Ja bih rekao nekoliko reči o obraćanju predsednice Vlade, koja vidim nije tu, ali pretpostavljam da ostali članovi Vlade uvažavaju i dele njeno mišljenje o tome.

Predsednica Vlade juče je reagujući na govor naše predstavnice Zeleno levog kluba – Ne davimo Beograd, umesto odgovora na pitanje mnogo puta koristila reči, licemeri, licemerje, lažni ekolozi i rekla je da nije znala šta znači reč „grinvošing“ ili kako je ko prevodi, ekomanipulacija, zeleno farbanje, ja bih rekao zeleno krečenje. Možda je najbolji izraz i objasniću zašto je to tako i objasniću zašto je ovo ozelenjavanje budžeta deo je u stvari tog procesa i zašto mi nećemo zbog toga glasati za ovaj budžet, ali najpre o onome što je rekla da mi jesmo nekakvi lažni ekolozi, pri tom je mahala sa nekim malim zelenim papirom, flajerom koji su delile naše kolege i prolivala suze nad drvećem koje je zbog toga odsečeno.

Ja bih joj dao još razloga za plakanje, recimo, evo ovo je deo papira koji mi dobijamo za pripreme ovih sednica, pomnožite to sa 250 puta pa onda ćemo svi zajedno da proplačemo za ovo drveće, a ako dodamo i ono drveće koje se seče za popločavanje, za asfaltiranje, za građenje stambeno poslovnih objekata onda nam ne gine da pola života to radimo.

Ono što je važno, ono što jeste „grinvošing“ jeste nastao izraz koji kao i „vajtvošing“, to znači krečenje, samo što je ovo zeleno. Šta znači da je zeleno? Znači, kada imate nekakvu prljavštinu onda prefarbate umesto u belo, u zeleno, a licemerje povezano sa tim zelenim pranjem ili zelenim mazanjem, jeste ono što stalno slušamo od ove vlasti u pokušaju da nam sluđuje mozak. Pokazaću samo na nekoliko primera. To je kada vlast nas poziva da glasamo za ovaj budžet, a 2015. potpisuje Pariski sporazum o klimatskim promenama, a do danas ne donese nacionalni integrisani plan o energetici i klimi. To je kada predsednik na Kopu 26 recituje Šekspira, vreme je da poslušamo i čujemo plač majke zemlje, a odmah posle toga kaže da mi nećemo ispuniti naš deo obaveza i ostaviti majku zemlju da plače. To je isto kada nam predsednica Vlade na sednici Vlade kaže da su vetro pakovi i solarni paneli intermitentni izvor energije kome je potrebno balansiranje, kako sistem ne bi kolabirao, a danas nas poziva da glasamo za taj zajam. Hvala.

Hvala vam.

Rekao bih da su ovde dva člana povređena. Najpre član 1. da ovim Poslovnikom se uređuje organizacija i rad Narodne skupštine. Znači, ne voljom predsedavajuće ili predsedavajućeg. Mi ceo dan imamo arbitrarna tumačenja u ovom pogledu. Drugi je član 104. koji uređuje pravo na repliku. Ceo dan smo imali to tumačenje da mora da bude pomenuto ime i da u stvari tek onda dobijamo pravo na repliku. Ceo dan to nije poštovano, samo izuzeci jesu članovi SNS i mislim da to nije u redu.

Hvala.

Hteo bih samo da kažem da smo mi ovde čuli razne stvari, neka amaterska tumačenja svega i svačega, od neoliberalne ekonomije, velikog Fridmana, itd. Ono što boli ovde jeste nepoznavanje Ustava i konstatacije šta je diskriminacija, a šta ne.

Pročitaću samo član 21. Ustava koji kaže – ne smatra se diskriminacijom posebne mere koje Republika Srbija može uvesti radi postizanja pune ravnopravnosti lica ili grupe lica koje su suštinski u nejednakom položaju sa ostalim građanima.

Hvala, gospodine predsedavajući.

Poštovani poslanici i poslanice, poštovani kandidati za članove Vlade, ja sam čitao ovaj vaš Ekspoze i svašta smo čuli o uspesima Vlade juče, i o procvatu i napretku Srbije.

Pre neki dan smo u ovoj Skupštini čuli od jednog poslanika da i krave žive bolje u Srbiji, od dolaska naprednjaka.

Kod ovakvih izlaganja, suprotno od predstavnika većine, meni pada na um jedan devetnaestovekovni ruski knez i vojskovođa koji se zove Grigorije Aleksandrović Potemkin, koji je pored puta kada je prolazila kraljica Katarina II, gradio kulise sa slikama nepostojećih sela i sa seoskom idilom, koja onda treba da predstavlja to kako Rusija cveta i kako se u Rusiji dobro živi, a zanimljivo jeste bilo i da je bio namesnik onih krajeva u kojima se i danas vodi rat.

Na to gospodo, meni liči ovaj ekspoze vlade i na to mi liči ono što vlada ovde u parlamentu radi, na način na koji se ophodi prema javnosti i prema poslanicima koji se ne slažu. Ali, dosta smo slušali o tome.

Nas interesuje ono što ustvari stoji iza tih kulisa, ali vlada o tome ne želi da raspravlja.

Neću govoriti o tome što je Vlada prećutkivala ili za šta svaljuje krivicu na druge o korupciji, političkim ubistvima, vezama za ogranizovanim kriminalom, ali ajde da govorimo o onome o čemu se hvali.

Znači ovde se vlada hvali time da prioritet daje nauci, obrazovanju, da je otvorila tri ministarstva, da je formirala tri instituta, da je formirala Fond za nauku, a onda bih ja pitao, za ovo kratko vreme koje imam, nekoliko pitanja, šta je recimo sa onih pet godina, kada nijedan projekat za nauku nije bio raspisan, od 15. do 20. godine.

Šta je sa 11 instituta kojima ste nametnuli direktore mimo volje naučnog dela kolektiva? Šta je sa privatizacijom Instituta „Jaroslav Černi“, koji treba da služi sada interesima jedne kompanije, a ne države?

Što se tiče samog Fonda na koji ste toliko ponosni, pitao bih vas zašto taj Fond 2021. godine, na primer, jedine godine kada ste vi bili u punom mandatu nije imao nijedan projekat raspisan? Zašto finansiranje tog Fonda ide od strane Vlade, ali finansiranje projekata ne ide? Projekti se finansiraju ne iz budžeta, nego od Svetske banke i od evropskih fondova, a da niste uspeli ni da povučete sva sredstva koja su bila rezervisana za to.

Pošto u ovoj Skupštini i na drugim mestima samo predstavnici Vlade mogu da govore onoliko koliko hoće, pa i o čemu hoće, imalo to smisla ili ne, ovde ću da stanem, da ostavim malo vremena svojim kolegama.

Hvala, gospodine predsedavajući.

Samo bih u nekoliko reči, pošto imam malo vremena da vam pokažem zašto je u stvari razdvajanje prosvete i nauke štetno. Ja bih rekao da je i suvišno i štetno.

Najpre o suvišnosti samog razdvajanja. Već smo pomenuli da u celom predlogu izmena zakona postoji u stvari ta neka vrsta mehaničkog razdvajanja samih nadležnosti ministarstava, tako je i ovde. Znači, prosto je prekopiran jedan deo iz starog zakona i prebačen u novo ministarstvo, tako da ne znamo šta to razdvajanje može da donese, pogotovo ako imamo u vidu koliko veliko je ulaganje u nauku, na primer, 0,42% ili koliko veliko je ulaganje u prosvetu ili obrazovanje. Da vas podsetim u stvari da smo mi država koja je jedna od država na začelju po ulaganju i u prosvetu i u nauku u tom pogledu.

Da vas podsetim da smo mi država koja je jedna od država na začelju u po ulaganju i u prosvetu i u nauku u tom pogledu. Čitava ideja razdvajanja ustvari ne donosi ništa novo osim možda, uzimajući u vidu istoriju takvih pokušaja da je prvi put to učinjeno 1998. godine, a da je to trajalo do 2011. godine. Jednom je bio napadnut univerzitet 1998, 2010. godine izmenama zakona instituti, a danas nam je šef većinskog poslaničkog kluba rekao da će sada ministar da obrati pažnju na naše kvalifikacije i na naše znanje.

Ja bih rekao da ministar nema takve nadležnosti, ali svakako ima nadležnost da proveri neke doktorate, a na ovoj strani ima puno dokumenata koji zavređuju takvu proveru. Hvala.

Hvala.

Na član 6. mi smo podneli ovaj amandman da bi se u stvari ukinula ili izbrisala ova ministarstva koja smatramo da su bila nepotrebna.

Znači, nepotrebno, mi smatramo da je nepotrebno odvajanje nauke i obrazovanja, odnosno kao što je 1998. godine to obrazlagano, neprirodni savez znanja i obrazovanja. Prosto, smatramo da prve rezultate tog razdvajanja mi već danas vidimo.

Ja bih molio predsedavajućeg da umiri ljude sa druge strane, postoji zvono koje radi očigledno.

Takve rezultate već vidimo donekle. Vidimo i po tome što nama već sistem obrazovanja više uređuju crkva i Privredna komora nego Ministarstvo obrazovanja. Vidimo i po tome što diplome koje se izdaju u stvari jesu diplome koje ne nose onaj stepen naučnog znanja koji je potreban za takve diplome.

Takođe, smatramo da ovaj neprirodni savez između turizma i omladine, u stvari treba raskinuti, ali raskinuti tako da se ove nadležnosti vrate u stara ministarstva. Znači, ne da se stvara nekakvi novi „Frankenštajni“ od ministarstva i da u stvari imamo nešto što ne funkcioniše kao koherentno ministarstvo.

Konačno, na kraju nešto što liči na ministarstvo, koje liči na pleonazam, Ministarstvo za javna ulaganja, kao da su druga ministarstva, ministarstva za nejavna ulaganja, za nešto što u stvari, nema veze sa javnošću, nema veze sa interesima svih ljudi.

Hvala, predsedavajući.

Teško je govoriti posle ovakvog vizionarskog govora u kome smo saznali da je kravama bolje u Srbiji od kako je Srpska napredna stranka na vlasti, ali prosto, ja ću reći nekoliko stvari o Vladi.

Na početku je rečeno da ćemo dobiti jednu ratnu Vladu, znači u situaciji u kojoj smo, trećeg svetskog rata, ali smo dobili jednu bezidejnu Vladu i jednu glomaznu Vladu.

Poslušao sam poslanike vladajuće većine da proverim kako je to u drugim državama ukoliko imate manju Vladu da li morate da imate baš onoliko državnih sekretara koliko oni pominju. U Nemačkoj, na primer, Ministarstvo unutrašnjih poslova ima tri državna sekretara, za privredu i klimu ima četiri državna sekretara, imaju po tri parlamentarna sekretara, ali to je nešto drugo, to služi za kontrolu Vlade, a ne za postavljanje na različita mesta.

Tako da to ubeđivanje, prosto nije nešto što je uspelo, ali to da je velika Vlada, jeste i najveća je.

(Predsednik: Samo da vas podsetim, vreme poslaničke grupe je isteklo. Završite misao.)

Samo da završim rečenicu.

I to smo proverili. Najveće Vlade u Srbiji do sada su bile druga Vlada Mirka Marjanovića, vlada Mirka Cvetkovića i ova, pa vi izvedite zaključak sami.

Hvala.

Znači, ja bih samo da reklamiram član 106. tačka 3.

Ne, nije.

Stav 3.

Ovde se radi o tome da …

Da, ali ovde se radi o drugoj stvari.

(Isključen mikrofon.)

Da, ja bih za ovo što ste mi malopre oduzeli reč. Član 103. Tamo piše da narodni poslanik ne može da ukaže na povredu na koju je već ukazano, bez obzira koji je član.

Ja sam želeo da ukažem na drugi deo člana i na drugu povredu, a ne onu koju ste mi vi učitali i zbog koje ste me prekinuli.

Ne, ne piše to.

Poštovani predsedavajući, poštovani poslanici i uvaženi gosti, ja bih ovde rekao nekoliko reči protiv ovog Izveštaja, objasnio bih zašto poslanička grupa Zeleno - leve koalicije neće glasati za ovaj Izveštaj, ali pre toga rekao i nekoliko reči o onome što smo čuli tokom ovog zasedanja juče. Naravno, nije se sve odnosilo na Izveštaj, tako da će možda i neke od mojih opservacija ići u tom pravcu da ne govore samo o onome što bi trebalo da bude tema.

Najpre, nekoliko reči o jučerašnjem danu, gde smo čuli mnogo velikih reči, mnogo mudrih i zapaljivih reči, čuli smo čak i neka vrednovanja zakletve, pokliče dijagnoze, ali čuli smo i nešto što bi bile optužbe čak i lične diskvalifikacije. U tom smislu se ovde, recimo, mahalo sa nekim fotografijama i papirima koje nismo doduše mogli da vidimo, ali zvuče vrlo uverljivo kada se gleda na ekranima u tom pogledu.

Mimo toga čovek bih skoro pomislio da smo unapredili onaj devetnaestovekovni deo parlamentarizma o kome su maštali, recimo, ljudi poput Benta Majgilizoa, da u stvari parlament predstavlja jedno mesto gde se sakupljaju, ono što oni kažu, urušeni ulomci društvene racionalnosti i onda u stvari ono što društvo misli na najbolji način izlazi iz parlamenta, kao odluka parlamenta. Ja ne bih rekao da smo samo to ostvarili nego da smo i unapredili takav parlamentarizam zato što se u našem parlamentarizmu sve to skuplja u jednoj glavi. Znači, sve to u jednoj glavi koja konstruiše i sabira tu realnost i hrabro se onda suočava sa njom.

Ta politika koju smo juče ovde čuli, koja se promovisala, ja ću je zvati politikom borbenog uvažavanja realnosti jeste nešto što bi svi mi trebalo da podržimo. U tom pogledu oni koji ne podržavaju to su označeni kao ekstremisti, jedni su sa desne strane, drugi su sa leve. Nama ovde u Zeleno-levom klubu je namenjena uloga ekstremista koji hoće da priznaju Kosovo i koji hoće da u stvari predaju se pred tom surovom realnošću sa kojom se drugi tako hrabro bore.

Ono što hoću da kažem jeste u stvari da nijednom jedinom rečju koja je ovde izgovorena, a i van ovog mesta, Ne davimo Beograd i Zeleno-levi klub nije dao povoda takvoj konstrukciji, ali svejedno, takva konstrukcija je morala da bude iskonstruisana. Šef poslaničkog kluba većinske partije je nazvao poput pravljenja drvenog šporeta, a ja bih podržao takvu konstrukciju, s tim što bih je možda malo i uporedio sa nekakvim pravljenjem ili slaganjem kockica u kojima više uvek ostane nekih delova sa kojima ne znate šta ćete, po ih onda proglašavate za ekstremiste, nenormalne i tako dalje.

Bez obzira ono što je govoreno i o ono što je i ranije govoreno, ne da nije nekompatibilno nego je saglasno sa onim što smo čuli i od vladajući koalicije u onom delu koji se odnosi na politike prema Kosovu, ali je važno da u stvari oni koji su zastupnici, oni koji su promoteri te ideje, budu jedini koji su u pravu, jedini koji su konstruktori i jedini koji sude o tome. Za ovu politiku koju danas zastupaju mi smo već prethodnih 30 godina slušali kada su se ljudi usudili da govore na takav način, da su izdajnici, da prodaju Kosovo i tako dalje. Sada se stvar obrnula, sada je stvar u stvari u tome da to nije više izdaja, nego hrabro suočavanje sa realnošću i to hrabro suočavanje sa realnošću jeste nešto što u stvari mi podržavamo, ali ne na način na koji većinska stranka ili većinska strana u ovom parlamentu to radi, koja pokušava da u stvari iskonstruiše jednu realnost u kojoj bi oni bili ti koji čine centar, zauzimaju centar, a svi drugi ili treba da se pridruže ili da ćute i gledaju.

Gospodo, Ne davimo Beograd i Zeleno-levi klub neće ni da se pridruži, ali neće ni da ćuti, ni da gleda, neće da se pridruži zato što ne veruje u to da ova vlast zaista iskreno radi ono što ovde govori i što piše u tom izveštaju.

Da ne bude da nismo govorili o izveštaju, ja ću kratko samo navesti tri razloga zašto mi nećemo glasati za taj izveštaj. Jedan je zato što je taj izveštaj jednostran, nedorečen i na trenutke čak i mutan tekst. Ja, gospodina Petkovića poznajem sa doktorskih studija i on je dosta jasno pisao svoje radove, tako da ne verujem da je baš on autor toga. Recimo, na mnogim mestima se toliko zamućuje da recimo nije jasno ko donosi odluke, ko je odgovoran za uspeh ili neuspeh pregovora, šta su to merila koja u stvari na neki način utvrđuju šta znači uspeh ili šta znači neuspeh pregovora.

Imenuju se neka fantomska tela koja ne postoje ni u Ustavu, ne postoje ni u drugim dokumentima ove države. Mislim, ako pogledate recimo, strane 11. do 13. videćete da se tamo kaže – imenuje državni vrh koji je javno izneo šta su to granice ili okviri unutar kojih se vode pregovori.

Ja ne znam šta znači državni vrh, koje je to telo ko ga čini, ko ga je sastavio, a da rešenja recimo predlaže nešto što se zove političko rukovodstvo. Ne znam da ova država ima političko rukovodstvo kao nekakvo telo.

Shvatam da u realnosti postoji i nekakvi vrhovi, nekakva rukovodstva, ali njima svakako nije mesto u tekstu izveštaja. Tekst izveštaja u tom smislu bi trebalo da bude precizniji.

Druga stvar jeste, i to je nešto što isto nije karakteristično za tekstove izveštaja, taj tekst sadrži puno prideva i puno samohvale, puno odricanja od odgovornosti, gde smo uvek mi super, a niko drugi ne valja. Tu imate puno tog samovrednovanja ko je hrabro, ko je odgovorno, ko je uspešno nešto odradi. Skupština ili ova rasprava bi trebala da oceni to, a ne sam tekst izveštaj.

Treći razlog je zato što sam taj tekst više nas ubeđuje nego što izveštava ili objašnjava ono što se zaista događa. Tamo imamo zaista neke statistike koje su vredne pohvale, ali kada se ulazi u nekakve detalje, onda vidite recimo, nisam siguran na kojoj strani, kaže se – naša strana, imenujemo se kao strana, uvek polazi od vladavine prava kao ideala, a čuli smo ovde, da u stvari i to pomalo licemerno zvuči, kada se ta vladavina prava nameće samo drugima kao ideal.

Taj deo podržavamo, mi bi zaista bili srećni da naša Vlada poštuje i da postavlja vladavinu prava kao ideal koji će poštovati, ali čak i u izlaganju predsednika juče smo videli, možda vas tera da to nije moguće uvek, ali smo i čuli da u stvari tu vladavinu prava, koja treba da važi za sve druge strane, naša Vlada često ne poštuje kada su u pitanju prava građana na Kosovu, ali i građana u Srbiji i tu bih se zaista složio sa onima koji su govorili na pitanje Kosova ili pitanje vladavine prava na Kosovu jeste pitanje u stvari vladavine prava u Srbiji. Hvala vam.