ANA BRNABIĆ

Srpska napredna stranka

OSVRT OTVORENOG PARLAMENTA

Ana Brnabić prvi put je izabrana za narodnu poslanicu u 13. sazivu kao 14. na listi Aleksandar Vučić – Zajedno možemo sve. Mandat joj je potvrđen 01.08.2022. godine, ali je već narednog dana podnela ostavku, čime je njen poslanički mandat završen.

BIOGRAFIJA

Rođena je 1975. godine u Beogradu. Završila je Petu beogradsku gimnaziju 1994. godine. Na univerzitetu Northwood u Mičigenu završila je studije poslovne administracije 1998. godine, nakon čega je stekla MBA diplomu iz marketinga sa Hull univerziteta u Engleskoj

Članica je Upravnog odbora neprofitne fondacije Peksim, koja stipendira talentovane studente iz Srbije i Makedonije koji se nakon magistarskih studija na Kembridžu vraćaju u domovinu kako bi pomogli ekonomski i društveni razvoj.

Bila je angažovana u različitim američkim konsultantskim firmama koje su u Srbiji realizovale projekte finansirane od strane Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID). Bila je zamenica direktora Projekta za razvoj konkurentnosti Srbije, ekspertkinja na Programu reforme lokalne samouprave u Srbiji i viša koordinatorka Programa za ekonomski razvoj opština.

Aktivno je učestvovala u osnivanju Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED) 2006. godine, gde je bila je članica, a potom i predsednica Upravnog odbora.

Od 2011. radila je u američkoj kompaniji za razvoj vetroparkova Continental Wind Serbia, a od januara 2013. bila je i njena direktorka.

U avgustu 2016. godine izabrana je za ministarku državne uprave i lokalne samouprave u Vladi Srbije, i tu funkciju je obavljala do izbora za predsednicu Vlade 2017. godine.

Na sednici Narodne skupštine Republike Srbije, 28. oktobra 2020. godine, izabrana je po drugi put za predsednicu Vlade Srbije. Mandat u tom sazivu Vlade trajao je do 26. oktobra 2022. godine, kada je po treći put izabrana za predsednicu Vlade Srbije.

Članica Srpske napredne stranke postala je 2019. godine, a 2021. izabrana je najpre za poverenicu Gradskog odbora Beograda Srpske napredne stranke, a zatim i za potpredsednicu stranke.
Poslednji put ažurirano: 03.11.2022, 08:58

Osnovne informacije

  • Samostalni poslanik
  • Beograd
  • Beograd
  • 28.09.1975.
  • master menadžment/marketing
    • Predsednica Vlade RS

Statistika

  • 5
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Treća sednica Drugog redovnog zasedanja , 05.12.2022.

Hvala vam.
Dobar dan svima, poštovani narodni poslanici, poštovane građanke i građani Republike Srbije, pre nego što počnem da pričam o budžetu i pređem na tu najvažniju temu dnevnog reda, Predlog budžeta za 2023. godinu, želim samo, da se ne bi izgubilo nekako u mnogim ovim predlozima i svemu ovome što se u poslednjih pola sata desilo u ovoj Narodnoj skupštini Republike Srbije, da ukažem građanima na dve važne stvari koje na najbolji način pokazuju licemerje lažnih ekologa i koliko ih baš briga za životnu sredinu, zaštitu životne sredine, a koliko ni u jednom trenutku nemaju nikakvu ideju u stvari šta raditi sa zaštitom životne sredine.
Pod jedan, svi građani su bili svedoci toga da smo dobili ove neke letke od strane Pokreta zelenih ili kako se već zovu, velika je to koalicija malih pokreta i stranaka, čija je prva i osnovna tema bavljenja politikom zaštita životne sredine. Dobili smo letke na sjajnom papiru, čak se nisu potrudili ni da bude recikliran papir, na sjajnom papiru, koji je najgori za životnu sredinu, za koji ste morali da posečete ili neko da poseče ne znam koliko drveća da bi se ti leci napravili, ali ni u jednom trenutku niko od tih „zelenih“ nije rekao – ljudi, dajte makar na recikliranom papiru da napravimo te letke, pa da pokažemo da brinemo.
Našla sam jedan zanimljiv sajt, „Centar kreativnosti i mašte“, pet jednostavnih načina da date svoj doprinos zaštiti životne sredine, dragi narodni poslanici, gde piše: 1) reciklirajte što je više moguće, 2) smanjite potrošnju energije, 3) smanjite upotrebu plastične ambalaže na minimum, 4) smanjite upotrebu papira, pa citiram: „zato pre svega pokušajte da sva dokumenta koja čuvate ili šaljete budu u elektronskom obliku; takođe, ako baš morate da koristite papir, onda kupujte onaj koji je recikliran, napravljen od 80 do 100% recikliranog papira“, i pod 5) smanjite potrošnju vode. To je toliko o zaštiti životne sredine.
Takođe, želim da ukažem građanima Republike Srbije na izuzetno važan predlog zakona koji smo poslali Narodnoj skupštini Republike Srbije, a koji se tiče zaštite životne sredine, zelene energije i zelene tranzicije, to je Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu, Projekat čiste energije, energetske efikasnosti za građane, između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj. Predsednik Narodne skupštine je upravo pročitao da se stavi na glasanje ovaj Predlog zakona.
Ovim zakonskim rešenjem se povećava obim mera za unapređenje energetske efikasnosti, uvođenje održivog grejanja i ugradnja krovnih solarnih panela kod domaćinstava u jedinicama lokalne samouprave u Srbiji. Radimo ga sa Međunarodnom bankom za obnovu i razvoj, vrednost ovog sporazuma. ukoliko ga odobrite. je 44,9 miliona evra. Dakle, 45 miliona evra za unapređenje energetske efikasnosti za zaštitu životne sredine, solarne panele na krovovima za naša domaćinstva, za naše građane.
Ekolozi, lažni ekolozi, ljudi koji kažu da su proponenti zaštite životne sredine su glasili ili protiv ovog predloga zakona ili nisu glasali, ali nisu glasali za. Tako da građani Republike Srbije mogu jasno da vide o kakvom je licemerju reč samo u ovih 15 minuta danas u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Sada ću preći na osnovnu tačku i najvažniju tačku dnevnog reda, a to je Predlog budžeta za 2023. godinu. Trudiću se da budem kratka i da dam neke osnovne smernice, imaćemo, naravno, vremena da pretresamo sve do detalje i da odgovorimo na sva ona pitanja.
Ono što hoću, pre svega, da kažem je da Predlog budžeta za 2023. godinu u potpunosti prati prioritete koje smo izneli u ekspozeu, dakle programa Vlade Republike Srbije od ove 2022. do 2024. godine. Imamo nekoliko osnovnih ciljeva. Pod jedan, u ovako teškim i izazovnim vremenima održati fiskalnu stabilnost i zbog toga je predviđen fiskalni deficit budžeta Republike Srbije u iznosu od 3,3% BDP-a. Time nastavljamo smanjenje i deficita, a posledično i javnog duga u našem BDP i održavamo fiskalnu stabilnost.
Prema rebalansu budžeta u 2022. godini fiskalni deficit je iznosio 3,9%, opšte države 3,8%, kada imamo ovde 3,3% polako ga smanjujemo i idemo prema onome gde smo bili pre pandemije korona virusa i pre svih ovih kriznih godina koji su nas pogodile. Mislim da je to izuzetno važno za naše građane da znaju zato što je budžet ponovo nikad veći, nikad je veći budžet za kapitalne investicije, nikada veća ulaganja u zaštitu životne sredine, nikada veća ulaganja u energetiku, u prosvetu, nauku, inovacije i kulturu i sve ostale segmente društvenog i ekonomskog života Republike Srbije, ali i dalje držimo deficit da pada, dakle 3,3%, i javni dug ispod 60% BDP-a, odnosno planirano po budžetu je da nivo javnog duga bude 56,1% BDP-a u 2023. godini.
Pod dva, ono što je izuzetno važno, možda najvažnije za sve naše građane, imamo prostor i dalje ćemo se boriti za kontinuirano povećanje plata i penzija, kao što je juče na odboru ministar finansija, potpredsednik Vlade i ministar finansija Siniša Mali, jasno rekao, dakle, planira se povećanje penzija od 1. januara 2023. godine za 12,1% ovim predlogom budžeta. Od 1. novembra ove godine već smo povećali penzije za 9%, što znači da će prosečna penzija u 2023. godini biti za 20,8% veća u odnosu na 2022. godinu i po tome zadržavamo status, mislim, jedine zemlje u Evropi ili među retkim zemljama, izuzetno retkim zemljama u Evropi koja, uprkos krizama i pandemiji korona virusa i sada energetskoj krizi i ratu na istoku Evrope, galopirajućoj inflaciji, ide u rast plata i penzija i taj rast i plata i penzija je veći od projektovanog rasta inflacija, što znači da imamo realan rast i plata i penzija.
Povećanje plata od 1. januara 2023. godine za 14,3%, izvinite, molim vas, to je minimalac, povećanje plata u javnom sektoru 12,5%, a plate za vojna lica, oficire, podoficire, vojnike po ugovoru 25% i povećanje minimalnih plata, ono što smo odgovorili i sa sindikatima i u okviru Socijalno-ekonomskog saveta, od 1. januara povećane za 14,3%, što znači da će minimalna zarada u Republici Srbiji od 1. januara sledeće godine iznositi 40.022 mesečno, što je oko 340 evra.
Uz to idemo u dodatno poresko rasterećenje zarada kako bi u ovim teškim vremenima olakšali privredi, tako da smo i to uključili u planirani budžet za 2023. godinu. Imamo od 1. januara planirano povećanje neoporezivog dela bruto zarade za 12,5%, sa 19.300 dinara na 21.712 dinara, istovremeno smanjenje stope doprinosa penzijsko-invalidskog osiguranja na teret poslodavca za jedan procentni poen i time će ukupno opterećenje na rad biti smanjeno na 60%, a mi kao država se odričemo prihoda u visini od 41 milijarde dinara da bi mogli kontinuirano da se povećavaju minimalne plate, ali i da to ne bi ugrozilo konkurentnost naše privrede i stvaranje novih radnih mesta.
Ekonomski rast planiran za 2023. godinu je 2,5%. Nažalost, zbog svih problema koje u ovom trenutku postoje, ekonomske krize koja postoji u Evropi i svetu, to je nešto manje nego što smo inicijalno predviđali tokom 2022. godine, ali i dalje mnogo bolje nego u najvećem broju zemalja na evropskom kontinentu.
Ono što je izuzetno važno, da podvučem, za sve građane Republike Srbije, čime mislim da svi zajedno treba da se ponosimo, a to je da, prema podacima MMF-a, kumulativni rast unutar četiri krizne godine, tu se računa kovid kriza, energetska kriza, da će u te četiri krizne godine Srbija kumulativno imati drugi najveći rast na evropskom kontinentu, odmah posle Irske. Kumulativni rast Srbije će biti, kaže MMF, za koji verujem da jeste objektivna, nepristrasna, kredibilna institucija, biti 13,1%, što je skoro četiri puta veći rast od EU, gde će biti 3,4%. Dakle, toliko smo nadoknadili svo ono propušteno vreme i tokom 90-ih, ali i u prvoj deceniji 2000-ih godina. Taj kumulativni rast je veći i do nekoliko puta od određenih naših suseda u regionu, kao što je Severna Makedonija gde je predviđen kumulativni rast od 3,3%, u Srbiji, ponavljam 13,1%, ili Crna Gora gde je predviđen kumulativni rast od 5,2%. Ponavljam, Srbija 13,1%.
Budžet koji smo pravili za 2023. godinu je pravljen tako da se ovo nastavi. Danas se predviđa da 19 zemalja država članica EU ući u recesiju. Mi ćemo se boriti da imamo rast. Kako to postići? Pod jedan, opet kao što je ministar finansija juče pričao, ogromnim ulaganjem u kapitalne investicije. Nastavak ogromnih ulaganja u projekte, pre svega, kapitalne, putne i železničke infrastrukture.
Predlog budžeta za kapitalne investicije je 423,9 milijardi dinara, što je 5,3% BDP. Na nivou opšte države to je oko 545,5 milijardi dinara, što je 6,8% BDP, što je za čak 6,4% više od iznosa predviđenih u 2022. godini. Ono što je neverovatno, skoro četiri puta više nego 2017. godine.
Sećam se koliko smo bili srećni te 2017. godine kada smo prvi put prešli budžet za kapitalne investicije od 300 milijardi. To su neverovatne stvari.
Dakle, ono što nastavljamo da radimo je svakako beogradski metro, brza saobraćajnica Novi Sad-Ruma, odnosno „Fruškogorski koridor“, obilaznica Ostružnica-Bubanj Potok koji treba da se završi, auto-put do Požege koji takođe treba da se završi do kraja 2023. godine, „Moravski koridor“, pa tokom 2023. godine treba da završimo i ovu prvu deonicu do Kruševca. Auto-put Beograd-Sarajevo, Ruma-Šabac-Loznica, auto-put Novi Beograd-Surčin koji takođe treba da završimo u 2023. godini. „Dunavska magistrala“, brza saobraćajnica Iverak-Lajkovac, dakle da povežemo Valjevo na „Koridor 11“ takođe treba da se završi u 2023. godini, izgradnja mosta, odnosno obilaznice oko Novog Sada sa pristupnim saobraćajnicama i mnogo drugih projekata.
Nastavljamo ulaganje u razvoj železničke infrastrukture. Projekat brze pruge od Novog Sada do granice sa Mađarskom, rekonstrukciju železničke pruge Niš-Dimitrovgrad.
Tu su i projekti koji se tiču vodnog transporata. Takođe, nešto što je izuzetno, izuzetno značajano za oblast zaštite životne sredine i smanjenje zagađenja vazduha. Ako gledate pragmatično, praktično šta je ono što odgovorna vlast treba da radi umesto da priča prazne priče, to su te stvari - brza železnica, generalno ulaganje u železnicu, ulaganje u vodni saobraćaj. Tu imamo projekte proširenja kapaciteta luka Sremska Mitrovica, Prahovo, Bogojevo, rekonstrukciju i dogradnju graničnog prelaza Horgoš, izgradnju nekoliko novih graničnih prelaza. Novi most preko reke Save u Beogradu, sredstva za vađenje potonule nemačke flote iz Drugog svetskog rata kod luke u Prahovu, adaptacija brodske prevodnice u sastavu hidroelektrane „Đerdap 2“, izgradnja Nacionalnog stadijuma itd.
Dakle, sve su ovo predviđene kapitalne investicije koje će, pod jedan, doprineti našem ekonomskom rastu, pod dva, takođe podići kvalitet života svih naših građana zato što će Srbija biti mnogo bolja povezana, pod tri, ojačati ravnomerni regionalni razvoj Srbije i omogućiti da gde živite u Srbiji imate jednake uslove, imate dovoljno komforan kvalitet života. Zato gradimo infrastrukturu da možemo da dovodimo investitore, da domaći investitori mogu lakše da plasiraju svoje proizvode. Pod četiri, sve je ovo, verovali ili ne, takođe i agenda životne sredine.
Da je ovo agenda životne sredine i da oni što pričaju o zagađenju vazduha zaista nemaju konstruktivnu ideju šta treba uraditi i šta smo sve uradili daću vam samo jedan primer za to koji je zaista neverovatan, ali sam zamolila da napravimo tu analizu. Od puštanja deonice brze pruge Beograd-Novi Sad na ovoj relaciji je prevezeno skoro dva miliona putnika. Da budem precizna, zaključno sa jučerašnjim danom, milion 913 hiljada 534 putnika. Najveći broj njih zato iz Beograda u Novi Sad ili iz Novog Sada u Beograd nije išlo svojim automobilom ili nije išao autobusom.
Ako izvršite preraspodelu da samo oko 10% svih ovih putnika od ovih dva miliona da je umesto autobusa izabralo voz, a da je ostatak, oko 90%, umesto svojih automobila izabralo voz, može se proceniti da je ovo pozitivno uticalo na smanjenje zagađenja vazduha dovelo do uštede od oko 160 hiljada 736 kilograma CO2 ugljen-dioksida u atmosferu. Tako da, izgradnja brze pruge Beograd –Novi Sad je jedan od najvećih projekata zaštite životne sredine i unapređenja kvaliteta vazduha u Republici Srbiji, a pre svega u Beogradu i Novom Sadu. I budžetom za kapitalne investicije nastavljamo ove projekte.
Još jednom, gledala sam Odbor, čini mi se i dalje da neki poslanici opozicije ne razumeju sasvim dobro kako izgledaju budžeti, tako da gledaju kada uzimate budžet za recimo zaštitu životne sredine ili budžet za kulturu ili budžet za prosvetu, da je budžet samo ono što je u tom resoru. Ljudi, to ne može tako da se gleda. Vi ako želite da vodite državu odgovorno bi to gledate holistički, sveobuhvatno.
Dakle, ako gledate, ne možete isključiti projekat brze železnice, sada dodatnih preko milijardu evra, od Novog Sada do granice sa Mađarskom do Kelebije, a da ne kažete da ništa od tih milijardu evra nije takođe i ulaganje u zaštitu životne sredine.
Isto kao što gledate i kritikujete budžet, izdvajanja za Ministarstvo za kulturu, onda ne možete da kažete da je to samo budžet Ministarstva kulture, već gledate takođe i deo budžeta, recimo, Ministarstva prosvete, gde imate, recimo, budžetirano za tri velika projekta iz kulture, strateška, važna za sve naše buduće generacije ovde u našoj Srbiji, a to je Fakultet muzičke umetnosti, prvi put posle 85 godina da ima svoju zgradu, Fakultet primenjenih umetnosti, Fakultet likovne umetnosti. Dakle, i to takođe morate da računate u kulturu iako je u prosveti. Tako da vas molim i dalje u raspravi da gledamo na taj način u ove budžete i da razumete da odgovorna vlast na taj način budžetira i na taj način vodi državu.
Dalje, energetika za koju smo rekli da je prvi prioritet Vlade i da moramo da krenemo u mnogo veći ciklus investicija, da krenemo u ono što smo nazvali nova energetska politika Republike Srbije. Tu imamo značajna sredstva, s tim što je veliki deo i garancija za naša javna preduzeća koja će finansirati ove projekte.
Ono što je važno za 2023. godinu je da završavamo nakon 31 godine prvi veliki energetski projekat u Srbiji, to je novi blok termoelektrane „Kostolac B3“ od 350 megavata i tu imamo sredstva da to privedemo kraju i da tokom 2023. godine pustimo ovih 350 megavata na mrežu.
Imamo, dalje, planirana sredstva za izgradnju hidroelektrane Buk Bjela u Republici Srpskoj, gde polako privodimo kraju pripremne radove, treba da idemo na tender, u finansiranje i u tender za izvođača radova na hidroelektrani Buk Bjela.
Planirana značajna ulaganja u naš prenosni sistem, dakle sve ono što radi „Elektromreža Srbije“ ili „Distribucija“, distributivni sistem, tu imamo energetsko povezivanje sa drugim državama kako bi imali jaču i stabilniju mrežu, kako bi na kraju krajeva u perspektivi mogli i lakše da balansiramo sve one kilovate iz obnovljivih izvora energije, zelene energije, ali takođe da bi značajno smanjili gubitke na mreži.
Gubici na mreži u ovom trenutku su otprilike 12%, mi moramo da ih svedemo na sedam do osam posto i čak do kraja ove godine, dakle u narednih otprilike desetak dana ili dve nedelje, mi potpisujemo jedan značajan ugovor sa našim francuskim partnerima koji će smanjiti te gubitke na devet do deset posto i onda nastavljamo dalje sa tim projektima.
Važno je da ojačamo mrežu tako da dodatno možemo da dovodimo investitore u neke delove Srbije gde nema dovoljno investitora, bilo domaćih, bilo stranih, kao što je recimo istok Srbije. Tamo je energetska, elektroenergetska mreža preopterećena. Moramo da gradimo dodatne kapacitete prenosnog sistema.
Takođe, da nastavimo energetsku diversifikaciju, gasovod od Srbije do Bugarske Niš-Dimitrovgrad koji će se onda nastaviti na Grču i na LG terminale u Grčkoj, dakle krećemo sa investiranjem u novu energetsku politiku Republike Srbije.
Nauka, inovacije, ono što mi je važno da kažem je da ćemo mi nastaviti sa dodatnim ulaganjima i u Fond za nauku i u Fond za inovacionu delatnost. Nisu najvažnije uvek samo pare, nije ključ uspeha uvek samo u novcu. Izuzetno je važno da koliko god možemo, a to će biti i deo reformi, na kraju krajeva, donekle i u Fondu za nauku, povećamo efikasnost Fonda za nauku, smanjimo preopterećenost administracije u Fondu za nauku, tu otvorimo više vremena našim naučnicima, istraživačima da rade na naučnim delatnostima bez preopterećivanja administracijom.
Isto tako da tokom 2023. godine sa ovim novcem koji smo dodatno uvećali u odnosu na 2022. godinu mnogo, mnogo, mnogo više radimo na povezivanju privrede i nauke, inovacija i privrede, istraživanja i razvoja i privrede, kako bi naša privreda postala konkurentna.
Ono što je jedan od najvažnijih projekata tokom mandata ove Vlade, to je „BIO4 kampus“ za biotehnologiju, biomedicinu, bioinformatiku i biodiverzitet, to je investicija vredna 300 miliona evra koja će na jednom mestu okupiti četiri fakulteta, osam instituta, i deo naučno tehnološkog parka zajedno sa privredom, kako bi stvarali novu vrednost u Republici Srbiji koja će dalje da utiče na mnogo, mnogo dinamičniji rast i razvoj i na ostanak pre svega mladih ljudi u Republici Srbiji, na dodatni povratak naših ljudi iz dijaspore, ali i na dolazak značajnog broja stranaca u Republiku Srbiju da odavde stvaraju intelektualnu svojinu i prodaju tu intelektualnu svojinu u inostranstvo.
U septembru 2023. godine treba da krenemo da gradimo „BIO4 kampus“ u Beogradu, tako da i ovo imamo budžetirano u okviru linije kredita, jer je ovo kredit Razvojne banke Saveta Evrope – CEB. Nastavljamo sa ulaganjem u naučno tehnološke parkove. Gradićemo već, verovali ili ne, dodatne kapacitete, dakle, dodatne zgrade za Naučno tehnološki park u Čačku i Naučno tehnološki park u Nišu. Oni su puni, rade odlično. Naši, pre svega, mladi ljudi u Čačku i Nišu imaju fantastične ideje, otvaraju svoje start-ap kompanije, otvaraju svoje inovacione kompanije, treba im više prostora. Dakle, i ovo ćemo takođe, raditi najverovatnije u saradnji sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj. Ono što mi je važno je da ćemo graditi poseban novi naučno tehnološki park u Kruševcu.
Završavamo u prvom kvartalu 2023. godine zgradu Instituta „Biosens“ kao centar izvrsnosti naše digitalne poljoprivrede. Ministarka poljoprivrede Jelena Tanasković je već imala čitav niz sastanaka sa „Biosens institutom“.
Ljudi moji, ako su oni evropski centar izvrsnosti za razvoj digitalne poljoprivrede, pa svakako mi čiji su oni domaća pamet, treba više da ih iskoristimo, da imamo bolje iskorišćene sve ove subvencije koje dajemo za poljoprivredu, a videćete kasnije da su subvencije za poljoprivredu, budžet za poljoprivredu ponovo nikada veći na istorijskom nivou, ali treba da vidimo pametnije kako da koristimo da bi imali maksimalni autput ili proizvod od strane naše poljoprivrede.
Poljoprivreda – kao što sam rekla, izdvajanja su u iznosu od 79,7 milijardi dinara. To je povećanje od oko milijardu i 100 miliona dinara u odnosu na budžet poljoprivrede 2022. godine.
Najveći deo ovog budžeta je namenjen za subvencije u poljoprivredi i to čak 68,7 milijardi dinara. Tu imamo podsticaje za direktna plaćanja, premija za mleko, osnovni podsticaj za biljnu proizvodnju, podsticaji u stočarstvu i to u iznosu od 46,9 milijardi, što je 17,6% više nego 2022. godine, mere ruralnog razvoja, to je podsticaj za unapređenje konkurentnosti, podizanje zasada, nabavka opreme, traktora, organska proizvodnja u iznosu od osam milijardi dinara i evropski fondovi za poljoprivredu IPARD u iznosu od 6,3 milijarde dinara.
Ono što mi je važno da napomenem je da ćemo već do kraja prvog kvartala 2023. godine napraviti sistem E-agrar kako bi pod jedan – pomogli našim poljoprivrednicima da se mnogo lakše i jednostavnije brže prijave za subvencije, da sistem davanja subvencija bude mnogo efikasniji i da bude mnogo transparentniji, ali takođe da mi možemo da imamo mnogo veću kontrolu kako su potrošena ta sredstva, na šta su potrošena, da li su potrošena i sa tim da u narednim godinama, opet kao odgovorna vlast, obezbedimo da imamo jedan sistem koji će nam pomoći da mnogo bolje targetiramo te subvencije za poljoprivredu.
Što ste tiče zaštite životne sredine i pričam sada samo o onim najvećim temama i o onima koje mi se čine najrelevantnije ili najzanimljivije za naše građane, Predlogom budžeta za 2023. godinu obezbeđena su sredstva od 31,5 milijardi dinara. Tu sam gledala samo čisto budžet Ministarstva za zaštitu životne sredine plus nekih 13,3 milijarde dinara kod Ministarstva građevine, saobraćaja i infrastrukture, što je čak nekih 4,12 milijarde dinara više nego 2022. godine.
Ako pogledate pre 10 godina, 2012. godine budžet za životnu sredinu je bio nekih devet puta manji. Ovde je jedan od najvažnijih projekata naravno uz investiranje u sisteme za odsumporavanje na našim termoelektranama ponovo, to je nešto što vidite u EPS-u, to je nešto što vidite u energetici, a ne u zaštiti životne sredine, je Projekat „Čista Srbija“ za koji je planiran budžet od nekih neverovatnih 3,4 milijarde evra u narednih nekoliko godina iz kojih ćemo raditi u 70 lokalnih samouprava, na 93 lokacije izgradnju kanalizacione mreže od oko pet hiljada kilometara i izgradnju postrojenja za pročišćavanje otpadnih voda.
Takođe, tu je i budžet za zbrinjavanje opasnog otpada, nabavku opreme za sakupljanje i reciklažu. Moći ćemo nešto od ovoga možda i da doniramo ili da pomognemo lažnim ekolozima kako bi počeli da recikliraju papir i da samim tim svi zajedno unapredimo životnu sredinu, ali takođe nastavljamo subvencije za kupovinu električnih vozila kao direktnu meru za poboljšanje kvaliteta vazduha u Republici Srbiji, sedam regionalnih centara za tretman otpada, pošumljavanje itd.
Ono što mi je važno da vam pokažem, što nažalost nismo do sada uspeli da predstavimo na najbolji mogući način i trudićemo se da to uradimo, ovde imam dokument – čišćenje divljih deponija u 2022. godini na teritoriji Republike Srbije.
U prethodne dve godine mi smo očistili 750 nesanitarnih deponija, što je skoro jedna četvrtina postojećih nesanitarnih deponija u Republici Srbiji, jedna četvrtina za dve godine.
Pogledajte ovo. Napravićemo jednu prezentaciju da imaju svi. Samo Južnobanatski okrug imate Bela Crkva – uklonjeno pet divljih deponija, Žitište – dve deponija, Zrenjanin – jedna deponija, Novi Sad – jedna deponija, Žabalj – jedna deponija, Subotica – uklonjeno šest deponija. Imate sve lepo, fotografije pre i posle i mi ćemo napraviti jednu prezentaciju da svi naši građani vide šta smo uradili samo u prethodne dve godine zato što mislim da je to nešto što je zaista na ponos svima nama, čistimo konačno našu Srbiju, čistimo divlje deponije koje su tu stvarane pre 65 i 70 godina.
Zato mi je žao, još jednom da kažem, što nismo dobili podršku i nemamo podršku dela opozicije, pa makar onih koji se izjašnjavaju kao zeleni i kojima je zaštita životne sredine važna, da dalje nastavljamo ove projekte, ali zahvaljujući odgovornoj parlamentarnoj većini mi radimo u interesu Srbije, ne busamo se da smo zeleni zato što je to nama sastavni deo posla i ljubavi prema Republici Srbiji, nešto što svakako radimo kao odgovorna vlast.
Žao mi je što nismo imali veću podršku i videli da je i vama stalo da ugrađujemo i solarne panele i da imamo veću energetsku efikasnost, ali dobro. Šta je tu je. Mi guramo dalje sami kao parlamentarna većina u interesu građana Srbije.
Nastavljamo, i da ne dužim, mogla bih da pričamo verovatno satima o budžetu i kako se on uklapa u našu viziju razvoja i kako zaista po svakoj komponenti novog programa Vlade Republike Srbije od 2022. godine, koji sam predstavila u ekspozeu u Skupštini Srbije, imamo za to i budžetirana sredstva da isporučimo našim građanima ono što je smo obećali.
Dakle, veća ulaganja u zdravstvo i u kulturu i u odbranu, prosvetu, to sam već rekla, socijalna davanja, pronatalitetnu politiku i sve drugo.
Na kraju želim da kažem da sam apsolutno uverena da će ovaj budžet Republike Srbije obezbediti da implementiramo one prioritete za koji smo dobili podršku od strane vas narodnih poslanika koji su glasali za Vladu, podršku od građana Republike Srbije i da ćemo ovim budžetom, napornim radom, implementacijom ovih projekata uspeti dalje da utičemo na porast životnog standarda građana Republike Srbije, bez obzira na sve izazove i bez obzira na okolnosti koje nas okružuju. Hvala vam mnogo. Živela Srbija.

Treća sednica Drugog redovnog zasedanja , 05.12.2022.

Hvala vam.
Teško je nekada odgovarati na ta mnogobrojna pitanja i tvrdnje i konstatacije zato što je teško nekada odgovarati na prazne priče, priče bez konkretnih predloga, sugestija, bez dokaza da vi zaista želite nešto da uradite u tom smislu za građane o kojima pričate. Ja ću vam dati samo par primera iz vašeg izlaganja koji o tome govore.
Pod jedan, kažete da je ova rasprava unapred obesmišljena. Nije ova rasprava obesmišljena, ova rasprava je izuzetno važna za građane i građanke Republike Srbije. Oni prate ovu raspravu, slušaju kako smo planirali budžet za 2023. godinu. Slušaju i očekuju da čuju koje ćemo puteve još izgraditi, koje ćemo škole izgraditi i koliko škola, koje bolnice i koliko bolnica, gde, šta ćemo dodatno uraditi za mlade, šta ćemo uraditi za pronatalitetnu politiku za mlade bračne parove, koliko nam je to važno, koliko dajemo za zaštitu životne sredine, a šta ćemo uraditi za zaštitu životne sredine. Dakle, ne samo floskule, floskule i floskule – e, evo životna sredina, a kad dođe potvrda zakona koji se bavi životnom sredinom, onda se za taj zakon ne glasa. To su floskule, to su prazne priče.
Dakle, nije ova rasprava, i nijedna rasprava u Narodnoj skupštini Republike Srbije kao vrhovnom domu demokratije u našoj zemlji, nikada nije i ne može biti obesmišljena, zato što građani slušaju i prate šta svi mi radimo i šta pričamo i da li to što pričamo sutradan i radimo ili sve ostaje samo na praznim pričama.
Rekli ste da energetska kriza nije samo uvezena već je takođe i posledica katastrofalnog upravljanja energetskim javnim preduzećima i energetskim sistemom Republike Srbije i rekli ste da mi to sporimo. Mi to nikada nismo sporili. Mi smo rekli da energetskim sistemom Republike Srbije nije dobro upravljano. Na kraju krajeva, to je rekao i predsednik Aleksandar Vučić, upravo sada kada je bio u službenoj poseti Norveškoj, kada je rekao – da, spremni smo da učimo od najboljih na svetu, da, zato što mi to ne znamo najbolje, da, zato što 50 godina pokazujemo da ne znamo kako efikasno i na najbolji način da upravljamo našim energetskim sistemom i energetskom infrastrukturom.
Šta mi tu sporimo? Mi samo sporimo da je to katastrofalno upravljanje u poslednjih šest ili osam godina, zato što nije. Ako išta, onda je to prvi period u kome je nešto urađeno u našem energetskom sistemu. I licemerno je i nefer i negde nekorektno prema građanima, a na kraju krajeva i onima koji su glasali za vas, da vi to ne primetite. Zašto?
Ako pričamo samo o zelenoj agendi zaštite životne sredine, zato što je Vlada Aleksandra Vučića bila prva Vlada koja je zakonski regulisala oblast obnovljivih izvora energije. To je urađeno 2014. godine. Izvinite, 2014. godine Evropa je bila puna vetroparkova, puna malih hidroelektrana, puna solarnih parkova. Nije to bila inovacija 2014. godine. Rumunija je imala pet hiljada megavata iz obnovljivih izvora energije. Zašto neko pre nas, neko sa kojima ste vi u koaliciji, nije uredio zakonsku oblast obnovljivih izvora energije pa da možemo i mi da dobijamo, i naši građani, kilovate iz zelenih izvora? Ne, to je uradio Aleksandar Vučić i njegova Vlada 2014. godine. Dakle, da, tada su počele da se menjaju neke stvari u energetskom sistemu Republike Srbije.
Takođe, 2014. godine počeli su da se grade prvi filteri za odsumporavanje na našim termoelektranama. Usred krize, kada smo imali mere fiskalne konsolidacije i stabilnosti izdvojilo se, malo po malo, pa do današnjeg dana 600 miliona evra na filtere za odsumporavanje.
Danas, kada izađe 400 ili 600 ljudi sa cigarama da protestuje protiv zagađenja vazduha, zašto ne čujemo to? Zašto ne čujemo da je neko ugradio ili gradi filtere za odsumporavanje na našim termoelektranama? Zašto dajete samo dezinformacije, poluinformacije ili pogrešne informacije i laži građanima Republike Srbije? Zašto ne pričate činjenično tačno o tim stvarima? To je takođe ulaganje u elektroenergetski sistem Republike Srbije.
Godine 2015. je Vlada Aleksandra Vučića kandidovala gasovod do Bugarske kao alternativni gasovod, kao gasnu diversifikaciju EU, kao prioritetni energetski projekat, da bi dodatno ojačali i postali dodatno energetski nezavisni. Zbog procedura EU mi smo taj dodatni gasovod krenuli da gradimo 1. februara 2022. godine, nekih, nažalost, sedam godina kasnije. Ali smo mi u međuvremenu uložili preko milijardu evra da izgradimo gasovod Turski tok odnosno Balkanski tok kroz Republiku Srbiju. To je ulaganje u energetski sistem. Recite mi kada se pre ulagalo na taj način u energetiku Republike Srbije? Dakle, mi ne bežimo od toga da je, naravno, moglo da bude bolje upravljanje u svim našim energetskim kompanijama, ali da li smo nešto uradili, menjali u našem energetskom sistemu? Oh, toliko toga.
Godine 2021. smo dobili prvi Zakon o obnovljivim izvorima energije u Republici Srbiji, kako bi na još bolji način to definisali, ali ta vlada, Vlada Aleksandra Vučića, kasnije vlade koje sam vodila od 2017. godine su prve omogućile izgradnju energije, odnosno elektrana na obnovljive izvore energije. To su sve stvari…
Konačno, 2018. godine, nakon 31 godine, počeli da gradimo nove velike kapacitete u našem energetskom sektoru, novu termoelektranu od 350 megavata.
Da vam kažem još jednu stvar koju bi morali da znate ukoliko se ozbiljno bavite ovom temom, a to je da ne postoji dobro upravljanje energetskim sistemom ukoliko nemate nove proizvodne kapacitete. Mi od 80-ih godina nismo gradili nove proizvodne kapacitete. Opet i ta kritika od koje mi ne bežimo, a svakako i mi kažemo – da, moglo je mnogo bolje, sad ćemo svakako neke stvari značajno da unapredimo, je nešto što stoji iza nas kao kritika. Nikakav problem. Samo ja kažem koliko smo mi unapredili i šta smo uradili.
Dakle, ne možete da upravljate dobro energetskim sistemom ako nemate nove proizvodne kapacitete, ako vam je poslednji otvoreni proizvodni kapacitet star 31 godinu, šta drugo da kažem? Mi smo pustili još nekih do sada, otprilike, 700 megavata iz obnovljivih izvora energije što je značajno, pošto je naš ukupni kapacitet 8.000 megavata, plus 700 megavata, nije beznačajno, ali to je rađeno tek od 2014. godine.
Što se tiče Nacionalnog stadiona, ovo mi je bilo slično, vratilo me te 2017. godine kada sam pričala o digitalizaciji, pa su neke vaše kolege narodni poslanici mi to spočitavali i rekli - gde ćete digitalizaciju, kada nemamo ni kanalizaciju? Ja sam onda rekla - ali ne, ozbiljna i odgovorna Vlada radi na način da možemo i digitalizaciju i kanalizaciju i da možemo i moramo.
E, tako sad vi danas - e, a što gradite Nacionalni stadion, što ne gradite kanalizacionu mrežu? Ne samo da je kanalizaciona mreža u predlogu budžeta, već sam vam ja u 33 minuta, samo 33 minuta koliko sam pričala o Predlogu budžeta, pomenula i rekla da gradimo 5.000 kilometara kanalizacione mreže i da ćemo u to i po sredi za prečišćavanje otpadnih voda uložiti u narednih nekoliko godina 3,4 milijarde evra, ne dinara, nego evra. Ja pomenem ovde, pola sata sam pričala, eto koliko je vama važan budžet. Pola sata, 33 minuta sam pričala, kao predsednica Vlade predstavljala budžet za 2023. godinu. U tih 33 minuta sam rekla da gradimo 5.000 kilometara kanalizacione mreže, vi meni postavljate pitanje - zašto stadion, a ne kanalizaciona mreža?
Da li vi vidite, građani Republike Srbije, koliko oni ozbiljno shvataju ovu raspravu i koliko ozbiljno shvataju Predlog budžeta i ono što pričamo u pola sata, kao predstavnik predlagača? Pet hiljada kilometara kanalizacione mreže i pitate me, a što stadiona, a što ne mreža? Pa zato što možemo jedno i drugo.
Ali, da vam kažem, ja sam tako slušala od vaših kolega i da ne treba da gradimo „Moravski koridor“, da je to bacanje para. Tako sam slušala od nekih drugih vaših kolega da ne treba da gradimo autoput Niš-Pločnik, valjda, kao da smo se odrekli Kosova i Metohije, pa ne treba da se spajamo i auto-putem sa Srbima na Kosovu i Metohiji i da im olakšamo i podižemo njihov kvalitet života.Tako sada čujem i ne treba Nacionalni stadion. Nemajte brige, kanalizaciona mreža, pet hiljada kilometara moći ćemo svakako uporedo sa Nacionalnim stadionom.
Vi imate hrabrosti da nama spočitavate da je naša politika „ako nemate hleba jedete kolače“. Nama, koji smo od 2014. godine, politikom, pre svega, predsednika Aleksandra Vučića, ozbiljnim radom, ozbiljnim danonoćnim radom, svaki dan uspeli da smanjimo nezaposlenost sa 25,9% na 8,9% samo u 10 godina, da skoro dupliramo prosečnu platu u Republici Srbiji, da podignemo minimalac sa 150 evra na 340 evra i da kažemo – da, to je malo i moramo više i moramo više, brže. Vi nama spočitavate „ako nema hleba jedite kolače“? Nama, koji se svaki dan borimo za to da naši građani imaju sve bolji standard, da imaju šanse za mlade ljude, da imaju perspektivu za svoje porodice i to pokazujemo kroz rezultate, kroz brojeve i to vi koji sve vreme kažete svim rudarskim porodicama u Republici Srbiji „ako nema hleba, a vi jedite kolače“, svim rudarskim porodicama u Republici Srbiji? Dakle, ne samo rudarskim porodicama, čitavim gradovima koji su nastali i opstaju na rudarstvu vi kažete - to sve treba zatvoriti, a šta će da rade rudari? Pa, jedite kolače, otkud ja znam? Vi se snađite. Jeste nam jednom rekli šta će da rade rudari? Ni jednom zato što nije nekako popularno, nije baš lepo, a nije ni vaša ciljna publika, nisu krug dvojke, ne žive na Dorćolu, mislim, ne žive na Vračaru i ostalim elitnim naseljima u Beogradu, pa onda kakve veze ima? Neka ostanu svi bez posla, važno je da mi imamo floskule o zelenoj energiji, ali isto tako i o zaštiti životne sredine, ali isto tako u Narodnoj skupštini Republike Srbije delimo flajere, čak ne ni na recikliranom papiru, ma koga briga?
Kažete, vi bi opredelili ta dodatna sredstva u budžetu Republike Srbije za lokalne samouprave, za energetsku efikasnost, pa kakvo je to licemerje? Koliko je to strašno i skandalozno. Upravo sam vam rekla u tih 33 minuta, ljudi, vi niste glasali za 45 miliona evra, potvrdu zakona, o Sporazumu sa Međunarodnom bankom za obnovu i razvoj, 45 miliona evra, za projekat „Čiste energije“, energetske efikasnosti za građane, niste glasali. Neki su glasali od vas protiv, neki nisu uopšte glasali, a pričate ovde kako bi našli neki novac u budžetu i onda to uložili u lokalne samouprave za energetsku efikasnost. Zašto niste potvrdili ovih 45 miliona evra? Šta su vama političke podele važnije od životne sredine? Važnije od energetske efikasnosti? Važnije od kvaliteta vazduha? Što, kad mi donesemo kao vladajuća koalicija i okosnica oko SNS 45 miliona evra za energetsku efikasnost solarne panele i sisteme grejanja koji direktno utiču na kvalitet vazduha, onda to nije dobro, jel? Onda to ne treba podržati? Kakvo je to licemerje? Što tako?
Ja verujem da bi i vaši glasači pozdravili da ste glasali za ovo i rekli – da, ako se radi o životnoj sredini i kvalitetu vazduha, glasaćemo i mi za te dobre predloge, ali niste, zato što je važnije politikanstvo od zaštite vazduha i životne sredine.
Sudovi krše pravo na suđenje u razumnom roku, tačno je. Tačno je i mi iz budžeta Republike Srbije plaćamo ogromne penale zbog toga, ali je sudstvo nezavisno i mi na njih ne možemo da utičemo.
Još jednu stvar da vam kažem, koja pokazuje stepen vašeg licemerja, kada smo mi izgurali ustavne amandmane, zajedno sa najvećim brojem nevladinih organizacija, OEBS-om, EU, Venecijanskom komisijom koja potvrđuje najviše standarde, sa Društvom sudija Srbije, sa Udruženjem tužilaca, za nezavisnost sudstva i samostalnost tužilaštva, kako bi imali i obezbedili prvo da su svi jednaki pred sudovima, drugo da su sudovi mnogo efikasniji zato što su nezavisni i ne mogu da kažu da ih je neko pozvao telefonom pa oni nisu mogli da reaguju na vreme, šta ste vi uradili u tom odsudnom trenutku za građane, vladavinu prava u Republici Srbiji, efikasnost sudstva i pravdu, dostupnost pravde? Šta ste vi uradili u tom odsutnom trenutku? Rekli ste – ne, glasajte protiv nezavisnog sudstva. Danas nam spočitavate sudove? Licemerno, licemerno, licemerno, do krajnjih granica.
Konačno, bi nam pričate o viziji rešavanja problema u budućnosti, nama koji smo otvorili prve naučno-tehnološke parkove, nama koji smo juče pokrenuli projekat ruralnog, širokopojasnog interneta, tako da 2025. godine čitava Srbija, svi u Srbiji, 100% naših domaćinstava bude pokriveno internetom? Nama, koji razmišljamo o veštačkoj inteligenciji i biotehnologiji? Nama, koji smo pre 10 dana postali tek 29. zemlja na svetu, članica globalnog partnerstva za veštačku inteligenciju? Nama, koji smo obezbedili da prošle 2021. godine svaku drugo novo radno mesto bude u IT sektoru? Nama, koji smo izvoz IT sektora podigli za više od sedam puta, pre deset godina je bio 375 miliona evra, ove godine će biti preko dve milijarde 700 miliona evra? Nama, koji smo uveli obnovljive izvore energije u Republiku Srbiju? Nama, koji danas pričamo sa partnerima o tome da mi budemo deo inovacija u baterijama, a vi ste protiv toga? Nama pričate o viziji budućnosti? Pa o budućnosti možemo da sedimo i da vam pričamo sedam dana.
Da vam kažem još jednu stvar što se tiče frilensera. Da nije bilo nas ne bi znali za probleme frilensera zato što niko o njima razmišljao, zato što taj deo industrije nije ni postojao, a mi smo sada sedeli i bogami osam meseci razgovarali sa predstavnicima frilensera, našli zajedničko rešenje, prihvatljivo rešenje, koje su oni podržali, u koje ste takođe i vi mogli da uzmete učešće, ali niste, i nemojte da širite dezinformacije o porodiljskom, trudničkom, zdravstvenom zato što je sve to deo paketa koji smo dogovorili.
Hvala vam mnogo, ali evo da vam kažem neke stvari i da se nadam da ćete možda malo promeniti svoje glasanje u budućnosti, pa da će vam životna sredina i kvalitet vazduha biti preče od politikanstva i političkih razlika. Hvala vam.

Treća sednica Drugog redovnog zasedanja , 05.12.2022.

Da vam kažem, da putujete malo više po Srbiji i da pričate sa ljudima u manjim opštinama, po gradovima Srbije, vi bi znali koliko jedan stadion znači za jednu lokalnu zajednicu.
Kada sam bila u Leskovcu poslednji put nisam mogla da verujem koliko tim ljudima znači taj stadion i koliko su ponosni na svoj stadion.
(Nebojša Cakić dobacuje.)

Imovinska karta

(Beograd, 02.11.2020.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Predsednik Vlade Vlada Republike Srbije Republika Mesečno 128320.00 RSD 29.06.2017 - 28.10.2020.
Predsednik Vlade Vlada Republike Srbije Republika Mesečno 128320.00 RSD 28.10.2020 -