ĐORĐE PAVIĆEVIĆ

Zeleno-levi front

OSVRT OTVORENOG PARLAMENTA

Đorđe Pavićević biran je za narodnog poslanika jednom do sada, u 13. sazivu, od 2022. do 2023. godine.

U 13. sazivu izabran je za narodnog poslanika kao deveti na listi MORAMO – AKCIJA – Ekološki ustanak – Ćuta – Ne davimo Beograd – Nebojša Zelenović, mandat mu je potvrđen 01.08.2022. godine. U 13. sazivu bio je deo poslaničke grupe ZELENO - LEVI KLUB, NE DAVIMO BEOGRAD, MORAMO, član Odbora za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo i zamenik člana Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu i Odbora za zaštitu životne sredine. Bio je i član Pododbora za nauku i visoko obrazovanje, kao i član Delegacije u Parlamentarnoj skupštini Procesa saradnje u jugoistočnoj Evropi.

U 14. sazivu izabran je za narodnog poslanika kao 40. na listi Srbija protiv nasilja - Miroslav Miki Aleksić - Marinika Tepić (Stranka slobode i pravde, Narodni pokret Srbije, Zeleno-levi front, Ne davimo Beograd, Ekološki ustanak - Ćuta, Demokratska stranka, Pokret slobodnih građana, Srbija centar, Zajedno, Pokret za preokret, Udruženi sindikati Srbije "Sloga", Novo lice Srbije), mandat mu je potvrđen 06. februara 2024. godine.

U 14. sazivu deo je poslaničke grupe Zeleno-levi front - Ne davimo Beograd.


BIOGRAFIJA

Rođen 1966. godine. Diplomirao je 1992, i magistrirao 1997. na Odseku za filozofiju Filozofskog fakulteta u Beogradu.

Bio je profesor filozofije u Matematičkoj gimnaziji u Beogradu 1993. godine, a od 1993. do 2002. bio je zaposlen na poziciji istraživača na Institutu za filozofiju i društvenu teoriju u Beogradu.

Redovni je profesor na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu, gde predaje predmete iz oblasti savremene političke teorije na sva tri nivoa studija. Jedan je od akademskih radnika koji uzima aktivno učešće u političkim i društvenim dešavanjima u zemlji i u Beogradu.

Koordinator je Političkog saveta u pokretu Ne davimo Beograd .
Poslednji put ažurirano: 12.09.2024, 14:50

Osnovne informacije

Statistika

  • 7
  • 7
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Prvo vanredno zasedanje , 30.07.2024.

Ja ću koristiti vreme ovlašćenog predstavnika i hteo bih prosto da kažem nekoliko reči o ovome što smo ovde čuli sada. Ne znam gde su recimo, ministarka ili šef poslaničke grupe SNS čuli ove informacije o tome šta se dešava u Šapcu ili Aranđelovcu, pošto sam ja sada gledao i sajt RTS gde nema nikakvih informacija o tome.

Tako da, očigledno ne gledaju baš RTS da bi saznali o onome šta se zaista zbiva. Nema ni informacija o dokumentu o kome ministarka govori, a to je ovo saopštenje rudarskih institucija koje se bave rudarstvom, ali ih ima na nekim drugim mestima i zanimljivo je da se tamo ništa ne kaže o stvarima koje se tiču Rio Tinta, nego se u stvari apeluju da se zaustavi uticaj političkih borbi na struku.

Političke borbe na struku u tom smislu nisi samo političke borbe koje vodi opozicija. Uticaj koji ima na institucije nema opozicija, već u stvari preko ljudi koji tu rade, uglavnom oni koji su predstavnici vlasti.

Tako da bi onda bilo dobro da poslušate preporuku i saopštenje i da zaštite rudarsku struku na način na koji oni savetuju, ali i da zaštitite rudarstvo recimo kao što ovde svesrdno govorite.

Podsetiću vas, naša prva inicijativa u ovom Skupštini kada smo se pojavili bila je komisija koja bi ispitala pogibiju rudara u rudniku Soko. To se nikada nije dogodilo. Dogodilo se to da je tužilaštvo reklo da niko nije kriv za smrt tih rudara. Ti sporovi će sada, verovatno, završiti pred Evropskim sudom za ljudska prava, ali i dalje vam to ne smeta da se busate u prsa da ste vi ti koji štitite rudarstvo, struku, rudarenje, samo zato da bi u stvari doveli jednu kompaniju koja ovde treba da eksploatiše litijum.

Nemojte mešati borbu protiv projekata „Jadar“ sa nečim što je rudarenje uopšte.

Sada kada govorimo o tome, a to bi valjda trebalo da pričamo i na RTS-u, ali vidimo da od svega toga tu nema, zaista bi trebalo da pričamo kvalifikovano, kako nam ova udruženja govore, ali očigledno tamo ne možemo čuti neke stvari, niti možemo saznati uopšte o tome koliki su zaista rizici, da li se sve to isplati, kakve su garancije da se ti rizici neće ostvariti i ono što je još važnije, ko daje garancije.

Znači, u tom pogledu zaista svi akteri koji su upleteni u to i koji se busaju da su oni garanti iza toga nemaju baš nekakav veliki kredibilitet, i kao što je ovde već rečeno, ne mogu ljudi verovati, ne mogu ljudi imati poverenja, ako su već pre tri godine čuli da ovog projekta neće biti i da će on biti zaustavljen, a sada imamo situaciju da se on nastavlja i to da se nastavlja uz nekakve potpise i uz nejasnu dokumentaciju.

Ovde se mnogo govorilo recimo o tome šta je govorio profesor Ristić i govorilo se veoma ružno o tome, ali i mnogo akademika.

Da li je recimo ono što govori akademik Šolaja isto tako nešto u šta ne treba da verujemo ili recimo Aleksandar Popović nešto što govore nestručni ljudi i nešto što ne zahteva kvalifikovan odgovor, a ne ovakav kakav nam daje ovde ministarka recimo za zaštitu životne sredine koja kaže – pa mi sada nemamo činjenice?

Siniša Mali je otvorio…

Prvo vanredno zasedanje , 29.07.2024.

Hvala predsedavajuća. Poštovani građani i građanke, ja ću govoriti o deklaraciji jer smo ovde puno puta čuli da ustvari malo se govorilo o samoj deklaraciji, čuli smo to i u medijima od strane predstavnika vlasti, pa čak i predsednica Skupštine je govorila o tome da ovde niko nije pročitao deklaraciju, da ne zna o čemu se tu radi i šta tu piše. Ja ću vam objasniti zašto naša poslanička grupa Zeleno levi front neće glasati za ovu deklaraciju i za to imam mnogo razloga. Najpre da je ovaj tekst ovog dokumenta loš za republiku Srbiju, a čuli smo da se za njega glasalo na Vladi i da se jednoglasno glasalo, da su svi predstavnici Vlade glasali za to, ali ću pokazati da taj tekst ustvari ne dotiče one najvažnije probleme koje opterećuju našu državu.

Drugo, smatramo da je ovaj tekst donet u lošoj nameri, donet je da se učvrsti vladavina Aleksandara Vučića i posredno Milorada Dodika, kao što smo već pomenuli ovo jeste jedna prorežimska deklaracija u tom pogledu.

Ono što je, ne najmanje važno možete vikati koliko hoćete, nastavite, možete da građani čuju, šta se dešava sa te druge strane, ono što nije najmanje važno za mene, ili za nas, da je ovo jako loš napisan dokument, to je dokument koji vrvi od prideva atruizama, nekih praznih fraza. Recimo pridev – srpski, sa varijacijom svesrpski, ponavlja se više od 200 puta u tekstu. Reč nacionalni se pojavljuje u oko 40 slučajeva, recimo pojam pravo se pojavljuje u skoro 50 slučajeva, ali se osim u imenima raznih dokumenata, uvek se i gotovo isključivo odnosi na kolektivna prava.

I moj najlepši deo ovde jeste ustvari to pozivanje na negovanje srpskog jezika i ćirilice, a to znači da u istom delu teksta i sličnom delu deklaracije gde se poziva na zaštitu srpskog jezika, na čistom srpskom jeziku i ćirilici piše da ćemo, da ćete formirati set mera. To formiranje seta mera jeste jedna divna srpska fraza koja je preuzeta verovatno iz onih međunarodnih dokumenata i direktno prevedena, tj. neprevedena sa engleskog jezika.

Šta je ova deklaracija i šta ona predstavlja u ovom pogledu? Ona je dokument u kome je, kako nam je predsednica parlamenta rekla, na RTS nešto slično i danas, šta mi treba da radimo za nas. I da vidimo šta mi u stvari treba da radimo za nas po tekstu ove deklaracije, ona je doduše dodala da shvata zašto neke leve partije neće glasati za njega, ali i da poziva da pokažemo jedinstvo i da glasamo za ovaj dokument, a možda bi i glasali kada bi znali u stvari šta on jeste.

Predsednica Skupštine je takođe pomenula da su opozicione partije pozvane na koktele, jedan u zgradi Skupštine, drugi na krovu TC „Galerija“, i kao na sam događaj na Trgu Republike. Ipak, predsednica Skupštine izgleda nije palo na pamet da pozove opoziciju na zajedničku sednicu Vlade Republike Srbije i Republike Srpske, na kojoj je usvojen tekst ove Deklaracije, niti ustvari da učestvuje u sastavljanju, glasanju ovog dokumenta, i tako se valjda u vladajućoj koalicije, vladajućoj stranci zamišlja sabornost, jedinstvo srpskog naroda na krovu tržnog centra u Beogradu na vodi, koji je simbol kraja vladavine prava u Srbiji, ali je isto tako i simbol nasilja i korupcije.

Valjda u opoziciji ne sede dovoljno dobri Srbi da bi, ma kako to bilo teško saznati ko je to bio organizator, pozvao na sve ove događaje, nego samo na neke izdvojene.

Deklaracija o zaštiti nacionalnih i političkih prava, naglašavam ovo -političkih prava, je dokument u kome se piše o tome šta mi treba da znamo, šta smo, ko smo, u šta treba da verujemo, čega treba da se sećamo ili, što je još važnije, šta treba da zaboravimo, kako treba da vaspitavamo decu, šta ona treba da uče u školi, kampovima, u crkvi ili, što bi u kratkoj opasci, a u podužem izlaganju, valjda ovlašćeni politički istoričar SNS ministar Martinović objasnio, da je reč o tome da mi Srbi mislimo svojom glavom.

Ova fraza je dostojna Monti Pajtonovaca, jer kako neki kolektivni subjekt misli svojom glavom to je teško shvatiti, osim ako se ne uzme u obzir ono što smo ovde danas čuli i to, pre svega, od osobe koja najviše više sa one tamo strane, a to je da valjda imao nekakvog pastira koji će nas, u biblijskom smislu pastira, voditi kroz ove nedaće kroz koje se nalazimo.

Nabrajao nam je ministar, na primer, Martinović čega sve treba da se sećamo i šta sve treba da zaboravimo, kao i ministar policije koji je govorio iz slične perspektive, ali mnogo toga nisu pomenuli. Mnogo toga su sami zaboravili. Recimo, ja ću pomenuti da je srpska deklaracija potpisana 8. juna, dan pre 25. godišnjice potpisivanja Kumanovskog sporazuma koji je prihvatila jedna slična Vlada i pominjanjem je zato što je i tada bilo govora o nacionalnom jedinstvu, a Vlada se i zvala nacionalnom jedinstvu. Pominjem je i zato što i danas u ime tog jedinstva isti akter i slične koalicije čerupaju Srbiju.

Ono što smo ovde čuli od predstavnika Vlade najviše, ali i od drugih jeste galimatijas o tome šta jeste ova deklaracija. Ona je nacionalni program, stub politike, platforma, kišobran, nacionalna podloga, vraćanje sebi i suštini zaštita kolektivnih prava, zaštita nacionalnih i državnih interesa i ima nekoliko opasnih formulacija koje podsećaju na neka loša vremena, a to je osnov borbe za opstanak ili odgovor na ugroženost u regionu.

Čini mi se da ova rasprava o deklaraciji pokazuje jednu stvar, a to je da ni vi sami nemate saglasnost o tome šta deklaracija jeste, a jedino u čemu ste saglasni jeste šta sa njom može da se čini. Znači, može se tako saborno i složno udarati po izdajničkoj opoziciji levo ili desno, može se guslati o patriotizmu dok se rasprodaju državni resursi ili, recimo, dok sklapate različite sporazume vezane za eksploataciju rude Jadra. Znači, pre svega memorandum o projektu Jadar. Može se istovremeno govoriti o ugroženosti i opstanku Srba i o tome da Srbi žive bolje ikad i da će živeti još bolje. Možete govoriti o tome da sprečavate, kao što je predsednica parlamenta…

Četvrto vanredno zasedanje , 25.07.2023.

Hvala.

Poštovane građani i poštovane građanke, ja bih tražio obaveštenje u vezi sa nekoliko slučajeva gradskih sekretara u Beogradu, jer se ispostavilo da to jeste veoma lukrativno zanimanje i prati ga velika količina keša, posebno u evrima. Problem je što su bivši ovi gradski sekretari skloni carinskim prekršajima.

Naime, pomenuo bih Nemanju Stajića, bivšeg gradskog sekretara za ozakonjenje, koji je zadržan na granici sa Crnom Gorom sa prijateljima u automobilu u kome je bilo više od 26 hiljada evra, više laptop računara i, što se posebno naglašava, srpska zastava. Valjda je to pokušaj da se pokrije sva ta imovina na isti način na koji je recimo TV „Pink“ pokrivao svoju zgradu, ali nećemo o braći Stajić. To bi zahtevalo posebnu sednicu i mislim da se makar protiv jednog od njih vodi nekakav postupak.

Pitanje imam za jednu zaboravljenu zvezdu i za jednu zvezdu u usponu. Naime, Nikola Kovačević, bivši sekretar za komunalne i stambene poslove, uhvaćen je u carinskom prekršaju kada je u torbi nosio sliku „Stražar“ Paje Jovanovića, koju je uplatio 140 hiljada evra i 115 hiljada evra u gotovini.

Ono što je bilo obrazloženje jeste da je bivši državni sekretar uložio novac koji je na poklon dobio od sestre, a kasnije oplodio tako što je ulagao u trgovinu kripto valutama.

Ono što je tu problem jeste što ne samo to što se pojavljuje još jedan brat, sestra, tetka koji poklanjaju novac, nego način na koji se vadio je bio samo kriminalizujući u tom pogledu. Ja tražim obaveštenje od Agencije za sprečavanje korupcije da li je, u stvari, Nikola Kovačević prijavio bilo kakvu promenu imovinskog stanja od trenutka kada je postao državni sekretar i dve godine u periodu nakon što je prestao da bude državni sekretar, jer to je period kada smo svi mi obavezni u stvari da obaveštavamo Agenciju za sprečavanje korupcije o promeni imovinskog stanja.

Drugo pitanje se tiče Višeg državnog tužilaštva. Da li je pokrenut bilo kakav postupak s obzirom da je oslobođen za ovaj postupak o poreklu imovinu, bilo kakav postupak po tome što je koristio neprijavljen i neoporezovan novac?

Takođe, pitanje za Ministarstvo kulture - u čijem vlasništvu je sada slika Paje Jovanovića, gde se ona nalazi i da li će biti predata Muzeju grada Beograda, kao što je ministar Vesić u to vreme najavljivao i da li je saslušan ministar Vesić u vezi sa ovim slučajem, s obzirom da je javno iznosio saznanja o tome?

Drugo pitanje - da li će biti saslušana Bojana Radaković, gradska sekretarka za urbanizam i bivša gradska sekretarka za urbanizam i građevinske poslove i direktorka Fondacije za srpski narod i državu, koja je, prema pisanju medija, takođe načinila carinski prekršaj jer je na odmor krenula sa 50.000 evra i 12.000 evra vrednim nakitom?

Znači, ova bivša gradska funkcionerka i direktorka fondacije najmoćnije i najprofitabilnije fondacije u Srbiji posvećena je ostvarenju vizije predsednika Srbije Aleksandra Vučića koja, između ostalog, obučava i poslanike vladajuće stranke kako da se bave politikom i kako da pišu sve one tvitove o političkim protivnicima u Akademiji mladih lidera.

Ona je postala poznata i po svojoj kritici zakona o kome danas raspravljamo, Zakona o planiranju i izgradnji jer je na inovativan način, ali opravdano tvrdila da taj zakon uvodi tzv. duplu korupciju.

Problem sa ovim razumevanjem jeste što je valjda prema ovoj direktorki Fondacije mesto korupcije samo na jednom mestu i opravdano je da postoji jedna korupcija, ali ova dupla nije u redu i nije u redu kao zakonsko rešenje.

Hvala.

Treće vanredno zasedanje , 04.07.2023.

Hvala.

Poštovane građanke i poštovani građani, naš Zeleno-levi klub dosta brine o velikim sistemima koji ujednačavaju mogućnosti građana i građanki da vode dostojanstven i kvalitetan život, zato će moja pitanja biti usmerena ka Ministarstvu zdravlja, zato što prosto pravo na zdravlje i zdravstvena zaštita jeste nešto što bitno utiče na svačiji život, kako svakodnevni, ali i na životne mogućnosti.

Prvo pitanje će se odnositi na dokumente koji su važni za sprovođenje politike zdravstvene zaštite, jer koliko se može videti na sajtu Ministarstva, ne postoji nikakva obuhvatna strategija razvoja zdravstvene zaštite i razvoja zdravstva u Srbiji, ali zato postoji nešto što je počelo da se primenjuje 2019. godine, sa nejasnim statusom, a to je Strategija optimizacije mreža zdravstvenih ustanova u Srbiji koji su radili bivša firma premijerke „Naled“, jedna hrvatska konsultantska kuća, jedna konsultantska kuća iz Belgije.

Prema tom nesrećnom dokumentu, građani će ostati uskraćeni za dobar deo primarne zdravstvene zaštite i moraće da koriste institucije za sekundarnu zdravstvenu zaštitu daleko od svog mesta stanovanja. Znači, prosto dostupnost zdravstvene zaštite je dovedena u pitanje ovom strategijom, kao i mnoge druge stvari, da ne ulazim u detalje.

Moje pitanje jeste da li u stvari mi i dalje primenjujemo tu strategiju ili ćemo ići putem koji nam je ministarka nagovestila, a to je u stvari da će primarna zdravstvena zaštita biti reformisana i da će paket koji pruža primarna zdravstvena zaštita biti uvećan u tom pogledu? Te dve stvari ne idu zajedno i ja bih voleo da čujem od ministarke zdravlja da li ona podržava Strategiju optimizacije i da li u stvari taj dokument se i dalje primenjuje i dalje važi u tom pogledu? To je nešto što je prvo pitanje.

Druga važna stvar koju bih hteo da pitam jeste delom u resoru Ministarstva zdravlja, delom u resoru Ministarstva odbrane, to ste dobro čuli. Naime, radi se o „Sinofarmovoj“ fabrici vakcina, koja ke počela da se gradi u Zemunu, ali glavni investitor je Ministarstvo odbrane ili glavni investitor sa srpske strane. Ona je pompezno najavljena od predsednika države kao nešto što će promeniti ekonomiju Srbije u narednim godinama, ali ono što se pokazalo jeste u stvari da mi ni do današnjeg dana ne znamo šta se zaista dešava sa tom fabrikom.

Najpre su u tom projektu bili zajedno kineske firme, firme iz Emirata i Republika Srbija. Međutim, u APR ne postoje više kineski partneri tako da moje pitanje jeste - šta se dešava sa tom zgradom? Pod čijom je ona danas nadležnošću? Da li je pod nadležnošću Ministarstva odbrane ili Ministarstva zdravlja?

Koliko je Republika Srbija do sada uložila sredstava za trećinsko vlasništvo te zgrade, uključujući i infrastrukturu i građevinsko zemljište? Da li je u stvari u toj fabrici bilo nekakvih nabavki opreme za tu fabriku i šta će ona proizvoditi ukoliko ikada bude završena, jer prema procenama, Srbija je tu bacila još 50 miliona koje je mogla da upotrebi u druge svrhe?

Konačno, poslednje pitanje, tiče se planova Ministarstva zdravlja, moje pitanje je da li Ministarstvo zdravlja planira da predloži legalizaciju kanabisa u rekreativne ili medicinske svrhe s obzirom da smo sinoć u emisiji slušali veliko, na TV „Hepi“, opravdanje te prakse i da nam je predsednik države ranije iznosio velika uporedna iskustva, kolateralna dobit može biti buduća amnestija Koluvije za ono što je činio? Hvala.

Treće vanredno zasedanje , 15.06.2023.

Hvala.

Predsedavajući ja bih iskoristio priliku i da vam se zahvalim što ste pustili ovaj beli dim, habemas quorum, tako da možemo da počnemo da radimo.

Takođe, bih pozdravio kolege iz vladajuće većine i nadam se da su se juče odmorili nakon odlaganja ove sednice.

Postavio bih neka pitanja, tj. tražio bih obaveštenja od nekoliko nadležnih institucija, najpre od Ministarstva finansija, i Poreske uprave, i REM-a u vezi sa dugovima firmi koje su povezane sa Željkom Mitrovićem, znači „Pink medija grup“, „Pink inernešnal“ i druge firme, a u vezi sa njihovim dugovanjima državi.

Ispostavilo se da je 2012, 2013, 2014, 2015, 2016, 2019, 2021. i 2022 . godine, koliko su dostupni podaci, poslednji put 2021. godine, reprogramiran dug od 1,57 milijardi dinara, tako da ti uslovi pod kojima se odlažu ili reprogramiraju dugovi firmama Željka Mitrovića nisu poznati. Prosto, Poreska uprava je odbila da da informacije o tome, tako da bih molio Ministarstvo finansija i Poresku upravu, ako je moguće, u stvari da nam odgovore na pitanje, ne samo pod kojim uslovima, nego i koliko još novca od 2012. godine do danas duguje Željko Mitrović? Da li svi mi finansiramo ovu bahatost koju gledamo sa televizije „Pink“?

Takođe bih postavio slično pitanje predsednici Saveta REM-a. Naime, u martu prošle godine je REM, tj. Savet REM-a odložio i reprogramirao dugove „Pink medija grupe“ prema REM-u. Znači, ne prema državi, nego prema REM-u. To znači da „Pink“, pored toga što nije ispunjavao uslove iz elaborata, što je kršio procedure i zakone, nije ni plaćao finansijske obaveze prema REM-u.

To je bilo u martu prošle godine, a krajem jula, podsetiću vas, kraj jula inače to vreme zovu „pasije vrućine“, znači, to je kada se vidi Orion, kao najveća zvezda, i to je ono kako pesme kažu – kada se prže pluća, topi duša, a izgleda i Olivera Zekić radi, u stvari dodelio frekvenciju „Pinku“, a uz obrazloženje koje to ne uključuje. Da li znači da onda „Pink“ možda besplatno koristi tu frekvenciju ili plaća onda kada i koliko može?

Drugo pitanje odnosi se na ministarku pravde, na ministra policije i na onu koju niko nije video, a i ime joj se retko pominje, znači državnu javnu tužiteljku, a to je – ko ometa pravdu u slučaju istrage o ubistvu Milana Panića? Opet imamo tu situaciju da je Vlada 2013. godine oformila Komisiju za istragu o ubistvu novinara, da je ta Komisija dala Izveštaj i da predsednik te Komisije stalno ponavlja da se iz Izveštaja može videti ili doći do toga ko je naručio ubistvo Milana Panića. To je i nedavno ponovio, ali da se radi o veoma moćnim ljudima. Prosto, javnost bi trebalo da interesuje koji to veoma moćni ljudi opstruiraju ovu istragu. Kao što smo ovih dana mogli da vidimo, to je isto pitanje za njih, jednog koji je na Interpolovoj poternici, koju je Srbija raspisala, a koji u Moskvi otvara spomenik, prisustvuje otvaranju spomenika svoga oca, Marko Milošević, a koji je od 2020. godine u bekstvu, pa da li je u stvari naša policija…

Imovinska karta

(Beograd, 30.08.2022.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije (paušal) Republika Mesečno 37242.00 RSD 01.08.2022 -
Univerzitet u Beogradu (Redovni profesor ) sopstveni prihodi fakulteta Mesečno 62888.00 RSD 06.03.2017 -
Fakultet političkih nauka u Beogradu (Redovni profesor) Republika Mesečno 118000.00 RSD 06.03.2017 -
Fakultet političkih nauka u Beogradu (Istraživač) Republika Mesečno 32464.00 RSD 06.03.2017 -