Ja bih isto rekao da je ovaj zakon nepopravljiv, ali da neke sramotne formulacije ovde bi trebalo ukloniti, poput ove da predmeti od nacionalnog značaj službe da uvećaju stabilnost i otpornost na strane uticaje koji su potrebni u osnovnom obrazovanju, ali čuli smo ministra neki dan da nisu potrebni, čak su poželjni u visokom obrazovanju u tom smislu, kao i ova da obrazovanje služi kao stub nacionalne bezbednosti, pa bih možda pitao da li će onda za obrazovanje ili sadržaj ovog dela predmeta, to je osam predmeta u pitanju, biti zadužen vrhovni komandant ili Ministarstvo odbrane, kao što je za 20.000 učenika već zadužen Generalni sekretarijat Vlade, odnosno Kancelarija za dualno obrazovanje, a da Ministarstvo prosvete nema baš puno veze sa tim procesom ili ima mnogo manje, recimo, nego Privredna komora.

Kada govoriti o politizaciji, samo se setimo kako je došlo do ovog zakona, a u jeku rasprave o filmu „Dara iz Jasenovca“ 2020. godine predsednik države, a sada vi hoćete da kažete vrhovni komandant, je izneo ovu ideju. Aleksandar Vulin je razradio, a vi ste u stvari, Vlada i ova većina, požurili da volju vođe pretvorite u zakon. Ako to nije politizacija obrazovanja, ja onda ne znam šta je. Možda ste malo zakasnili, jer je on tada rekao da će to biti gotovo do 2021. i da će početi da se primenjuje 2022. godine. Tada ste u međuvremenu uveli ove nacionalne čitanke. Prosto, ovakve formulacije i ovakve intencije spadaju u neke druge režime i nadamo se da Srbija neće otići tim pravcem, mada je čekirala mnogo karakteristika takvih režima. Hvala.

Hvala na toj časti.

Očigledno ovde ulazimo u neku raspravu koja bi trebalo i da se vodi. Ministar kaže šta su intencije zakona mimo teksta zakona. To je ono što je ovde važno, mi to ne vidimo u tekstu, a mogli ste da pogledate sadržaj amandmana, a sadržaj amandmana uopšte ne izbacuje delove o identitetu i delove o tome da obrazovanje bi trebalo da ima veze sa identitetom.

Što se tiče tog pomalo spolja usađivanja patriotske vrline kroz sistem obrazovanja i sami znate da takva praksa ima dva lica. Jedno može biti veoma pozitivno, a to je ono republikansko, a može eskalirati i u drugom pravcu, a to smo videli recimo u periodima nacizma ili nekih drugih veoma zlih režima koji su se takođe pozivali na patriotizam i bila su im puna usta države i puna usta zaštite identiteta i odbrane države.

Zato se prosto dogovorite šta je sadržaj toga, da li je ono što piše ili ono što vi mislite da piše, kao i toga šta će biti sadržaj i kakve će biti izmene tih predmeta. Vi kažete, vi ne želite da to radite, a malo pre kažete, mi želimo da to bude jedinstven sadržaj. Da li je to jedinstven sadržaj o kome govore predsednik i vrhovni komandant obrazovanja Aleksandar Vučić, ili je to jedinstven sadržaj o kome govori tadašnji ministar Aleksandar Vulin, ili je to jedinstven sadržaj o kome govori Milenko Jovanov, ili je to jedinstveni sadržaj o kome ZUOV nešto govori, a videli smo da je ZUOV imao veoma lošu praksu kada je bilo reč, recimo o izmenama udžbenika iz biologije i u vezi sa rodnom ravnopravnošću.

Mi smo ovde da ukažemo na jednu stvar a to je da u ovom zakonu postoje vidljive intencije koje se vide i u ovom članu, a to je jedna da ova vlast ima nameru da kontroliše sadržaj, ali i da kontroliše resurse, koji se upotrebljavaju ovde.

Znači, ovde imamo osam predmeta, imamo više od 40 udžbenika koji su u pitanju i tu se pominje onda da će to raditi javni izdavač i to je neka dosta čudna reč, ja bih možda Vladi predložio da okrene taj mehanizam zaštite i otpornosti od stranog uticaja.

Znači kada se to prevodi direktno sa stranog jezika, i stavlja u zakon. Mi smo koristili ranije izraz državni, a možda sada ne može on da se koristi zbog novih zakona, ali to je sasvim druga priča u ovom smislu. Onda to dajemo izdavaču koji ima direktora koji je u vd stanju, koji za tri godine nije uspeo da izda više od dve nacionalne čitanke, sa resursima, kojima ne znamo koliko su, jer znamo za 2024. godinu, ne znamo još za 2025. godinu. Videli smo da su planirana oko milion evra za sledeću godinu, ali to ne znači da su to jedini resursi koje će dobiti.

Ta vrsta jasne politizacije, jeste ono što se vidi, i ako kažete ministre da vi nigde ne vidite takve intencije, pa slušate li valjda predsednika, slušate li druge ministre, uključujući i prethodnog ministra obrazovanja koji je govorio o tome.

Hvala.

Mi smo ovde podneli amandman koji kaže da u stvari treba više uložiti u obrazovanje, posebno u ove naučno-obrazovne centre, koji bi trebalo da budu neka vrsta generatora razvoja obrazovanja, gde i nastavnici i učenici mogu kroz dodatne obuke da se usavršavaju, a ne da ulažemo u nešto što je povećanje represije u državi.

Mi vidimo u budžetu da imamo rashode koji se tiču, recimo, EKSPA ili nacionalnog stadiona koji su po petnaestak puta veći nego ovi rashodi koje mi predlažemo. Oni pokazuju šta je prioritet Vlade, gde i na kom mestu stoji obrazovanje u odnosu na korupciju i mogućnost da se zaradi nekakav dodatni novac.

Takođe, vidimo jednu drugu stvar, a to je da za naredne tri godine se planira oko 120 miliona za izgradnju komandnog centra žandarmerije, pa onda nam može postati jasno zašto policija stoji mirno dok, recimo, Bogdanu Radovanoviću razbijaju glavu u Mionici. Taj žal za nasiljem nad ugostiteljskim objektom „Lovac“, koji se ovde iskazuje, je nešto što je licemerno u odnosu na, hajde kažemo, demoliranje glave, a ne demoliranje stakla na ugostiteljskom objektu i prosto prestanite da brinete o našim političkim sudbinama, brinite o vašim. Vi ste ti koji će platiti cenu onoga što radite i onoga što će uskoro biti politička promena u Srbiji.

Tako da manite se toga šta mi radimo, gledajte šta vi radite i prosto vidljiva je ta vaša briga da ostanete i očuvate vlast, ona govori nešto o tome u kom pravcu će se politička dinamika razvijati. Hvala.

Hvala.

Mi smo takođe našim amandmanima hteli da pokažemo koliko je vama stalo do obrazovanja i koliko vam ono nije prioritet. Međutim, izgleda da je vaše obrazovanje ili vaša politika obrazovanja promenila fokus, pa sada umesto onih studenata koji hoće da uče, vi skupljate studente koji hoće da kolju ispred Narodne skupštine.

Juče smo imali slučaj, evo ga, to je taj kvazi student Vladimir Balać, koji se…

Molim vas, pustite me da govorim…

Dobro.

Znači, student koji hoće da kolje poslanice Narodne skupštine. I ne samo to, nego nakon sinoćnih pretnji, on je jutros došao ovde ispred zgrade da sačeka Biljanu Đorđević i da joj onako namigne. Znači, šta, ne treba da se oseća bezbedno i može svakog trenutka da joj uradi ono što on hoće i da je povredi na način na koji hoće?

Vi ste to omogućili, vi ste ovde rekli, rekli ste na konferenciji za štampu da ćete za 48 sati srediti tu situaciju, a imamo situaciju da nam dolaze ljudi koji, i to ponovljeno dolaze. Ne znam da li vam je jasno koliko je to strašno koliko je koleginica Đorđević izložena tom nasilju koje dolazi od nekoga za koga vi kažete da je regularan student u tom smislu. Molim vas da obezbedite i da uklonite ovo naselje koje ovde proizvodi ovoliko nasilja.

Ja ću samo skrenuti pažnju gospođi Brnabić da sam se ja odmah ispravio kada sam upotrebio reč – kvazi student. Rekao sam da je to student koji hoće kolje i da tu prosto nema pravo da to radi.

Zamolio bih vas i mislim da bi bilo dobro da ne pokušavate više da relativizujete svako nasilje koje se događa ovde i da pokušavate da ga izjednačite sa nekim drugim nasiljem.

O tome ko je kada i koliko osuđivao nasilje mogli bi bolje da se informišete. Imate dobru službu. Recimo, vrlo dobro znate da je dekana Patriha Drida iz gužve izvukao pokrajinski poslanik Zeleno-levog fronta. U tom smislu nemojte govoriti da u stvari neko promoviše nasilje.

Ja bih vas molio…

Ja bih vas molio, vi ste ovde kao neko ko je bio direktan svedok u stvari dopustili da neko govori u vaše ime i da laže o tome ko je tražio asistenciju od koga u ovoj sali, a ima tu i pored prethodnog govornika onaj ko je takođe tražio mene da vidi da bi saznao šta se događa, kao što ste me i vi pozvali da priđem da vidite šta se događa.

Ubuduće vas molim da kada neko ovako bezočno i otvoreno laže i kada na neki način pokušava da skuplja jeftine političke poene na ono o čemu ste vi mogli da svedočite, u stvari, intervenišete i da ga opomenete. Hvala.

Hvala.

Poštovani građani, poštovane građanke, verovatno se pitate kakve veze ima budžet sa 56 drugih tačaka dnevnog reda, zakonima, ugovorima i drugim aktima koji se ovde predlažu, pa pretpostavljam da imamo odgovor i za to. Jedan deo tog odgovora smo videli jutros, a to je u stvari da na neki način, ako gledamo širu sliku koja nam je ovde preporučena da je gledamo, predstavljaju u stvari dokaz nečega što bi mogli nazvati slomom ustavnog poretka, nastavkom pljačke javnih dobara. Ono što je dosta važno jeste u stvari to urušavanje i „ćaćizacija“ institucija koja se događa.

To smo mogli videti i u ovoj sali i ispred i možemo videti u predlozima zakona koje ovde imamo na dnevnom redu. Pre toga bih samo rekao nekoliko stvari o onome šta smo videli, u stvari, jutros jer nekoliko poslanike je o tome govorilo.

Videli smo da se jedno šatorsko naselje koje se od marta ove godine do danas dosta proširilo i koje nastanjuju različiti profili ljudi, od kriminalaca do funkcionera SNS, i na neki način pokušavaju da zauzmu što više prostora, pa čak i da uđu u Narodnu skupštinu, da kontrolišu kretanje poslanika, da blokiraju ulaze, da napadaju novinare, da napadaju građane i građanke koji tuda prolaze. Videli smo i da je imalo slučajeva kada su žene uvlačene i maltretirane u to šatorsko naselje.

Ono što je meni pitanje jeste šta to sprečava predsednicu Narodne skupštine, šefa obezbeđenja, generalnog sekretara ove Skupštine da ukloni te ograde, da ukloni te prepreke, iako smo čuli od njih da imaju dobru nameru da to urade.

Ko je taj i koga se oni zaista plaše da bi uklonili ograde, uklonili naselje, uklonili te ljude koji borave tamo, a videli smo jutros da, recimo, šabački kriminalac ćaska sa načelnikom Uprave za javni red i mir. Videli smo predsednika Skupštine opštine Savski venac kako tamo na stepenicama viče na poslanike. Videli smo odbornike sa Zvezdare i videli smo odbornike sa Palilule kako, u stvari, takođe viču i vređaju i napadaju poslanike.

Da li, gospodo, imate veze sa tim ljudima? Da li ti ljudi i njihove veze sa onim kriminalcima koji tamo maskirani borave u stvari imaju veze sa vama i da li vi to možete i dalje da kontrolišete ili je u stvari izmaklo svakoj kontroli?

Onda se to, u stvari, seli u ovu zgradu i seli se i ovu salu i seli se u ove zakone i videli smo i čuli nekoliko pohvala ovde, recimo, o Zakonu o udžbenicima. Ja bih rekao da to jeste klasičan primer „ćacizacije“ obrazovanja u tom smislu da se, u stvari, udžbenici pokušavaju da podele na udžbenike od nacionalnog značaja i na udžbenike koji nisu od nacionalnog značaja. Na primer, matematika, fizika, hemija, biologija, to nije toliko važno za učenike, važni su samo oni sadržaji koji treba da obezbede da vi učenicima na neki način prenosite ono što želite da prenose i da napravite ono što želite da napravite, da budu mali „ćaci“ i mali naprednjaci. E, pa oni to ne žele. Ne žele to ni nastavnici. Ne žele to ni profesori. To je nešto što odmah mogu vam reći da jeste i biće uzaludan pokušaj u tom smislu i da pretpostavljam da vi nećete na vlasti dočekati štampanje takvih udžbenika, a kamoli to da neko predaje po njima.

Ono što bih ja mogao da vam preporučim jeste, u stvari, da na taj spisak dodate, recimo, fizičko vaspitanje ili šah, na primer, koji su takođe predmeti u osnovnim školama, pa da onda, na primer, đaci izučavaju epohalne partije predsednika Vučića sa Vulinom u autobusu ili sa Nebojšom Stefanovićem u zgradi predsedništva i da uče strategije, kao i recimo u fizičkoj kulturi, na primer, da izučavaju košarkaške napade i odbrane koje nam na „Tiktoku“ predsednik savetuje, ili da organizujete kvizove, kakve, recimo, organizuju predsednik stranke i predsednik države, o tome ko je predsednik i ko je trener koga. Hvala.

Hvala.

O tome šta ja predajem i kako se ponašam prema studentima mogu mnoge vaše kolege koje sede po vašim telima u stranci ili po ministarstvima da posvedoče, tako da mi je drago što vi niste bili taj, jer prosto, to što govorite baš nema puno smisla.

Drago mi je što se vratila predsednica Skupštine, jer sam postavio to pitanje, znači, ko je to koga se vi plašite pa ne smete da sklonite ograde koje sprečavaju poslanike da dolaze na posao? Ko je taj zbog koga ne možete da skinete 10 dana šator koji stoji tu na ulazu?

Nisam ja kriv što ovde pored budžeta ima i 57 tačaka dnevnog reda, drugih, i značajan deo svog vremena sam potrošio na Zakon o udžbenicima koji vi hoćete da donesete sada. Mogu govoriti i o budžetu u obrazovanju. Na primer, zašto ste smanjili u odnosu na prošlogodišnji budžet ulaganje u kapitalne investicije i ulaganje u školsku infrastrukturu, kada znamo, recimo, da imamo škole gde padaju plafoni, gde ne mogu da se zatvore prozori, škole koje su bezbednosni rizik po učenike koji idu u škole, a već godinama ne možete da ih završite?

Zašto ne izdvojite pare za naučno-obrazovne centre, nego već pet, šest godina ih prebacujete iz budžet u budžet? Do sada je završen samo jedan od planiranih pet za više od pet godina, ali zato ono što se tiče EKSPO-a ili nacionalnog stadiona ste za godinu i po dana uradili mnogo više. To govori samo o prioritetu vaše Vlade. Vama obrazovanje prosto nije važno.

Hvala.

Zaista je teško nastaviti se na ovako sadržajne rasprave o REM-u, ali ja ću pokušati da nađem neku poveznicu. Ja sam je video, recimo, u predsedniku Republike koji ima devet televizora u kabinetu, a onda čovek kada to gleda verovatno mu nije lako šta sve može da vidi tamo. Zato je važno da mi izaberemo neki REM koji će sve to regulisati, a koji više neće dopustiti da gledamo sve ono što inače gledamo na televiziji, jer mi smo ovde džaba govorili nakon masakra u Duboni, Malom Orašju i „Ribnikaru“. Izloženost nasilju na medijima podstiče nasilje i u realnom životu i za to postoje naučni dokazi o tome. Citirali smo čak i radove koji to rade.

Bez obzira na to i tu ćemo videti koliko ste ozbiljni vi ovde, glasaćemo za neku listu kandidata koju smo dobili na način kako zakon predviđa. Ako hoćete da pričamo kako zakon predviđa, onda to možemo i tu se partije ne mešaju ili ne bi trebalo da budu deo tog procesa kandidovanja. Sa ove strane sam siguran da nisu bile, a sa druge već nisam.

Na listi imamo jednog kandidata za koga sam siguran da ne bi trebalo da bude tu. Osim toga što je u sukobu interesa, a već radi u REM, reč je o Stevici Smederevcu, reč je čoveku koji je 17. maja 2023. godine, na sednici Odbora ovde u Skupštini, branio televiziju „Pink“ i branio je, recimo, gostovanje Kristijana Golubovića, a o kome je ovde bilo reči. Nije prošlo i nije se ćutalo o tome zašto je Kristijan Golubović na televiziji sa nacionalnom frekvencijom objašnjavao kako možete ubiti čoveka, a da ne ostavljate tragove, nego je jedan visoki službenik REM-a, a koji je zadužen za nadgledanje programa to obrazlagao, jer je navodno zabranjeno medijima da uskraćuju građanima pravo ako su odslužili zatvorsku kaznu. Znači, Kristijan Golubović je imao pravo to da čini, po njemu. „Pink“, po njemu, ispunjava sve uslove, jer pitanje zastupljenosti žanrova na TV-u jeste nešto od čega zavisi dozvola, ali ne i procenat koliko ima tih žanrova, pa bih ja pitao i vas, ali i njega – da li emitovanje animiranog porno filma u popodnevnim terminima na televiziji „Pink“ spada, recimo, u obrazovni program ili dečiji program i kako onda to tretirate? Hvala.

Hvala.

Imao bih zaista mnogo pitanja, posebno za predsednika Vlade i ministra prosvete, ili kako ga zovu popularno na univerzitetu - osvete, a u vezi sa stanjem u obrazovnom sistemu.

Pre toga bih samo dao nekoliko napomena koje se tiču konteksta u kome postavljam ova pitanja, jer sva pitanja koja se mogu uputiti predstavnicima vlasti u Srbiji odavno prevazilaze okvire neke dnevne ili izborne politike ili pitanja formulisanja i sprovođenja određenih politika. Ona se mogu svesti na dva pitanja koja smo često čuli u ovoj sali. Jedno pitanje je - kako vas nije sramota? Drugo - da li ste vi normalni?

Voleo bih da na ova pitanja odgovori svaki funkcioner vladajuće većine i svi oni koji sede u ovoj sali i dižu ruke za zakone i odluke koje uvek iznova probijaju te granice sramote i normalnosti. Kako vas nije sramota prema Dijani Hrki? Kako vas nije sramota u odnosu na rušenje grada i rušenje Generalštaba? Kako vas nije bilo sramota da donesete onakav Zakon o planiranju i izgradnji itd?

Građani i građanke Srbije svakodnevno otkrivaju. Da citiram jednu pevačicu iz devedesetih godina, na šta je jedan kolega i prijatelj ovi dana ukazao – da dno ima podrum. Kad god čovek pomisli da ne možete dublje da potonete, vi pokažete da dno nema granicu. To se može videti i ovih dana. Još jedan od podruma otkrila nam je rektorka državnog Univerziteta u Novom Pazaru, koja je potpisala rešenje za prestanak statusa studenata, onima koji su šetali do Novog Sada kako bi odali pomen žrtvama režimske korupcije i bahatosti.

Da ova država jeste ono što bi trebalo da bude, predsednik države, da to on zaista jeste, predložio bi studente iz Novog Pazara za odlikovanje, jer još se sećamo prelepih scena od 15. februara iz Kragujevca i njihove šetnje ogrnutih u državne zastave, proslave Dana državnosti i najave jedne nove Srbije bez mržnje i podela koje unosi i širi vlast.

Bez obzira na to i bez obzira na sva ova zbivanja, u prethodnih godinu dana razloga za razrešenje rektorke Dolićanin bilo je na pretek i pre pokretanja velikih protesta i blokada fakulteta. Univerzitet je izgubio akreditaciju za tri programa. Otpuštani su profesori, sprečavana su napredovanja, zapošljavani su penzioneri uglavnom iz Beograda koji su obavljali određene funkcije i obavljaju određene funkcije na Univerzitetu. Tako da, Univerzitet je izgubio resurse da u stvari opstane kao univerzitet. Međutim, Vlada i dalje podržava rektorku Dolićanin i uprkos brojnim zahtevima da se ona razreši i uvede prinudna uprava, ona to odbija da učini.

Moje pitanje je da li će i kada Vlada uvesti prinudnu upravu na ovaj univerzitet ili je na delu scenario koji prizivaju dva doktoranta, tj. jedan doktorant i jedna doktorantkinja Beogradskog univerziteta, recimo, Vladimir Đukanović ili Sandra Božić, ali ponavljaju i Ana Brnabić, Aleksandar Vučić i njihov akademski politički otac Vojislav Šešelj, a to je da se, citiram - do temelja sruši postojeći univerzitet i da se izgradi valjda, u poznatoj rečenici – novi, lepši i stariji nego ovaj? A podsetiću da je Beogradski univerzitet stariji od moderne srpske države.

Na kraju, u kontekstu svega ovoga završiću sa jednim citatom čoveka kojeg smo devedesetih godina zvali Sale nacionale, predlagali da mu se podigne spomenik na Trgu Republike zbog njegovih trojki na utakmicama za reprezentaciju i za Partizan. Reč je, naravno, o Aleksandru Đorđeviću. Oni koji se ne sećaju tog perioda, to je čovek koji nam je vraćao sportsko dostojanstvo u tom periodu, koji je napisao nešto što svi mi osećamo. Citiram: „Nekad sam se bezrezervno dičio svojom zemljom, ponosan i gord u odbrani njenih boja, vrednosti i istorije. Sada me je sramota bezosećajne, poražavajuće neljudskosti koja izbija iz mraka ćacilenda.“ Hvala.

Hvala.

Teško je govoriti posle ovakvog uvoda, nakon ovoliko povreda Poslovnika, ali, ovde je prosto dnevni red takav da mi imamo i neka kadrovska rešenja o institucijama koje brinu o visokom obrazovanju i nadam se da rigorozno tumačenje tema dnevnog reda predsednice Skupštine ne uključuje samo strah od padanja sa vlasti koju nam je prethodni govornik ovde demonstrirao, nego i da sve to ima veze sa obrazovanjem, možda daleke veze sa stanjem u obrazovanju. Po vašem tumačenju, ne toliko, pa ste onda čak i rekli da je odstupanje od dnevnog reda i onda kada se govori o obrazovanju koje nije visoko obrazovanje.

Znači, ova Skupština će ostati upamćena, ili većina u ovoj Narodnoj skupštini, po svojim zločinima prema obrazovanju u Srbiji. Znači, vrhunac toga je ovaj rat koji vodite protiv nastavnika, profesora, učenika i studenata. Ovde je s pravom pomenut srednji vek, jer ja mislim da ni jedna država od srednjeg veka nije vodila takav rat, nije smatrala obrazovane ljude za neprijatelje države i zatvarala ih ovoliko koliko vi to činite ovih dana.

Na dnevnom redu imamo odluke o razrešenju članova Upravnog odbora Nacionalnog akreditacionog tela. Vredelo bi nekoliko reči reći o ovoj instituciji koja je najpre izgubila članstvo u ENKI. Čuli smo ovde vrlog poslanika i šefa Odbora za obrazovanje koji je za to okrivio sekretarku koja je bila dve godine na službi u ENKI, i to nema nikakve veze sa svom bulumentom vaših poslušnika, uglavnom onih koji su potpisali listu podrške za kandidaturu predsednika Vučića, koji su imenovani na različite funkcije u NAT-u. Postoji i par izuzetaka, ali uglavnom je tako.

Podsetiću da tek ove godine NAT je ponovo aplicirao za punopravno članstvo, tako da još uvek, makar meni, nije poznato da li je vraćen tamo.

Ono što isto vredi pomenuti jeste da mandat celog upravnog odbora ističe 4. februara, ali mi ne sumnjamo da će ovaj NAT, tj. sledeći sastav koji vi predložite, ako budete u prilici da ga predložite, biti gori od ovoga i da nećete imati prilike da raspravljamo o ljudima koji napuštaju ili koje vi razrešavate sa funkcija.

Ovlašćenja i primanja Upravnog odbora članova NAT-a su jako povećana zakonom iz 2000. godine. Između ostalog, on imenuje direktora Nacionalnog akreditacionog tela, koji je u stvari najvažnija figura u celom NAT-u. Podsetiću vas, to je objavljeno, simptomatično, 1. novembra prošle godine, da je dr Nebojša Zdravković imenovan za direktora, on je sa Univerziteta u Kragujevcu, i to bi moglo da bude pitanje i za kviz, po istom kriterijumu su mogli da budu imenovani i Siniša Mali, Nebojša Stefanović, Jorgovanka Tabaković, Tomislav Nikolić, Aleksandar Šapić. Pogodite šta u stvari povezuje sva ova imena?

Povezuju ih nerazjašnjene optužbe za plagijate i u ovom slučaju kao i u slučaju Siniše Malog imamo situaciju da su u stvari proceduralni razlozi oslobodili dr Zdravkovića od optužbe, a da se nije ulazilo u meritum da li je knjiga o kojoj, tj. udžbenik o kome je reč je u stvari prevod druge knjige?

Tako da je dr Nebojša Zdravković avanzovao ili napredovao do direktora Racionalne akreditacione institucije i stoga ne čudi recimo što Nacionalna akreditaciona, akreditaciono telo nije reagovalo npr. na protivzakonitu Uredbu Vlade o vrednovanju rada na Univerzitetu, znači, u kojoj je promenjen odnos naučnog rada i predavanja. Zašto je morao NAT da reaguje? Pa, upravo zato što propisi NAT za akreditaciju predviđaju drugačije.

Propisi NAT-a za akreditaciju podrazumevaju da je taj odnos 50%, 50%, ali da bi se akreditovali vi morate da ispunite taj odnos, a da bi vas Vlada platila ukoliko je Vlada osnivač vašeg univerziteta ona primenjuje sasvim drugačiji odnos. Pobogu, ljudi dogovorite se šta i kako? Kakvo je stanje stvari? I, onda nemojte maltretirati druge sa protivrečnim propisima.

Takođe, kako radi NAT može da posluži kao primer ili razrešenje prof. dr Dejana Šabića znači prof. Geografskog fakulteta Univerziteta u Beogradu po etičkoj prijavi izvesnog prof. dr Milana Komnenića čiji identitet ni članovi Upravnog Odbora NAT-a nisu uspeli da otkriju, ali su ipak razmatrali ovu etičku primedbu. I, pročitaću vam neke delove iz odluke koja je doneta – Znači dana 19.5.2025. godine Upravnom Odboru obratio se prof. dr Milan Komnenić dopisom, zahtevom za razrešenje prof. Dejana Šabića navodeći da se imenovani član Kapka, ne ponaša etički na taj način što osuđuje postupke aktuelne vlasti protiv rektora Beogradskog Univerziteta Vladana Đokića kritikujući dopune Zakona o visokom obrazovanju, koji omogućava dolazak stranih univerziteta u Srbiju. Kao dokaz je dostavio Zapisnik sa plenuma Prirodno-matematičkog fakulteta u Nišu to je dostavio izvesni Dejan Šabić, da izvinjavam se Milan Komnenić i objavio na društvenoj mreži „fejsbuk“.

Dalje, je među dokazima utvrđeno da postoji jedna, jedna objava na društvenoj mreži „fejsbuk“ o podršci studentima u blokadi. I druga objava sa naloga drugog korisnika društvene mreže sa fotografijama predsednika Republike Srbije kao i Zapisnik plenuma Prirodno-matematičkog fakulteta u Nišu od 7.5.2025. godine.

Dragi građani, drage građanke ovo su dovoljni razlozi da jedan član. Znači, tela koje bi u stvari trebalo da se bavi akreditacijom fakulteta u prirodno-matematičkoj oblasti bude razrešen iz tog tela.

Znači, dovoljno je to da kritikuje Zakon o visokom obrazovanju koji je ova vlast i povukla i ne daj Bože da da podršku studentima u blokadi makar na mestu kakvo je „fejsbuk“ i da druga objava naloga, drugog korisnika društvene mreže sa fotografijom predsednika Republike. To su naučne i obrazovane uvrede i povrede koje je napravi Dejan Šabić da bi bio smenjen. Zbog toga ne čudi što recimo Nacionalno akreditaciono telo u stvari je tokom protesta preti fakultetima da će im oduzeti licencu i to je već dovoljno znači da ovakvo telo koje je sada u Upravnom Odboru od devet predviđenih članova ima faktički pet. Funkcioniše na način koji u stvari i jeste podrška vladajućoj većini, ali ne i podrška obrazovanju u Srbiji i zbog toga će biti na velikom iskušenju kada budu morali da daju akreditaciju novom fakultetu u Nišu koji se planira „srpske studije“. Nadam se da neće proći kao i njihov parnjak u Hrvatskoj hrvatske studije koji je napravljen 1992. godine i odmah znači po osamostaljenju Hrvatske na čemu je insistirao predsednik tadašnje Hrvatske i koji je danas u stvari fakultet koji upisuje studente za neke dosta problematične smerove i nije baš sjajan, nema baš sjajnu reputaciju u tom pogledu.

Imajući u vidu raspravu koju smo imali ovde, rekao bih i nekoliko reči ili podsetio bih poslanike ili ne znam kako bih, ne bih citirao predsednika Odbora za obrazovanje, da kažem oni koji misle da su poslanici, ja mislim da ste svi vi poslanici i na žalost, ali činjenica je da jeste.

Da podsetimo zašto su počeli protesti na univerzitetima u Srbiji, ko je odgovoran za to i kakve to veze ima sa vladajućom koalicijom i većinom koja ovde optužuje druge da su u stvari odgovorni za ono što se dešavalo na univerzitetima, u pogledu školske godine 2024. godine i 2025. godine.

Podsetiću vas da su protesti počeli onog trenutka kada su studenti pretučeni od strane vaših funkcionera, podsetiću, pretučeni od strane vaših funkcionera ispred FDU, kada ste vi odbili, vi, odnosno institucije koje vi podržavate, da reagujete, a protesti su bili, zamislite zbog toga što je nadstrešnica ubila u tom trenutku 15 ljudi, i što je vlast odbijala u tom trenutku da preuzme bilo kakvu odgovornost za to što se dogodilo.

Dakle, ja sam ponosan na studente zbog toga i oni su ti koji su u stvari želeli i davali su vam čak u tom trenutku i ono što bi se rekao laki izlaz, koji su želeli samo institucije da funkcionišu i da kada progovore ispred zgrade svog fakulteta, ne naiđe nekakav batinaš koji je ujedno i predsednik nekog odbora SNS, da ih tuče.

Ovde na kraju bih rekao samo još nekoliko reči o jednoj knjizi, nadam se da i to ima veze sa obrazovanjem, ali sam siguran da ima veze sa vladajućom koalicijom, slavna Orvelova knjiga 1984. godina, u kojoj postoji nešto što ovde potvrđuje i predsednica Skupštine, donekle, to je – Veliko ministarstvo istine. Znači – Veliko ministarstvo istine je ono koje se brine o tim interpretacijama i koje izdaje različite slogane na primer kao što je – Neznanje je snaga ili Sloboda je ropstvo ili Rat je mir, tako i ovde pokušavaju predstavnici suprotne strane da nas ubede da je često što je crno, belo i što je belo – crno i obrnuto. Pomenuo bih ovde, kakve to veze ima sa obrazovanjem, a ima i te kakve, a to je ovo što vi sada uzimate kao poslednju reč u slučaju pretučene studentkinje Poljoprivrednog fakulteta, a to je saopštenje Ivice Dačića, valjda Vinstona Smita, odnosno ministra istina iz ove knjige.

Jedino što se računa jesu iskazi funkcionera i zvanični iskazi ministra u tom pogledu.

Podsetiću vas da nam je ovde i pokazao spravu koja može da proizvede zvuke, kao i ono što se naziva „zvučni top“ u tom pogledu, pa ga niste toliko hvalili zbog toga.

Ono što mogu da vas uverim jeste da nijedna takva interpretacija istorije nikada i nigde nije preživela pad sa vlasti i oni koji su u tom trenutku to pokušavali, pa neće ni interpretacije koje vi nudite, a onoga što se događalo i onoga što se događa u Srbiji preživeti ono što će se neminovno i uskoro dogoditi, a to je da vi više nećete sedeti u ovim klupama. Da li ću ja sedeti, mene to apsolutno ne interesuje, evo, odmah da vam kažem.

U tom pogledu, sve vaše salve i sve vaše tirade o tome kome je više stalo do vlasti, možete ostaviti u ovom trenutku po strani, mada pretpostavljam da je strah veoma snažna emocija i da on deluje veoma jako na ljude i da, u stvari, ih tera da čine ono što možda i ne bi želeli da čine, ali to što vi činite iz straha ili činite iz nekakvog sledbeništva nije nikakvo opravdanje za ono što činite.

Hvala.