MILICA MARUŠIĆ JABLANOVIĆ

Narodni pokret Srbije

OSVRT OTVORENOG PARLAMENTA

Milica Marušić Jablanović prvi put je izabrana za narodnu poslanicu u 14. sazivu kao 39. na listi Srbija protiv nasilja - Miroslav Miki Aleksić - Marinika Tepić (Stranka slobode i pravde, Narodni pokret Srbije, Zeleno-levi front, Ne davimo Beograd, Ekološki ustanak - Ćuta, Demokratska stranka, Pokret slobodnih građana, Srbija centar, Zajedno, Pokret za preokret, Udruženi sindikati Srbije "Sloga", Novo lice Srbije), mandat joj je potvrđen 06. februara 2024. godine.

U 14. sazivu deo je poslaničke grupe Ekološki ustanak. Članica je Odbora za prava deteta, i zamenica člana Odbora za zaštitu životne sredine i Odbora za evropske integracije. Takođe, zamenica je člana Delegacije u Parlamentarnoj dimenziji Centralno-evropske inicijative.


BIOGRAFIJA

Rođena je 1983. godine. Diplomirala je psihologiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu, gde je nakon toga i doktorirala na Odeljenju za pedagogiju i andragogiju.

Zaposlena je kao naučna saradnica na Institutu za pedagoška istraživanja.

U Skupštini grada Beograda bila je odbornica i članica Saveta za zaštitu životne sredine.

Živi u Beogradu.

Poslednji put ažurirano: 16.09.2024, 09:59

Osnovne informacije

  • Ekološki ustanak
  • Beograd
  • 1983
  • Psiholog, doktor andragoških nauka

Statistika

  • 6
  • 5
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Prvo vanredno zasedanje , 31.07.2024.

Zahvaljujem se gospođo Brnabić.

Ja bih se nadovezala na argumentaciju koja je već izneta. Pre svega treba da naglasimo da smo se mi već zadužili za ovaj stadion, da je ovo zapravo jedno dodatno zaduživanje koje mi smatramo potpuno neosnovanim i pogrešnim. Tristapedesetosam miliona evra za potrebe izgradnje stadiona, koji je inače proglašen projektom od nacionalnog značaja. Što se nas tiče, projekat od nacionalnog značaja bi bilo da deca u osnovnoj školi imaju zdrave kuvane obroke. To bila jedna investicija koja je mnogo preča od ove o kojoj govorimo danas.

Takođe, u našoj zemlji oko 90% građana živi u prekomerno zagađenim sredinama. Za ovaj novac moglo da se kupi oko 120.000 toplotnih pumpi i da se time smanji upotreba uglja i da se smanji zagađenje vazduha. Nama nedostaje oko 5.000 ljudi u zdravstvu. Oko 30.000 pacijenata čeka na ugradnju kuka ili kolena.

Po nekim proračunima oko četvrt miliona bruto lekarskih plata će otići samo za ovo zaduženje o kome govorimo danas i nekih 700 magnetnih rezonanci. Svakom pacijentu koji čeka na magnetnu rezonancu jasno je šta je prioritet. Da li da gledamo fudbal ili da budemo zdravi.

Nama nedostaju određene ustanove koje uopšte nikada nismo osnovali, a koje precizira Zakon o maloletnicima i koje bi i te kako bile efikasne u smanjenju kriminala i delikvencije.

Nama zemlja vapi za 50 fabrike vode, a mi odvajamo 35 fabrika vode za izgradnju stadiona sa pristupnim saobraćajnicama. Ljudi su nam žedni i njima nije stalo do toga da gledaju fudbal.

Što se tiče 27.000 ljudi koji su ostali bez prava na socijalnu pomoć, koji inače iznosi oko 100 evra, mogli smo tri i po miliona puta da damo socijalnu pomoć za iznos ovog nacionalnog stadiona sa saobraćajnicama, odnosno iznos ovog kredita. To je samo deo cene ovog stadiona.

Ono o čemu smo više puta govorili, opet se tiče problema gladi, s druge strane bacanja ispravne hrane. Postoji ta bojazan za fiskalni gubitak kada bi se ukinuo PDV na donaciju hrane. Iznos ovog kredita je dve hiljade puta veći od iznosa tog fiskalnog gubitka u slučaju ukidanja PDV na donaciju hrane. Šta nam je važnije? Da nahranimo ljude ili da obezbedimo organizaciju fudbalskih utakmica?

Možemo da zaključimo da umesto ulaganja u povećanje nivoa i kvaliteta obrazovanja u povećanje mogućnosti zapošljavanja u Srbiji, u mentalno i fizičko zdravlje stanovništva ili makar u obezbeđivanje dovoljno hrane za sve ljude, očigledan prioritet je zapravo jedno simuliranje blagostanja i prosperiteta. Zbog toga nikako nećemo glasati za ovaj predlog.

Prvo vanredno zasedanje , 30.07.2024.

Zahvaljujem se.

Ekološki ustanak je takođe protiv toga da poskupi pretplata za RTS iz istih razloga koje su već imenovale naše kolege i zapravo u glavnim informativnim emisijama se potpuno cenzuriše svako kritički nastrojeno mišljenje prema politici i praksi vladajuće većine.

Izveštavanje Javnog servisa je pristrasno, neobjektivno i što je najgore relativizuju se najveći društveni problemi i zapravo ne dovode se u vezu sa postupcima i odlukama SNS. Na taj način se gasi opoziciona misao, kritičko mišljenje i poriče se odgovornost ljudi koji su na vlasti i šalje se jedna implicitna poruka da nema mesta za unapređenje postojeće politike. Takođe, podstiče se cenzura i autocenzura i to potvrđujemo ne mi, nego izveštaji "Demostata" koji nalaze da na Javno servisu zapravo nema kritičkog antirežimskog mišljenja, što je, priznaćete, krajnje opasno.

Znači da ovakav servis nije Javni servis i da ne zaslužuje povećano finansiranje.

Takođe, vrlo smo zabrinuti zbog navoda "Pištaljke" da je rukovodstvo RTS nenamenski trošilo novac na neke projekte koji su bili suprotni odlukama Upravnog odbora. Zbog toga se isto pitamo - da li je opravdano finansirati ovaj Javni servis? Da Javni servis radi ono što zaista treba bio bi organizovan jedan osvrt kritički na izneti podatak da je srednja zarada u Srbiji 100 hiljada dinara. Kao što su ljudi već navodili ovo ne održava realnu sliku primanja u Srbiji. Treba govoriti ne u terminima srednje zarade aritmetičke sredine, nego o terminima medijalne zarade koja zapravo iznosi 77 hiljada i 500 dinara.

Ova razlika nije mala, priznaćete, prethodne godine medijalna zarada je iznosila samo 66 hiljada, a još važnije je pomenuti onu petinu ljudi u Srbiji koji primaju manje od 26 hiljada dinara.

Kako žive ti ljudi? Šta oni mogu sebi da priušte? Ovu zaradu na koji se vi pozivate, ovu visoku srednju zaradu zapravo vadi i tih 30 hiljada milionera u Srbiji, ali ovih milion i 200 od tih njihovih miliona zapravo nemaju ništa. Tako da, srednja zarada i izveštavanje na osnovu nje predstavlja svojevrsnu manipulaciju i Javni servis je dužan da se osvrne na to i da dozvoli nekome da o tome govori.

Još jedna stvar koju bih volela da čujem na RTS je ono na šta ćemo mi danas upozoriti kao Ekološki ustanak. To je problem vodosnabdevanja u Srbiji. Godišnji gubici na vodovodnim sistemima za snabdevanje naših stanovnika pijaćom vodom su 250 miliona metara kubnih, što odgovara zapremini Zlatarskog jezera.

Kada se radi monitoring akumulacije za snabdevanje građana pijaćom vodom ispostavlja se da ima jako puno problema koji uopšte nisu rešavani, što pokazuje da ako se ne preduzmu odgovarajuće mere mnogi ljudi će ostati bez vode za piće.

Imamo problem netretiranih otpadnih voda, imamo problem nedozvoljene gradnje u prvoj zoni sanitarne zaštite, naročito na Gružanskom jezeru, imamo problem erozije zbog prekomerne seče šuma i u velikoj opasnosti jeste i akumulacija bare koja snabdeva Leskovac.

Planirano zasipanje akumulacije je sedam puta veće nego što, odnosno aktuelno zasipanje akumulacije je sedam puta veće od planiranog. To znači da će uskoro mnoge akumulacije biti neupotrebljive.

Ja bih volela da Javni servis obavesti građane o tome da se organizuje neka diskusija na tu temu i da se preduzmu odgovarajuće mere da bismo znali zbog čega plaćamo ovu pretplatu.

Prvo vanredno zasedanje , 25.07.2024.

Hvala najlepše.

Jako je teško obuhvatiti kompletan dnevni red, s obzirom na to koliko je on krcat raznoraznim nekim inicijativama, ali ono što je za njega karakteristično jeste zapravo ovaj niz kredita, pozajmica, zaduživanja, kojima je on opterećen, kao i budžet Republike Srbije.

Gospodin ministar je pomenuo da je nama iznos javnog duga ispod 50%, ali je zanemario činjenicu da će on preći 50% kad se budu usvojili svi ovi predlozi.

Ja imam pitanje. Ako smo već tako dobrostojeći, zbog čega je onda smanjena socijalna pomoć za oko 27.000 ljudi u Srbiji, koji inače imaju jedan prilično mizeran iznos?

Drugo moje pitanje - zbog čega nije ukinut PDV na donaciju hrane ili formiran taj fond za povrat PDV-a na donaciju hrane, koji zapravo može da smanji glad u Srbiji? Taj fiskalni gubitak bi bio oko 2.000 puta manji nego iznos zaduženja samo za nacionalni stadion. Jel mi to nemamo para ili ne možemo da procenimo šta su zapravo prioriteti?

Što se tiče zaštite nacionalnog interesa, on se štiti, pre svega, tako što se budžetiraju radna mesta u školama za mesta pedagoga i psihologa, tako što se formiraju dnevni boravci za rad sa decu sa problemima u ponašanju, gde će se raditi na prevenciji eskalacije nasilja, sa kojom imamo ozbiljan problem, i tako što se podstiče upis na nastavničke fakultete. Ja ne znam da li ste svesni da našu decu uskoro neće imati ko da uči, da deca i mladi neće da upisuju nastavničke smerove? Ako se već brinete za očuvanje našeg identiteta, kulture i ćirilice, treba da vas brine to što niko neće da upiše smer za nastavnika srpskog jezika i književnosti, i to je ono što treba da vas brine, ako hoćete da realizujete ovu deklaraciju.

Što se tiče dnevnog reda, samo na primeru stadiona vidimo kako je to jedno zaduživanje koje nema racionalno utemeljenje i koje nije zasnovano na prioritetima i na istinskim potrebama. Zapravo, prioritet svakog dobronamernog predstavnika vlasti mora da bude zdravlje i prevencija obolevanja stanovništva.

Mi pričamo o ekološkim problemima ne samo zato što volimo prirodu…