Hvala.

Mi imamo sličnu primedbu da se ovim pravim jedno super telo sa super direktorom, a i nadam se da opet neću dobiti neku lekciju od prof. Vesića u vezi sa tim da li smo čitali ili nismo čitali zakon ili ove ispravke iz istorije o Magna karti. Ako već ispravljamo Magna kartu, pomenuo bih, recimo, tu je bila pobuna protiv barona, onih koji su, hajde da kažemo, tiranisali narod. Ta vrsta ograničenja onoga što može da radi vlast, i to jeste jedan od prvih dokumenata tog tipa.

Ovde ovo što imamo jeste nešto, ne bih rekao, slično, ali ima istu logiku tog uređivanja odozgo gde bi ovo telo moglo sve da diktira. Znači, ono priprema, koordinira, prati izradu dokumenata prostornog i urbanističkog planiranja. Znači, u množini, urbanističkog planiranja, tako da svako dalje učešće bilo koga drugog u ovome jeste nešto što je suvišno.

Iskoristiću priliku, ali ne sada, da još nekoliko reči kažem o nekim argumentima koje smo ovde čuli u prilog ovog zakona, a koji u stvari liče na ono što se dešava ponekad na ulici, a to je ono da ukoliko hoćete da dobijete neku dobru stvar, u ovom slučaju, na primer, energetske sertifikate ili da dobijete punjače za električne automobile na pumpama ili obavezu da to pumpe imaju, morate da kupite ciglu, morate da uvažite i konverziju, odnosno ideju da neki privilegovani ljudi će od države dobiti nešto besplatno i postati vlasnici nečega što im prethodno nije pripadalo. Hvala.

Ja bih samo ovde nešto o amandmanu i nešto o ideologiji rekao.

Amandman se opet odnosi na e-prostor i to je neki čudan manir pisanja zakona, da na početku date veliku definiciju nekog termina a da se onda on pojavi samo u jednom članu, i to u zagradi.

Zašto je to važno? Verovatno je važno zato da bi se pre donošenja onog konceptualnog dokumenta o politikama e-prostora, u stvari urbanizma i planiranja, koji treba da se donese zajedno sa NALED-om, sa bivšom firmom premijerke, na neki način prejudicirale neke stvari. Ono što nas posebno brine jeste da se u okviru sistema e-prostor odvijaju i druge aktivnosti u pogledu učešća javnosti i stručne kontrole dokumenata.

Znači, to je nešto što je prosto ovde nejasno definisano. Nejasno je šta će značiti i omogućiće ove interpretacije ministru koje on sada ovde nama nudi u pogledu, recimo, toga šta je naša ideologija. Neke stvari nisu ideologija. Nije ideologija da je u Zakonu iz 2015. godine predmet konverzije državno vlasništvo, vlasništvo autonomne pokrajine, vlasništvo lokalnih samouprava. To što vi hoćete da kažete da to nije državno vlasništvo u punom smislu reči, mogu da vas citiram, nego je to bilo u kapitalu preduzeća koja su privatizovana, da kao pravo na korišćenje a ne kao vlasništvo i da je za vas državno vlasništvo samo zemljište kojim raspolaže republička Direkcija za imovinu. Znači, svo ono koje je dato na korišćenje, nije faktički državno vlasništvo. Da li ćete onda poklanjati i sve drugo?

Što se tiče ideologije, mi zaista mislimo da ono što je javno vlasništvo ili državno vlasništvo u ovom smislu treba da bude više zastupljeno u strukturi vlasništva, ali onda nam recite šta je vaša ideologija? Da li je vaša ideologija u stvari ono što ovde govorite, znači, vaša velika ljubav prema investicijama i prema ljudima koji imaju novac i da li naše zakonodavstvo u tom smislu jeste nešto što pogoduje investitorima i što treba da bude u prilog onih ljudi koji imaju novac? Ne bi bili jedina država koja to radi, ali u nekim drugim državama se to i kritikuje. Hvala.

Hvala.

Ovde bih predložio da se tačka 19. briše, a odnosi se na e-prostor. Ne, mi nismo protiv digitalizacije, ne radi se o tome. Razlog je sasvim drugačiji. Radi se o tome da je ovde u ovaj zakon unet ovaj pojam i on se pominje na još nekoliko mesta, a da nije završena ona javna rasprava o konceptu politike urbanističkog i prostornog planiranja.

U Republici Srbiji to je javna rasprava koja je vođena prošle godine od 28. februara do 21. marta i koja je iznenada prekinuta 17. marta, kako se ovde u obrazloženju kaže, iz tehničkih razloga.

Ono što je ovde neobično jeste u stvari da vi sada uvodite pojmove, a da u stvari niste osmislili koncept politike koje ti pojmovi treba da regulišu i u tom pogledu je ovaj pojam u ovom zakonu, u ovom trenutku suvišan dok se, kako se i u ovom obrazloženju kaže, ponovo ne pokrene javna rasprava o konceptu politike, pa dok se ne završi ta javna rasprava i dok Vlada ne usvoji ovakav koncept politike.

To je prosto naopak način, ali i opasan način da se u zakon uvode neki instituti i neke norme, jer na ovakav način se prejudicira ono što može biti ishod javne rasprave o konceptu politike, a da se odozdo polako, stihijski i postepeno započinje reforma prostornog i urbanističkog planiranja, a da to nije deo nekakve obuhvatnije politike koju bi trebalo usvojiti. Hvala.

Hvala.

Posle ovakve diskusije teško je sada govoriti o nekim stvarima koje su pomalo tehničke, ali verovatno ima puno veze i sa onim što smo prethodno čuli.

Ovde bih rekao da ovaj član 7. koji daje jednu vrstu hijerarhije planova ili akata u stvari na neki način nije ni dosledan, čak može se reći da je logički i protivrečan i može dopustiti različite interpretacije iz nekoliko razloga. Jedno je da je ovde data hijerarhija koja podrazumeva recimo Prostorni plan Republike Srbije, Regionalni prostorni plan, pa onda Prostorni plan područja posebne namene.

Prostorni planovi područja posebne namene ne mogu baš tako lako da se u vrste u bilo kakvu hijerarhiju jer se oni donose na osnovu postojanja javnog interesa i podrazumevaju neke intervencije koje mogu ići preko bilo kog drugog plana.

Ono što je interesantnije jeste da to usklađivanje kreće od vrha, od Prostornog plana Republike Srbije, pa bih ja voleo da znam koji je to važeći dokument trenutno koji je Prostorni plan Republike Srbije, jer onaj koji je važio do 2020. godine je istekao, a onaj koji je trebalo da važi od 2021. godine nije donet. Godine 2021. je opet nakon javne rasprave taj dokument nestao i nikada nije usvojen.

Tako da, iz toga sledi da se prosto onda može uređivati bilo kako, jer iz onoga što je prazan skup može slediti bilo šta.

To je ono gde ima veze i sa ovom prethodnom raspravom, jer ovakvi članovi, kao i neki drugi, biće rasprave i o tome, ostavljaju prostora da se tumači, menjaju planovi na različite načine.

Ovde bih ja podsetio na ruskog pisca Čehova i na njegovo čuveno pravilo, znači da ukoliko u prvom činu ili u zakonu imate pušku ona će verovatno eksplodirati do kraja drame, opaliti do kraja drame, a mislim da ovaj zakon daje puno municije za tako nešto. Hvala.

Hvala, gospodine predsedavajući.

Aj bih počeo sa tim da obavestim, pre svega poslanike, pošto oni nisu prema proceni javnog interesa RTS imali priliku da znaju kako se završila utakmica Novog Zelanda i Norveške, tako da su Novozelanđanke dobile sa 1:0. Možemo onda sada na miru da raspravljamo na miru o ovim temama koje su ovde na dnevnom redu, a mnogo ih je. Imamo 30 tema, tj. 30 tačaka i tu bih se složio sa ministrom Vesićem da zaista je šteta što nemamo priliku da raspravljamo o mnogima od njih.

Evo na primer o obrazovanju, na primer, meni je žao što predsednica Vlade juče nije nam rekla više o promeni ministra obrazovanja. Mi znamo da je predložena kandidatkinja žena sa bogatom i impresivnom biografijom, ali ne znamo odgovore da li promena ministra znači nekakvu promenu politike, na primer, obrazovanja? Da li će doći do nekih drugih promena ili će se nastaviti ovim putem koji naš sistem obrazovanja vodi u sigurnu propast?

Kriza je toliko duboka i zaista ako neko bude pričao o tome, želeo bih da se ne pominju Nemačka ili Velika Britanija, jer su neuporedivi slučajevi, da naš sistem obrazovanja ne može sam sebe da reprodukuje. Mi više nemamo ko da predaje u školama i nemamo ko da predaje najvažnije predmete u školama – srpski jezik i književnost ili jezik i književnost. Nemamo ko da predaje matematiku ili fiziku. Tužan je bio ovaj upisni rok kada su se gledali nastavni smerovi po fakultetima i zaista i razumemo one učenike koje ne žele da upišu takve smerove, jer položaj nastavnika je takav da niko ne želi da se bavi time.

Onda, da li ćemo, imamo možda ovaj Zakon o zapošljavanju stranaca, možda će to biti jedan od načina da rešimo taj problem kao što smo rešili u građevinarstvu ili kao što imamo u javnom prevozu, recimo, u Beogradu vozače koji ne znaju jezik i ne poznaju grad, tako da možda ćemo kad već nismo mi sposobni da odškolujemo nastavni kadar moći da uvozimo nastavni kadar.

Nećemo raspravljati mnogo ni o mnogim temama koje zaslužuju pažnju, recimo o zajmovima o ozakonjenju ili o Zakonu o strancima, ali mislim da tu postoji jedan dobar razlog, jer velike zasluge za to pripadaju Zakonu o planiranju i gradnji koji je u ovoj konkurenciji zaista pobedio i zasluženo pobrao najviše pažnje.

Teško je ovde ministru Vesiću. Teško je ministru Vesiću zato što mu treba mnogo čarobnjaštva i okultizma da bi nas ubedio da ukidanje konverzije nije poklanjanje zemlje.

Možda je lakše, recimo, pokazati da je zemlja ravna ploča koju nose slonovi ili kitovi na svojim leđima, da Sunce neće ponovo izaći sutra ili da Siniša Mali nije plagirao doktorski rad na FONU, nego što je objasniti da promena titulara prava vlasništva ne znači u stvari besplatno dobijanje novih prava, između ostalog, prava i da otuđite ono što ste dobili ili da ga koristite na način da ne morate da tražite saglasnost titulara.

Ono što mene interesuje tu - zašto recimo takvo rešenje nije primenjeno na one institute koje ministar u ideološkom žaru zove recidivi komunizma, poput recimo stanarskih prava. Tu smo imali i imamo istu situaciju.

Ono što hoće da nam kaže ministar Vesić jesu još dve stvari, moram da požurim. Jedna je da je ovde za sve kriv Boris Tadić i njegova osveta prema nekim tajkunima, ali ono što ja hoću da vam kažem taj zakon je donet 2009. godine zaista, ali samo od 2012. godine kada imamo ovu većinu u vlasti menjan je 11 puta do 2021. godine.

Godine 2015. je izuzeta konverzija iz Zakona o planiranju i gradnji. Da li je potrebno da vas podsetim šta ste 2015. godine govorili o tom zakonu kada ste kao gradski menadžer podnosili amandmane na taj zakon i zahvaljivali se dirljivo ministarki Mihajlović za to ili recimo kada je današnji ministar finansija kao gradonačelnik govorio da će taj zakon da ubrza i završi proces svojinske transformacije zemljišta i pospeši razvoj građevinske industrije i investicija.

To su pohvale koje ste i vi i Siniša Mali tada iznosili o tom zakonu.

Samo bih na kraju još jednu stvar, vi kažete taj zakon u interesu građana. Ja bih vas samo podsetio na jednu činjenicu, a to je disproporcija između broja domaćinstava i gradnje stanova recimo u Beogradu, gde imate dramatičan porast gradnje stanova, a mali porast broja domaćinstava, što je onda pitanje – za koga se grade ti stanovi? Sigurno ne za obične ljude i obične građane. Hvala.

Imamo svedoka, upravo izlazi.

Izvinjavam se, član 104, pravo na repliku, predsedavajući je povredio, koji predviđa da imamo pravo na repliku onda kada smo pomenuti imenom i prezimenom ili kada su pogrešno navođeni i tumačeni naši stavovi.

Ministar Vesić se direktno obraćao meni, direktno se obraćao po imenu i prezimenu meni, tačnije po prezimenu i pogrešno je tumačio moje stavove, na šta predsedavajući nije uopšte uvažio moj zahtev da odgovorim na ono što se govori.

Ako ovde imaju pravo da govore samo ministri, ako imaju pravo da izlažu svoje stavove samo oni koji sede sa one strane ili ovde onda nam to recite unapred. Prosto, onda nećemo učestvovati na ovakav način u ovoj raspravi.

Prosto, ne želim da mislim da to radite namerno i da to radite sa namerom da ućutkate svaku diskusiju u ovoj sali, što ponekad neki potezi, posebno nekih, tj. predsednika Skupštine, izazivaju opravdanu sumnju da to jeste tako.

Prosto, on je odmah dao reč sledećem govorniku, iako je imao u sistemu prijavljen zahtev za repliku i tražena je replika.

Svi u ovoj sali su čuli, ministar je upravo izašao, ali može vam potvrditi to, tako da tražim da se o tome glasa na kraju.

Hvala.

Poštovana predsedavajuća, poštovani građani i građanke Srbije, izneo bih naš stav u pogledu ove inicijative za razrešenje ministra Baste i rekao bih odmah da naša poslanička grupa Zeleno-levi klub, a verujem i ostatak opozicije nije mnogo zainteresovan za političku sudbinu ministra o čijem razrešenju danas raspravljamo.

Mi nećemo glasati ni za, ni protiv. Nadam se da to neće biti zloupotrebljeno na način da nismo glasali kao što često to radi predsednik Skupštine.

Razlog za to je dosta trivijalan. Za nas je ministar Basta jedan tipičan ministar koji se iz nestručnih razloga našao na poziciji koju bi trebao da obavlja neko ko bolje poznaje ekonomiju i više poznaje privredu i te argumente smo iznosili onda kada je ministar imenovan.

Ono što nas interesuje jeste logika postavljanja i razrešenja ministara i ono što nas posebno interesuje jeste politika Vlade, posebno ona zbog koje se ministar smenjuje, a koja nije deo njegovog resora. Radi se, naime, o spoljnoj politici.

Zašto mislimo da je ministar Basta tipičan ministar Vlade? Ne kažemo da u Vladi Republike Srbije nema netipičnih ministara koji ne odgovaraju opisu koji želim da pružim, mada i oni ministri i ministarke koji nisu tipični vrlo brzo počinju u Vladi da se ponašaju kao da jesu.

On je ispunio dosta važnih uslova pre nego što je postao ministar i, ono što je zanimljivo, nijedan od tih uslova nema baš puno veze sa poslom kojim bi trebalo da se bavi kao ministar.

Naime, imao je meteorski uspeh u sticanju diploma i prikupljanju funkcija. Veoma brzo je od policajca postao profesor fizičkog, mada u zvaničnoj biografiji izgleda da je pogrešno navedeno ime fakulteta. Znači, jeste dobro ime diplome, ali ne i ime fakulteta i ima dosta živopisnu biografiju koja nema baš puno veze sa resorom za koji je zadužen.

Takođe, kao i veliki broj funkcionera i ministara, imao je i politička lutanja koja obično počinju u SRS ili ozloglašenoj DS i G17 ili, kao u ovom slučaju, u ogranku tigrova, tzv. Palminim tigrovima. Deklarativno se završavaju na evropskom putu uz prepoznavanje genijalnosti lika i dela predsednika Aleksandra Vučića. Ta ljubav i divljenje prema njemu uvek se javno iskazuje.

On je ispunio još jedan uslov koji posebno ceni naš predsednik. On javno iznosi hrabre i odvažne, a neki bi rekli i besmislene ideje koje zbunjuju javnost i spašavaju rejting predsednika. Najpoznatija od ovih ideja vezana je za ukidanje moratorijuma na izgradnju nuklearnih elektrana i posebno uvođenje modularnih nuklearnih reaktora, čiji je cilj u to vreme valjda bio da se prikrije bruka sa havarijama i javašlukom u EPS-u i sa ogromnim troškovima koje je nesposobnost tadašnjeg rukovodstva EPS-a na čelu sa direktorom Grčićem proizvela.

Recimo, fini detalj na koji treba obratiti ovde pažnju jesu modularni nuklearni reaktori koji su sklopivi i prenosivi, mogu da plutaju. Zbog toga se i koriste za brodove u nekim situacijama. Naši stručnjaci bliski vlasti su odmah požuri da objasne da se modularni reaktori proizvode serijski u fabrikama i takvi dopremaju na lokaciju, da mogu da se izgrade duplo brže. Jeste da je njihova snaga manja, ali mogu se koristiti za nadoknađivanje i proizvodnju električne energije.

Ono što su zaboravili da primete jeste da je broj modularnih nuklearnih reaktora koji su priključeni na električnu mrežu u svetu jedan i to se radi da je to jedna eksperimentalna tehnologija i da je taj nuklearni reaktor postavljen u Rusiji u polarnom krugu i na plutajućoj nuklearnoj elektrani.

Znači, ta hrabra ideja koja je trebalo da spasi našu elektroprivredu, našu energetiku, kvalifikovala ga je da bude ministar privrede. Zašto onda smenjujemo ovakvog čoveka, ovakav kadar, zašto obezglavljujete privredu?

U obrazloženju se navode dva ili tri razloga. Ja ću ih ovde redom navesti. Jedan je da se ispoštuje i sačuva koalicioni sporazum koji je navela Vlada ili kako u svojoj inicijativi predsednik SPS i ministar inostranih poslova kaže - naš dogovor. Valjda je to što je naš dogovor jače i od koalicionog sporazuma, koji doduše ne znamo kako izgleda.

Ono što je u inicijativi Jedinstvene Srbije navedeno jeste da nije sprovodio državnu i nacionalnu politiku Vlade i stavove koje zastupa i programe koje sprovodi Jedinstvena Srbija i SPS.

Ovde ima zaista puno finih detalja na koje treba obratiti pažnju. Jedna je saznanje da postoji državna i nacionalna politika Vlade, znači, ne predsednika, nego Vlade i da se Vlada drznula da tu politiku sprovodi, odnosno da obavlja poslove koji su u delokrugu njene nadležnosti. Ali, ova radost kratko traje sve dok ne pokušate da otkrijete gde je ta politika definisana i kako se sprovodi.

Isto važi i za činjenicu da koalicioni partneri SNS imaju definisane stavove i programe koje sprovode, ali i to je kratkog daha, i vratiću se na to i kratko obrazložiti.

Naime, mi ne znamo šta stoji u koalicionom sporazumu ili našem dogovoru, dogovoru o raspodeli, kako bi jedan autor to nazvao, premija vlasti, danas se češće govori o partijskom plenu. Iza onoga što stoji možemo shvatiti da onaj ko je predložio ministra, može da traži njihovo razrešenje, a Vlada to nama prosledi.

Odnos koalicionih partnera i svađe u porodici nisu naša briga u tom pogledu, ali možda činjenica da je ovo već drugi ministar iz ove koalicije koga ovde razrešavamo jeste važna, a da ministar Mali u svojoj vreći ima još jedan budžet, takođe jeste nešto na šta treba obratiti pažnju.

Međutim, jeste naša briga kako se sprovodi ta spoljna politika koju Vlada kaže da ima i kakve odluke se donose u tom pogledu. Na primer, u pogledu sankcija Rusiji, što smo ovde čuli. Moje pitanje jeste - da li je zaista stav ministra Baste o sankcijama baš u suprotnosti sa politikom Vlade o sankcijama?

Čuli smo ovde predsednika, čuli smo ga mnogo puta, da mi ne volimo sankcije. Tačno je, niko ne voli sankcije i to jeste mera koju niko ne priželjkuje, ali da ćemo možda morati da ih uvedemo i pitanje je trenutka kada ćemo mi to uraditi, odnosno procene nacionalnog interesa da se to uradi.

Ministar inostranih poslova i predsednik SPS je bio još konkretniji. On je rekao, u stvari, da će to biti onog trenutka kada to bude pogađalo našu privredu i kada to bude pogađalo ekonomiju i građane.

Znači, ovde se ne radi ni o kakvom principijelnom neslaganju, nego se radi samo o neslaganju sa ostatkom Vlade o proceni da li je nastao trenutak kada se uvode sankcije. To je i, takođe, ministar Dačić rekao ministru, odnosno ruskom ambasadoru u Republici Srbiji kada je rekao, prosto, da njegova izjava znači da taj trenutak nije došao. Mi sad treba da gatamo kada će doći, kada će Vlada proceniti i definisati da su nacionalni interesi ugroženi i kada će se uvesti sankcije.

Znači, slično, ministar Basta u ovom pogledu nije u potpunom neslaganju sa Vladom, samo što je njegova procena nešto drugačija, ali šta onda reći o stavu koji zaista jeste u suprotnosti sa ovom politikom koju smo čuli, da Vlada sprovodi, recimo, direktora BIA koji radi razne stvari, znači, od praćenja ruskih opozicionara, prisustva bezbednosnim skupovima u Rusiji, te svečano obećava da Srbija nikada, nikada neće uvesti sankcije Rusiji. Da li je taj nestašni dečko koga je Vlada imenovala na jednu veoma važnu funkciju i u instituciju koja sebe reklamira kao najmoćniju i nepromenljivu, setimo se toga, njihove reklame za školu, za akademiju, binu, sve prolazi samo BIA ostaje.

Tako da, u stvari, on možda bolje zna od Vlade ili pretpostavlja da u BIA možda neko procenjuje da će i ova Vlada proći, a da će oni ostati.

Još jedan dodatni razlog koji se navodi u ovom obrazloženju i taj je zaista odličan, jeste da je ministar Basta javno pozivao ministre na ulicu, da protestuju protiv politike Vlade. To je zaista pohvalno za ministra Bastu, što naravno nije razlog da mi glasamo za njegov ostanak u Vladi, jer mi smo ponudili dosta jednostavnije rešenje. To rešenje je da Vlada traži razrešenje ministra Gašića, da Vlada smeni direktora BIA Vulina, da ova Skupština smeni članove REM, da članovi REM-a uvedu red u medijski prostor, tako što će najpre oduzeti frekvencije „Pinku“ i „Hepiju“, a onda možemo da razgovaramo o novim izborima.

Ovako je mnogo lakše i brže i, što je najvažnije, korisnije je za građane. Hvala.

Hvala.

Poštovane građanke i poštovani građani, naš Zeleno-levi klub dosta brine o velikim sistemima koji ujednačavaju mogućnosti građana i građanki da vode dostojanstven i kvalitetan život, zato će moja pitanja biti usmerena ka Ministarstvu zdravlja, zato što prosto pravo na zdravlje i zdravstvena zaštita jeste nešto što bitno utiče na svačiji život, kako svakodnevni, ali i na životne mogućnosti.

Prvo pitanje će se odnositi na dokumente koji su važni za sprovođenje politike zdravstvene zaštite, jer koliko se može videti na sajtu Ministarstva, ne postoji nikakva obuhvatna strategija razvoja zdravstvene zaštite i razvoja zdravstva u Srbiji, ali zato postoji nešto što je počelo da se primenjuje 2019. godine, sa nejasnim statusom, a to je Strategija optimizacije mreža zdravstvenih ustanova u Srbiji koji su radili bivša firma premijerke „Naled“, jedna hrvatska konsultantska kuća, jedna konsultantska kuća iz Belgije.

Prema tom nesrećnom dokumentu, građani će ostati uskraćeni za dobar deo primarne zdravstvene zaštite i moraće da koriste institucije za sekundarnu zdravstvenu zaštitu daleko od svog mesta stanovanja. Znači, prosto dostupnost zdravstvene zaštite je dovedena u pitanje ovom strategijom, kao i mnoge druge stvari, da ne ulazim u detalje.

Moje pitanje jeste da li u stvari mi i dalje primenjujemo tu strategiju ili ćemo ići putem koji nam je ministarka nagovestila, a to je u stvari da će primarna zdravstvena zaštita biti reformisana i da će paket koji pruža primarna zdravstvena zaštita biti uvećan u tom pogledu? Te dve stvari ne idu zajedno i ja bih voleo da čujem od ministarke zdravlja da li ona podržava Strategiju optimizacije i da li u stvari taj dokument se i dalje primenjuje i dalje važi u tom pogledu? To je nešto što je prvo pitanje.

Druga važna stvar koju bih hteo da pitam jeste delom u resoru Ministarstva zdravlja, delom u resoru Ministarstva odbrane, to ste dobro čuli. Naime, radi se o „Sinofarmovoj“ fabrici vakcina, koja ke počela da se gradi u Zemunu, ali glavni investitor je Ministarstvo odbrane ili glavni investitor sa srpske strane. Ona je pompezno najavljena od predsednika države kao nešto što će promeniti ekonomiju Srbije u narednim godinama, ali ono što se pokazalo jeste u stvari da mi ni do današnjeg dana ne znamo šta se zaista dešava sa tom fabrikom.

Najpre su u tom projektu bili zajedno kineske firme, firme iz Emirata i Republika Srbija. Međutim, u APR ne postoje više kineski partneri tako da moje pitanje jeste - šta se dešava sa tom zgradom? Pod čijom je ona danas nadležnošću? Da li je pod nadležnošću Ministarstva odbrane ili Ministarstva zdravlja?

Koliko je Republika Srbija do sada uložila sredstava za trećinsko vlasništvo te zgrade, uključujući i infrastrukturu i građevinsko zemljište? Da li je u stvari u toj fabrici bilo nekakvih nabavki opreme za tu fabriku i šta će ona proizvoditi ukoliko ikada bude završena, jer prema procenama, Srbija je tu bacila još 50 miliona koje je mogla da upotrebi u druge svrhe?

Konačno, poslednje pitanje, tiče se planova Ministarstva zdravlja, moje pitanje je da li Ministarstvo zdravlja planira da predloži legalizaciju kanabisa u rekreativne ili medicinske svrhe s obzirom da smo sinoć u emisiji slušali veliko, na TV „Hepi“, opravdanje te prakse i da nam je predsednik države ranije iznosio velika uporedna iskustva, kolateralna dobit može biti buduća amnestija Koluvije za ono što je činio? Hvala.

Hvala.

Predsedavajući ja bih iskoristio priliku i da vam se zahvalim što ste pustili ovaj beli dim, habemas quorum, tako da možemo da počnemo da radimo.

Takođe, bih pozdravio kolege iz vladajuće većine i nadam se da su se juče odmorili nakon odlaganja ove sednice.

Postavio bih neka pitanja, tj. tražio bih obaveštenja od nekoliko nadležnih institucija, najpre od Ministarstva finansija, i Poreske uprave, i REM-a u vezi sa dugovima firmi koje su povezane sa Željkom Mitrovićem, znači „Pink medija grup“, „Pink inernešnal“ i druge firme, a u vezi sa njihovim dugovanjima državi.

Ispostavilo se da je 2012, 2013, 2014, 2015, 2016, 2019, 2021. i 2022 . godine, koliko su dostupni podaci, poslednji put 2021. godine, reprogramiran dug od 1,57 milijardi dinara, tako da ti uslovi pod kojima se odlažu ili reprogramiraju dugovi firmama Željka Mitrovića nisu poznati. Prosto, Poreska uprava je odbila da da informacije o tome, tako da bih molio Ministarstvo finansija i Poresku upravu, ako je moguće, u stvari da nam odgovore na pitanje, ne samo pod kojim uslovima, nego i koliko još novca od 2012. godine do danas duguje Željko Mitrović? Da li svi mi finansiramo ovu bahatost koju gledamo sa televizije „Pink“?

Takođe bih postavio slično pitanje predsednici Saveta REM-a. Naime, u martu prošle godine je REM, tj. Savet REM-a odložio i reprogramirao dugove „Pink medija grupe“ prema REM-u. Znači, ne prema državi, nego prema REM-u. To znači da „Pink“, pored toga što nije ispunjavao uslove iz elaborata, što je kršio procedure i zakone, nije ni plaćao finansijske obaveze prema REM-u.

To je bilo u martu prošle godine, a krajem jula, podsetiću vas, kraj jula inače to vreme zovu „pasije vrućine“, znači, to je kada se vidi Orion, kao najveća zvezda, i to je ono kako pesme kažu – kada se prže pluća, topi duša, a izgleda i Olivera Zekić radi, u stvari dodelio frekvenciju „Pinku“, a uz obrazloženje koje to ne uključuje. Da li znači da onda „Pink“ možda besplatno koristi tu frekvenciju ili plaća onda kada i koliko može?

Drugo pitanje odnosi se na ministarku pravde, na ministra policije i na onu koju niko nije video, a i ime joj se retko pominje, znači državnu javnu tužiteljku, a to je – ko ometa pravdu u slučaju istrage o ubistvu Milana Panića? Opet imamo tu situaciju da je Vlada 2013. godine oformila Komisiju za istragu o ubistvu novinara, da je ta Komisija dala Izveštaj i da predsednik te Komisije stalno ponavlja da se iz Izveštaja može videti ili doći do toga ko je naručio ubistvo Milana Panića. To je i nedavno ponovio, ali da se radi o veoma moćnim ljudima. Prosto, javnost bi trebalo da interesuje koji to veoma moćni ljudi opstruiraju ovu istragu. Kao što smo ovih dana mogli da vidimo, to je isto pitanje za njih, jednog koji je na Interpolovoj poternici, koju je Srbija raspisala, a koji u Moskvi otvara spomenik, prisustvuje otvaranju spomenika svoga oca, Marko Milošević, a koji je od 2020. godine u bekstvu, pa da li je u stvari naša policija…

…preduzela korake da on bude isporučen pravdi u Srbiji. Hvala.

Dobro jutro svima.

Ja bih imao nekoliko pitanja za predsednika Skupštine, ali i za ministra policije i za predsednika države.

Juče smo nakon sednice prisustvovali demonstraciji delovanja moćne SNS mašinerije. Naime, za one koji nisu to ispratili, a verujem da dobar deo ove sale nema SBB mrežu i ne gleda ove omražene televizije.

Bivši poslanik i partijski aktivista juče je ispred ove zgrade, ispred zgrade Skupštine odmah nakon sednice napao narodnog poslanika Radomira Lazovića. Pri tome je iz nekakve bele torbice koju je nosio zasuo ga nekakvim papirima. Na sreću, ispostavilo se da su to neke falsifikovane novčanice. Pri tome ga je vređao, unosio mu se u lice, gurao ga, vikao na njega i štitio, lik, delo i imovinu Aleksandra Vučića i deteta Danila kako on kaže.

Čitav incident je trajao sedam, osam minuta, nije bio ni malo prijatan. Razlog je bio dosta bizaran. Naime, kolega Lazović je tokom sednice pročitao nešto što je ovaj bivši poslanik napisao. Znači, on je sam to napisao. Poslanik Lazović je to pročitao. Nakon toga mu je dodatno uputio pretnje na Tviteru, znači pretnje, da će poslanik Lazović možda biti upucan od strane lovaca, a posle toga okrenut na ražnju.

Tako da je to dovelo do incidenta, što bi jedan od prisutnih poslanika vladajuće većine rekao, iz razloga što je taj mladi čovek bio iziritiran onim što je poslanik Lazović govorio u Skupštini. Ne znam samo da li je bio iritiran sa onim što je on napisao ili sa onim što je Lazović pročitao da je on napisao, to su dve identične stvari.

Zbog toga bih pitao predsednika Skupštine. Kako je moguće da na parkingu, taj gospodin dođe svojim automobilom, presretne poslanika Lazovića, napravi takav incident, ugrozi njegovu bezbednost, a da u stvari svi znamo da na to nema pravo? Ni naši zaposleni ne mogu da dođu na parking automobilom. Par puta kada sam ja dolazio automobilom, uvek je policajac proveravao da li imam nalepnicu ili nemam nalepnicu na automobilu.

Drugo pitanje je. Da li će poslaničkom klubu Zeleno-levom klubu biti ustupljen snimci toga šta je gospodin Langura radio, znači snimci bezbednosnih kamera, koji smo sigurni da postoje ili će ti snimci doživeti sudbinu onih snimaka koji su izgubljeni u ovoj zgradi, npr. kada je ministar Mali psovao poslanicu Draganu Rakić ili kada je poslanik Dalibor Šćekić simulirao oralni seks u pravcu opozicione poslanice?

Mi tražimo i mi ćemo zvanično tražiti te snimke i nadam se da će nam biti ustupljeni u tom smislu.

Konačno poslednje pitanje za samog predsednika Republike, može i predsedniku Vlade. Da li ovaj čini bivšeg poslanika Langure znači početak dijaloga Vlade i opozicije, da li u stvari taj poziv da se vodi razgovor sa opozicijom izgleda tako, izgleda onako kako smo to sinoć videli ili juče predveče videli ispred Narodne skupštine? Hvala.

Hvala.

Ovde bih samo počeo sa nečim što je moja impresija sa jučerašnje Skupštine. Malo je bilo šokantno to iskustvo. Ja sam planirao da ovde govorim o zakonima o obrazovanju, ali neću imati baš puno vremena za to. Mislim da ima puno veze ovo što ću reći.

Ono što je bilo šokantno juče jeste saznanje da, pošto sam ja stariji čovek i nisam baš u tom „Tviter“ svetu jako mnogo, ne pratim ljude na „Tviteru“, prosto saznanje da postoje neki mladi ljudi koji su pristojni ljudi, kojima kažete dobar dan, klimnete glavom, nasmešite se u hodniku i ta komunikacija jako dobro funkcioniše, a onda kada se uloguju na „Tviter“ i počnu da pišu o političkim protivnicima govore o ološu, šljamu, smrdljivoj stoci, lešinarima, hijenama. Ovo su primeri koji su pristojniji, neću ići dalje.

Ono što još više brine, izgleda da pozivaju ljude i sami žele da političke protivnike vuku za uši, zavrću šije i okreću na ražnju, npr. Za mnoge od njih sam siguran, za neke ne znam, ali znam da sam nekima koji to pišu i predavao i znam da niko od njih to nije naučio ni u školi, ni na studijama.

Ono što je pitanje je, kako je moguće da takvi ljudi tako pišu? Prosto, onda odgovor je jednostavan, mora da je sistem negde zakazao. Meni se čini ipak da je taj sistem zakazao. Na ovom slučaju je možda i to dosta lako objasniti. Postoje neki salaši, postoji Fondacija za srpski narod i državu koja organizuje neke kurseve. Tamo postoji čak i spisak ljudi koji tu predaju, to su neki politički funkcioneri, „pi ar“ stručnjaci ili profesori od kojih većinu lično poznajem, koji verovatno uče, ne verovatno, nego sigurno, ljude da je to politika, da politika jeste takav odnos prema političkim protivnicima, da se prema njima treba ponašati kao neprijateljima i da je to verovatno njihova uloga u toj moćnoj partijskoj mašineriji kakva postoji.

Sada nije problem u tome kako funkcioniše jedna partijska mašinerija, da ta partijska mašinerija nije stavila celokupni državni sistem i podredila ga funkcionisanju partijske mašinerije. Izgleda da nam sada i državni sistem zakazuje.

U periodu koji smo imali, koji je bio obeležen tragedijama, vi ste stavili u proceduru nekoliko zakona. Jedan ste povukli. To je sasvim uredu. To je Zakon o privrednim društvima. Ono što bi bilo dobro jeste da se povuče i izmena Zakona o planiranju i izgradnji. Ono što ne bi bilo dobro nikako, jeste da se šest zakona koji bi trebalo da tretiraju obrazovanje na svim nivoima, plus udžbenike, stavljaju u proceduru.

Rasprava o njima je završena neposredno pre tragedije. Ti zakoni u stvari pokazuju na koji način bi trebalo da se razvija obrazovni sistem, a to je onaj način koji je čini mi se i doveo do ove tragedije, doveo je do toga da imamo situaciju kakvu imamo. Žao mi je što sada ne možemo time da se bavimo. Kolega Lazović je probao nešto od toga da pokrene kao temu, ali to očigledno ne interesuje većinu u ovom parlamentu.

Nadam se da će anketni odbor doći do tog zaključka, da u stvari te zakone treba odbaciti onakve kakve jesu, da se treba vratiti korak unazad, da treba povesti ozbiljnu raspravu o tome kakav nam obrazovni sistem treba, da li ćemo proizvoditi radnike za inostrane firme ili će naši mladi učiti kako da budu građani, komšije, prijatelji i kako da ne uče ono što se uči u partijskim školama, što bi bilo najbolje za sve da zaborave.

Draga gospodo, vi koji sedite desno od Orlićevog prestola i sedite u centru ove sale, vi ste najvažniji ljudi u ovoj državi, vi možete da uradite sve to. Vi ste ti koji postavljate ministre, vi ste ti koji zapošljavate, otpuštate, postavljate direktore posredno vrtića, škola, bolnica, klinika, agencija, nezavisnih tela i to radite 11 godina. Jedanaest godina je jako dug period.

Ova hiperaktivna Vlada je za 11 godina promenila Srbija jako mnogo i promenila je na gore. Ne možete a da nemate tu vrstu odgovornosti prema onome što se dešava. Ja bih vas samo podsetio, pre 11 godina su deca iz Ribnikara imala dve godine, a ubica iz Mladenovca je imao 10. Nešto se promenilo u međuvremenu što ih je učinilo takvi kakvi jesu. Hvala vam.

Možda bi cenjeni šef poslaničke grupe mogao malo i pažljivije da sluša ono o čemu se govori ovde. Zaista, ono što je hronologija događaja jeste to da već sutradan smo čuli da sistem nije zakazao u tom smislu i prosto to se pretvorilo u mantru koju mi ovde jako slušamo, a to da li je bilo propusta u sistemu ili ne, jeste vaša odgovornost jer 11 godina uređujete ovu državu na različite načine, u istom sastavu, ista većina, gotovo identična, samo što su neki menjali stranke, prelazili tamo ili ovamo.

Ono što jeste poenta jeste da kada se tako nešto radi, onda morate preuzimati i odgovornost za ono što se događa. Kada volite i ako volite već takve primere, ovde ste vrlo često pominjali Norvešku, mi ne bi tražili ovaj anketni odbor da je Vlada kao što je Vlada Norveške, sadašnjeg, tada je predsednik Vlade bio Stoltenberg, sadašnji šef NATO-a, da je napravila nezavisnu komisiju koja bi trebala da utvrdi ono što se dogodilo, da li je bilo propusta u sistemu ili nije bilo propusta u sistemu.

Godinu dana nakon objavljivanja tog Izveštaja je i Vlada bila na udaru, šef policije ili ministar policije je dao ostavku. Vlada je izgubila izbore nakon toga.

Znači, ne kažem da neko treba da radi protiv sebe, ali vi nemate nameru da ispitujete stvari onako kako hoćete, nego genije od predsednika u 10 časova uveče nam isporuči mere, a sutradan nam predsednica Vlade kaže da sistem nije zakazao.

Hvala vam.

Znači, na ovoj resetovanoj raspravi u stvari čuli smo još i neke nove detalje. Ja bih samo na početku podsetio zašto smo se mi ovde okupili. Znači, okupili smo se da raspravljamo o tome šta se dogodilo u Srbiji, zašto se to dogodilo i da li smo nešto možda pogrešili kada se to dogodilo. Prosto podsećam vas na to zato što vladajuća većina očigledno misli da je sve o njima ili da je sve o njihovom predsedniku i da se sve tiče skupljanja ili gubljenja glasova i rejtinga.

Mi smo tražili raspravu jer su naša Vlada i nadležni ministri, i to je zaista izuzetnost naše Vlade, jedini ikada u ovakvoj situaciji, bez ikakve analize ili pre bilo kakvog ozbiljnog uvida požurili da javnosti saopšte da su bezgrešni, da saopšte da niko nije kriv za tragediju koja se dogodilo, da su za to krive nekakve bezlične sile, poput interneta, dark veba posebno, da su za to krive uvezene zapadne vrednosti, kultura naoružavanja i pucanja koja je karakteristična za Srbiju. Znači, niko od nadležnih, niko od onih ljudi koji su mogli da deluju ili rade nešto drugačije.

Takođe smo tokom sednice čuli od te iste bezgrešne predsednice Vlade da je jedan univerzitetski profesor opasniji od TV „Pinka“ i svih televizija sa nacionalnom frekvencijom i da postoji neki tajkun koji ugrožava Srbiju, pa valjda zbog toga Milomir Marić mora da nosi oružje u studiju i maše njime, da funkcioneri i pripadnici vladajuće većine zbog toga se slikaju naoružani sa pištoljima i automatskim oružjem koje je, inače, zabranjeno, valjda da brane državu od njega. Onda nam je došla kazna, a to je bezgrešni ovlašćeni predlagač za ovu tačku dnevnog reda koji, na primer, tvrdi da su se građani naoružali 5. oktobra i da sada nose to oružje na protestima. Da li su, recimo, Bajatović ili ovi drugi koje smo videli na slikama, takođe, uzeli to oružje 5. oktobra i da li onda to oružje nose okolo na ovaj način?

Čuli smo i razne druge fantastične misaone konstrukcije. Od istog ovlašćenog predlagača imamo ovu konstrukciju – opozicione korisnice „Tvitera“, na primer. Da li postoji vladajuća korisnica „Tvitera“? Recimo, postoji jedna Jelena Karleuša koja se slikala sa ministrima i slikala se na mitingu koji je bio ovde ispred Skupštine i koja je pisala one grozne stvari koje je pisala. Niko od nas ne tvrdi da su svi predstavnici vladajuće većine isti kao Jelena Karleuša ili da svi misle isto kao Jelena Karleuša, ali bih zamolio isto tako da se ne misli za sve opozicione predstavnike da misle kao opoziciona korisnica „Tvitera“. Tu reč prvi put čujem, pa moram da je ponovim.

Dragi predstavnici i predstavnice vladajuće većine, kada govorite takve stvari, kada radite takve stvari, a ono što bih želeo da vas pitam jeste – šta branite i koga štitite kada branite ovaj Izveštaj ili kada besramno napadate druge ljude, one koje smatrate svojim političkim neprijateljima ili bilo koga za koga smatrate da može da vam ošteti rejting, pa bio on u ovoj sali, bio član neke partije ili organizacije ili ne?

Hajde da vidimo o čemu se tu radi. Hajde najpre nekoliko reči da kažem o tom Izveštaju. Kada smo kod toga, imao bih jedno pitanje – da li je neko video Oliveru Zekić, možda? Ona nam je poslala ovaj Izveštaj, ali valjda nam se sada sveti time da slušamo Nebojšu Bakareca koji ne pokušava da govori o onome što je napisano u ovome Izveštaju, nego zloupotrebljava svoje mesto da prebaci ovu raspravu i da mi sada govorimo o N1 ili „Novoj S“ ili nečemu drugom.

Gospodo, zakažite sednicu o tome, pa ćemo razgovarati. Sada razgovaramo o Izveštaju REM-a, a šta piše u izveštaju REM-a? Pa piše, na primer, da su se TV „Pink“ i TV „Hepi“ malo popravili u odnosu na raniji period i da bi im predsednica Saveta REM-a dala možda neku slabu, ali prelaznu dvojčicu i da onda u stvari je sve u redu i sa „Pinkom“ i sa „Hepijem“.

Na primer, za TV „Prvu“ ili TV „B92“ ne kaže da čak zaslužuju i tu prelaznu dvojčicu, ali valjda nema veze, biće nekakav popravni ispit, pa će i oni dobiti prelaznu ocenu, a u međuvremenu će da emituju svoj program i da gledamo ono što oni emituju.

Dragi predstavnici većine, da li možda štitite odsutnu Oliveru Zekić i Savet REM-a i njihov revnosni politički rad i poslušnost i ono što je jako važno njihovo konstantno nepoštovanje zakona i konstantno izvrgavanje čak i one regulacije koju sami su doneli i koja uredno visi tamo, uredno je okačena na sajtu? Recimo, tamo možete naći, na primer, da se 2015. godine vodila rasprava o rijalitijima, ali to je plaćala EU, pa je bio verovatno neki dobar projektić iz koga je moglo da se uzme neki novac i da su oni obećali da će u stvari neke stvari ići samo iza ponoći.

To je bilo pre osam godina, ali se ništa u međuvremenu nije desilo, ali imamo sada obećanje Željka Mitrovića da će se deisti čim se završi finale „Zadruge“, zakazano neposredno pre finala „Lige šampiona“ u fudbalu.

Ono što takođe možda branite, jeste da li branite programe TV „Pinka“ ili TV „Hepija“, na primer? Da li branite ono što piše u Izveštaju da jesu ti programi, pa ako ih ne gledate, ako pročitate Izveštaj mogli ste svašta saznati unutra. Mogli ste saznati da tamo ima naučno-obrazovanog ili kulturno-umetničkog programa u emisijama kolažnog tipa, na primer. To su vam one emisije, na primer jutarnji program ili jutarnji program vikendom, pa kada Jovana Jeremić valjda stavi naočare, onda je to naučno-istraživački program, kada Sarapa stavi prst na čelo onda je to takođe naučno-istraživački program, a najobrazovaniji program je verovatno onaj kada Jovana Jeremić govori sa ove ovde govornice sa koje govore predsednik Vlade ili predsednica Vlade ili predsednik ili predsednica države ili kada sedi na vašem mestu, na primer, tu i obraća se gledaocima „Pinka“.

Da li štitite možda Željka Mitrovića ili Milomira Marića ili Dragana J. Vučićevića i njihovo pravo da nekažnjeno lažu, obmanjuju i sluđuju javnost u Srbiji, dok u stvari, dok kako predsednik države kaže gube novac teško stečen i teško zarađeni novac koji će izgubiti ukidanjem ovih rijaliti emisija koje su obećali da će ukinuti?

E pa dragi predstavnici i predstavnice većine, prosto to nam recite, recite nam kada branite ove izveštaje, da li branite sve ove stvari? Da li onda kada napadate nas ili napadate one koji su ovde odsutni, bili to tajkuni, univerzitetski profesori ili neki novinari, da li u stvari štitite sve ove ljude? Da li štitite sve njihove interese i da li štitite njihove zarade u tom smislu?

Da li onda u stvari ovo što nam radi Olivera Zekić i Savet REM-a jeste nešto što zajedno sa na primer TV „Pinkom“ ili TV „Hepijem“ jeste nešto što vi zdušno pozdravljate i podržavate u odnosu na način na koji se možemo informisati i na način na koji možemo koristiti elektronske medije da bi se ljudi i obrazovali i saznali nešto i dobijali kulturne i druge sadržaje koje bi trebalo da dobijaju zato što ti mediji imaju nacionalnu frekvenciju i imaju obavezu time što koriste neko javno dobro da to rade?

Hvala vam. Ja bih voleo da u budućoj raspravi u stvari mnogo više toga čujemo o ovim stvarima, a manje o ljudima i o ljudima koji su odsutni i o stvarima koje…

(Narodni poslanik dobacuje s mesta: Sve vreme pominješ ljude koji su odsutni.)

Oliveru Zekić, da, koja bi trebala da bude ovde, da, i koji nemaju veze sa tačkom dnevnog reda. Hvala.

Hvala.

Vrlo radu ću vam odgovoriti. Naravno da sam sa kolegom Jovom Bakićem razgovarao, mada nije isti fakultet na kojima radimo. On se bavi inače desničarskim partijama. Napisao je veliku knjigu o desnici u Evropi i raspravljamo o tome. Čak smo raspravljali i o ovome što je rekao, ali ja sam njemu to lično rekao šta mislim o tome, i siguran sam da ni on… Naravno da ne mislim da treba nekoga juriti po ulici, nisam siguran da su sve njegove tvrdnje bile da treba nekoga juriti po ulicama, ali da ne ulazim u raspravu o tome pošto ovo nije rasprava o Jovi Bakići i ne treba da bude rasprava o Jovi Bakiću i nije rasprava ni o vama. Rasprava je o ljudima koji su pretrpeli tragediju i o ljudima kojima treba na neki način pomoći i o tome da li Vlada i institucije čine sve to kako treba.

Što se tiče ovog drugog pitanja, vrlo radu ću vam odgovoriti. Kolega ispred mene zaista nije završio fakultet, ali to meni nikako nije problem. Čak sam i ponosan što nikada recimo niko od nas nije insistirao na sticanju diploma na način na koji mnoge vaše kolege, uključujući i ministre u Vladi, jesu sticale takve diplome i zaista ovde se na prste ruke u nekim situacijama mogu se nabrojati ljudi u Vladi na primer koji su regularno obavili svoje obrazovanje i zaista bih voleo da možda jedno dana o tome i raspravljamo.