ĐORĐE PAVIĆEVIĆ

Zeleno-levi front

OSVRT OTVORENOG PARLAMENTA

Đorđe Pavićević biran je za narodnog poslanika jednom do sada, u 13. sazivu, od 2022. do 2023. godine.

U 13. sazivu izabran je za narodnog poslanika kao deveti na listi MORAMO – AKCIJA – Ekološki ustanak – Ćuta – Ne davimo Beograd – Nebojša Zelenović, mandat mu je potvrđen 01.08.2022. godine. U 13. sazivu bio je deo poslaničke grupe ZELENO - LEVI KLUB, NE DAVIMO BEOGRAD, MORAMO, član Odbora za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo i zamenik člana Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu i Odbora za zaštitu životne sredine. Bio je i član Pododbora za nauku i visoko obrazovanje, kao i član Delegacije u Parlamentarnoj skupštini Procesa saradnje u jugoistočnoj Evropi.

U 14. sazivu izabran je za narodnog poslanika kao 40. na listi Srbija protiv nasilja - Miroslav Miki Aleksić - Marinika Tepić (Stranka slobode i pravde, Narodni pokret Srbije, Zeleno-levi front, Ne davimo Beograd, Ekološki ustanak - Ćuta, Demokratska stranka, Pokret slobodnih građana, Srbija centar, Zajedno, Pokret za preokret, Udruženi sindikati Srbije "Sloga", Novo lice Srbije), mandat mu je potvrđen 06. februara 2024. godine.

U 14. sazivu deo je poslaničke grupe Zeleno-levi front - Ne davimo Beograd. Član je Odbora za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo i Odbora za dijasporu i Srbe u regionu, i zamenik člana Odbora za zaštitu životne sredine.


BIOGRAFIJA

Rođen 1966. godine. Diplomirao je 1992, i magistrirao 1997. na Odseku za filozofiju Filozofskog fakulteta u Beogradu.

Bio je profesor filozofije u Matematičkoj gimnaziji u Beogradu 1993. godine, a od 1993. do 2002. bio je zaposlen na poziciji istraživača na Institutu za filozofiju i društvenu teoriju u Beogradu.

Redovni je profesor na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu, gde predaje predmete iz oblasti savremene političke teorije na sva tri nivoa studija. Jedan je od akademskih radnika koji uzima aktivno učešće u političkim i društvenim dešavanjima u zemlji i u Beogradu.

Koordinator je Političkog saveta u pokretu Ne davimo Beograd .
Poslednji put ažurirano: 22.09.2024, 09:28

Osnovne informacije

Statistika

  • 11
  • 10
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Prva sednica Drugog redovnog zasedanja , 10.10.2024.

Da li mogu da počnem, ako možete da utišate ove sa druge strane, jer oni očigledno i ne žele da slušaju ništa nego da pričaju ovakve pričice kakve smo do sada slušali.

Ono što hoću da kažem jeste da mi ovde raspravljamo o zakonu koji ima realno samo jednu posledicu i nije čudno što vam mi svi ovde govorimo o Projektu „Jadar“, iskopavanju litijuma i što govorimo o Rio Tintu.

Realno ovde su vam rekli da neće biti drugih rudnika, da su dalja istraživanja već obustavljena i zašto onda se mi protivimo u stvari projektu „Jadar“. Zato što ovde nismo dobili odgovore na neka ključna pitanja koja se tiču rizika, koji su povezani sa ovim projektom.

Kad smo kod toga, zamolio bih ministarku i nadam se da će se ona izviniti profesoru Stevanoviću koga je prekjuče onako besramno pokušala da diskredituje, a kasnije i zloupotrebila izvlačeći jedan citat iz onoga što je on rekao, a koji ubedljivo pokazuje u stvari kakvi su rizici po vodu, vodne izvore, vodne resurse u opšte.

Šta nam umesto toga vlast govori ovde. Govori nam da sačekamo da se izradi studija, u međuvremenu nam čitaju delove nacrta studije kao da je to gotova istina. Kažu nam da će eksperti ili da eksperti treba da imaju poslednju reč, a ovde nam pljuju neke ugledne ljude, ugledne eksperte koji su rekli već ono što misle o ovom projektu i sprečavaju, recimo, neke fakultete da se izjasne o tome šta misle o projektu „Jadar“.

Takođe nam govore da su sigurni da ekonomija i ekologija mogu zajedno u 21. veku i da sve što mi treba da uradimo jeste da sačekamo da se sav ovaj posao završi.

Gospodo, mi ne možemo da čekamo, jer očigledno, ono što vi radite ovde jeste plan da u stvari, naredna 22 meseca mi čekamo studiju, a kao što je već više puta najavljeno da se godinu dana posle toga već otvori rudnik. Taj trik vam prosto, neće proći, ne možemo, ili nećete uspeti da ovde prevedete celu Srbiju žednu preko vode. Reč je o nečemu o čemu je predsednica Vlade već govorila, bivša predsednica Vlade, izvinjavam se, i stalno napominje a to je reč, odgovornost.

O kakvoj odgovornosti govorimo kada imamo dva ključna aktera, ili možda jednog ovde, a to je vlast u Srbiji s jedne strane i Rio Tinto, sa druge strane, koji su toliko puta pokušavali da manipulišu ovim problemima koji su jednom prekidali projekat, pa ga ponovo otvarali, ponovo hoće da ga otvore, samo da još malo sačekamo. Ili, ako pogledate ili ako ukucate samo slučajeve koje je Rio Tinto imao u poslednje vreme, sada, ili nedavno su im se u maju mesecu tri lokomotive sa autonomnim vozovima koji prenose rudu sudarila, izašla avan šina. Takođe, smo imali i moj omiljeni slučaj da su u Australiji zagubili kapsulu sa radioaktivnim cezijumom, da zagubili, i njihovo saopštenje u potrazi za kapsulom koja je izgubljena na prugama Australije.

Zato mi ne verujemo da sa ovom vlašću i sa ovim akterima ekonomija i ekologija, ili nauka i ekologija, idu zajedno i ZLF veruje i u zaštitu životne sredine i veruje u zelenu tranziciju, ali veruje da treba zaštiti obične ljude od ovakve vlasti i od Rio Tinta. Hvala.

Drugo vanredno zasedanje , 30.09.2024.

Ja samo hoću da kažem dve stvari. Jedna je da naša poslanička grupa, Zeleno-levi front, više neće učestovati u ovoj farsi i obrazlagati amandmane, a o tome koliko je ko odugovlačio i trošio vreme, najbolje svedoče podaci sa e-parlamenta, da samo po amandmanima su predlagači govorili mnogo više od predlagača amandmana, predlagači zakona.

Kada se uzme i poslanička grupa SNS, koja je to branila, ispada da skoro duplo više vremena su potrošili zajedno predlagači zakona i poslanička grupa koja je branila zakon, nego što su predlagači amandmana.

Hvala.

Drugo vanredno zasedanje , 30.09.2024.

Ne, rekao sam da nećemo dalje obrazlagati amandmane.

Četvrto vanredno zasedanje , 25.07.2023.

Hvala.

Poštovane građani i poštovane građanke, ja bih tražio obaveštenje u vezi sa nekoliko slučajeva gradskih sekretara u Beogradu, jer se ispostavilo da to jeste veoma lukrativno zanimanje i prati ga velika količina keša, posebno u evrima. Problem je što su bivši ovi gradski sekretari skloni carinskim prekršajima.

Naime, pomenuo bih Nemanju Stajića, bivšeg gradskog sekretara za ozakonjenje, koji je zadržan na granici sa Crnom Gorom sa prijateljima u automobilu u kome je bilo više od 26 hiljada evra, više laptop računara i, što se posebno naglašava, srpska zastava. Valjda je to pokušaj da se pokrije sva ta imovina na isti način na koji je recimo TV „Pink“ pokrivao svoju zgradu, ali nećemo o braći Stajić. To bi zahtevalo posebnu sednicu i mislim da se makar protiv jednog od njih vodi nekakav postupak.

Pitanje imam za jednu zaboravljenu zvezdu i za jednu zvezdu u usponu. Naime, Nikola Kovačević, bivši sekretar za komunalne i stambene poslove, uhvaćen je u carinskom prekršaju kada je u torbi nosio sliku „Stražar“ Paje Jovanovića, koju je uplatio 140 hiljada evra i 115 hiljada evra u gotovini.

Ono što je bilo obrazloženje jeste da je bivši državni sekretar uložio novac koji je na poklon dobio od sestre, a kasnije oplodio tako što je ulagao u trgovinu kripto valutama.

Ono što je tu problem jeste što ne samo to što se pojavljuje još jedan brat, sestra, tetka koji poklanjaju novac, nego način na koji se vadio je bio samo kriminalizujući u tom pogledu. Ja tražim obaveštenje od Agencije za sprečavanje korupcije da li je, u stvari, Nikola Kovačević prijavio bilo kakvu promenu imovinskog stanja od trenutka kada je postao državni sekretar i dve godine u periodu nakon što je prestao da bude državni sekretar, jer to je period kada smo svi mi obavezni u stvari da obaveštavamo Agenciju za sprečavanje korupcije o promeni imovinskog stanja.

Drugo pitanje se tiče Višeg državnog tužilaštva. Da li je pokrenut bilo kakav postupak s obzirom da je oslobođen za ovaj postupak o poreklu imovinu, bilo kakav postupak po tome što je koristio neprijavljen i neoporezovan novac?

Takođe, pitanje za Ministarstvo kulture - u čijem vlasništvu je sada slika Paje Jovanovića, gde se ona nalazi i da li će biti predata Muzeju grada Beograda, kao što je ministar Vesić u to vreme najavljivao i da li je saslušan ministar Vesić u vezi sa ovim slučajem, s obzirom da je javno iznosio saznanja o tome?

Drugo pitanje - da li će biti saslušana Bojana Radaković, gradska sekretarka za urbanizam i bivša gradska sekretarka za urbanizam i građevinske poslove i direktorka Fondacije za srpski narod i državu, koja je, prema pisanju medija, takođe načinila carinski prekršaj jer je na odmor krenula sa 50.000 evra i 12.000 evra vrednim nakitom?

Znači, ova bivša gradska funkcionerka i direktorka fondacije najmoćnije i najprofitabilnije fondacije u Srbiji posvećena je ostvarenju vizije predsednika Srbije Aleksandra Vučića koja, između ostalog, obučava i poslanike vladajuće stranke kako da se bave politikom i kako da pišu sve one tvitove o političkim protivnicima u Akademiji mladih lidera.

Ona je postala poznata i po svojoj kritici zakona o kome danas raspravljamo, Zakona o planiranju i izgradnji jer je na inovativan način, ali opravdano tvrdila da taj zakon uvodi tzv. duplu korupciju.

Problem sa ovim razumevanjem jeste što je valjda prema ovoj direktorki Fondacije mesto korupcije samo na jednom mestu i opravdano je da postoji jedna korupcija, ali ova dupla nije u redu i nije u redu kao zakonsko rešenje.

Hvala.

Treće vanredno zasedanje , 04.07.2023.

Hvala.

Poštovane građanke i poštovani građani, naš Zeleno-levi klub dosta brine o velikim sistemima koji ujednačavaju mogućnosti građana i građanki da vode dostojanstven i kvalitetan život, zato će moja pitanja biti usmerena ka Ministarstvu zdravlja, zato što prosto pravo na zdravlje i zdravstvena zaštita jeste nešto što bitno utiče na svačiji život, kako svakodnevni, ali i na životne mogućnosti.

Prvo pitanje će se odnositi na dokumente koji su važni za sprovođenje politike zdravstvene zaštite, jer koliko se može videti na sajtu Ministarstva, ne postoji nikakva obuhvatna strategija razvoja zdravstvene zaštite i razvoja zdravstva u Srbiji, ali zato postoji nešto što je počelo da se primenjuje 2019. godine, sa nejasnim statusom, a to je Strategija optimizacije mreža zdravstvenih ustanova u Srbiji koji su radili bivša firma premijerke „Naled“, jedna hrvatska konsultantska kuća, jedna konsultantska kuća iz Belgije.

Prema tom nesrećnom dokumentu, građani će ostati uskraćeni za dobar deo primarne zdravstvene zaštite i moraće da koriste institucije za sekundarnu zdravstvenu zaštitu daleko od svog mesta stanovanja. Znači, prosto dostupnost zdravstvene zaštite je dovedena u pitanje ovom strategijom, kao i mnoge druge stvari, da ne ulazim u detalje.

Moje pitanje jeste da li u stvari mi i dalje primenjujemo tu strategiju ili ćemo ići putem koji nam je ministarka nagovestila, a to je u stvari da će primarna zdravstvena zaštita biti reformisana i da će paket koji pruža primarna zdravstvena zaštita biti uvećan u tom pogledu? Te dve stvari ne idu zajedno i ja bih voleo da čujem od ministarke zdravlja da li ona podržava Strategiju optimizacije i da li u stvari taj dokument se i dalje primenjuje i dalje važi u tom pogledu? To je nešto što je prvo pitanje.

Druga važna stvar koju bih hteo da pitam jeste delom u resoru Ministarstva zdravlja, delom u resoru Ministarstva odbrane, to ste dobro čuli. Naime, radi se o „Sinofarmovoj“ fabrici vakcina, koja ke počela da se gradi u Zemunu, ali glavni investitor je Ministarstvo odbrane ili glavni investitor sa srpske strane. Ona je pompezno najavljena od predsednika države kao nešto što će promeniti ekonomiju Srbije u narednim godinama, ali ono što se pokazalo jeste u stvari da mi ni do današnjeg dana ne znamo šta se zaista dešava sa tom fabrikom.

Najpre su u tom projektu bili zajedno kineske firme, firme iz Emirata i Republika Srbija. Međutim, u APR ne postoje više kineski partneri tako da moje pitanje jeste - šta se dešava sa tom zgradom? Pod čijom je ona danas nadležnošću? Da li je pod nadležnošću Ministarstva odbrane ili Ministarstva zdravlja?

Koliko je Republika Srbija do sada uložila sredstava za trećinsko vlasništvo te zgrade, uključujući i infrastrukturu i građevinsko zemljište? Da li je u stvari u toj fabrici bilo nekakvih nabavki opreme za tu fabriku i šta će ona proizvoditi ukoliko ikada bude završena, jer prema procenama, Srbija je tu bacila još 50 miliona koje je mogla da upotrebi u druge svrhe?

Konačno, poslednje pitanje, tiče se planova Ministarstva zdravlja, moje pitanje je da li Ministarstvo zdravlja planira da predloži legalizaciju kanabisa u rekreativne ili medicinske svrhe s obzirom da smo sinoć u emisiji slušali veliko, na TV „Hepi“, opravdanje te prakse i da nam je predsednik države ranije iznosio velika uporedna iskustva, kolateralna dobit može biti buduća amnestija Koluvije za ono što je činio? Hvala.

Treće vanredno zasedanje , 15.06.2023.

Hvala.

Predsedavajući ja bih iskoristio priliku i da vam se zahvalim što ste pustili ovaj beli dim, habemas quorum, tako da možemo da počnemo da radimo.

Takođe, bih pozdravio kolege iz vladajuće većine i nadam se da su se juče odmorili nakon odlaganja ove sednice.

Postavio bih neka pitanja, tj. tražio bih obaveštenja od nekoliko nadležnih institucija, najpre od Ministarstva finansija, i Poreske uprave, i REM-a u vezi sa dugovima firmi koje su povezane sa Željkom Mitrovićem, znači „Pink medija grup“, „Pink inernešnal“ i druge firme, a u vezi sa njihovim dugovanjima državi.

Ispostavilo se da je 2012, 2013, 2014, 2015, 2016, 2019, 2021. i 2022 . godine, koliko su dostupni podaci, poslednji put 2021. godine, reprogramiran dug od 1,57 milijardi dinara, tako da ti uslovi pod kojima se odlažu ili reprogramiraju dugovi firmama Željka Mitrovića nisu poznati. Prosto, Poreska uprava je odbila da da informacije o tome, tako da bih molio Ministarstvo finansija i Poresku upravu, ako je moguće, u stvari da nam odgovore na pitanje, ne samo pod kojim uslovima, nego i koliko još novca od 2012. godine do danas duguje Željko Mitrović? Da li svi mi finansiramo ovu bahatost koju gledamo sa televizije „Pink“?

Takođe bih postavio slično pitanje predsednici Saveta REM-a. Naime, u martu prošle godine je REM, tj. Savet REM-a odložio i reprogramirao dugove „Pink medija grupe“ prema REM-u. Znači, ne prema državi, nego prema REM-u. To znači da „Pink“, pored toga što nije ispunjavao uslove iz elaborata, što je kršio procedure i zakone, nije ni plaćao finansijske obaveze prema REM-u.

To je bilo u martu prošle godine, a krajem jula, podsetiću vas, kraj jula inače to vreme zovu „pasije vrućine“, znači, to je kada se vidi Orion, kao najveća zvezda, i to je ono kako pesme kažu – kada se prže pluća, topi duša, a izgleda i Olivera Zekić radi, u stvari dodelio frekvenciju „Pinku“, a uz obrazloženje koje to ne uključuje. Da li znači da onda „Pink“ možda besplatno koristi tu frekvenciju ili plaća onda kada i koliko može?

Drugo pitanje odnosi se na ministarku pravde, na ministra policije i na onu koju niko nije video, a i ime joj se retko pominje, znači državnu javnu tužiteljku, a to je – ko ometa pravdu u slučaju istrage o ubistvu Milana Panića? Opet imamo tu situaciju da je Vlada 2013. godine oformila Komisiju za istragu o ubistvu novinara, da je ta Komisija dala Izveštaj i da predsednik te Komisije stalno ponavlja da se iz Izveštaja može videti ili doći do toga ko je naručio ubistvo Milana Panića. To je i nedavno ponovio, ali da se radi o veoma moćnim ljudima. Prosto, javnost bi trebalo da interesuje koji to veoma moćni ljudi opstruiraju ovu istragu. Kao što smo ovih dana mogli da vidimo, to je isto pitanje za njih, jednog koji je na Interpolovoj poternici, koju je Srbija raspisala, a koji u Moskvi otvara spomenik, prisustvuje otvaranju spomenika svoga oca, Marko Milošević, a koji je od 2020. godine u bekstvu, pa da li je u stvari naša policija…

Imovinska karta

(Beograd, 30.08.2022.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije (paušal) Republika Mesečno 37242.00 RSD 01.08.2022 -
Univerzitet u Beogradu (Redovni profesor ) sopstveni prihodi fakulteta Mesečno 62888.00 RSD 06.03.2017 -
Fakultet političkih nauka u Beogradu (Redovni profesor) Republika Mesečno 118000.00 RSD 06.03.2017 -
Fakultet političkih nauka u Beogradu (Istraživač) Republika Mesečno 32464.00 RSD 06.03.2017 -