šta se zaista dešavalo i šta je tačno to na čemu treba raditi, to nije baš naročito važno.
Šta imamo još od dijaspore? Mi smo na tome toliko radili da sam rekla da je prvi put u periodu između 2015. i 2019. godine, a na kraju krajeva, zato što su ljudi videli da Srbija ide u pravom smeru i da ima neku perspektivu, Srbija beleži neto priliv visokoobrazovanih ljudi iz dijaspore, dakle, vraćaju se u Srbiju, od 90.000.
Ono što je, takođe, jako zanimljivo, i to govore podaci Evrostata, da je broj radnih dozvola u zemljama EU iz Srbije pao u 2020. godini u odnosu na 2010. godinu za čak oko 150 hiljada. Dakle, naši ljudi se ne prijavljuju više za radne dozvole u EU, što znači da se vraćaju u Srbiju i ostaju ovde i sve smo to uradili bez Ministarstva za dijasporu, ali dobro je čuti da, kada kritikujete da je Vlada preglomazna, vaše rešenje je na tu kritiku – osnujte još jedno ministarstvo ili zašto niste osnovali još jedno ministarstvo.
Što se tiče nataliteta, mnogi su to pominjali i ponovo se ovde frljamo i bacamo sa paušalnim informacijama, a ja ću vam reći ovo, jedna činjenica na koju smo, takođe, posebno ponosni. Stopa ukupnog fertiliteta, kako se broji, praktično je to broj dece po ženi, je u 2019. godini, izuzetno važna informacija, prvi put nakon 15 godina bila veća od 1,5, bila je 1,52. Treba 2,1, ali je prvi put nakon 15 godina prešla 1,5 i ona je, takođe, u 2021. godini bila 1,52, tako da idemo u pravom smeru, ali treba vremena da se te stvari promene. U svakom slučaju, važno je da smo videli važni pomak nakon 15 godina.
Od nekih nisam čula baš ništa o programu Vlade koji sam predložila, ni komentar, ni kritiku. Valjda je nešto drugo bitno i valjda je bitno da se samo nešto kaže. Pa, dobro, neka, saslušali smo ih, ali zaista nemam šta da odgovorim pošto nije bilo ništa u vezi sa temom, a ni programom koji sam predstavila.
Kako da se preživi sa minimalcem? Teško se preživljava sa minimalcem i nikada nismo rekli da se preživljava lako, ali ću vam reći preživljava se nešto lakše sa minimalcem od 40.020 dinara u odnosu na minimalac od 15.000 dinara.
Nećete me ubediti, kao što pokušavate evo već godinama da nas ubeđujete vi i vaši koalicioni partneri, da je 14 i 15 hiljada dinara više i bolje od 40 hiljada dinara.
Dakle, ako je neko uspeo da poveća minimalnu zaradu sa 153 evra na preko 300 evra, što je rast od više od 100%, onda je očigledno da je neko ozbiljno na tome radio i nije dovoljno dobro, ali kad krenete iz minusa, još jednom ću reći, teško se dođe na zelenu granu na koju mi sada izlazimo.
Opet kada pogledate, ovo je, kada pričamo o minimalcu, dobar grafikon koji pokazuje odnos dve minimalne zarade i minimalne potrošačke korpe, recimo, za tročlanu porodicu. Ovde smo bili 2012. godine kada su vaši koalicioni partneri i vi sa njima vodili Srbiju i polako, teško, ovo je doba fiskalne konsolidacije, išli na gore, išli na gore. Tada su dve minimalne zarade pokrivale 1,2 minimalne potrošačke korpe, danas 1,85, da vide i sa ove strane narodni poslanici. Teško ide, teško je, nije lako, ali ide na bolje i to građani vide. Tako da, svakako ne kažemo i nikada nismo tvrdili da ide dobro.
Opet, vaši koalicioni partneri su tvrdili, tvrde i danas da su odlično radili svoj posao, da je 15.000 dinara bila taman minimalna zarada, nije trebalo više, pa u čitavom svom mandatu su je, ja mislim, povećali za 4%. Nekako su oni videli da je to mera valjda za srpskog čoveka i to da je nezaposlenost 26% i danas se bore ponovo grčevito da se vrate na vlast da nastave tako. I danas je loša minimalna zarada, svakako, duplo bolja nego što je bila i više od toga, ali nije, naravno, za nas dovoljno, ali opet neko sa minimalcem može danas da kupi 40% više svinjskog mesa, nego što je mogao pre 10 godina.
U julu 2012. godine minimalna zarada je pokrivala 62% minimalne potrošačke korpe za tročlanu porodicu. U julu ove godine pokrivala je 78%, tako da je nešto bolje.
Što se tiče siromaštva, ja ovde imam podatke Svetske banke, ali tek od 2017. godine. Nama je tada procenat siromaštva bio 22,1%, danas je 8,8% u Republici Srbiji. Daleko smo najbolji u regionu. Mi smo tada, još 2017. godine, bili lošiji od Crne Gore, izvinite, bili smo lošiji od Severne Makedonije i Crne Gore, a danas smo bolji od svih u regionu. U svakom slučaju, 22,1, pa smo smanjivali na 17,3, 12,1, 10,5, 9,99388 stopa siromaštva u Republici Srbiji, polako se smanjuje i to je takođe jedan od rezultata.
Vama hvala što ste mi dali priliku da pričam o tome, iako verovatno niste namerno mislili da mi pomognete i na vašu ponudu da nam pomognete, ja ipak lično, ali zaista sasvim lično moram vama da kažem – ne, hvala, nikakva mi pomoć i podrška od vas ne treba, zato što ste vi čovek koji je javno pozvao na moje silovanje, tako da mi pomoć od vas nikakva ne treba. Na čast onim vašim koalicionim partnerima koji su vas stavili da budete uz njih rame uz rame u Narodnoj skupštini Republike Srbije i ta vaša poslanička grupa je time dala više nego jasan signal šta misli o ženama u Republici Srbiji, šta misli o rodnoj ravnopravnosti, šta misli o diskriminaciji svake vrste i ponosno sede uz vas koji ste javno pozvali na moje silovanje na nacionalnoj televiziji i nacionalnim frekvencijama. I sutra kada mi spočitavaju o nasilju nad ženama, samo da mi oni ništa ne spočitavaju, pošto ste na nasilje vi pozvali na najbrutalniji mogući način i ne treba mi, još jednom, vaša pomoć i bilo kakva podrška od ljudi kakav ste vi i oni koji sede uz vas.
Što se tiče Rio Tinta, da kažemo ovako. Čujem podnet je niz krivičnih prijava. Ja to pozdravljam. Ja verujem u naše sudstvo, verujem u naše nezavisne institucije i odmah da kažem, sve što sam radila sa Rio Tintom, radila sam javno, radila sam svesno, radila sam sa predumišljajem i to ću reći i na sudu. Sve što sam radila sa Rio Tintom ponosna sam što sam radila i kako sam radila. A vi ako mislite da je to za krivičnu prijavu, a očigledno mislite, ja vas molim da podnesete iste takve krivične prijave i protiv vaših stranačkih kolega. Oni su doveli Rio Tinto u Srbiju. Oni su, kažete, mi smo menjali zakon. Nijedan zakon promenili nismo za Rio Tinto. To su već sve vaše stranačke kolege uradile 2006. godine, izmenile Zakon o rudarstvu tako što su obezbedile da onaj ko ima istražna prava automatski dobije prava na eksploataciju.
I molim vas, kumim vas, podnesite krivične prijave i protiv njih, jer mislim da je to jedino fer, a ja ću sa najvećim zadovoljstvom da se odazovem sudu, da branim šta sam radila, argumentujem šta sam radila i pokažem, takođe, i zašto sam to radila, za razliku od vaših partijskih prijatelja i kolega koji se u sudu ne pojavljuju, ali i dalje šire te laži zbog kojih je ovde u Narodnoj skupštini, zbog kojih ih je neko tužio, a oni sudski proces izbegavaju.
Dakle, da se nadovežem, još jednom, bilo je – deci je potreban vazduh, voda, zdrava hrana, a vi pričate o internetu. Ja nikako ne isključujem ta dva. Upravo suprotno, ja mislim da mi možemo i moramo i jedno i drugo. Dakle, to ne isključuje jedno drugo, nego samo svi ti što su bili u bivšoj vlasti, a čuli smo ovde jednog poslanika koji je pričao da je životna sredina najvažnije i najživotnije pitanje i kritikuje mene zato što sam rekla da smo postigli nivo ekonomskog razvoja da možemo da razmišljamo o životnoj sredini. Sve u redu, da, nego ponavljam moje pitanje od juče – a šta smo mi to pokvarili? A šta smo mi to zatvorili što ste vi u odnosu na životnu sredinu izgradili? Jesmo li zatvorili neko postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda, neku elektranu na obnovljive izvore energije, ili je 2014. godine prvi put usvojen Zakon o energetici koji je uneo u taj zakon obnovljive izvore energije? A onda 2021. godine i doneli prvi put poseban Zakon o obnovljivim izvorima energije. Jesmo li to mi uradili ili ste to vi uradili, kojima je životna sredina danas najživotnije pitanje?
Vidite, ja stojim pri svojoj izjavi. Ja mislim da se mi nekada nismo bavili zaštitom životne sredine iako to jeste izuzetno važno pitanje za kvalitet života. Ali, znate šta, da li je najživotnije pitanje? Pa, kada nemate posao i kada nemate perspektivu za svoje dete i kada ne možete da obezbedite da kupite detetu sladoled, kao što je to bilo dok je minimalac bio 14.000 dinara, a nezaposlenost 26%, a nezaposlenost mladih 51%, šta vi mislite, da su tada ljudi razmišljali kakav vazduh udišu? Ne, razmišljali su kako da nađu neki kakav-takav posao da obezbede nešto svojoj deci. I, da, tek kad smo spustili nezaposlenost na ispod 10%, kada smo krenuli da gradimo i da podižemo naš BDP pa sada na preko 60 milijardi evra, rekli smo – da, ljudi, hajde da se bavimo zaštitom životne sredine. Jeste važno pitanje, nego kad je najživotnije, što ništa niste uradili po tom pitanju?
Kada vam smeta Rio Tinto, što ste doveli Rio Tinto? Kada hoćete da podnosite krivične prijave, što ne podnesete prvo protiv onog koji je promenio zakon 2006. godine? Meni je drago što ste podneli protiv mene zato što ću ja sve svoje odluke sa najvećim ponosom braniti. Tako da vam hvala na toj prilici i molim vas još jednom, evo, recite samo šta ste to vi uradili za životnu sredinu kao najživotnije pitanje? Hvala.

Na ovo odmah moram da reagujem, zato što sam to jasno rekla i u svom govoru.
Znate, ja sam 100% sigurna, znam, imam na kraju krajeva i dokaze, da bi naš evropski put išao mnogo brže da se EU drži svojih dogovora i principa. Zašto to kažem? Zato što smo godinama bili ubeđivani da su reforme u oblasti vladavine prava te koje će praktično, ako ih mi uradimo i završimo, pogurati brzinu na našem evropskom putu.
Ali, kada smo to uradili i dobili pohvale, evo, već dve godine Evropska komisija u svom izveštaju preporučuje otvaranje klastera 3. Ali, države članice ne žele da otvorimo klaster 3. Dakle, mi smo uradili svoj posao, samo što države članice EU ne žele da postupe onako kao što je u skladu sa pravilima EU.
Vi meni kažete da bi mi mogli još brže. Mogli bi, naravno, i vi to znate. Ja sam sigurna da bi nas vi uveli u EU mnogo brže nego što će vas uvesti ikada moja Vlada. Vi bi odmah priznali nezavisno Kosovo, uveli sankcije Rusiji i onda ubrzali put u EU. Možda. Ukoliko EU onda ne bi izašla sa još nekim uslovom, jer nisu i ovo bili uslovi na putu. To što se ti uslovi stalno menjaju, kako da vam kažem, mi i kada smo krenuli u pregovore, da vas podsetim, 2014. godine, u vreme mandata premijera Aleksandra Vučića i SNS, ne nikog pre, niko pre nije krenuo, nije bio dovoljno brz, dovoljno agilan i dovoljno efikasan, tada je bilo potpuno jasno definisano u okviru EU da nema reči o priznavanju nezavisnosti Kosova. Kao što znate, to nigde ne piše. Ali evo, danas nam kažu recimo iz Nemačke – nema govora da ćete postati članovi ako ne priznate Kosovo.
Kako onda vi možete nama da zamerite to, kada sutra mogu da kažu bilo šta. Evo šta je uradila Severna Makedonija, promenila ime. Nisu dobili status kandidata. Ali postoje tamo neki veliki Evropejci koji će da kažu – a mi bi to bolje. Pa vi tako možete bolje jedino ako prihvatite baš svaki zahtev koji dolazi. Koliko god bio sumanut i koliko god bio nenormalan i koliko god bio bezobrazan, ako tako zaista mogu da kažem, zato što takvi jesu, a takvi će tek postati sada kada je Bugarska uvela nove presedane u odnosu na Severnu Makedoniju, pa da sada to moraju da se rešavaju i bilateralna istorijska pitanja koja nemaju nikakve osnove faktičke, gde će Bugari verovatno da kažu u jednom trenutku da Makedonci moraju, pored toga što su promenili ime zemlje, da kažu da ne postoji makedonski jezik, nego je to dijalekt bugarskog jezika, pa ako ne pristanete ne možete u EU. A šta bi vi onda u tom trenutku uradili? Rekli – šta god mi kažeš, ja kažem da. To mi vi kažete sada.
Dakle, bez veze je da nam to prebacujete, makar da smo uradili ono što smo uradili, pa da su oni postupili tako da su nam otvorili i taj nesrećni klaster 3, pa da kažete – pa dobro, niste uradili nešto dalje.
Pozivaju se na usaglašavanje zajedničke spoljne i bezbednosne politike. Mi to poglavlje nismo ni otvorili. Oni od 2014. godine čekamo da nam usvoje screening report za to poglavlje i kažu – uskladite se. Čekajte, mi nemamo opening benchmarks, merila za otvaranje toga, ali već treba da se uskladimo. Znate, kad pričamo o nacionalnim interesima, pa valjda oko tih minimalnih nacionalnih interesa treba da se složimo, a to je da ako nešto nije fer – nije fer, ako nešto nije u skladu sa standardima – nije u skladu sa standardima. Ako nam ta EU svaki dan priča i spočitava o vladavini prava, pa neka oni pokažu tu vladavinu prava, a vladavina prava je da poštuju ono što su oni potpisali u pregovorima sa nama, ali takođe recimo i u Briselskom sporazumu. Pa gde je tu EU? Gde je tu vladavina prava? Deset godina čekamo Zajednicu srpskih opština. Gde je vladavina prava?
Dakle, ja imam mnogo toga da zamerim EU, ali nemojte vi da mi pričate da bi mogli nešto da ubrzamo.
Možda bi mogli da uvedemo sankcije Rusiji i da priznamo nezavisnost tzv. Republike Kosovo, a možda i ne bih mogli. A zašto možda ne bi mogli? Pa, zato što je Bugarska uvela novi presedan, a to je da rešavaju bilateralna i istorijska i filozofska pitanja ukoliko bi da puste nekog drugog da postane član EU.
Pa, vi mislite da Hrvatska neće da ponovi taj presedan, sve da priznamo Kosovo, pa sve da uvedemo sankcije, pa ne radi se o tome, radi se o tome da branite principijelnu poziciju, tako da, hajde da ne pričamo tako, zato što nije fer nekako, da kažete, niste uradili dovoljno, pa ne znam uradili smo dovoljno i dve godine Evropska komisija poziva na otvaranje Klastera 3, pa nisu otvorili Klaster 3, ajde makar neka otvore taj Klaster 3 i implementiraju Briselski sporazum, pa onda da dođete, da opet dođe lopta u naše dvorište, pa da kažete niste uradili dovoljno da nešto ubrzate.
Pritom, kako da vam kažem, mi kada pričamo o nacionalnom interesima, stranka kojoj ja pripadam ili ne znam, pokret i stranka kojoj vi pripadate, ne znam da li pokret ili stranka, izvinite zbog toga, zaista nije maliciozno, zaista ne znam, i izvinjavam se, moja je greška i moj propust.
Mi imamo potpuno drugačije shvatanje nacionalnog interesa. Vaš pokret i vi lično, kao predstavnik tog pokreta ste glasali za prijem demokratske partije Kosovo DPK-a, Hašima Tačija u organizaciju liberalnih partija jugoistočne Evrope. Ja to nikada ne bih uradila.
Zašto bi neko ko je na sudu za najgore ratne zločine uključujući i trgovinu o organima, Srba i drugih nealbanaca sa KiM. Zašto bih ja na bilo kom međunarodnom forumu podržala takvu stranku ili stranku koji ima takvog predsednika? Zašto?
Pa, hajde da ste sačekali makar da se završi suđenje, da ne verujete u ono što govore naše institucije, na kraju krajeva što govori, pa i Nataša Kndić i ostali fondovi ovde, nego da verujete u taj međunarodni sud, pa da sačekate to, pa da ih primite i da glasate za njih u organizaciju libelarnih partija jugoistočne Evrope.
Šta je to liberalno? Šta ima Hašimova stranka da traži u liberalnoj organizaciji? Šta je liberalno? Što vadite ljudima organe i prodajete ih na crnom tržištu, to je valjda liberalno, pa ste vi zbog toga glasali za njih, verujem?
Tako da, kada pričamo o nacionalnim interesima, da mi se 10 godina, odnosno devet i po, jel su te promene bile sredinom 2012. godine, borimo za nacionalne interese i ja mislim da se borimo prilično dobro, ako hoćete u odnosu na KiM, to, recimo, što smo krenuli od toga da je bilo, da je većina država članica UN tada priznavala tu nezavisnost, a da sada većina ne priznaje tu nezavisnost. Mi se tako borimo za nacionalne interese. Ja razumem da bi se vi borili potpuno suprotno za te nacionalne interese.
Ali, sada da se vratim na još neke stvari ne koje nisam odgovorila. Zaista sam se iz petnih žila ovde i sa Sinišom i sa Jelenom trudila da razumem o kojim ciframa priča poštovani narodni poslanik, kada kaže, da smo 2008. godine, već imali BDP preko 50 milijardi, da je bio 52 milijarde, pa zašto mi kažemo da smo sad prvi put u istoriji prešli 50 milijardi dolara i da vam kažem, vrtela sam, vrtela, vrtela, zaista smo se uplašili ovde da vidimo šta smo mi to pobrkali.
Kako je to moguće da smo mi tada u stvari, već 2008. godine, prešli 50 milijardi? Sigurna sam da zna narodni poslanik o čemu priča kada vrtimo, vrtimo, vrtimo, a on priča o dolarima, ne priča o evrima.
Tako da smo mi u dolarima prešli 2008. godine, naš BDP 52 milijarde dolara, što je u evrima o kojima mi pričamo i za šta se na kraju krajeva vezuje naša nacionalna valuta, bio 35,7 milijardi evra i lepo je što je uzeo 2008. godinu, zato što je do 2012. godine, naš BDP padao, tako da je posle bio 32,3 milijarde evra.
Dakle, imamo kada nam trebaju dolari, ali poštovani narodni poslaniče, ja imam jedan savet za vas.
Ja mislim da bi vi od sada sve što ste radili u tih 12 godina, od 2000. do 2012. godine, trebali da izračunavate u jenima i prosečnu platu i minimalnu platu i BDP, vi to lepo u japanskim jenima i to će da zvuči, bombona, biće. To bi bilo u jenima, bi bilo da smo 2008. godine, naš BDP je bio 4.541 milijarda BDP Srbije. Tako da svaka vam čast, zaista ste vodili zemlju uspešno, isto uspešnu koliko sada predstavljate te uspehe, pa kako, što bi se reklo, kako smo se nadali dobro smo se udali za tih 12 godina.
Da vam kažem još neke stvari što se tiče inflacije, ma nije sramota, što je sramota, pa dala sam, pa čekajte, sada recite da nisam kolegijalna i da mi iz SNS nemamo tu političku kolegijalnost. Dala sam vam savet parekselans, u to vreme, vi ste za ovakav savet milione evra ste plaćali, pa nešto se vrati i u vaš džep, savetnicima, konsultantima.
Kako mi to da predstavimo lepo građanima Republike Srbije, oni kažu, kolika vam je prosečna plata, 300 evra, auf, pa predstavite u japanskim jenima, dobro će zvučati, šta vas briga i samo nastavite dalje, gurajte. Tako je bilo i u predizbornoj kampanji, šta da radimo sankcije – Rusija. Šta vam je politika? Politika nam je da uvedemo sankcije. Neće vam to doneti glasove. Recite u kampanji da nećemo uvesti, pa kada prođu izbori, vi onda recite istinu i tako je i bilo, tu su platili neke konsultantske usluge i tako slagali građane, dobili neki glas više, prešli cenzus od 3% i onda rekli, mi insistiramo da se sankcije uvedu što pre.
Što se inflacije tiče, samo ovako, da vam kažem, eksperti za inflaciju. Svake godine od 2010. godine do 2012. godine, inflacija je godišnje bila oko 10%.
Godine 2012. inflacija je bila 12,2% u Republici Srbiji. U Evropi je tada inflacija bila 2,2%, tako da je pre 10 godina u Srbiji, u odnosu na EU, inflacija bila šest puta veća.
Ove godine inflacija u Srbiji će biti oko 11% i u EU će biti oko 11%, tako da, kada pričate o inflaciji, zaista jeste eksperti o inflaciji, došli smo tada bili do toga da je šest puta veća inflacija nego u EU, na nezaposlenost od 26%, nezaposlenost mladih od 51% i sa prosečnim platama od 330 evra, ne znam koliko je bilo u jenima, ali to ćete izračunati za jednu sledeću debatu kada se vratimo u jedan četvrtak u Skupštinu. Hvala vam.

Dobro, zaista sam morala da se javim da vam kažem i da vam bude zaista u potpunosti jasno, ali kristalno jasno da se ponosim što je Miloš Vučević u ovoj Vladi, što je potpredsednik Vlade, što je moj stranački kolega, što je bio izvanredan gradonačelnik sa kojim sam najbliže radila, čini mi se, od svih gradonačelnika ili predsednika opština upravo zato što smo, čini mi se, u Novom Sadu i imali najviše i najambicioznije projekte. Mnogo sam od njega naučila i radujem se našem budućem radu.
Apsolutno nemam nikakvu sumnju da će nastaviti da jača i snaži Vojsku Republike Srbije, kao i da će nastaviti da jača i snaži našu odbrambenu namensku industriju i da će to raditi sa istom energijom, istom željom i istom ljubavlju kako je to radio i na primer Aleksandar Vučić kao ministar odbrane u svoje vreme, kada smo nekako i našu vojsku iščupali i podigli je na noge, jer je namenska industrija pre svega bila uništena, a vojska nepostojeća. Da se i dan-danas trudite da je uništite, to se vidi i po raznim izjavama i vas i vaših koalicionih partnera koji samo čekaju da nešto daju nekoj stranoj službi ili nekoj stranoj zemlji kako bi optužili „Krušik“ ili neku drugu našu fabriku u okviru namenske industrije, a da neki stranci dobijaju te poslove koje smo mi imali.
Miloš Vučević će se protiv toga boriti i verujem da će uspeti da se izbori protiv toga. Tako da ima svo moje poverenje.
Kada pričate o svim tim ljudima o kojima pričate, ja ih zaista ne znam, nisam se time bavila. Imam informaciju da ste vi sedeli i sa tim gospodinom i sa njegovim bratom, Nenadom Milutinovićem, da ste ih pozivali da se priključe protestima, tako da je molba da ne optužujete nas ili Miloša zbog toga što neko neće vama da se priključi i vama da da podršku, a vi ga molite za to. I nemojte te ljude koje molite za podršku posle da pljujete ovde ispred građanki i građana Republike Srbije, jer sutra treba ponovo, verovatno, da ih zamolite za neku podršku kada budete organizovali protest zato što na 25 stepeni celzijusovih nema grejanja. Mislim da je to nekorektno sa vaše strane.
Što se tiče dalje Miloša Vučevića, Miloš Vučević je u taj Novi Sad i našu Srbiju doveo prestižnu titulu omladinske prestonice Evrope, što niko pre njega nije uspeo. Doneo je takođe i titulu Evropske prestonice kulture i ne samo to - Novi Sad je proglašen za najbolju evropsku prestonicu kulture, dobio nagradu za to i samim tim dodatno pozicionirao Srbiju i pomogao Srbiji.
Zajedno i u timu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem, Miloš Vučević je doveo po prvi put nakon ne znam koliko decenija, on će bolje znati, četiri decenije, neke investitore u Novi Sad i ne investitore koji zapošljavaju jeftinu radnu snagu, motaju kablove ili šta već, ne, što samo po sebi nije nikakv problem, ali je doveo kompanije, kao što je nemački „Kontinental“ koji je u Novom Sadu otvorio istraživački i razvojni centar, „Nidek“ jedna od najsofisticiranijih investicija koje imamo. Pomogao meni da podignemo i dodatno ojačamo IT sektor u Novom Sadu i tamo imamo sada neki od najprestižnijih institucija u čitavoj Republici Srbiji, „Biosens institut“ kao evropski centar izvrsnosti u digitalnoj poljoprivredi.
Imate „Vega IT“ domaću kompaniju koja je kupila onaj razrušeni stari radnički univerzitet i sada ga sređuje. Imate jednu od najboljih kompanija u Evropi „Trilateral“ takođe u Novom Sadu, sa kojima smo radili rame uz rame da vidimo kako možemo da planski dokumente rešimo i već su ljudi krenuli tamo i njima zahvaljujem. Mi nismo imali tu mnogo veze, ali smo pomogli da efikasno dobiju sve dozvole, da krenu da rade, da grade istraživački i razvojni centar u Novom Sadu, za najsavremenije tehnologije. Zajedno smo izgradili Naučno-tehnološki park, na njegovu inicijativu deo tog parka, deset hiljada kvadrata je otišlo Fakultetu tehničkih nauka. Biće zbog toga, verovatno jedan od najuspešnijih Naučno-tehnoloških parkova i tako bih mogla da vam nabrajam još mnogo, mnogo stvari koje je Miloš Vučević uradio iz raznih oblasti, pa će tako uraditi i u odbrani i ja se radujem da nastavim da učim od Miloša Vučevića.
Sad da vam kažem još neke stvari oko kriminalnih grupa. Kada mi kažete – kriminalna grupa Zvonka Veselinovića i Milana Radojičića vi mi pokažite presude gde su oni kriminalna grupa ili nemojte dalje, makar vi, a rekao vam je to i zamolio vas je i predsednik Aleksandar Vučić kada je ovde bio nekoliko puta. Nemojte da kriminalizujete Srbe sa KiM. Nemojte da kriminalizujete Srbe sa Srpske liste. Neki drugi u vašoj bivšoj koaliciji sa kojima ste se posvađali veče nakon izbora su otišli u Vašington i pričali Amerikancima kako su Srbi sa Srpske liste pravi kriminalci i kako Kurti treba da se obračuna sa njima. I vi nastavljate tu retoriku ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Vi iz stranke koja je dozvolila da sve puteve, ono malo, doduše, što su građani rekonstruisali, gradi Čume ili „Inkop“ Dušana Petrovića…
Da li tako mislite da svi…
(Narodni poslanici dobacuju.)
Izvinite molim vas, „Interkop“, ali dobro, važno je da znate kako se zove firma Dušana Petrovića zato što je bila zlatna koka za vašu tadašnju stranku, a sve po grbači našeg naroda. Tako da samo napred, vi opet krećete od sebe.
To što ste vi radili sa Čumetom i to što ste vi imali vaša preduzeća pa su oni radili to malo što su radili, ali naplaćivali puta šest, to je tako bilo.
Ovde, samo vas molim, da imate obzira prema Srpskoj listi, položaju srpskog naroda na KiM i da im ne odmažete previše, ako već ne možete da im pomognete. Hvala.
(Borislav Novaković: Replika.)

Ovo je užasno teška tema o kojoj ne znam tačno ni kako da pričam, a da nekog ne povredim i da budem dovoljno oprezna da ovo politički ne zloupotrebim. Onda mi, iskreno da vam kažem, nije baš ni jasno zašto ste vi pokrenuli ovo u okviru rasprave o ekspozeu i programu nove Vlade.
Ono što je strašno, jedna od stvari od kada se bavim politikom iz 2016. godine bila je zloupotreba svih ubijenih žena u kampanji, u političkoj kampanji. Ako se sećate, vidite, to je ovo: „Sada nas je manje. Za 10 godina vlasti Aleksandra Vučića ubijeno je 298 žena, žrtve porodičnog nasilja“. Je l' se sećate, to je bilo u svim tajkunskim medijima? Direktno su u izbornoj kampanji optužili Aleksandra Vučića i sve nas za smrt svih ovih žena. Zamislite vi ne samo kakva je to politička zloupotreba, pa danas ponovo pričamo o tome, nego koliko je to brutalno abolisanje, abolicija onih ljudi koji su ubili te žene, jer šta su ih oni ubili zato što ih je Aleksandar Vučić iznervirao, je l'? Pa smo mi krivi što su ubijene? Aleksandar Vučić je kriv? I to tada niko, osim nas, nije osudio. Niko. Da kaže – ali čekajte, kakve veze ima?
Nažalost, žene su ubijane i u ovoj zemlji i u svim ostalim zemljama u partnerskim i porodičnom nasilju svake godine. Ja ću vam reći: 2009. godine – 26 žena, 2010. godine – isto 26 žena, 2011. godine – 29, 2012. godine – 32, 2013. godine – 46, 2014. godine – 27, 2015. godine – 36, pa 33, 26, 30, 28, 26 i ove godine do sada 20 žena je ubijeno. Ovo su podaci zvanični koje ja imam, tako da nije ni važno, i da je jedna i da je 35, strašno mi je.
Da li smo mi nešto pokušali da učinimo tim povodom? Pa, da, pooštrili smo kaznenu politiku i za to bili kritikovani i nisu svi ni glasali čak za to. Pooštrili kaznenu politiku, uveli kako se to zove, ono pravilo „trećeg udarca“, hitne mere, kao što su hitne mere udaljenja iz doma, itd.
Kada smo usvojili Tijanin zakon nema ko nas nije kritikovao iz opozicije i organizacije od civilnog društva zato što smo usvojili zakon da oni koji su silovali ili ubili dete imaju automatski doživotnu kaznu zatvora bez dopusta za uslovnu. Rekli su da se vraćamo u vreme divljaštva, da smo protiv standarda Saveta Evrope, da to nije u redu i svaki put kada nešto uradimo nešto tu nije u redu.
Još jednu stvar da vam kažem kao žena ženi i kao neko kome je ova čitava tema zaista strašna i jeste ogroman problem, a ne samo našeg društva. Još jednom ću reći, vi sedite u poslaničkom klubu sa čovekom koji je meni javno rekao –„ Draga fikus premijerko, želim ti da te jednom taj isti Mitrović zatvori u „Zadruzi“ u četiri zida, bez ključa, sa jednim obdarenim afroamerikancem tek puštenim iz zatvora i da taj šou narod gleda jedno par meseci, pa da vidim da li bi posle toga branila najgore ovozemaljski šljam“.
Vi sa takvim čovekom sedite u poslaničkoj klupi, vi sa takvim čovekom sedite u istom poslaničkom klubu, jel vi mislite da ovo nije poziv na nasilje nad ženama, poziv na najbrutalnije silovanje i nasilje na nacionalnom kanalu, na nacionalnoj frekvenciji, sa takvim čovekom vi sedite u poslaničkom klubu i pričate o ovoj temi.
Pa, zašto ne krenete od sebe? Zašto ne krenete od svog kluba? Zašto ne promenite klub? Zašto ne kažete – ja kao žena koja želi da se bori za ženska prava ne mogu da sedim u istom poslaničkom klubu sa čovekom koji je bilo koju ženu pozivao na silovanje javno bilo koje žene, bilo zbog čega, šta politički se ne slaže sa fikus premijerkom, pa zato treba da me siluju na nacionalnoj frekvenciji. Sedite sa tim čovekom u istoj poslaničkoj grupi. Pa, hajde da krenemo odatle. Hajde. Hvala.

Dakle, vi ne znate u kom vremenskom periodu se to desilo taj tvit. Jel? I, to je relevantno. Što jel prošlo dovoljno vremena da mu oprostimo što je pretio jednoj ženi silovanjem? Ne znate za Tviter onda ste vi jedini u Republici Srbiji koji ne zna za taj tvit, evo ja ću vam pokazati taj tvit.
Evo, ga tvit Željka Veselinovića vašeg kolege iz klupe, vašeg kolege iz vašeg pokreta stranke, šta god je.
Dakle, 20. septembra 2018. godine, jel mislite da je prošlo dovoljno vremena da sedite sa njim u istoj klupi? Jel? To je sad prošlo, nije ni važno. Neko je tukao svoju ženu, tukao svoju taštu, tukao svog tasta, tukao pretio pred decom, pa je prošlo vreme, pa nije ni važno, sad je u redu da se bavi politikom i da vodi stranku i da vodi pokret i da sedi i da bude narodni poslanik kako god.
Znači, mislite da je to u redu i to je ta relativizacija koja, pa šta da vam kažem nisam znala za tvit, a i kad je to bilo? Pa, i da je bilo pre 10 godina, kakve veze ima. Pa, ja ne bi sedela sa čovekom da je tako nešto napisao i da je napisao pre 20 godina.
Što se tiče Jutke, ma ja vidim…..
( Narodni poslanici dobacuju, ali se ne razumeju.)

Pa ja vidim da ste navikli na tu vladavinu prava, samo polako, bez nervoze, nervozni ste, zato što ne možete ni sami sebi da objasnite kako uopšte izdržavate da pored takvog čoveka sedite, koji je javno pozivao na silovanje bilo koga. E da vam, kažem, to je tako bila vladavina prava dok ste vi bili na vlasti…
(___________: Sa ubicama se družite.)
Družimo se sa ubicama….

Videli smo još jednu stvar, koliko im je važna tema nasilje nad ženama, da su je prebacili u dva laka koraka, na neku drugu temu i zaboravili ubijene žene i šta mi činimo povodom toga da smanjimo ta ubistva, ali, u redu, mi ćemo se boriti, vi nastavite sa tim kako ste počeli, najbolje o sebi sve govorite i najbolje o vama govori vaše društvo.
Što se tiče Jutke i ostalih, kojih je, da bilo na žalost i u našoj stranci, pošto se na kraju prebacio iz jedne u drugu u treću. Samo da vam kažem, znate šta, jedino ga naša stranka nije zaštitila, jedino ga članska karta naše stranke nije zaštitila, već kada je krenula optužba mi smo rekli, izvolite ljudi, sudite, presudite, u zatvor.

Hvala vam.
Minut, ali sadržajan. Sremska Mitrovica. Ne oseća se baš takvo blagostanje. To je zanimljivo, s obzirom da u Sremskoj Mitrovici u ovom trenutku nezaposlenost oko 4%. Dakle, čak je otprilike na evropskom nivou, a nešto i niže nego u velikom broju zemalja država članica EU, Sremska Mitrovica, gde smo otvorili i bazen, izgradili veliki broj novih vrtića, fudbalski stadion, obilaznicu, čvorište oko Sremske Mitrovice, sve to, a verujem da može jošmnogo bolje, ali nije to ona Sremska Mitrovica pre 10 godina. Daleko od toga.
Kada pričamo o Kragujevcu i kako su neki gradovi u Srbiji ili delovi Srbije zaboravljeni i zapušteni, da vam kažem da u tom Kragujevcu se sada proizvode šinska vozila za Minhen i ostale nemačke, ali bogami i švajcarske gradove, tramvaji najmoderniji, „Simensovi“ tramvaji, tako da je to ono što smo mi uradili u Kragujevcu.
Da li je „Fijat“ mogao ovako ili onako, drugačije ili ne, to najbolje vi dugujete objašnjenje građanima Republike Srbije kakav ste ugovor potpisivali sa „Fijatom“ i koliko smo subvencija dali i kako se to završilo. Mi smo uspeli, doduše, tu zaista opet Aleksandar Vučić, da izvučemo kestenje iz vatre i da dogovorimo sada sa novom kompanijom „Pežo“, „Fijat“, dakle „Stelantis“, da od 2024. godine počne da proizvodi električna vozila u fabrici, tako da smo i to rešili.
U međuvremenu smo u tom Kragujevcu doveli „Jangfeng“, „Vaker Neuson“… Da, da. „Simens“ je isto došao, pretpostavljam, 2002. godine, samo što su prvi tramvaj proizveli 20 godina ranije, kao što ste vi uzeli prvi kredit za Klinički centar, ali ga samo niste izgradili, ali za „Vaker Neuson“ ste možda pročitali negde u nekim novinama.
Palata pravde u Kragujevca, verujem, takođe, da je ranije izgrađena, nego niko to nije video, valjda. Državni Dejta centar, najmoderniji u Kragujevcu, je izgrađen. Završamo do kraja ove godine Centar izvrsnosti. Univerzitet u Kragujevcu smo pomogli, bogami, na Šangajskoj listi prešao je Univerzitet u Beogradu. Izgradili smo stanove za službe bezbednosti, doveli nove firme i sve to ostalo.
Uskoro krećemo sa Kliničkim centrom Kragujevac. Rekla sam vam da mi je žao zato što nekad zbog evropskih procedura to dosta kasni, ali svakako sam sigurna, što je rekao i Milenko, uskoro krećemo sa stadionom, da će i izgradnja Kliničkog centra krenuti ubrzo i da u to građani Kragujevca veruju.
Što se Niša tiče, da vidim samo gde mi je podatak za Niš, u Nišu smo jednu od stvari, a na koju sam najponosnija, što smo izgradili najmoderniji naučno-tehnološki park, što ćemo sada već u mandatu ove Vlade da ga proširujemo, da gradimo još jedan novi, ali zato što je dovedeno zaista mnogo investicija, šest fabrika: „Džonson elektrik“, „Kaster tekstil“, „Leoni“, „Imi“, „Cumtobel“, „Sinju“. Mi smo samo u šest godina u Nišu, između 2016. i 2022. godine, otvorili 13.043 nova radna mesta. U Nišu je pre 10 godina nezaposlenost bila 29,7%, 30% je bila nezaposlenost u Nišu. Na kraju prošle godine je bila 10,4% i svakako još mnogo moramo da radimo, ali u poslednje četiri godine, dakle samo četiri godine, plate u Nišu su porasle 54,3%.
Evo vam jedan zanimljiv grafikon kada pričamo samo o gradovima i lokalnim samoupravama. Pogledajte, ovo je Niš i ovo je 2012. na 2021. godinu, devet godina. U Nišu je 2012. godine prosečna plata bila 316 evra, 2021, kraj godine, 607 evra, povećanje za 92% prosečnih plata u Nišu za devet godina.
Ako pričamo o Kragujevcu, prosečna plata u Kragujevcu je bila 347 evra, prosečna plata 2021. godine 603 evra, što je povećanje od 73,7%. U Novom Sadu, povećanje u devet godina prosečnih plata od 83,6%, sa 420 evra prosečne plate na 771 evro.
Ali, ono što je zapanjujuće jeste Bor, istok Srbije. Prosečna plata u Boru za one koji su imali posao 2012. godine je bila 261 evro, na kraju 2021. godine prosečna plata u Boru 757 evra, što je povećanje prosečnih plata od 190% za devet godina. Tako da smo, da, stigli u svaki kraj Srbije.
Kada mi ovaj narodni poslanik priča o tome kako smo mi sve rasprodali i kako to nije prosrpska Vlada, teško da je nama ostalo da bilo šta rasprodamo, posebno što se tiče prirodnih bogatstava. U vaše vreme, recimo, rasprodati su svi izvori vode u Republici Srbiji, ni jedan nije ostao u srpskom vlasništvu.
Pogledajte ovu mapu. Vidite sve ove tačkice? Samo da vam objasnim kakva je to mapa. Zanimljivo je, jer je trebalo stići u sve krajeve Srbije. Ovo ovde, gospodo, izvolite i vi da pogledate, ipak je ovo vaših ruku delo i vaše pameti rezultat, ovo je mapa raskinutih privatizacionih ugovora od 2002. do 2013. godine. Ovo su sve bile privatizacije, raskinute privatizacije, zato što su bile pljačkaške, neuspele, gde su fabrike zakatančene. To je 682 privatizacije. Ovo, poštovana gospodo, ne ljutite se…
(Predsedavajući: Ako možete da ne vičete svi u glas.)
Ovo, gospodo draga, je mapa uništavanja srpske privrede između 2008. i 2013. godine. Da možete da se dohvatite ovog papira, ali vam ga ne dam, vi bi i od njega napravili aviončić. Hvala mnogo.

Moram zaista jako kratko.
Šta mene žulja u tom proglasu? Pa, znate šta me žulja? Žulja me što ga potpisuju ljudi koji su bili tu i 2001. godine i pustili 1870 terorista na slobodu uključujući još jednom vam kažem braću Mazreku koji su ubijali i silovali srpsku decu na KiM, ali i Aljbina Kurtija što ga potpisuju ljudi koji su bili tu i na vlasti 2004. godine kada se desio pogrom ni prostom nisu mrdnuli da pomognu srpskom narodu na KiM. Žulja me to što su ga potpisivali ljudi i busaju se u junačke grudi sada sa tim proglasom i koji su bili na vlasti 2008. godine uključujući vas lično koji su tada od sve hrabrosti izdali saopštenje za medije i organizovali moleban, miting u sred Beograda, umesto da krenu valjda na to Kosovo, pa da pokušaju da ga vrate, ti isti ljudi koji su između te dve 2008. godine i 2013. godine dopustili da većina članica Ujedinjenih nacija prizna nezavisnost Kosova, ni prstom nisu mrdnuli da se bore protiv toga. Žulja me to što su to isti ljudi koji su 2010. godine prebacili pitanje Kosova i Metohije iz UN na EU koju su takođe 2010. godine svojom beskrajnom pameću izdejstvovali ono mišljenje međunarodnog suda pravde, ti isti ljudi koji su potpisivali taj proglas koji su 2011. godine uveli formalno granicu između Srba i Srba i tu ljudi se danas potpisuju proglas o reintegraciji Kosova to je licemerje, to je strašno, to je skandal. Ja ne kažem ništa za Emira Kusturicu, on nije bio tada na vlasti. Vi koji ste bili na vlasti to je skandal i vi poštovani narodni poslaniče ste bili savetnik u toj Vladi.
Upravo savetnik ministra za KiM. Vi ste bili 2008. godine koordinator za pravna pitanja Vlade Republike Srbije i šta ste uradili? Izdali saopštenje za medije. Predsednik pobegao u Bukurešt.
Onda danas nama mašete proglasom za reintegraciju. Što ste dozvolili, što ste pustili? Mi smo ti koji su izdejstvovali da danas imamo više članica UN koje ne priznaju nego priznaju Kosovo. A vi potpisujete neki proglas. Sve ste vi uradili. A potpisujete proglas za reintgraciju, pa kakvo je to licemerje? Još pričate i sve to lepo zvuči i sve je to onako prijemčivo valjda za kvazi patriotizam i na to ćete da dobijete glasove i na to ste dobijali glasove, ali ljudi treba to da znaju. Vi ste bili tu i prve, i četvrte, i osme, i desete i jedanaeste godine i ništa niste učinil. Ništa niste učinili da Kosovo nekako sačuvamo kako-tako, a sada reintegracija.
Sa tim, molim vas, nemojte na evropski put i ne treba nam Evropa. Čekajte, izvinite, vi ste bili u toj Vladi koja je ispregovarala Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju. Vi ste bili u Vladi koja je bila na evropskom putu, 2008. godine je potpisan Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa EU. I šta sada? Godine 2008. EU i SSP i može Kosovo nezavisno, a odgovor naš na to je saopštenje za medije, a 2011. godine nemojte u EU i reintegracija Kosova. I kažete mi da ništa ne menjate u vašim stavovima i vašoj borbi, a eto to je dovoljno što sam vam rekla. Hvala vam i drugi put za reintegraciju, molim vas uradite nešto konkretno.
(Miloš Jovanović: Replika.)

Hvala vam.
Još jednom za završnu reč, poštovani narodni poslanici, poštovane građanke i građani Republike Srbije, postoje za mene dve ključne stvari oko ove Vlade, dve ključne reči. Prva je naravno ona o kojoj smo toliko pričali i prethodnih nekoliko dana i prethodnih nekoliko nedelja i prethodnih nekoliko meseci, a to je da Srbija posebno u ovako teškim izazovnim vremenima mora da ima samo i isključivo prosrpsku Vladu. Vladu, koja će svakoga dana u svakom trenutku raditi samo i isključivo na interesima Srbije i samo i isključivo u interesu svih građana Republike Srbije u kojoj neće biti disonantnih tonova, već će svaki od ministara raditi kao član tima koji će svakoga minuta dati sve od sebe, ne da preživimo ova teška vremena koja su pred nama, nego da nastavimo naš rast i razvoj.
Zato nam je to bilo toliko važno, ta reč „srpska Vlada“, „prosrpska Vlada“ svi zajedno na jednom važnom zadatku, u nacionalnom interesu, u interesu svih građana Republike Srbije.
Druga, izuzetno važna vest, to je da ovo mora biti Vlada kontinuiteta. Mi smo videli kontinuitet u svim Vladama od 2000. do 2012. godine, jasan kontinuitet i videli smo takođe jasan kontinuitet u svim Vladama 2012. godine, odnosno od 2013. godine do ove 2022. godine. Taj kontinuitet se vidi najbolje u ovom grafikonu. To je taj kontinuitet. Kontinuitet u opadanju broja zaposlenih u Republici Srbiji od 2000. godine do 2012. godine, jasan kontinuitet, onda posle teških mera fiskalne konsolidacije koje je sprovela Vlada Aleksandra Vučića 2014. godine kontinuitet u rastu broja radnih mesta u Republici Srbiji.
Zbog toga ovo mora biti Vlada kontinuiteta. Ovaj kontinuitet mora da se nastavi, on mora da ide dalje. Mi moramo da zadržimo kontinuitet takođe i u rastu plata i penzija. To je kontinuitet koji smo teškom mukom pokrenuli nakon mera fiskalne konsolidacije, na stabilnim osnovama, jakim osnovama jedne drugačije, jake Srbije, gde mi danas možemo da podvučemo crtu u poslednjih deset godina i da kažemo – ljudi, Srbija je pre deset godina bila zemlja u kojoj je prosečna nezaposlenost bila 25,9%. Srbija je danas zemlja u kojoj je nezaposlenost 8,9%. To je, ljudi, taj kontinuitet.
Srbija je zemlja u kojoj je prosečna plata pre deset godina bila 330 evra, u kojoj će prosečna plata deset godina kasnije na kraju ove 2022. godine biti nešto iznad 700 evra. Više smo nego duplirali prosečne plate u Republici Srbiji.
Takođe, ako pogledate koliki je bio naš BDP u evrima, ne u dolarima i ne u japanskim jenima, u evrima, da uporedimo koliki je bio naš BDP, a šta je to? Sve što smo mi stvorili, svi zajedno, a to da nešto stvorite mora da postoji neka Vlada koja vam napravi uslove da stvorite, Vlada koja napravi uslove da se izrazi, ispuni, pokaže potencijal svih naših građana koji onda stvaraju tu dodatnu vrednost.
Naš BDP je bio nešto ispod 33 milijarde evra pre deset godina i on će biti nešto iznad 60 milijardi evra na kraju ove godine. Tu smo duplirali za samo deset godina i to ne lakih i jednostavnih deset godina, nego deset godina kriza i fiskalne konsolidacije da se izvuče zemlja iz bankrota i migratorne krize dve godine koja i dalje nije prestala, pandemije korona virusa, sada svetskog sukoba u Ukrajini i sveta koji klizi u Treći svetski rat.
Mi smo duplirali sve što smo stvorili, sve što su naši ljudi stvorili, duplirali tu vrednost. To je kontinuitet, to moramo da nastavimo da radimo. Moramo da čuvamo Srbiju i to je takođe kontinuitet, Srbiju koja samostalno odlučuje o svojim pitanjima, nezavisnost u odlučivanju o svim pitanjima unutrašnje i spoljne politike, Srbiju koja se ne plaši da ima i da kaže i da brani svoje principijelne stavove u skladu sa interesima naših građana, ali takođe i u skladu sa međunarodnim pravom, Srbiju koja tako gradi svoja partnerstva, da, Srbiju koja je na evropskom putu, ali Srbiju koja gradi partnerstva i sa ostalim zemljama, sa svima onima koji mogu da učestvuju i učestvovali su prethodnih 10 godina u našem rasu i razvoju. To je ono što je važno i to je takođe kontinuitet.
Konačno, mi moramo da nađemo način i prostor, da ispunimo ono osnovno i glavno obećanje koje smo i u predizbornoj kampanji dali našim građanima, a to je da do kraja mandata ove Vlade, to je 2026. godina, prosečna plata u Republici Srbiji bude hiljadu evra, a da prosečna penzija bude 500 evra i mi od toga nećemo odustati i ovaj tim će se za to boriti svakoga trenutka svakoga dana.
Želim na kraju da se zahvalim svima onima koji su ovde prisutni u Narodnoj skupštini Republike Srbije, a koji su jasno rekli da neće dati podršku tom kontinuitetu i ovoj Vladi. Hvala vam. Hvala vam mnogo zato što bih ja bila zabrinuta kada bi nam vi dali podršku. Vlade vašeg kontinuiteta su bile ove vlade. Vi ste davali podršku u ovom kontinuitetu. Meni to dovoljno govori da sam kao bivša predsednica Vlade, mandatarka, i nadam se, buduća predsednica Vlade na dobrom putu sa svojim timom i u timu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem, zato što sam čula stvari ovde, kao na primer, u jednom od poslednjih izlaganja da nam je Vlada preglomazna, da nema dovoljno stolica, Vlada od 28 članova, a znate ko nam spočitava to - oni koji su imali Vladu od 36 članova, pa spočitavaju nama što imamo 28, čija poslednja Vlada imala 27 članova. Tada vam nije bilo potrebno dodatnih stolica, jel?
To je ta vrsta licemerja, vrsta licemerja nekih zelenih pokreta koji su pre dva minuta ušli u ovu skupštinsku salu sa cigaretom u rukama, ekološki pokreti koji su protiv malih hidroelektrana, ali su i protiv solarnih elektrana i protiv vetro-parkova, ali i protiv termoelektrana, pa onda odakle nam struja? Oni koji su protiv malih hidroelektrana, ali ih finansiraju austrijske nevladine organizacije, a u Austriji imate preko 4.100 malih hidroelektrana i dobre su za Austriju ali nisu dobre za Srbiju.
Onda imamo i te kvazi patriotske stranke koje kažu – reintegracija Kosova. Odlično, nego svi ste bili na vlasti i 2001. kada ste pustili teroriste i 2004. kada je bio pogrom i niko nije zaštitio naš narod i 2008. kada je proglašena nezavisnosti i kada ste izdali saopštenje za medije i 2010. i 2011. godine i 2012. godine i odjednom – reintegracija iz udobnosti opozicije, ali kada ste bili na vlasti onda ste pustili da ubijaju Srbe na KiM, pustili da spaljuju crkve i manastire, ali danas reintegracija.
Prilično velika neodgovornost, ali da li građani sve to vide? Da, ja se slažem u tome sa vama, građani sve ovo vide i ko koliko radi i ko se koliko trudi i ko šta radi i kakvi su rezultati. Građani sve vide. Zbog toga je bilo potrebno da Aleksandar Vučić koga zovete najvećim diktatorom da inicijativu da se spusti cenzus sa pet na 3% da bi vi ušli u Narodnu skupštinu Republike Srbije zato što građani sve vide, zato je spušten cenzus da bi imali ovde i predstavnike nekih drugih građana koji bi danas da se vrate na vlast da nastave sa onim kontinuitetom. Kada su Srbi na KiM da izdaju saopštenje za medije. Da, ne daj Bože, neko napadne Srbe na KiM a da njihov predsednik pobegne u susednu zemlju.
Kada pričamo o privredi, da uspeju u devet godina da zatvore sva ova preduzeća. Otprilike ovako, kada pričamo o razlikama i kontinuitetu, izgleda i mapa naših otvorenih preduzeća. U poslednjih 10 godina, poštovane građanke i građani Republike Srbije, mi smo uspeli da stvorimo 440 hiljada radnih mesta. Ovo je Vlada kontinuiteta da nastavimo onako kako je Srbija krenula da raste i da se razvija od 2013. godine.
Konačno, hvala vama koji ćete podržati ovu Vladu. Hvala vam beskrajno za svu podršku i za svu pomoć. Hvala vam za svu borbu zato što ovde razlike nema. Mi smo jedan tim, jedan tim koji svaki dan daje sve od sebe za našu zemlju i za sve naše građane i da nastavimo da Srbija pobeđuje i da nam živi Srbija i da se ponosimo Srbijom i da budemo za četiri godine neki Luksemburg po kvalitetu života građana Republike Srbije. Hvala vam mnogo i živela Srbija.

Hvala vam mnogo.
Poštovani narodni poslanici, poštovane građanke i građani Republike Srbije, danas ponovo imam ogromnu čast da predstavim Predlog programa Vlade Republike Srbije za naredni mandat i zamolim za podršku, kako bi Srbiju nastavili uspešno da vodimo i u godinama pred nama.
Kada sam predstavljala Program Vlade pre dve godine, u oktobru 2020. godine, u godini kada je Evropu i svet zadesila najveća pandemija jednog virusa, od pandemije španskog gripa 1918. godine, malo ko je mislio da će teška i izazovna vremena tek doći. Svi u svetu su očekivali da će nakon uspešne borbe protiv korona virusa doći vreme ekonomskog oporavka, napretka, stabilnosti i saradnje. Nažalost, desilo se sve suprotno tome.
Pandemija je ekonomski iscrpela i najjače zemlje na svetu, ali smo iz pandemije mogli da izvučemo važne pouke. Najvažnija je, čini mi se, bila ta da svet treba da se okrene multilateralizmu i saradnji, deljenju znanja i resursa, kako bi čovečanstvo u godinama i decenijama pred nama bilo bezbednije.
Sa izumom vakcina i još jednom pobedom ljudskog znanja, stručnosti i nauke nad bolešću, pandemija je stavljena pod kontrolu. Srbija je u prethodne dve godine pokazala, kao što smo i obećali tog oktobra 2020. godine, da ume da se nosi sa zdravstvenim izazovima pandemije. Kao apsolutni prioritet Vlade, ako se sećate, tada smo definisali brigu o zdravlju građana i borbu protiv Kovida-19. Od tada do danas izgradili smo i otvorili tri kompletno nove bolnice – u Beogradu, Kruševcu i Novom Sadu, sa ukupno 2.047 postelja i zahvaljujući ovome spasili smo bukvalno na hiljade života i omogućili građanima koji su bolovali od drugih bolesti da se tokom pandemije leče.
Prvi smo u kontinentalnoj Evropi, drugi u Evropi nakon Velike Britanije nabavili vakcine protiv Kovida-19 i započeli vakcinaciju decembra 2020. godine. Nabavili smo čak pet različitih vakcina: „Fajzer“, „Sputnjik“, „Sinofarm“, „Astra Zeneka“, „Moderna“ i zahvaljujući elektronskoj upravi napravili smo jedan od najefikasnijih sistema na svetu za iskazivanje interesovanja za vakcinisanje, izbor vakcine i zakazivanje termina, kako bi maksimalno olakšali našim građanima. Srbija je zahvaljujući tome bila glavna vest u svim svetskim medijima, u najpozitivnijem svetlu, i to u medijima kao što su SNN, BBC, „Rojters“ i drugi. Srbija je zemlja u koju su ljudi iz inostranstva pohrlili da se vakcinišu, zemlja koja je tada pritekla u pomoć drugim državama u regionu, ali i parterima iz Evropske unije, Afrike i Azije, kojima smo tokom prethodne dve godine donirali vakcine, testove, ali i hranu.
Paralelno smo nastavili, bez ikakve pauze usled pandemije, jačanje našeg zdravstvenog sistema kroz ulaganje u infrastrukturu, povećanje plata zdravstvenim radnicima i ubrzanu digitalizaciju zdravstva. Tokom prethodne dve godine završili smo renovirani Klinički centar Srbije, započeli smo radove na rekonstrukciji i izgradnji Kliničkog centra Vojvodine, koji ćemo završiti u mandatu ove Vlade.
Nastavili smo da radimo na pripremi tehničke dokumentacije i tendera za rekonstrukciju i izgradnju Kliničkog centra Kragujevac, što ostaje prioritet da što pre krenemo da ga gradimo. Završili smo novi objekat Instituta za kardiovaskularne bolesti „Dedinje 2“, započeli izgradnju nove Univerzitetske dečje klinike „Tiršova 2“ i nastavili rekonstrukciju i izgradnju ustanova primarne i sekundarne zdravstvene zaštite po čitavoj Srbiji, od Prokuplja do Kikinde.
Tokom pandemije smo tri puta povećali plate zdravstvenim radnicima, u aprilu 2020. godine 10%, u januaru 2021. godine dodatnih 5% i januaru ove godine dodatnih 8%. U decembru 2020. godine zdravstveni radnici su dobili jednokratnu finansijsku stimulaciju od 10.000 dinara, kao još jedan znak zahvalnosti za sve ono što su činili tokom pandemije i za svu borbu.
Obećali smo takođe tog oktobra 2020. godine da ćemo se bez obzira na sve izazove dalje boriti za bolji životni standard građana Republike Srbije. Kroz tri ekonomska paketa za podršku privredi i građanima, tokom pandemije investirali smo blizu devet milijardi evra kako bi sačuvali radna mesta, kako bi sačuvali produktivnost i konkurentnost kompanija u Srbiji, a pre svega mikro, malih i srednjih preduzeća. I u ovoj oblasti smo pokazali i snagu i otpornost. Prema podacima Svetske banke, Srbija je samo jedna od deset država na svetu koja je imala smanjenje nezaposlenosti u 2020. godini. Svi ostali na svetu su imali povećanje nezaposlenosti. Danas je nezaposlenost u Srbiji na istorijski najnižem nivou od 8,9%. Prosečne plate su preko 600 evra. Poslednji pokazatelj, to je avgust ove godine, prosečna plata u Republici Srbiji – 641 evro i očekujemo da budu preko 700 evra do kraja ove godine.
Kada je započela pandemija, penzionerima smo isplatili 500 evra jednokratne pomoći, svim punoletnim građanima, kao i mladima do 30 godina starosti 200 evra, našim ljudima na Kosovu i Metohiji smo isplatili po 100 evra za one koji imaju posao i po 200 evra za nezaposlene.
I pored toga što se ovaj novac vratio u našu ekonomiju kroz potrošnju i time smo generisali dodatan rast u teškim vremenima, takođe je ova mera imala pozitivan psihološki efekat, poslužila da naši ljudi veruju u svoju državu i ekonomiju i da znaju da ćemo uspeti da se izborimo sa pandemijom.
Nastavili smo takođe, uprkos izazovima sa privlačenjem investicija, i neverovatno, u 2021. godini, i dalje godina pandemije, zabeležili smo rekordni nivo stranih direktnih investicija u Republici Srbiji od 3,7 milijardi evra. Ove godine, prema trenutnim pokazateljima, očekujemo približno isti ili čak nešto viši nivo investicija. Samo od oktobra 2020. godine imali smo 66 otvaranja fabrika ili postavljanja kamena-temeljaca za nove fabrike. Ukupna vrednost samo tih investicija je 2,4 milijarde evra i obezbediće preko 26.000 novih radnih mesta u Srbiji. Među najznačajnijim investicijama tu su svakako „Tojo Tajers“, „Nidek“, „Kontinental“, CTF, „Brose“, NCR i druge. Posebno u prethodne dve godine bio je primetan rast investicija koje obezbeđuju veću dodatnu vrednost istraživačkih i razvojnih centara, sofisticiranih poslova i proizvodnje, što znači i kvalitetnije i sve bolje plaćene poslove u Republici Srbiji.
Sve ovo, kao i projekti izgradnje putne i železničke infrastrukture, omogućilo nam je da kumulativno u ove dve godine pandemije imamo jednu od najboljih stopa ekonomskog rasta u Evropi, odnosno da budemo drugi u Evropi, odmah nakon Irske. U dve krizne pandemijske godine naš BDP u 2020. godini pao je za samo 0,9%, dok je u 2021. godini rastao čak 7,5%.
Tokom mandata prethodne Vlade započeli smo izgradnju većeg broja auto-puteva i brzih saobraćajnica. U ovom trenutku danas u Srbiji imamo 12 projekata u implementaciji, u ukupnoj dužini od oko 500 kilometara. Uveliko se radi Ruma-Šabac-Loznica, završava se most preko Save na auto-putu Kuzmin-Sremska Rača. Započeli smo radove na Fruškogorskom koridoru, auto-putu Niš-Merdare, radove na izgradnji saobraćajnice Požarevac-Veliko Gradište-Golubac. Završili smo još jednu deonicu auto-puta Miloš Veliki od Preljine do Pakovraća, čime smo napravili obilaznicu oko Čačka i nastavili ka Požegi. Na obilaznici oko Beograda završena je deonica od Ostružnice do izlaza iz tunela Straževica.
Kao jedan od najvećih rezultata prethodne Vlade i svakako istorijskih iskoraka u našoj zemlji ostaće to da smo otvorili prvu brzu prugu u Srbiji i danas se vozom od Beograda do Novog Sada putuje za nešto više od pola sata brzinom od 200 kilometara na sat i odmah smo nastavili izgradnju brze pruge od Novog Sada do granice sa Mađarskom, koja treba da bude završena u mandatu ove buduće Vlade.
U prethodne dve godine bez obzira na sve izazove sa kojima smo se suočavali započeli smo i završili rekonstrukciju modernizaciju železničkih pravaca Subotica-Horgoš, započeli Niš-Brestovac i uskoro započinjemo Niš-Dimitrovgrad.
U mandatu ove Vlade krećemo i sa radovima na izgradnji brze pruge od Beograda do Niša čija je priprema u toku.
Zahvaljujući rastu koji smo zabeležili BDP Srbije prvi put u istoriji prešao je 50 milijardi evra, 53,3 milijarde evra u 2021. godini, da budemo precizni. Ove godine očekujemo da će ići i preko 60 milijardi evra. Mnogo je ovim rezultatima svakako doprineo naš sektor informacionih i komunikacionih tehnologija koji je postao neverovatno, ali istinito, generator čak polovine novih radnih mesta u 2021. godini. Danas je naš najjači neto izvozni sektor i jedna od najboljih referenci napredne Srbije.
Naš rad od 2016. godine i to što smo digitalizaciju definisali kao osnovni prioritet Vlade 2017. godine, dao je neverovatne rezultate.
Prošle godine zabeležili smo rekordan broj startap kompanija, investicija i ekvizicija u naš startap ekosistem.
Izvoz našeg IKT sektora, dakle naših ideja, naše pameti, našeg rešenja, naše kreativnosti, prošle godine je dostigao blizu dve milijarde evra, ove godine očekujemo da će izvoz preći 2,6 milijardi evra. Prema proceni Eurostata rast broja zaposlenih u IKT sektoru u Srbiji od 2016. godine je 51,2% što je jedna od najvećih stopa rasta u Evropi.
U oblasti vladavine prava u prethodne dve godine smo napravili najveće iskorake u proteklih 20 godina. Na transparentan i inkluzivan način uz učešće stručnih organizacija, organizacija civilnog društva, predstavnika pravnih fakulteta i struke i stalne konsultacije sa Venecijanskom komisijom, pripremili smo ustavne amandmane u oblasti pravosuđa, a u januaru ove godine sproveli referendum na kome su građani potvrdili da žele da se Ustav Republike Srbije promeni na način koji će depolitizovati pravosuđe i obezbediti nezavisno sudstvo i samostalno tužilaštvo i ovo će ostati jedna od najvažnijih tekovina prethodne Vlade, rezultata SNS i naše koalicije.
Ovo će sprečiti, i to mi je izuzetno važno da kažem svim građanima koji nas danas slušaju, ovo će sprečiti da se u Srbiji ikada više ponovi sramna tzv. reforma pravosuđa iz 2009. godine kada je bukvalno preko noći 837 sudija ostalo bez posla i ako im je Ustav garantovao stalnost funkcije. Ovakva reforma pravosuđa građane Srbije koštala je 44 miliona evra, odnosno preko 44 miliona evra samo kroz naknadu štete, a od nje se pravosuđe u Srbiji nije u potpunosti oporavilo ni nakon 10 godina.
Depolitizacija sudstva će obezbediti da su u Srbiji svi pred sudovima jednaki i da nema zaštićenih i omogućiće uz niz drugih mera koje sprovodimo efikasnije sudstvo i olakšaće građanima da ostvare svoja prava pred sudovima brže i lakše.
I, pored izmene Ustava, koje su u zdravstvo i borbu za bolji životni standard građana obeležile mandat prethodne Vlade, urađeno je još mnogo stvari u oblasti vladavine prava, kao što je implementacija preporuka Saveta Evrope za borbu protiv korupcije, implementacija preporuka odira, otvaranje nove palate pravde u Kragujevcu, usvajanje čitavog niza strategija važnih za unapređenje tzv. osnovnih prava građana Srbije i još mnogo posla je pred nama kada je reč o reformama u oblasti pravosuđa i svakako u jačanju slobode medija, unapređenju medijske scene i usvajanju medijskih zakona, što će biti prioriteti budućoj Vladi, zbog čega ovo imamo kao posebno ministarstvo.
Obećali smo takođe, ako se sećate, bezkompromisnu i bespoštednu borbu protiv mafije. U velikoj akciji MUP-a, BIA, u koordinisanoj akciji sa Tužilaštvom za organizovani kriminal 4. februara 2021. godine uhapšeni su Veljko Belivuk, njegov najbliži saradnik Marko Miljković i još 14 članova njegove kriminalne grupe.
Organizovana kriminalna grupa Belivuk-Miljković procesuirana je pred Tužilaštvom za organizovani kriminal u Beogradu zbog izvršenih krivičnih dela udruživanje radi vršenja krivičnog dela, teško ubistvo, otmica, nedozvoljeno proizvodnja i promet opojnih droga, nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija i silovanje i ovo je takođe jedan od najvažnijih rezultata Vlade u prethodnom mandatu.
I, mnogo drugih stvari smo pokrenuli i uradili u prethodne dve godine i u oblasti zaštite životne sredine, kroz čišćenje divljih deponija, izgradnju kanalizacionih mreža i postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, u pošumljavanje, odsumporavanje na našim termoelektranama, u pitanjima populacione politike, jer smo usvojili set mera koje je obezbedio nikada veća davanja za novorođenu decu i finansijsku podršku majkama i porodicama sa decom u oblasti kulture, gde smo predstavili idejno rešenje nove koncertne dvorane u Beogradu, završili kompletnu rekonstrukciju, odnosno uspostavili plan i program za kompletnu rekonstrukciju i uređenje arheološkog nalazišta Belo brdo u Vinči, izdvojili sredstva za ogromna ulaganja u našu televizijsku i filmsku produkciju, uvođenje programa nacionalna prestonica kulture da bi decentralizovali kulturu, dali podršku Novom Sadu koji je postao najuspešnija evropska prestonica kulture itd.
U oblasti inovacija gde smo izdvojili nikada veća sredstva za Fond za nauku i Fond za inovacije. U oblasti poljoprivrede gde nikada nismo imali veći budžet za subvencije poljoprivrednim proizvođačima, ulaganju u sisteme za navodnjavanje, automatsku protivgradnu zaštitu, podršku organskoj poljoprivredi itd.
Takođe, vojnog osnaživanja zemlje, brige o selu, i ravnomernog regionalnog razvoja u oblasti sporta i u svim ostalim oblastima. Rad u svim tim oblastima mora da se nastavi kako bi Srbija nastavila da jača, pobeđuje i da bi kvalitet života u Srbiji nastavio da se poboljšava.
Svakako će međutim, naredna Vlada imati izazove mnogo veće, mnogo zahtevnije, nego bilo šta što smo mogli da zamislimo pre dve godine. Kao što sam naglasila na početku, svako na svetu je mislio da nakon pandemije dolaze bolji dani, dani stabilnosti, mira i prosperiteta. Umesto toga desilo se nešto što je bilo teško zamislivo nakon Drugog svetskog rata, rat na evropskom kontinentu.
Od 24. februara ove godine sve u svetu, a posebno na evropskom tlu se promenilo. Gotovo jedina spoljno-politička tema je Ukrajina i odnos prema Ruskoj federaciji, a dve isključive ekonomske teme postale su energetika i inflacija i svet polako, nažalost od tog 24. februara klizi u Treći svetski rat, sa sve češćim i sve ozbiljnijim zveckanjem nuklearnim naoružanjem i sve manjim šansama za mir koji bi se sklopio u kratkom roku.
U političkom smislu deluje mi da su emocije nadvladale razum i da će najveća jagma u budućnosti biti jagma za energentima i hranom i u takvom svetu Srbija treba da se pozicionira, da zadrži svoju stabilnost, nastavi svoj rast i razvoj i to je, najjednostavnije rečeno, osnovni zadatak buduće Vlade.
Koliko će to biti teško i koliko ćemo naporno svi zajedno morati da radimo u timu sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i uz razumevanje i podršku vas, poštovani narodni poslanici u Narodnoj skupštini Republike Srbije, a na korist svih naših građana i celog našeg naroda, možda najbolje govore i reči jednog od najprominentnijih evropskih lidera, predsednika Francuske Manuela Makrona, koji je krajem avgusta ove godine rekao da trenutak u kojem živimo izgleda kao da je sazdan od niza kriza od kojih je svaka ozbiljnija od prethodne i upozorio da dolazi kraj obilja i bezbrižnosti. Nikoga zato neće čuditi što će nam apsolutni prioritet u mandatu ove Vlade biti energetika, odnosno, kako je to jednom prilikom naglasio i predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić, nova energetska politika Republike Srbije.
Na isti način na koji smo se fokusirali na zdravstvo u mandatu prethodne Vlade, tako ćemo sada morati da se bavimo energetikom. Moraćemo u ovo da unesemo svo svoje znanje i energiju, da budemo hrabri, da pokušavamo nove stvari, da menjamo ustaljen način razmišljanja, usvajamo inovacije, da se oslonimo na sopstvene kapacitete i pokažemo da i sada u ovoj oblasti možemo da ponovimo ono što smo radili u zdravstvu u prethodne dve godine.
U energetici, nakon decenija stagnacija, već smo krenuli da menjamo stvari, tako da sledeće godine možemo da računamo na nove energetske kapacitete. Završavamo izgradnju bloka B3 termoelektrane „Kostolac B“, što znači dodatnih 350 megavata za naš energetski sektor.
Završavamo i izgradnju gasne interkonekcije do Bugarske koji će nam obezbediti alternativnu rutu za dotok gasa i spojiti nas sa terminalima za tečni prirodni gas u Grčkoj.
Nastavljamo sa izgradnjom HE „Buk Bijela“ u Bosni i Hercegovini, zajedno sa elektroprivredom Republike Srpske, što će za naš elektroenergetski sistem značiti dodatnih 115 megavata.
Moraćemo da krenemo u izgradnju reverzibilnih hidroelektrana „Bistrica“ i „Đerdap 3“, kako bismo obezbedili balansiranje za nekoliko hiljada megavata iz obnovljivih izvora energije u budućnosti.
Moraćemo takođe, da radimo na izgradnji naftovoda kako bismo diversifikovali i ovaj izvor i rute snabdevanja.
Za veću energetsku održivost, sigurnost i nezavisnost Republike Srbije mi ne smemo da se oslanjamo na samo jedan izvor ili jednog partnera, posebno kada te strane pokažu da su nepouzdane, nesigurne i da koriste pitanja energetike i energetsku infrastrukturu za politički obračun i nametanje političke agende. S tim u vezi, Republika Srbija će u najkraćem roku krenuti u izgradnju naftovoda ka Mađarskoj i ovo će biti jedan od prioritetnih projekata buduće Vlade.
I, sve u svemu, u novu energetsku politiku Srbije planiramo u narednim godinama ulaganje od čak 12 milijardi evra i to u okviru našeg razvojnog plana „Srbija 2025“.
Nova energetska politika Srbije svakako podrazumeva i nastavak zelene tranzicije u ulaganje u zelenu agendu i zaštitu životne sredine. Uz veće kapacitete zelene energije moramo da nastavimo da ulažemo u postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, sanitarne deponije, smanjenje i ponovo korišćenje otpada.
Mi uvek treba da imamo u vidu da će klimatske promene biti sve drastičnije, da će njihove posledice biti sve veće i da se mi za to moramo pripremiti, a da je ovo posebno osetljivo pitanje za našu poljoprivredu.
Pred nama je, takođe, i pitanje kako da u ovako teškim okolnostima nastavimo kapitalne investicije, putnu i železničku infrastrukturu, uvećamo investicije u energetsku infrastrukturu, zadržimo kontinuirani rast plata i penzija i da sve to uradimo na fiskalno odgovoran način, da nam javni dug ne prelazi 60% našeg BDP-a i da polako postepeno smanjujemo naš deficit koji se akumulirao tokom pandemije.
Jedini odgovor na to je da dodatnim povećanjem naše konkurentnosti i produktivnosti naše privrede možemo da stvorimo taj prostor za dodatni rast. Taj rast, pre svega, treba da bude rezultat dodatnog unapređenja našeg obrazovnog sistema, većeg ulaganja u nauku i inovacije i upotrebe savremenih tehnologija, kao što je veštačka inteligencija i zato nam je toliko važna implementacija jednog od najambicioznijih projekata u mandatu buduće Vlade, a to je BIO4 kampus.
Sa digitalizacijom smo uradili mnogo, ali mi danas moramo da idemo dalje, a to dalje znači biotehnologije. U mandatu ove Vlade moramo dodatno da ojačamo dualno obrazovanje. Učenici koji se školuju po dualnom modelu obrazovanju se u većem procentu zapošljavaju sa višim početnim platama i kraće čekaju na zaposlenje nego učenici po klasičnom modelu. Takođe, i možda još važnije, dugoročno je to što je znatno više preduzetnika među svršenim učenicima po dualnom modelu obrazovanja.
Danas kada pogledamo generaciju učenika koji su srednje stručno obrazovanje završili 2020. godine, među učenicima koji su školu pohađali po dualno modelu čak 69% je već zaposleno. Oni koji su školu završavali po klasičnom modelu, kod njih je stopa zaposlenosti 42%. Prosečna plata srednjoškolaca po dualnom modelu je 80.441 dinar, a po klasičnom modelu 65.361 dinar.
Moramo da povećamo i obuhvat dualnog modela obrazovanja na fakultetima i animiramo više kompanija da se uključe u dualni model obrazovanja na visokom školstvu. Moramo da nastavimo da budemo jedna od najnaprednijih zemalja na evropskom kontinentu po kvalitetu inovacijama u našem nastavnom programu. To je ono što smo postigli te 2017. godine, kada smo uveli programiranje kao obavezan predmet u osnovnim školama. Već 2018. godine dramatično povećali broj IT odeljenja u srednjim školama. Onda uveli digitalni svet od prvog razreda osnovne škole, a od 2021. godine i osnove razumevanja veštačke inteligencije i u osnovne i u srednje škole i danas smo jedna od samo 11 zemalja na svetu koja je ovo uspela da uradi. Osnovali smo prošle godine Institut za razvoj veštačke inteligencije i uveli multidisciplinarne magistarske studije koje našim studentima omogućavaju da steknu mnogo bolje znanje i veštine u inovativnoj privredi.
Nastavljamo da ulažemo u kvalitet povezivanja škola na internet i opremanje kompjuterima, a početni ciklus povezivanja svih naših škola i opremanja, započeto 2017. godine, završavamo upravo ove školske godine.
Moramo još mnogo više da uložimo u nauku, jer ulaganje u nauku znači inovacije i bolju konkurentnost. Godine 2019. smo osnovali Fond za nauku, počeli da zapošljavamo mlade naučnike i doktorante i danas vidimo rezultate toga, ali očigledno moramo da nađemo način da stimulišemo privredu da uradi više u tom smislu, da se menja, da ulaže u nauku, istraživanje i razvoj kako bi poboljšala, povećala svoju konkurentnost i produktivnost.
Imajući u vidu da je danas stopa nezaposlenosti u Srbiji, kao što sam rekla, 8,9%, jedan od dva načina da se generiše dodatni rast je ili zapošljavanje stranaca ili rast produktivnosti, korišćenjem inovacija i tehnologije i upravo za ovo je nauka i veza između nauke i privrede ključna. Zato će uloga nauke i inovacije tehnološkog razvoja za našu zemlju, naše građane i našu privredu u mandatu ove Vladi značiti više nego ikada pre.
Tokom sledeće godine završićemo izgradnju Biosens instituta, završićemo Centar izvrsnosti u Kragujevcu, započeti realizaciju treće faze državnog DATA centra u Kragujevcu. Počećemo da gradimo industrijsko-tehnološki park u Kruševcu, dodatnu zgradu Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu i da proširujemo postojeće naučno-tehnološke parkove u Beogradu, u Čačku i u Nišu. Počinjemo rekonstrukciju i izgradnju objekta ložionice u Beogradu u sklopu projekta uspostavljanja kreativnog multifunkcionalnog centra.
Kada smo otvorili prošle godine Centar za sekvenciranje genoma na Institutu za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo i završili idejni projekat za BIO 4 kampus, napravili smo prve konkretne korake ka osnivanju i izgradnji ovog važnog kampusa. Ovo ostaje jedan od naših najvažnijih zadataka za dalji rast i razvoj.
Ovo će nam, takođe, dodatno pomoći da unapredimo naše zdravstvo u mandatu nove Vlade. Uz infrastrukturu u zdravstvu, povećanje plata medicinskim radnicima, nastavićemo sa kompletnom digitalizacijom zdravstva, kako bi naš zdravstveni sistem napravili efikasnijim, više fokusiranim na korisnike, a medicinske radnike oslobodili nepotrebne administracije.
Vlada mora da nastavi da radi na implementaciji programa Srbija 2025. Naš plan je da u narednih godinu dana završimo pet autoputeva i brzih saobraćajnica, uključujući deonicu Moravskog koridora do Kruševca, Surčin–Novi Beograd, na autoputu Miloš Veliki, obilaznicu oko Beograda do Bubanj potoka, brzu saobraćajnicu Valjevo-Lajkovac i autoput od Rume do Šapca.
Sve navedeno je način da dođemo do zacrtanog cilja da do 2026. godine prosečna plata u Srbiji bude 1.000 evra, a prosečna penzija 500 evra. Da bismo ovo ostvarili, preduslov je da učinimo sve da sačuvamo mir i stabilnost na ovim prostorima.
Zato ćemo, bez obzira na sve probleme i mnoga neslaganja oko značajnih pitanja, nastaviti da radimo na evropskim integracijama Srbije. Srbija će nastaviti svoj evropski put, jer Srbija pripada porodici evropskih naroda i zemalja.
Preko 65% stranih investicija u Srbiji su investicije iz zemalja članica EU. Preko 70% našeg izvoza se plasira u EU. Uz podršku EU gradimo mnoge infrastrukturne programe i realizujemo javna ulaganja u škole, bolnice, gerontološke centre i slično.
Čitav naš region može biti dugoročno stabilan, bolje povezan i prosperitetan samo kao deo šire evropske porodice. I EU se može, svakako, mnogo toga zameriti, ali ona jeste najuspešniji mirovni projekat čitavog čovečanstva i strateški naša krajnja destinacija jeste u Uniji.
Mi smo tokom mandata prethodne Vlade prihvatili novu metodologiju za pregovore sa EU. Evropska unija je potvrdila da je Srbija otvorila Klaster 1 – Osnove, a prošle godine smo otvorili još jedan Klaster 4 – Zelena agenda i održivo povezivanje. Srbija je sada spremna i za otvaranje Klastera 3 – Konkurentnost i inkluzivni rast. U svoja dva poslednja izveštaja o napretku, Evropska komisija je zemljama članicama EU preporučila da sa Srbiju otvore i ovaj klaster.
Koliko će uspešni biti naši pregovori sa EU u narednom periodu zavisi od čitavog niza faktora. Ali, moram da budem sasvim iskrena. Nažalost, čini mi se da najmanje zavisi od brzine i kvaliteta naših reformi.
Dugo smo, poštovani narodni poslanici, slušali o tome da je za naše integracije najvažnije da ostvarimo značajan napredak u oblasti vladavine prava, a danas potpuno jasno razumemo poruke iz EU da dalji napredak zavisi od dva pitanja. Pod jedan – da li ćemo se već sada usaglasiti sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU, odnosno da li ćemo uvesti sankcije Rusiji? I pod dva – koliko brzo i na koji način je moguće doći do finalnog sporazuma o normalizaciji sa Prištinom? Što je, ako to mogu da kažem tako, samo po sebi cinično, jer Priština ni danas, skoro deset godina nakon potpisivanja Briselskog sporazuma, čiju implementaciju garantuje EU, nije implementirala samu srž tog sporazuma, zajednicu srpskih opština.
U svakom slučaju, u interesu naše zemlje i našeg naroda je da mi sa reformama na evropskom putu nastavimo. Pre svega, zato što su te reforme dobre za nas, za naše građane, naš narod, zato što snaže našu ekonomiju i privredu i zato što našu javnu upravu čine efikasnijom i transparentnijom. Takođe, zato što je vladavina prava i jake institucije nešto čemu mi težimo.
Srbija će nastaviti i da ulaže u svoja prijateljstva i partnerstva sa ostalim državama. Zato nam je bilo toliko važno što smo u mandatu prethodne Vlade u oktobru prošle godine organizovali komemorativni sastanak povodom šezdesetogodišnjice prve Konferencije Pokreta nesvrstanih zemalja, na kojem je učestvovalo 120 delegacija.
Međunarodni ugled Srbije najbolje se ogleda u broju poseta stranih zvaničnika našoj zemlji tokom prethodne dve godine, broju razgovora koje je imao predsednik Aleksandar Vučić, broju bilateralnih susreta i učešću na multilateralnim forumima u svetu.
Među najznačajnije bilateralne posete Srbiji od oktobra 2020. godine spadaju oproštajna poseta kancelarke Angele Merkel, poseta kancelara Olafa Šolca, odlična poseta predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen. Zadržali smo intenzivnu dinamiku kontakata sa Francuskom. Predsednik Vučić se u prethodne dve godine redovno sastajao sa predsednikom Makronom. Ja sam imala prilike da se sastanem sa predsednikom Vlade Francuske tokom posete Parizu u februaru ove godine.
Od ogromne važnosti nam je bila poseta predsednika Arapske Republike Egipat Abdela Fataha el Sisija, kao važan signal za dalje jačanje i saradnju između Srbije i Egipta. Ostaće upamćeno da je poseta premijera Španije Pedra Sančeza u julu ove godine bila prva u istoriji poseta predsednika Vlade Kraljevine Španije Republici Srbiji.
Imali smo čast da ugostimo i predsednika Turske, a predsednik Vučić u prethodne dve godine imao je tri sastanka sa predsednikom Ruske Federacije Vladimirom Putinom.
Izuzetno značajno za dalji razvoj našeg čeličnog prijateljstva sa Narodnom Republikom Kinom bila je poseta njihovog ministra spoljnih poslova Van Gija, kao i učešće predsednika Vučića na svečanom otvaranju Zimskih olimpijskih igara u Pekingu i susret sa predsednikom Narodne Republike Kine Si Đipingom.
Nastavili smo da gradimo najbolje moguće odnose sa partnerima iz SAD, čiju otvorenu podršku inicijativi Otvoreni Balkan izuzetno cenimo i sa kojima gradimo sve uspešniju privrednu saradnju. Sa prijateljima iz UAE smo potpisali ugovor o saradnji dve vlade, a bilo nam je, takođe, izuzetno značajna poseta predsednika UAE Šeika Muhameda bin Zajeda u oktobru ove godine kao veliki znak prijateljstva i podrške u teškim vremenima.
Nastavili smo da razvijamo odnose sa drugim partnerima, poput Japana, sa čijim premijerom Fumiom Kišidom sam imala prilike da se susretnem pre nešto manje od mesec dana.
Ugostili smo saveznog kancelara Austrija Kneza Alberta Drugog od Monaka, predsednika Slovenije, predsednika Slovenije, predsednicu Mađarske, predsednika Vlade Mađarske, održali Šestu zajedničku sednicu Vlade Mađarske i Srbije u septembru 2021. godine u Budimpešti.
Tu su i posete predsednika Vlade Crne Gore, Grčke, Češke, ministara spoljnih poslova Italije, Turske, Vatikana, odnosno Svete stolice, Danske, Kipra, Letonije i mnoge druge, i to tokom dve godine pandemije Korona virusa, kada su putovanja bila teška.
Vlada Republike Srbije ima obavezu da u stalnim konsultacijama i najbližoj mogućoj saradnji sa predsednikom Vučićem u ovim izazovnim vremenima čuva i brani našu nezavisnost i samostalnost, da vodi samostalnu politiku i stalno ima na umu naše nacionalne interese. Mi želimo da postanemo članica EU i na tome ćemo svakako raditi.
Istovremeno, mi tražimo da svi pokažu poštovanje prema našem teritorijalnom integritetu, kao međunarodne priznate države, na isti način kako se danas potpuno ispravno brani teritorijalni integritet drugih međunarodno priznatih država. Mi tražimo da se principi međunarodnog prava poštuju neselektivno, kao i Povelja UN i da se dosledno poštuje i primenjuju sve rezolucije Saveta bezbednosti UN. Ostajemo zemlja koja po ovim pitanjima ima principijelan i nepokolebljiv stav.
Po leđima Srbije je prvi put posle Drugog svetskog rata na evropskom kontinentu izvršena agresija na jednu suverenu državu, osnivača UN. Na samom kraju 20. veka, 1999. godine, bombardovana je bez odluke Saveta bezbednosti UN zemlja koja nije kročila na teritoriju druge države. Počinjena je tada brutalna agresija, agresija čista kao suza i ništa drugo do agresije kojom je uveden princip prava jačeg na uštrb međunarodnog prava. Zatim je, u prvoj deceniji ovoga veka, 2008. godine, jednostranim proglašenjem nezavisnosti od strane Prištine i priznanjem te nezavisnosti od strane nekih država brutalno prekršena Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti UN. Ove stvari su te koje su otvorile Pandorinu kutiju i stvorile presedane koji su doveli svet u stanje u kom on danas jeste.
Zato svi, svi koji danas Srbiji spočitavaju kako treba da se ponaša, šta da misli, u šta da veruje, treba prvo da se zapitaju - da li smo mi koji smo učestvovali u bombardovanju SFRJ 1999. godine imali pravo da napadnemo jednu međunarodno priznatu državu bez konsultacija i odluke Saveta bezbednosti UN? Takođe, da li smo mi u slučaju Srbije poštovali osnovni princip međunarodnog javnog prava, a to je nepovredivost teritorijalnog integriteta međunarodno priznatih država? I konačno, da li smo mi u slučaju Srbije poštovali relevantnu Rezoluciju Saveta bezbednosti UN ili smo je jednostavno ignorisali? U odgovorima na ova pitanja će se možda naći razumevanje za trenutnu poziciju Srbije koja samo traži da se principi međunarodnog prava ne tumače kako kome odgovara u zavisnosti od vremena, okolnosti i prilika, već apsolutno i neselektivno.
Svi ministri u Vladi Republike Srbije moraju to da poštuju i da na svakom koraku i u svakoj situaciji brane takav stav naše zemlje. Naše crvene linije su sasvim jasne. Nama su svetinja interes Republike Srbije, puna samostalnost Srbije u odlučivanju o svim pitanjima unutrašnje i spoljne politike u skladu sa sopstvenim nacionalnim interesima, ali takođe i u skladu sa principima međunarodnog prava - neselektivno i apsolutno, i očuvanje vitalnih interesa i bezbednost našeg naroda na Kosovu i Metohiji. To su naše crvene linije i to je naša svetinja.
Uložićemo maksimalne napore da sačuvamo mir. Daćemo sve od sebe da nastavimo da gradimo bolje povezan, ekonomski otvoren, stabilan i prosperitetan region. Nastavićemo da radimo na inicijativi Otvoreni Balkan i nadamo se da će nam se uskoro pridružiti i Crna Gora i Bosna i Hercegovina.
Još jednom ponavljam da je ova inicijativa otvorena i za Prištinu, jer će obezbediti dijalog o najvažnijim temama za kvalitet svih ljudi na ovim prostorima, a samim tim i za bezbednost Srba na Kosovu i Metohiji.
Mi ostajemo posvećeni dijalogu sa Prištinom, ali pre bilo kakvih dogovora o daljim sporazumima o normalizaciji, potpuno prirodno i logično, prvi sporazum o normalizaciji - Briselski sporazum mora biti u potpunosti implementiran. Mi zato s punim pravom očekujemo od EU, kao potpisnice Briselskog sporazuma i Prištine da bez daljeg odlaganja, jer prošlo je skoro 10 godina, obezbede osnivanje ZSO sa svim ovlašćenjima iz Briselskog sporazuma.
Nastavićemo svim snagama, kao buduća Vlada Republike Srbije, ako dobijemo vaše poverenje, da podržavamo naš narod na Kosovu i Metohiji, da ulažemo u naš narod, nastavićemo da čuvamo jedinstvo srpskog naroda na Kosovu i Metohiji, da pružamo svu podršku Srpskoj pravoslavnoj crkvi, da ulažemo u rekonstrukciju, obnavljanje i očuvanje našeg verskog i kulturnog nasleđa na Kosovu i Metohiji. Nastavićemo borbu za naš teritorijalni integritet. U poslednje dve godine još osam zemalja nam je uručilo zvanično notu o povlačenju priznanja jednostrano proglašene nezavisnosti od strane Prištine.
Vlada Republike Srbije će nastaviti da pomaže i podržava naš narod u zemljama regiona. Podrška će, pre svega, biti usmerena na očuvanje našeg jezika i pisma, jer od suštinskog značaja je ovo za očuvanje našeg nacionalnog identiteta, ali i na podizanje životnog standarda našeg naroda. Negovaćemo specijalne i posebne veze sa Republikom Srpskom, poštujući Dejtonski sporazum, čiji smo garant, i insistirajući na sve boljim odnosima sa Bosnom i Hercegovinom, što pokazujemo izgradnjom autoputa između Beograda i Sarajeva.
Još više ćemo raditi na jačanju naših ljudi iz inostranstva. Tokom mandata prethodne Vlade pomogli smo osnivanje organizacije „Tačka povratka“ koja je svakodnevno u kontaktu sa stotinama naših ljudi iz dijaspore koji razmišljaju o povratku, započinjanju biznisa ili ulaganju u svoju zemlju. Mnogi od njih su se prethodnih godina već vratili u Srbiji, pa smo tako na kraju 2021. godine zabeležili povratak od 29.000 naših ljudi u zemlju u odnosu na 2020. godinu.
Sve su ovo stvari koje su važne za naš dalji napredak. U ovako teškim vremenima ne postoji stvar koja nije važna ili je manje bitna i ne postoji dan koji imamo pravo da izgubimo uzalud. Zbog toga očekujem od ministara da daju sve od sebe, da se u potpunosti posvete svom poslu koji treba da shvate kao najveću dužnost prema svojoj zemlji i svom narodu. Očekujem od ministara da pokažu u svakom trenutku i svakoga dana dužno poštovanje prema svim građanima Republike Srbije u čijem interesu, za čiji interes isključivo treba da radimo.
Poštovani narodni poslanici tim koji sve ovo treba da iznese je: prvi potpredsednik Vlade zadužen za spoljnu politiku i bezbednost, ministar spoljnih poslova – Ivica Dačić; potpredsednik Vlade, odnosno kandidat za potpredsednika Vlade, ministra finansija – Siniša Mali; kandidat za potpredsednika Vlade, ministra odbrane – Miloš Vučević; kandidat za potpredsednika Vlade, ministra kulture – Maja Gojković; kandidat za ministra unutrašnje i spoljne trgovine – Tomislav Momirović; kandidat za ministra privrede – Rade Basta; kandidat za ministra poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede – Jelena Tanasković; kandidat za ministra za životnu sredinu, odnosno zaštitu životne sredine – Irena Vujović; kandidat za ministra građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture – Goran Vesić; kandidat za ministra rudarstva i energetike – Dubravka Đedović; kandidat za ministra pravde – Maja Popović; kandidat za ministra za državnu upravu i lokalnu samoupravu – Aleksandar Martinović; kandidat za ministra za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog – Tomislav Žigmanov; kandidat za ministra unutrašnjih poslova – Bratislav Gašić; kandidat za ministra za evropske integracije – Tanja Miščević; kandidat za ministra prosvete – Branko Ružić; kandidat za ministra za nauku i inovacije i tehnološki razvoj – Jelena Begović; kandidat za ministra zdravlja – Danica Grujičić; kandidat za ministra za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja – Nikola Selaković; kandidat za ministra za brigu o porodici i demografiji – Darija Kisić; kandidat za ministra za turizam i omladinu – Husein Memić; kandidat za ministra sporta – Zoran Gajić; kandidat za ministra za brigu o selu – Milan Krkobabić; kandidat za ministra za telekomunikacije i informisanje – Mihajlo Jovanović; kandidat za ministra za javna ulaganja – Marko Blagojević; i ministri bez portfelja – Novica Tončev, Đorđe Milićević i Edin Đerlek.
Samo par reči o kandidatima za ministra.
Poštovani kandidati za ministre, uvek i svakom trenutku imajte na umu da nema, ne postoji veća čast od toga da služite svojoj zemlji i svojim građanima.
Konačno, želim da naglasim još jednu važnu stvar - ova 2022. godina je godina u kojoj podvlačimo crtu nakon 10 godina promena u Srbiji. Pre 10 godina Srbija je bila ekonomski uništena i poražena. Srbija je bila zgažena i na kolenima. Poljoprivreda je bila zapuštena. Industrija rasprodata u bescenje. Infrastrukturni razvoj nije postojao. Nezaposlenost je bila preko 25%, da budem precizna 25,9%. Nezaposlenost mladih preko 51%.
U to vreme naša zemlja se po svim kriterijumima nalazila na začelju zapadnog Balkana, javni dug je rastao, BDP je padao. Napredni sektori poput razvoja informacionih tehnologija skoro da nisu ni postojali. Čak, ako se setite i kada smo mi 2016. i 2017. godine rekli, ja sam držala taj ekspoze ovde 2017. godine, da je to upravo naša razvojna šansa oni koji su ranije vodili Srbiju su se na to smejali.
Građani Srbije su te 2012. godine tražili promene, tražili izlaz iz krize, tražili političku i ekonomsku stabilnost. Građani su tražili od svojih izabranih predstavnika principijelne stavove i nacionalno odgovornu politiku. Tražili su da se zaštite nacionalni interesi i stabilizuje ekonomija. Tražili su da se Srbija spasi od propadanja.
Srpska napredna stranka i koalicija okupljena oko naše stranke preuzela je u tako teškim okolnostima odgovornost za Srbiju. Svojim radom zajedno sa građanima u prethodnih 10 godina doneli smo političku stabilnost. Od tada do danas predsednik Republike Aleksandar Vučić, SNS i naša koalicija dobijaju od građana snažan demokratski legitimitet i podršku za sprovođenje politike mira, stabilnost, dijalog i napretka.
Posvećenošću, odlučnošću, verovanjem u Srbiju, verovanjem u naše ljude i vrednim radom Srbija je krenula napred. Od zemlje kraha na korak od bankrota došli smo do društva mogućnosti. Stabilizovali smo javne finansije, privukli investicije, otvorili radna mesta.
U poslednjih 10 godina izgradili smo i rekonstruisali 135 zdravstvenih ustanova. Klinički centar Niš, koji smo otvorili u decembru 2017. godine, prvi je ikada kompletno završen Klinički centar u istoriji Srbije. Izgradili smo 350 kilometara autoputeva - kompletan Koridor 10, autoput do Pakovraća, započeli izgradnju Moravskog koridora, rekonstruisali smo i izgradili 856 kilometara pruga, uključujući i prvu brzu prugu u Srbiji Beograd – Novi Sad. Otvorili smo četiri naučno-tehnološka parka u Beogradu, Novom Sadu, Čačku i Nišu. Pre ovoga Srbija nije imala nijedan jedini naučno-tehnološki park.
Osnovali smo tri nova naučna instituta, a znate kada su se pre toga osnivali naučni instituti? Poslednji naučni institut osnovan je u doba SFRJ, pa onda tek od 2014. godine nadalje.
Nakon 10 godina od zatvaranja ponovo smo otvorili Muzej savremene umetnosti, nakon 15 godina Narodni muzej. Uveli smo programiranje u škole, povezali škole na internet, osnovali Fond za nauku. Više od 100 puta, da budem precizna i tačna, 104 puta smo uvećali budžet za filmsku produkciju u Srbiji. Toliko samo o jednom aspektu kulture.
Promenili Ustav Srbije kako bi obezbedili depolitizaciju sudstva, kako nam se nikada više ne bi ponovila 2009. godina. Uveli smo elektronsku upravu. Izgradili državni Delta centar i još mnogo, mnogo toga.
Ipak, politička i ekonomska stabilnost su najveća tekovina našeg višegodišnjeg rada i to što smo Srbiju stavili na noge i što je danas Srbija nezavisna, samostalna država koja odlučuje o sopstvenim pitanjima i sopstvenoj sudbini.
Politička stabilnost nam je omogućila da se borimo za nacionalne interese našeg naroda i da nismo dosegli ovaj nivo političke i ekonomske stabilnosti ne bi bilo ni Plana „Srbija 2025“, ne bismo mogli da obnavljamo našu vojsku, da donosimo suverene odluke o budućnosti, štitimo naše kulturno i istorijsko nasleđe, donosimo planove kojima pospešujemo rađanje i brigu o porodici. Ne bismo imali uspešnu borbu protiv organizovanog kriminala. Ne bismo mogli da se uključimo u borbu za očuvanje životne sredine i svakako ne bismo mogli na adekvatan način da se upustimo u borbu za spašavanje života naših građana tokom pandemije.
Bez političke stabilnosti bili bismo još jedna država u problemima, država u kojoj ne odlučuju građani te države, već strane sile shodno svojim interesima.
Pre 10 godina, poštovane građanke i građani, Republike Srbije pre 10 godina prosečna zarada u Republici Srbiji bila je 330 evra. Kao što ste čuli, u avgustu ove godine bila je 641 evro, a do kraja ove godine preći će 700 evra. U samo 10 godina više smo nego duplirali prosečne plate u našoj zemlji.
Pre 10 godina u Srbiji je bilo 1.860.000 zaposlenih. Danas u Srbiji imamo 2.300.000 zaposlenih, što znači da smo u samo 10 godina otvorili oko 440 hiljada novih radnih mesta. Nezaposlenost pre 10 godina bila je 25,9%, nezaposlenost danas je 8,9%. Minimalna zarada pre 10 godina iznosila je 19.447 dinara, uz tu rekordnu nezaposlenost od 26%.
Od 1. januara 2023. godine minimalna zarada će iznositi 40.020 dinara. Prosečna penzija u Republici Srbiji će od 1. januara 2023. godine, sa planiranim povećanjima od 1. novembra ove godine i 1. januara sledeće godine kumulativno oko 20,8% biti oko 320 evra. Prosečna penzija pre 10 godina iznosila je 203 evra. Izvoz našeg IKT sektora će ove godine biti preko 2,6 milijarde evra. Pre 10 godina izvoz našeg IKT sektora bio je 375 miliona evra. Mi smo za 10 godina više nego sedam puta uvećali izvoz našeg IKT sektora, naše pameti, naših inovacija, naše kreativnosti. Samo tako što smo verovali u nas i da možemo da se takmičimo sa najbogatijima i onima koji su u svakom smislu do tada bili mnogo uspešniji od nas.
Konačno, ove godine, naš BDP će biti oko 60 milijardi evra. Pre 10 godina BDP Srbije bio je 33,7 milijardi evra, što znači da smo za nepunih 10 godina stvorili blizu 30 milijardi evra dodatne nove vrednosti za naše građane, da smo praktično za 10 godina skoro duplirali naš BDP.
Sve ovo je pokazatelj koliko se Srbija promenila i koliko je napredovala u poslednjih 10 godina, uprkos svim problemima sa kojima se suočavala – i merama fiskalne konsolidacije, i izvlačenjem zemlje od bankrota i poplavama, migrantornom krizom, pandemijom korona virusa, sukobom svetskih razmera u Ukrajini. Uprkos svemu tome, sve ovo smo uspeli da uradimo. Ova Vlada i svi njeni članovi moraju da shvate težinu svog zadatka i breme odgovornosti koje moraju da ponesu.
U godinama pred nama, uprkos svemu, mi moramo da nađemo snage, načina i prostora da sačuvamo sve ono što smo podizali i gradili poslednjih godina i moramo da nastavimo da napredujemo.
Poštovani narodni poslanici, poštovane građanke i građani Republike Srbije, ja sam ubeđena da će moderna, jaka i slobodna Srbija nastaviti da pobeđuje. Za naš narod i za našu Srbiju, živela Srbija!

Hvala vam.
Pokušaću nekako da sažmem sve ovo što je pomenuto, ali biće prilike svakako i tokom današnjeg i tokom sutrašnjeg dana. Rekla bih tri važne stvari na početku koje, čini mi se, jesu najbitnije.
Prvo, da, složiću se ja sa vama, jeste, nažalost, sve pre nas bila propast, koliko god ste vi to cinično rekli. Da, u pravu ste. Ta rečenica koju ste izgovorili je apsolutno tačna. Ja se zbog toga ne radujem i nije mi drago, jer sa ovim uspesima i svim onim šta smo radili i kako smo radili poslednjih deset godina, da je bilo nešto bolje pre nas, mogli smo do sada da dođemo do toga da budemo Luksemburg, a mi se i dalje borimo da budemo nešto bolje od nekih država-članica Evropske unije, kao što je Bugarska, što ćemo i biti, verujem, pre kraja ove godine, ali opet, pre deset godina smo bili začelju Zapadnog Balkana. Osim Albanije, svi ostali su imali i veće plate i veće penzije od nas i bolju fiskalnu situaciju i manji javni dug i manji deficit. Dakle, tu smo se negde borili sa Albanijom. Deset godina je bilo potrebno da radimo da postanemo apsolutno neprikosnoveni u ovom regionu Zapadnog Balkana, da počnemo da se takmičimo sa makar nekim državama-članicama Evropske unije, ali da je pre nas bilo bolje, i to bi sve izgledalo drugačije.
Druga stvar, tako je, ovo je jeste Vlada kontinuiteta i svako ko ne želi da vidi Vladu kontinuiteta svakako ne treba da glasa i verujem da neće glasati za ovu vladu. Ja verujem da bi vi glasali, kao što sam videla te planove o postizbornim koalicijama, valjda za Vladu kontinuiteta tu koja je bila do 2012. godine, da nastavimo da nam raste nezaposlenost i da umesto toga što nam je nezaposlenost 25,9%, nezaposlenost mladih preko 51%, valjda da predstavite ekspoze u kom je cilj da opšta nezaposlenost dostigne nezaposlenost mladih od 51% u narednom mandatu Vlade. Jer to bi bio kontinuitet vlada do 2012. godine. I ako može stopa javnog duga da ide na 150% BDP-a. Ako možemo šta god da uradimo da se nikada ne završi Koridor 10, pošto se ipak na kraju krajeva do tada gradio već 12 godina, i ako možemo da nikad ne uložimo ni u jednu železnicu, pošto je voz kao metod transporta u Republici Srbiji bio zaboravljen, izgubljen i bez perspektive. Tako da bi to bila Vlada kontinuiteta za koju bi vi glasali. Ali na svu sreću, građani Republike Srbije žele da vide kontinuitet sa ovim vladama od 2013. godine pa nadalje.
Treća stvar je ova da je meni Vladu pravio predsednik Republike Srbije i predsednik naše stranke Aleksandar Vučić, što dovoljno govori o tome da vi krećete od sebe, pošto bi vama Vladu pravila Viola fon Kramon. I Dobrici Veselinoviću Vladu pravi Viola fon Kramon, tako bi mu pravila i gradsku skupštinu, tako da sve je to isto. Ali kako da vam kažem, ja se ponosim time što meni Vladu ne pravi ni Viola fon Kramon, ne prave mi ni ambasadori, a ne prave mi ni tajkuni, kao što je to nekada bilo u vladama vašeg kontinuiteta. U vladama kontinuiteta za koje bi vi glasali, skupe se u kafani dva ambasadora i jedan tajkun i naprave Vladu. Vidite, za takvu Vladu bi vi glasali. Mi ne bi nikada.
Tako da, mi smo Vladu pravili zajedno. Ponosim se što radim sa Aleksandrom Vučićem, apsolutno se ponosim što radim sa njim i drago mi je što uvek mogu da ga pitam za savet i o tome šta misli o svemu, pa i o tome ko bi možda mogao da bude dobar ministar. Takođe mi je i najveća čast što sam član Srpske napredne stranke, pa i onda u stranci pričamo o tome kako bi mogli da pravimo dobru Vladu.
Tako da smo mi zajedno pravili Vladu. Vlada je prosrpska, naša je Vlada, bori se za naše nacionalne interese. Nisu mi pravili ni ambasadori, ni tajkuni. To je bilo nekada, ne ponovilo se.
E, sada što se tiče svih ostalih stvari, o kojima ste pričali, vidite ovo je jedan od mojih omiljenih grafikona, zato što najbolje govori o tome, u stvari da li je pre bila propast, a kako je danas. Vidite ovo.
Ovo je, ako se sećate, ovo sam pokazivala i u Hit-Tvitu kada je tu bio, kada sam gostovala sa bivšim predsednikom Borisom Tadićem, broj,

..Ako je vama Boris Tadić, Aca Lukas, ja verujem da je Aca Lukas uradio više za Srbiju, ali dobro, nema veze.
Dakle, ovo je vidite, grafikon broj registrovanih i zaposlenih u hiljadama od 2000. godine. Vidite, ovo ovako, ovo je 2000. godina i evo ovako je to padalo, vidite do 2014. godine. Jel vama to ne deluje kao propast? Meni deluje kao propast. Meni, zaista deluje kao propast. Vidite, na čitavoj ovoj putanji na dole su bile Vlade vašeg kontinuiteta. Zaista jesu bile Vlade kontinuiteta. Jedna krenula, a druga još gore, treća još gore, četvrta, ubiše nas, do 2012. godine kada više nismo ni imali pare da isplatimo penzije, dobro, da ne pričamo o PIO fondu koji je bio prazan, dakle, ne postoji.
E, vidite, onda su odavde to te Vlade kontinuiteta za koje vi nećete da glasate, a ja se potpuno ponosim što su to vlade kontinuiteta. Kao što vidite, uzlazna putanja, dolazimo do toga, krenuli smo od toga da je nezaposlenost 26%, do toga da je nezaposlenost 8,9%.
Ja ponosna. I jedva čekam da krenem da radim u još jednoj Vladi kontinuiteta. Jedva čekam, ja verujem i da najveći broj građana Republike Srbije takođe jedva čeka da nastavimo da radimo.
A, kako je to izgledalo, čuvaću dok sam živa, vidite ovaj aviončić, e, to je najbolji odnos onoga kako je predsednik tada, na kraju krajeva i svih vas koji sedite na ovoj strani, gledao na katastrofu od 440.000 nezaposlenih ljudi, 440.000 porodica bez posla i bez primanja u 12 godina. Kada sam mu to pokazala, napravio je aviončić. E, tako i tad pravio aviončiće, pa smo mi završili tako kako smo završili, Bogu hvala 2012. godine građani su rekli – aman dosta i krenula je Srbija da se oporavlja.
Pa idemo sada dalje. Ja razumem da se teško živi. I dalje se nažalost, teško živi. Tako je. I uopšte, čak ni pored toga što se teško živi, ja čak ni ne mislim ono što me boli, a što su i dalje i to što ćemo imati do kraja godine prosečnu platu 700 evra te plate ni približno dovoljne da pokažu potencijal, znanje, sposobnosti i vrednoću našeg naroda, pa mi je žao zato što iz godine u godinu moramo malo, po malo da gradimo, ali kada bi mene pitali koliko treba da bude prosečna plata u Republici Srbiji, pa ja bih rekla da treba neto da bude 3,5 hiljade evra, a da možemo i bolje.
I doći ćemo, ali nažalost moramo da idemo malo po malo. Ali, toko me svaki put ubeđujete vi i sve građane Republike Srbije da je 330 evra mnogo bolje nego 641 evro.
Evo vidite, ovde prosečne mesečne neto zarade u Republici Srbiji, 2010. – 2021. godina. Jel, znači, sada ćemo mi da dođemo, mi smo u avgustu imali 641 evro prosečnu platu uz nezaposlenost 8,9% kada ste vi bili na vlasti i vaša ta koalicija, vi ste imali prosečnu platu 330 evra uz nezaposlenost od 26% i tada je bilo odlično, a ovo je katastrofa.
Dobro, ako to ima nekog smisla, vi slobodno nastavite tako.
Ja mislim da upravo toliko i dobijate i dobijate glasova, a zaista ljudski bi očekivala od vas da ipak kažete neku lepu reč o Aleksandru Vučiću, zato što je on insistirao da se cenzus spusti na 3% bez koga vi ne bi bili danas ovde, a vi gospodine ne bi još uvek imali svoj prvi posao.
Aleksandru Vučiću pismo zahvalnice za prvo radno mesto, zato što je spustio cenzus na 3%.
Ajmo da vidimo sada i ovako, ali opet trudiću se, zaista, imaćemo ceo dan i sutradan i radujem se svemu tome, pa da probamo ovako još nešto.
Recite mi to, šta smo mi pokvarili, ako nismo stigli da izgradimo, recite mi šta smo pokvarili? Izvinite, jesmo li imali neko postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda pa je kod nas zatvoreno? Ne, nismo imali nijedno, pa smo mi izgradili prvo i u Vranju, i u Leskovcu, i u Vrbasu smo mi izgradili, znate.
A je li, nikad nismo imali divlje deponije, pa smo mi krenuli da pravimo divlje deponije? Pa znate divlja deponija Stanjevine, koju smo očistili, je bila tamo 65 godina, a što, jel neko nije mogao pre nas da dođe i očisti jednu divlju deponiju? Samo mi recite šta smo pokvarili? Tamo gde nismo stigli sve da uradimo, što je potpuno prirodno, kada treba zemlju da vadite iz bankrota, i da zapošljavate ljude, a nemate nijednu referencu, jel vam investitori ne dolaze, onda ne možete da stignete, ali stići ćemo, nikakav problem.
Jesmo možda zatvorili neki klinički centar ili smo otvorili klinički centar? Jesmo mi možda zatvorili neki muzej ili pozorište, ili smo nakon 10, 15 godina otvorili muzeje, koje su ovi pre nas zatvorili? Zatvoren je Narodni muzej 2003. godine, do 2012. godine, i dalje zatvoren muzej, pa šta je taj muzej, koliko je trebalo da se popravi muzej, koliko je trebalo da se rekonstruiše, šta je trebalo da se uradi sa tim muzejom 9 godina da se ne otvori ponovo? E to je odnos prema državi, i prema istoriji i prema poslu, i prema građanima, i to je najbolji pokazatelj odnosa prema svemu tome.
Recite mi šta smo pokvarili, a što pre je bio fenomenalan vazduh, kao u Ženevi, a sada je katastrofa, jel tako ?
A ko je gradio prve filtere za odsumporavanje na našim termoelektranama, 2017. godine je završen prvi filter za odsumporavanje na Kolubari, prvi. Uložili smo do sada preko 650 miliona evra, samo za filtere za odsumporavanje.
Do kraja ove godine, biće i završen na Tentu, na čitavom bloku „A“, filter za odsumporavanje.
Jesmo li mi ili su neki pre nas uvodili subvencije za hibridna i električna vozila? Pa nisu ni mogli da uvode subvencije, prvo nisu ni imali pare za bilo kakve subvencije, drugo, nisu imali nijedan jedini električni punjač. Mi smo napravili mrežu električnih punjača, pa onda uveli subvencije, pa ćemo sada da nastavimo dalje u tom smislu.
Izvinite kada pominjete i Sinišu Malog i Gorana Vesića, a ko je uvodio prve Eko linije u Beogradu, ko je uvodio i prvu i drugu ekološku liniju, potpuno ekološki čistih autobusa sa nula emisijom. To što cokćete i šaljete poljupce je fenomenalno i dovoljno govori o vašom principijelnom stavu prema životnoj sredini, za koju vas je briga tačno toliko, koliko da li će ambasador da sastavlja Vladu ili će da sastavlja stranka koja je na vlasti, i eto tačno vas je toliko briga i za životnu sredinu.
Kada mi kažete za vaš plan za smanjenje zagađenja vazduha, ne morate ništa dalje da mi pričate osim toga da bi vi na temperaturi između 22 i 25 stepeni celzijusovih od 1. oktobra pustili grejanje, kao Zelena stranka, odgovorna za životnu sredinu. Ja mislim da to najbolje govori o tome, to najbolje govori o vašem planu za zagađenje.
Dakle vi bi na temperaturi od 25 stepeni već krenuli da zagađujete, zato što na žalost, i dalje imamo mi neke sisteme centralnog grejanja na fosilna goriva i na mazut, na lož ulje, iako smo, pravo da vam kažem u poslednje četiri godine iskorenili to.
Evo možete da pričate, kada bude, nadam se, izabrana Vlada i ministri, danas kandidati za ministre mogu da pričaju o tome sa ministarkom zaštite životne sredine Irenom Vujović, koja je recimo završila čitav projekat gasifikacije toplane u Kragujevcu. Jel nije?
Da li je to tamo bilo na ugalj, pa je Kragujevac bio zimi jedan od gradova sa najzagađenijim vazduhom u Republici Srbiji? Od ove grejne sezone više neće biti. Neće biti ni Kosjerić, neće biti ni Priboj, gde smo uveli biomasu, ni Mali Zvornik, gde smo uveli biomasu.
Dobro, ne morate da znate to zato što nije kao da vam je važna zaštita životne sredine, nego niste našli baš ni jednu bolju agendu političku da na njoj jašete.
Šta da vam kažem, ipak, ako vam je mentor Viola fon Kramon, morate nekako drugačije, osim politički da se vežete za njih, pa da kažete da ste zeleni. Onda smo zeleni, pa pričamo o zaštiti životne sredine.
Kada pričamo o planu za smanjenje zagađenja vazduha, siromaštvu u Srbiji, teškim vremenima, zaista mislim da bi vi mnogo više mogli da uradite za građane Republike Srbije time što bi dali jedan plan kako osnivati nevladine organizacije i i u toku godinu dana povećati prihod za neverovatnih 2.100% zato što ste u tome svetski šampioni.
Dajte, pustite se životne sredine, nego recite ljudima kako oni da naprave svoje nevladine organizacije, pa kao dobri Dobrica Veselinović da imaju prihode od 575 miliona 2017. godine, do 15 milijardi 2020. godine. To je jedna struka o kojoj bi mnogo mogli da naučite i građane, a i nas. Ja ne znam kako se tako brzo povećavaju prihodi, tako da svaka čast i na tome.
Konačno, da mi kažete još, pošto se stalno menja i različiti ljudi u vašoj koaliciji pričaju o toj spoljnoj politici, nikako ne mogu da razumem u toj vašoj koaliciji da li vi hoćete da se uvedu sankcije ili nećete da se uvedu sankcije, da se prizna Kosovo ili da se ne prizna Kosovo, u NATO ili ne u NATO? Jedan kaže - sankcije, drugi kaže iz koalicije - nećemo sankcije, tako da nisam sigurna u stvari šta meni kao predstavniku buduće izvršne vlasti vi kao narodni poslanik treba da poručite i šta mi treba da radimo.
Potpuno je u skladu sa vašim principima od toga da u dva laka koraka od skinhedsa i neofašista dođete do zaštite životne sredine, od spalićemo Tiranu u dva laka koraka do priznaćemo Kosovo. Dobro, to vam je politika, ali to opet vi morate Violi da objasnite, ne morate nama ovde. Nije to ni toliko važno.
Hvala vam mnogo. Samo vi meni recite šta smo mi to pokvarili. Tamo gde nismo stigli dovoljno da uradimo, uradićemo. Ništa nemojte da se brinete. Tamo gde smo stigli da uradimo, mislim da se to najbolje vidi i na ovom početnom grafikonu. Dakle, ovo ste, gospodo, vi, a ovo smo mi.
Hvala vam.
(Radomir Lazović: Replika!)

Samo da vam kažem da ovo mi je bilo skroz simpatično zato što kada ste rekli Dobrica Veselinović, budući gradonačelnik Beograda, i vi ste počeli da se smejete, tako da to je bilo dobro.
Za predsednika države, zaista, to je čovek koji je vama dao prvi posao i morate da mu se zahvalite. Mislim da je to uvek lepo.
Što se tiče zagađenja vazduha, to zaista jeste jedna izuzetno, izuzetno značajna tema, jako važna za kvalitet života svih građana Srbije.
Još jednom ću reći, ja ne vidim da je bilo ko bilo šta pre nas uradio u vezi sa zagađenjem vazduha, odnosno, izvinjavam se, evo, ruku na srce, jeste. Evo, zatvorili su fabrike, manja je bila emisija štetnih gasova. Ljude su ostavili bez posla, nisu mogli da kupe kola. I bile su plate u svom maksimumu 330 evra, minimalna plata oko 150 evra, nisu mogli da kupe ni benzin. Nije bilo auto-puteva. I sve u svemu, možda ste i u pravu, bilo je bolje. Hvala vam lepo.