Počinjemo. Otvaram dvadeset drugu sednicu Odbora za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo. Sednici prisustvuje dvanaest članova Odbora. Konstatujem da imamo kvorum za rad i odlučivanje. Kao što vam je poznato, u četvrtak, dvadeset šestog marta 2026.

godine u kasnim večernjim časovima tragično je izgubila život studentkinja Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Nažalost, ovaj tragičan događaj, gubitak jednog mladog života, povod je da danas razgovaramo pre svega o bezbednosti u visokoškolskim ustanovama, dok se druge nadležne institucije i organi bave analizom i sagledavanjem odgovornosti za ovu tragediju. Imajući u vidu navedeno, a saglasno članu sedamdeset dva stav dva Poslovnika Narodne skupštine, saziv za dvadeset drugu sednicu Odbora dostavljen je u roku kraćem od tri dana pre njenog održavanja. Želim da pozdravim naše goste koji učestvuju u radu današnje s-sednice saglasno članu sedamdeset četiri Poslovnika Narodne skupštine. Zbog značaja teme predložene tačke dnevnog reda na sednici danas prisustvuju Ana Brnabić, predsedica Narodne skupštine, profesor doktor Dejan Vuk Stanković, ministar prosvete, predstavnici Ministarstva unutrašnjih poslova i to Milica Bončić, zamenik sekretara Ministarstva, pukovnik policije doktor Ilija Racić, zamenik šefa kabineta direktora p-policije, pukovnik policije Vladimir Stojanov i Vladimir Nikolić, zamenik načelnika Odjeljenja za ekon- (kašalj) ekonomsku i materijalno tehničku podršku, Sektor za vanredne situacije, Savo Stambolić, šef kabineta Ministarstva nauke i tehnološkog razvoja, kao i doktor Ivica Ćalović, poseban savetnik ministra, Vedrana Perović, načelnik Odjeljenja za opšte pravne i analitičke poslove u Ministarstvu turizma i omladine, profesor doktor Vladan Đokić, rektor Univerziteta u Beogradu, doktor Mirjana Nikolić, rektor Univerziteta umjetnosti u Beogradu, profesor doktor Dejan Madić, rektor Univerziteta u Novom Sadu, profesor doktor Jovan Stepanović, rektor Univerziteta u Nišu, profesor doktor Nebojša Arsić, rektor Univerziteta u Prištini, profesor doktor Vladimir Ranković, re-rekt- (kašalj) rektor Univerziteta u Kragujevcu, profesor doktor Tanja Soldatović, rektor Državnog univerziteta u Novom Pazaru, Margareta Smiljanić, predsedica Studentske konferencije Univerziteta Srbije. Za današnju sednicu sam predložio dnevni red koji vam je u sazivu dostavljen u elektronskom i u pisanom obliku.

Pošto nije bilo pisanih predloga za izmenu i dopunu dnevnog reda, prelazimo na utvrđivanje predloženog dnevnog reda koji glasi (kašalj) Informacija, pod jedan: Informacija o stanju na državnim univerzitetima u Republici Srbiji. Stavljam na glasanje predloženi dnevni red Molim vas, ručno se izjasnite (šapnuti govore u pozadini Konstatujem deset za. Ko je protiv dnevnog reda, jel ima neko protiv Konstatujem da smo usvojili predloženi dnevni red dvadeset i druge sednice Odbora. Prelazimo na rad po utvrđenom dnevnom redu. Prva tačka dnevnog reda Informacija o stanju na državnim univerzitetima u Republici Srbiji. Pre nego što pređemo na rad po tački dnevnog reda, molim sve govornike da se pre početka svog izlaganja predstave zbog zapisnika sa ove sednice. Imajući u vidu važnost teme koju razmatramo, pošto je predsedica Narodne skupštine Ana Brnabić, kao neko ko predstavlja Narodnu skupštinu i stara se o blagovremenom i usla-usklađenom radu njenih radnih tela, inicirala održavanje ove sednice, pozivam gospođu Anu Brnabić da moderira ovu tačku dnevnog reda i da uvodno izlaganje. Reč dajem Ani Brnabić, predsednici Narodne skupštine. Izvolite

Hvala vam prof. Atlagić, poštovani narodni poslaniče, poštovani narodni poslanici, poštovani gosti. Daću kratak uvod i pošto je tema toliko važna i značajna, molila bih sve da uz dužnu pažnju i poštovanje razgovaramo, kao što smo to uradili ili pokušali da uradimo 21. januara 2025. godine na jednoj sličnoj sednici, da razgovaramo o stanju na našim univerzitetima, državnim, državnim univerzitetima, da razgovaramo o stanju na našim fakultetima, pre svega da razgovaramo o pravima i bezbednosti studenata. Podeliću, iako će biti kratko izlaganje, svoje izlaganje na tri dela. Prvo ću podsetiti na taj sastanak 21. januara 2025. godine.Onda ću, pošto je ovo ipak zakonodavna vlast Narodne skupštine Republike Srbije, predstavnica svih građana Republike Srbije, koja donosi zakone i ima takođe i nadležnost da nadzire primenu tih zakona, jer niko ne može biti i ne može da pomisli da je iznad Ustava i zakona Republike Srbije. Podsjetiću na relevant-relevantne zakone. Takođe ću podsjetiti, pošto deluje da su neki zaboravili i na stvari iz statuta Beogradskog univerziteta. Zašto Beogradskog univerziteta posebno? Pa, zato što se ovaj tragičan događaj desio upravo na Beogradskom univerzitetu. I onda ću postaviti određena pitanja za koje smatram da su važna. Za koja takođe smatram da su u interesu za građane. I pošto građani ne mogu sami da ih postave, da dobiju odgovore na njih, da ih postavimo mi umesto tih građana i da pokušamo mi da dobijemo odgovore na ta pitanja, iako verovali ili ne, a čućete dalje u raspravi, imamo narodnih poslanika koji su postavljali pitanja rektoru Beogradskog univerziteta i nikada nisu dobili odgovor na ta pitanja. Dakle, čak ni mi kao narodni poslanici nekada ne možemo da dobijemo odgovore na pitanja koja je u skladu sa ustavom i zakonima Republike Srbije postavljamo. Pa se onda postavlja i pitanje, a da počnemo od tog poslednjeg pitanja, da li je neko pomislio ovde da može da bude iznad Ustava i zakona Republike Srbije? Ko mu je dao pravo da to pomisli i kakve su posledice toga? A o jednoj od najtragičnijih posledica, nažalost, razgovaramo danas, u nadi da ćemo svi zajedno uspeti da poštovanjem ustava i zakona Republike Srbije uradimo sve da se ovakve stvari više ne ponavljaju Dakle, pod jedan, ja podsećam da je 21. januara 2025. godine, takođe na moj zah-zahtev, na moju inicijativu održana sednica ovog odbora, sa tada temom blokade na fakultetima i zaštita prava studenata. Koliko tužno deluje iz danja-današnje perspektive da danas moramo ponovo da razgovaramo o zaštiti prava studenata. Mi smo tada sa rektorima državnih univerziteta razgovarali o odgovornostima rektora i dekana, ne napamet i ne na osnovu onoga šta mi volimo, želimo, već na osnovu relevantnih zakona Republike Srbije, zakona koji se donose ovde uz zakonodavnu vlasti, u Narodnoj skupštini, neki od kojih uopšte nije donelo, donela, nisu doneti u ovom sazivu, ali svi moraju da ih poštuju Tada smo se posebno fokusirali na organizaciju redovne nastave, na danas ponovo posebno važnu temu, korišćenje prostora visokoškolskih ustanova isključivo za realizaciju delatnosti visokog obrazovanja. Dalje, zaštitu prava studenata. Konačno, možda i najvažnije, kada već neki nisu želeli da im pruže obrazovanje, makar brigu i bezbednost svih studenata. I žao mi je. Izuzetno mi je žao što danas ponovo moramo ovde da razgovaramo na slične tri teme. Briga o studentima, pod jedan. Pod dva, za neverovati, ali poštovanje zakona, i po tri, bezbednost na našim fakultetima. I sve je to uzrokovano tragičnom smrti studentkinje Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Ja molim sve da ne prave od sebe žrtve, da ne pričaju da politizujemo ovu tragediju oni koji su svaku tragediju politizovali u ovoj zemlji, od masovnog zločina ubistva u osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar", pa su se odjednom setili da ne politizujemo tragedije i da neko drugi politizuje te tragedije i da ne pravimo cirkus. I molim vas da ne pravimo cirkus. Ovde smo, da vas podsetim, poštovane kolege narodni poslanici iz bivše vlasti, da smo, da sagledamo situaciju na našim fakultetima. Razgovaramo da li se poštuju zakoni ili ne, koje donosi ponovo ova Narodna skupština. I da vas uverim još jednom, pošto je ponovo bilo lažnih vesti koliko juče, da ćemo ovo iskoristiti da ukinemo autonomiju univerziteta, poštovaćemo autonomiju univerzitetaPoštovali smo je tokom čitave 2025. godine, kada je ona bi-kada je ona bila zloupotrebljena na najgrublji mogući način, pa smo je poštovali zato što smo rekli da ćemo je poštovati. I zato što verujem u naš univerzitet koji postoji, makar Beogradski, preko dvesta pedeset godina i treba da nastavi da postoji. I treba da nastavi da postoji nekad međusobno dodatno poštovanje između države, izvršne vlasti, zakonodavne vlasti i univerziteta. Zbog toga je ta autonomija važna, a ne da bi je danas neko zloupotrebljavao i rušio kako želi. Smatram da je važno, kao što sam rekla pod tačkom dva, da podsetim na zakonske odredbe. Dakle, ovo nije siva zona, znate. Nije ovo pri-predmet i pitanje našeg tumačenja. E, ko je odgovoran za šta? E, ja mislim da si ti, a ti misliš da sam ja, a ti-aj u stvari niko nije odgovoran. Pitanje je poštovanja zakona, a ti zakoni su sasvim jasni, sasvim jasni. Podsećam, članom dvadeset i pet Zakona o visokom obrazovanju propisano je da rektor rukovodi univerzitetom i odgovoran je za zakonitost rada univerziteta, dakle rektor Beogradskog univerziteta, zakonitost i za rad svih fakulteta u okviru Beogradskog univerziteta. Rektor Novosadskog univerziteta za zakonitost i rad svih fakulteta u okviru Univerziteta u Novom Sadu. Isto tako za Niš, isto tako za Novi Pazar, isto tako za Kragujevac. Rektor rukovodi. Članom šezdeset i četiri stav tri, da budem još preciznija, Zakona o visokom obrazovanju propisana je obaveza rektora da pisanim putem upozori dekane i savete fakulteta na postupanje i odluke suprotne zakonu ili statutu univerziteta. Ponoviću, član šezdeset i četiri stav tri Zakona o visokom obrazovanju. Rektor ima obavezu da pisanim putem, pisanim putem upozori dekane u okviru tog univerziteta, dekane fakulteta i savete fakulteta na postupanje i odluke suprotne zakonu ili statutu univerziteta, što se prevodi da ukoliko bilo koji dekan prekrši zakon, prekrši statut univerziteta, rektor odmah pisanim putem najkasnije u roku od sedam dana mora da upozori na kršenje zakona i statuta. Posebno važno. Član osam stav dva Zakona o visokom obrazovanju. U akademskom prostoru ne mogu se organizovati aktivnosti koje nisu povezane sa delatnošću odgovarajuće visokoškolske ustanove, osim uz njenu dozvolu. To je visokoškolska ustanova. Za to su je formirali i osnivali naši preci. Za to ili tome ona mora da služi Ukoliko služi nekim drugim stvarima, ponovo, prvo je obaveza dekana da takve stvari spreči i onemogući. Ukoliko dekan takve stvari spreči, ne spreči i ne onemogući, onda je apsolutno sasvim kristalno jasna obaveza rektora da upozori dekane da se krši član osam stav dva Zakona o visokom obrazovanju. I onda idemo dalje. Članovi šest, sedam i dvanaest Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu koji utvrđuju obaveze poslodavca za bezbedne uslove rada i sprovođenje procena rizika, pa članovi 278, 279 i 288 Krivičnog zakonika definišu krivičnu odgovornost za ugrožavanje sigurnosti i neotklanjanje opasnosti. U redu. Razumem da neko pomišlja da može da bude iznad zakona Republike Srbije i za to postoje nadležni organi koji to procenjuju i dalje sankcionišu. Da ne ulazim sada u to. Imamo Statut Beogradskog univerziteta. Dobro nisu v-važni naši zakoni. U redu. Onda imate statut vaš. Zašto ne poštujete statut, ljudi? Jel nije dovoljno dobar? Pa promenite ga, ali poštujte statut, jer zakoni nisu dobro-dovoljno dobri. Hoćete nešto drugačije? Super. Evo Skupština. Predložite izmene i dopune, ali dok ne predložite i dok su ovi zakoni na snazi, ti zakoni, rektore Đokiću, ako možete da me pogledate Ti zakoni, rektore Đokiću, moraju da se poštuju zato što su oni iznad vas i iznad mene i iznad svih nas. Izvod iz Statuta Beogradskog univerziteta. Član deset. U akademskom prostoru ne mogu se organizovati aktivnosti koje nisu povezane sa delatnošću odgovarajuće visokoškolske ustanove, osim uz njenu dozvolu. Prepisano iz zakona, ali i u Statutu Beogradskog univerziteta. U Statutu Beogradskog univerziteta nadležnost rektora, član dvadeset i šest. Rektor organizuje i usklađuje rad i rukovodi radom i poslovanjem univerziteta, između ostalog, da ne pišem, da ne pričam šta su sve nadležnosti rektora, samo ove najrelevantnije za današnju raspravu. Predlaže Senatu i Savetu mere za unapređenje rada univerzitetaBaš smo videli da ste predložili neku meru za unapređenje rada univerziteta tokom 2025. godine. Pisanim putem upozorava dekana i Savet fakulteta na postupanje i odluke suprotne zakonu ili statutu. Da. I koordinira rad dekana u cilju sprovođenja stavova, odluka i zaključaka organa i tela univerziteta u vezi sa ostvarivanjem uloge, zadataka, delatnosti i nadležnosti univerziteta koje su utvrđene zakonom ovim statutom ili drugim opštim aktima Univerziteta. Što bi rekli neki ustav šmustav i tako je vam i statut važan. E sada da- Hvala vam hvala. Jeste završili, mogu da nastavim? Ajde, hvala vam mnogo Da li ste završili Lepo od vas. Dakle, uzimajući u obzir sve navedeno, zamolila bih rektore da se članovima odbora i široj javnosti izjasne po sledećim pitanjima i molim vas da ne širimo temu zato što se pitanja tiču samo oblasti rada Narodne skupštine kao zakonodavnog organa. Pod jedan. Da li ste u proteklih godinu dana pisanim putem upozorili rukovodstvo fakulteta o nezakonitoj upotrebi zgrada i potencijalnim opasnostima koje noćenje u prostorijama fakulteta i boravci van okvira delatnosti visokog obrazovanja mogu da izazovu? Ponoviću, da li ste pisanim putem upozorili rukovodstva fakulteta, dakle dekane fakulteta o nezakonitoj upotrebi zgrada? Da li ste ih upozorili o potencijalnim opasnostima koje noćenje u prostorijama fakulteta i boravci van okvira delatnosti visokog obrazovanja mogu da izazovu? Pod dva. Zašto su vrata fakulteta otvorena posle dvadeset i dva časa, a što je samo utvrđeno vreme rada fakulteta? I ko tačno dozvoljava okupljanja na fakultetu u noćnim satima i kome, ko određuje to? Pod tri. Da li uopšte znate ko boravi u zgradama naših državnih fakulteta? Šta se tamo uopšte dešava? Ko vodi računa o tome? Ko brine o bezbednosti studenata? Uopšteno, ko brine o bezbednosti i sigurnosti ljudi koji borave u prostorijama naših fakulteta, od kojih neki nisu ni studenti, ne znamo ko su ili nisu studenti tih fakulteta Pod četiri. Kako se zapaljuje i pirotehnička sredstva unose se i skladištu zgrade fakulteta i ko je za to odgovoran? Da vam kažem potpuno relevantno pitanje, potpuno iracionalno. Evo, u ovoj zgradi su se unosila pirotehnička sredstva. U ovoj zgradi su se unosile dimne bombe. Postavili smo isto pitanje odgovornosti. Ta-ta-dobra, vi ha-hoćete da kažete da rektor Đokić treba da podnese ostavku. U redu, ja nis-ja nisam, ja nisam, ja sam kriva, ali on treba dobro. Nema veze. U redu je. U redu je. Svako će danas pokazati svoje pravo lice. Zašto je gospodin rektor Đokiću, takozvani, kao što smo mogli da vidimo juče, neki boljševički plenumaš, kako smo pročitali na njegovom šlemu, boljševički plenumaš na vratima Rektorata Univerziteta u Beogradu, a neo neko zvanično obez-beđenje. Ko su ti ljudi? Ko je njima dao ovlašćenje da sprečavaju ljude da ulaze u Rektorat Beogradskog univerziteta, Kapetan Mišino zdanje? Zašto uopšte imate takvu vrstu obezbeđenja na vratima rektorata? Šta je njihova uloga (pauza: više od jedan minutar) I kada planirate da se Kapetan Mišino zdanje vrati svim studentima Beogradskog univerziteta? Konačno. Izuzetno relevantno zbog Filozofskog fakulteta na kome se desila ova užasna tragedija. Mediji su izveštavali o događaju iz decembra 2024. godine, kada je jedan student ovog fakulteta, Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, tokom svog boravka u zgradi popio veću količinu tableta u nameri da izvrši samoubistvo.

Da li ste upoznati sa tim slučajem? Šta su bila vaša postupanja nakog, nakon ovog događaja? I još jedna poruka, pre nego što zamolim rektore da uzmu reč. Pre toga ću dati reč ministru prosvete profesoru doktoru Denu Vuku Stankoviću. Podsjetiću vas, poštovani rektori, da ste vi ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije, u zakonodavnoj vlasti i da mi ovde postavljamo pitanja u ime svih građana Republike Srbije, te da je red i više nego red vaša obaveza da odgovorite na ova pitanja kao što niste ili kao što ste sve građane Republike Srbije obmanuli onog 21.

januara 2025. godine, kada ste nam ovde pred svima rekli da imate planZa nadoknadu nastave. A plan niste imali. Što je meni žao, što je vama smešno. Što je meni žao, što je vama smešno.

Dobro. U redu je ljudi, molim vas za malo mere da pokušamo da zadržimo nešto malo dostojanstva, zato što govorimo o tragediji, tragediji koja je direktna posledica toga što je neko dozvolio apsolutni javašluk na našim univerzitetima i fakultetima.

Odakle znam?

Pa evo, evo da od-dobijemo odgovore samo na ova pitanja jasne, precizne, jasne, precizne i tačne. Pa ja, ja, ja verujem, ja verujem u naše građane, znaće oni da ocene. Znaće oni posle, ako dobiju ove odgovore da ocene šta će se.. Imaju odjednom institucije, jel, a vi zato znate ko je odgovoran za Nadstrašnicu, jer tada nisu imale institucije. A vi znate ko je odgovoran za Ribnikar?

To nisu bile institucije. Sram vas bre, bilo! Od 2023. godine slušam da su mi ruke krvave. Od 2023.

godine ja slušam i predsednik Vučić da su nam ruke krvave. Odjednom ste se setili da postoji u institucije, da postoje institucije. Ali dobro, ajde da, ajde da ne krenemo od vas. Vas ljudi poznaju i znaju i umeju da cene i da sude. Ovde pričam ljude koji su odgovorni.

Pričam sa ljudima i postavljam pitanja ljudima koji su odgovorni za rad univerziteta i direktno odgovorni za rad i šta se dešava na našim fakultetima. Hvala vam, ministre. Izvolite.

Kada bi obraćao pažnju na takve kao što ste vi svakako bi trošio isuviše vremena, njega nemam nikad dovoljno, tako da u odnosu na vas distanca apsolutna. E, ćutite da vas ne slušam, jer kad pričate kao da ne pričate. Vi ste ovde gost i ne možete tako narodnost.

E tako i on je gost.

Molim vas da ne dobacujete, molim vas, ministre, nastavite.

Neće biti. Ministre, ministre, nastavite. Neće biti prvi put da neko mora da priča dok oni dobacuju. Izvolite.

Poštovane dame i gospodo, uvažena predsednice Narodne skupštine, poštovane kolege iz Vlade Srbije, predstavnici drugih državnih organa, poštovani rektori. Želeo bih da kažem da tragika ovog događaja pred nas postavlja jedan politički i moralni imperativ, a to je funkcionisanje pravne države. Smrt nevine i nedužne devojke traži da se precizno, temeljno rasvetle sve činjenice i okolnosti i utvrdi odgovornost što zbog njene žrtve, što zbog sprečavanja novih žrtava u pogledu onoga što je bezbednost na visokoškolskim ustanovama. Bojim se da je ovo vrh ledenog brega onoga što se dešavalo tokom najduže i najveće obrazovne krize u istoriji beo-beogradskog i drugih univerziteta u Srbiji. Zbog toga želim da podsetim na to da je univerzitet, što je sasvim očigledno, deo pravnog sistema Republike Srbije i da se na njega odnose svi zakoni na koje se pozvala gospođa Brnabić, od Zakona o visokom obrazovanju do svih drugih zakona koji se tiču bezbednosti i zaštite na radu.

Shodno tome, odgovornost je precizirana jasno utvrđena i na nadležnim institucijama da je u nepristrasnoj i preciznoj u-istrazi i utvrdi. Niko nije kriv unapred, ali niko nije ni izuzet iz istraživanja njegove odgovornosti i to one odgovornosti koje u domenu zakonom definisanih nadležnosti. Mnogo često se u Srbiji govori o autonomiji univerziteta i ona je, moram priznati, vrlo široka. Ona je, s jedne strane upravljačka, jer univerzitet je sistem koji ima po postojećim pravilima gotovo pravo na samoregulaciju u pogledu organizacije i delovanja. Istovremeno, ona je i predavačka i naučna.

Dakle, univerziteti sami definišu kriterijume šta se i pod kojim uslovima predaje, kao što i definišu horizonte svog naučnog istraživanja, kao i kriterijume sticanja zvanja u okviru njih. Upravo zbog toga, imajući u vidu ova zakonska rešenja i ovu praksu, gospoda koja vode univerzitete, koja vode fakultete, imajući u vidu tragičnu smrt, duguju nam na neki način objašnjenje zašto se ovo desilo i šta treba preduzeti da se ovakve stvari ne ponove Želeo bih takođe da kažem da, imajući u vidu te pravne propise, jasno je daZnači i gospodin rektor i gospodin dekan Filozofskog fakulteta nose striktno gledano odgovornost koja treba da bude utvrđena, ali koja ne može da bude izbegnuta. Takođe, želeo bih da ukažem na jednu stvar koja je za mene zabrinjavajuća, a to je postojanje pirotehnike u zgradi Filozofskog fakulteta. Javna tajna je inače bila da se mesecima na tom fakultetu nalaze neke učionice koje su bile štekovi za blokadere. Za mene to su prostorije u kome su se nezakonito okupljali studenti sa jakim političkim nabojem u prostorijama u kojima su je li, držane političke govorancije, organizovane žurke, gospodine Cvejiću.- Štek, štek.

Znate šta je štek? Dobro vidite. Znate, znate, kao što znate šta je električna stolica. To znate. Da, da znate, pominjali ste mi, nudili ste mi električnu stolicu kad sam se kandidovao za rem.

A to ste, to ste vi izgovorili, a ne ja. E, ali da se sada vratimo, da se vratimo sada na ovo. Vi do, vi možete da date odgovor na pitanje, gospodine Cvejiću, da li ste znali da na petom spratu Filozofskog fakulteta postoji ova prostorija ili niste? Pošto ste dugo godina profesor tamo E dobro, drago mi je. Niste vi, nego ne, ne, ne, ne, ja vas pitam da l' smo znali.

E Neću da pričam ja ništa. Vi ćete, v-v-v-trebalo bi da razmislite sa ko, sa kog sprata, sa sa na kom fakultetu se desio ovaj tragični događaj, a ne meni da odgovarate ovako, jer od početka svog mandata zalažem se za normalizaciju rada na, na fakultetu. Mi smo, mi smo iz stanja blokade ušli u stanje funkcionalne normalnosti u radu visokoškolskih ustanova početkom ove akademske godine od novembra meseca. Održavaju se redovno predavanja, vežbe, konsultacije i ispitni rokovi i to je dostignuće države i univerziteta i to je pozitivno dostignuće u odnosu na prošlu godinu. Jer, da smo ponovili prošlu godinu budućnost univerziteta bi bila pod velikim znakom pitanja.

I toga ste svi vi svesni, bez obzira na političke razlike, koje neodgovorno shvatate E sad, postavlja se pitanje kome je odgovaralo da se stvaraju preduslovi za renesansu blokade? Vladi Republike Srbije, predsedici Skupštine, predsedniku države, Ministarstvu prosvete, velikom delu studenata i profesora, sigurno ne. Istovremeno, otvoreno je pitanje, ja mislim da na to pitanje možemo da dobijemo odgovor i u istrazi, otkud pirotehnika? Otkud novac? Ko je regulisao i kako je regulisao ulazak i izlazak na Filozofski fakultet?

Pa jeste, zato što je posle deset sati se desio događaj, a zvanično fakultet radi do deset sati. Novac, pronađen je novac na fotografijama iz te učionice. Na Filozofskom fakultetu stoji donacija, koverat na kome piše donacija.

Čije su to donacije - Sad pričate kao novinari Informera- Ja vas, ja vas pitam ja, ja, ja pričam na osnovu fotografija koje su javno publikovane, gospodine Cvejiću nepoznat Istovremeno, želeo bih, želeo bih da podsetim i na član četrdeset tri stav deset Zakona o univerzitetu, koji jasno propisuje zabranu političkog udelovanja na univerzitetu. Zašto sednice nastavno-naučnog veća Filozofskog fakulteta počinju sa pokličom pumpaj.

To nije istina.

Na slici jel, jel, jel ima slika gospodine Cvejiću objavljena Ima Ima. Koja? Da, gde stoji Pumpaj transparentno, jel?

Dobro, dobro, dobro. Nije, nije se meni ovo desilo, na žalost.

Ne, ne, ovo se, na žalost, desilo- Kome?

Filozofskom fakultetu. Način na koji je on bio obezbeđen. Nije se desilo nikom drugom, a vi bi mogli da manje pravite politički šou kada vam ne odgovara, kad slušate nešto.

Zašto je odgovorno Ministarstvo? Ministarstvo će postupiti u skladu sa svojim nadležnostima. Ministarstvo, Ministarstvo će, nakon što nadležni državni organi, policija i tužilaštvo završe svoj posao, naložiti vanredni i direktni inspekcijski nadzor i na osnovu tog izveštaja doneti preporuke Savetu Filozofskog fakulteta šta treba da uradi u datom slučaju. Budite sigurni da Ministarstvo stupa na scenu odmah nakon što ova dva ovlašćena državna organa to urade. Dakle, ako govorite o nadležnosti Ministarstva, budite sigurni kao narodni poslanik, evo dajem vam informaciju, da ćemo mi se kretati u granicama svojih nadležnosti.I javno objaviti šta smo u tom inspekcijskom nadzoru našli, bez ikakvog skrivanja. - Okej. Onda prejudicirate. -

Ne prejudiciram ja ništa. Ništa nisam prejudicirao. Šta sam prejudicirao?

Molim vas ministre, samo na kraju..

Ne, ne, ne. Zbog javnosti, ne zbog njih, Ana. Dakle, postoji zakonom propisana odgovornost, a da li će biti činjenički utvrđena, to je drugo pitanje, to je stvar nepristrasne istrage i to oni dobro znaju. I još dve stvari bi hteo da pitam. Gospodina Đokića, pre svega, koji sedi ovde pored mene.

Budući da on predstavlja Beogradski univerzitet i s obzirom na to da se juče desio tragičan događaj, da li je izjavio saučešće porodici tragično nastradale devojke? - Kakve to veze ima, kakve sad to veze ima sa ovim? Kako možete da ga pitate takvu neku ličnu stvar? -

Pa zato što je- Kakve to veze ima da vidimo da- Ne, ne. Zato što je zato što je, pazite, zato što je zato što je gospodin Đokić čovek koji predstavlja univerzitet, a devojka je studentkinja tog univerziteta. Ona je tragično nastradala. Ja ne želim uopšte da se bavim njegovom ličnošću. Ja ga pitam kao čoveka koji predstavlja instituciju i nemojte mi podmetati na jedan plitkouman način ono što nisam rekao.

Dakle, ja ga pitam sasvim prirodno pitanje koje je deo nekog, aj da kažem moralnog senzibiliteta svakog čoveka i ništa više. I najzad, pošto je ovde nastupila objektivno tragična posledica. Da li neko od univerzitetskih vlasti razmišlja o moralnom i politički opravdanom činu kao što je ostavka? I ništa više. Toliko, hvala.

Hvala vam, ministre. Izvolite ko želi od rektora reč. Da li bilo ko od rektora želi reč? Rektore Đokiću, izvolite reč.