| 13.02.2026. | Predlog za glasanje o nepoverenju Vladi |
u proceduri
|
| 05.12.2025. | Predlog zakona o lekarima |
u proceduri
|
| 23.12.2024. | Predlog zakona o odgovornosti za kršenje ljudskih prava |
u proceduri
|
Zahvaljujem se.
Pre nego što počnem sa obrazlaganjem samog amandmana, ja želim da kažem da prosperitetna država nije ona koja ima najviše kilometara izgrađenih auto-puteva, već ona sa najvećim procentom zdravih ljudi, i to treba da budu naši prioriteti kada donosimo odluke o tome u šta ćemo prvo ulagati?
Verujte mi da svaki čovek koji boluje, recimo, od hronične opstruktivne bolesti pluća ili od karcinoma u Kruševcu, da je mogao da bira, radije bi zauvek putovao magistralnim putem umesto auto-putem, nego bio bolestan. Bolest košta, po ekspertskim procenama koje sam ja čitala, negde čak i do trećine BDP-a iznose nevidljivi troškovi nastali zbog zagađenja vazduha. Košta bolovanje koje otvaraju majke kada im se dete razboli, državu košta, ali očigledno je ne brine baš previše, ali zato brine tu majku i majke u Srbiji i očevi moraju da znaju da mnoge bolesti nisu neminovnost i nisu neizbežne, jer da jesu onda bi broj umrlih i obolelih u Srbiji i u Sloveniji bio procentualno jednak. Kada pogledate analize, vidite da ih u Srbiji ima četiri puta više nego u Sloveniji, a nekad smo bili jedna država.
Smanjenje zagađenja se ne postiže samo kvalitetom, ovo smanjenje u stvari obolelih ne postiže se samo kvalitetnim lečenjem nego pre svega prevencijom i pravovremenim ulaganjima. Dobronamerna država se trudi da spreči, a nakon toga da leči. Naša slabo radi i jedno i drugo i od toga korist nema baš niko, osim privatnih apoteka, a nakon što smo državne potpuno ugasili.
Što se tiče prvog amandmana, mi smo zahtevali, zapravo hteli smo da pocrtamo neophodnost merenja suspendovanih čestica koje se javljaju kao najčešći zagađivač u našim sredinama. Amandman je odbijen, međutim pokazalo se da u praksi su vrlo često izveštaji dolazili nepotpuni bez merenja upravo ovih čestica. Smatram da nije bilo zgoreg da prihvatite ovaj amandman da zapravo svaki izveštaj koji ne sadrži podatke o suspendovanim česticama ne može biti prihvaćen. Hvala.
Hvala najlepše.
Prvo bih želela da pomenem nešto što je izrečeno nekoliko puta u Domu Narodne skupštine. Mislim da je važno zbog građana Republike Srbije da budu upućeni. Stalno kada se govori o zagađenju u Boru govori se o tome da je smanjen sumpor-dioksid. Međutim, iz nekog razloga ne govori se o tome da su ciljne vrednosti za arsen prekoračene osam do 40 puta. Ovo je jedna veoma opasna zagađujuća materija i ja bih molila da kada govorimo o podacima da iznesemo i ono što je povoljno i ono što nije povoljno po građane.
Što se tiče samog naše amandmana, mi smo želeli zapravo da proširimo ovaj korpus delanja građana koji nije bio povoljan po vazduh i po naše zdravlje zato što se ovim zabranama definišu samo aktivnosti koje se odnose na ozonski omotač. Sa druge strane, mi svaki dan, nažalost, smo svedoci toga da ljudi pale gumu, plastiku i otpadno ulje. Ovo je veoma opasna praksa, ovo je praksa koja je ustaljena u Republici Srbiji i smatramo da građani moraju da budu informisani o tome u kojoj meri je to opasno i da ovo mora da bude obuhvaćeno Zakonom o zaštiti vazduha. Zbog čega? Nama je navedeno u odgovoru na amandman da ne može da bude prihvaćen, jer se on tretira upravljanjem otpadom, odnosno regulativom koja se odnosi na upravljanje otpadom. Međutim, ta regulativa uopšte ne definiše postupanje fizičkih lica. Takođe, ovaj otpad onog momenta kada bude zapaljen on predstavlja problem za vazduh. Ne vidimo zbog čega ne bismo podvukli koliko je ovo štetno i opasno.
Takođe, dodali smo i predlog određenih kaznenih mera koje bi usledile usled ovakve prakse. Mi smo svesni toga da ljudi koji pribegavaju paljenju plastike i otpadne gume i otpadnog ulja su ljudi koji nemaju dovoljno ekonomskih sredstava. Mi pozdravljamo odluku da se rešava energetsko siromaštvo, svesni smo koliko je to ozbiljan problem i smatramo da treba da se nastavi u tom pravcu.
Takođe, kad predlažemo kaznene mere, smatramo da one ne treba da budu finansijske, nego treba da budu mere informisanja, odnosno obrazovanja ljudi koji pristupaju takvim ponašanjima i u težim slučajevima da se odnosi na društveno korisni rad.
Smatramo da je jako važno ne kažnjavati samo ljude koji ne dostavljaju izveštaje na vreme, planove na vreme zato što od izveštaja i planova ljudi neće ozdravite. Ozdraviće onog momenta kada budemo prestali svi, i pravna i fizička lica, sa lošim praksama. Zahvaljujem se.
Hvala vam.
Ovaj amandman odnosi se na predlog da se kažnjava pravno lice koje bez dozvole ministarstva vrši merenje kvaliteta vazduha. Mi smo zahtevali da se briše ova odredba zakona, zato što ne vidimo kakva se šteta nanosi dodatnim merenjem kvaliteta. Zapravo, čini se da je u stvari svrha destimulisanje nekakve samoinicijativne kontrole kvaliteta vazduha ili možda prikrivanje informacija o akcidentima.
Već smo ukazali da protekne jako puno vremena od momenta kad se desi neki veliki požar koji može da bude jako opasan, do momenta dok se ljudi ne obaveste o posledicama i merama koje treba da preduzmu. Zapravo, može da se desi da nikada i ne saznamo šta je trebalo da uradimo u tom trenutku.
Meni nije jasno kako nije bio prihvaćen ovaj amandman koji definiše obavezu merenja suspendovanih čestica koje su najadekvatniji pokazatelji kvaliteta vazduha, jer mi bez tog podatka zapravo dobijamo jednu lažnu sliku. Dovoljno je da se, na primer, neredovno kalibrišu ovi aparati za merenje zagađenja vazduha ili da se to iz nekog razloga odlaže, mi već nemamo podatke o onome što je bio najvažniji pokazatelj kvaliteta vazduha, odnosno dobijamo lažnu sliku da je kvalitet kako treba, prihvatljiv.
Moje pitanje je - zašto bi pravno lice bilo kažnjeno za merenje kvaliteta vazduha?
Imamo sledeću situaciju. Nas ministarstvo ne mora da informiše kada izbije akcident koji ugrožava naše zdravlje šta treba da radimo, lokalna samouprava ne snosi kaznu ako se ne pridržava sopstvenih planova, dakle, ako kasnimo sa realizacijom mera koje smo planirali ne dogodi se ništa, samo treba da planiramo ali nema reperkusija kad se to ne sprovodi u praksi, Ministarstvo ako kasni i 10 godina sa izdavanjem one objedinjene dozvole IPPC dozvole, isto tako ne snosi nikakvu odgovornost, ali zato kaznu plaća onaj ko vrši dodatno merenje kvaliteta vazduha.
Smatram da ovo zaista nije fer i zahtevam da se obriše ova odredba zakona.
Zahvaljujem se. Ovo je jedna od mučnih sednica kojima prisustvujemo, mada je ovaj zaista žestoka konkurencija. Eh, prvo treba da kažemo da smo danas svi suočeni sa jednom velikom tragedijom, da je izgubljen jedan mladi život, i da bi ovo trebalo da bude trenutak za tišinu i za poštovanje, i ne za neke ishitrene zaključke. Međutim, kada se osvrnemo na samu temu današnje sednice, na neki način već iz nje proizilaze zaključci. Možda, kažem, možda je zapravo trebalo da posvetimo sednicu problemu mentalnog zdravlja. Možda je trebalo da vidimo šta je potrebno i kakva vrsta podrške je potrebna našim mladim ljudima i studentima i onima koji nisu studenti. Eh, zašto to kažem? Kažem zato što smo mi pokazali da, nažalost, nismo u stanju da učimo na velikim tragedijama koje su snašile ovo društvo. Pomenuli smo više puta Ribnikar. Ono što je trebalo da se nauči na osnovu tragedije iz strašne, strašnog zločina koji se dogodio u Ribnikaru je da su nama potrebna neka sistemska rešenja. Ja sam unazad tri godine govorila o tome koja su rešenja potrebna, da su ona definisana zakonom, da ona nikada nisu sprovedena u praksi. S tim u vezi, ja, na žalost, vidim ovde jednu vrstu pokušaja manipulacije. Eh, već je ukazano na to da su podaci do kojih je došla UKP odmah otišli u tabloide, da su na najstrašniji način zloupotrebili zapravo smrt ove mlade devojke. Dakle, mi umesto da radimo na tome da se sprovede preventiva, da se sprovedu sistemske mere, mi zapravo moramo sada da saniramo posledice jezive zloupotrebe nečije smrti, za koju zapravo ne znamo ni kako je do nje došlo. Eh, što se tiče UKP-a, takođe, ono što je vrlo simptomatično je to da su oni uzimali prilikom obilaska fakulteta zapisnike sa plenuma koji su se odvijali mnogo pre momenta verovatno samoubistva ove devojke, i čak nisu hteli ni da se evidentira da su te zapisnike uzeli. Dakle, to je po meni vrlo problematično Eh, što se tiče samog tretmana Filozofskog fakulteta, on već jeste duže vremena na meti. On trpi jednu izvesnu represiju, vrlo evidentno. Prvo su kvote za upis studenata date sa zakašnjenjem. Drugo je, eh, predsednik već govorio o tome da on smatra da treba da se formira novi fakultet filozofski, ka kojem zapravo treba da gravitiraju studenti koji inače upisuju postojeći filozofski, koji ima dovoljno mesta da školuje sve studente koje treba da školuje. Eh, to je jedna vrlo jasna insinuacija da zapravo ovaj treba da se rasformira, jel tako, u budućnosti, pošto ne radi kako treba Što se tiče bezbednosti, fakultet je stalno na udaru raznih inspekcija koje ga neprekidno obilaze i kontrolišu. Na osnovu toga možemo da budemo sigurni, pošto je sve vreme pod lupom da jeste sproveo sve mere koje su bile neophodne. Eh, pošto ga obilaze sve moguće vrste inspekcija sve vreme, nadam se da to ovaj trpe i ostale ustanove koje nisu antirežimski nastrojene. Eh, što se tiče eh, fakulteta, eh, takođe, ono što je vrlo, vrlo simptomatično je da fakultet nije mogao da dobije čak ni dozvolu za obnovu platoa, tako da na platou imamo kocke koje su se odvalile i koje su, eh, da, na kojima se ljudi sapliću i padaju, ali pošto nisu bili podobni, nisu mogli čak ni plato da obnove. Eh, na našem fakultetu radi obezbeđenje, obezbeđenje se angažuje po ugovoru, odvoja se onoliko sredstava koliko može i koliko treba. U pitanju je jedan čovek eh, u smeni koji pokriva celu zgradu. Da je neko mogao da uđe ranije, da uđe i pre deset sati i da ostane na fakultetu, to je izvesno. Da portir ne može i ne treba da pretresa svakome torbe koje unosi na fakultet, to je isto tako izvesnoAhm, na kraju, ja se bojim i bojim se istinski, da će cela ova tragična, tragični ovaj događaj biti upotrebljen zato da se vrši dalji pritisak na Filozofski fakultet, na upravu fakulteta, da bi se na kraju možda oni smenili i doveli neki podobni ljudi. I ne, ja ne smatram da fakultet beži od odgovornosti, ali ne smatram ni da treba da bude žrtvovan i korišćen da bi se režim osvetio pobunjenim profesorima i studentima. Zahvaljujem se.
02:21:04 Ana Brnabić:
Hvala. Dakle, samo, samo jednu stvar koja je, evo ovaj legitimna, dakle problem mentalnog zdravlja. Izuzetno važna stvar, posebno nakon, nakon čitave 2025. godine blokade, nasilja, terora, nazivanja svih onih koji se ne slažu sa blokaderima i plenumašima čacima, vršnjačkog zlostavljanja i nasilja. I to je do, i to je isto jedno otvoreno pitanje. Ko našim studentima pruža mentalnu podršku? Ko? Ko na vašim fakultetima? Na koji način? Pa ne, meni je drago što vi sve znate, ali v-dra-drago mi je Što vi sve znate ovaj. Samo se niste bavili bezbjednosti stu-studenata Ni to nije tačno. Dunja Simonović Bratić
02:22:00 - Dunja Simonović Bratić
Zahvaljujem predsednici parlamenta. Ja se slažem sa vama da je i ovo trebalo i ranije da se uradi i da se organizuju ovde ovakvi skupovi i da se zovu rektori i dekani, s obzirom da nam je svima jasno šta se zadnjih godinu i po dana dešava na fakultetima i sad se ovde vrtimo u krug i treba da se pravimo blesavi ludi i da pričamo o takozvanim izolovanim slučajevima, a okolnosti koje su se desile govore o tome da su se na tim fakultetima organizovale pokušaji nasilnog rušenja vlasti i da to jesu bile sigurne kuće i nažalost, verovatno se još uvek za sve one koji žive u tome i žele to da sprovedu. Ono što je moj apel odavde iz parlamenta prema predstavnicima Ministarstva unutrašnjih poslova koji su ovde, to je da nam kažu kako može da se organizuje preventivni pregled svih fakulteta drugih u Beogradu, koji su takođe u ovom sistemu u kom je sistem i Filozofski fakultet u Beogradu. Prvo želim vama da kažem nešto uvažena rektor Ko-fakulteta dramskih umetnosti, znači- Univerziteta. Univerziteta. Da li je moguće da vi ovde pokušavate da budete odbrana rektoru Đokiću i da nas vređate sa pričom kako na fakultetima postoje studentski parlamenti i postoji prostorija? Ja moram da vam kažem da mi nismo odavde iz ove skupine preko puta, kako nas doživljavate, neki ljudi koji su prošli pored škola, koji nisu videli fakultete. Ja sam završila prvo gimnaziju, završila sam Filozofski fakultet, smer filozofija. Ja vrlo dobro znam kako izgleda fakultet iznutra. Vrlo dobro znam kako stoni prozori. Vrlo dobro znam da ni jedan student sam ne može da ih otvori. I vrlo dobro znam kako se daju prostorije studentima, budući da sam i ja vodila jedno udruženje studenata filozofije Jugoslavije smo tada zvali mi koji smo bili levo orijentisani posle petog oktobra, budući da sam ja generacija 2000. I te kako se vodilo računa kome se daju prostorije studenata na fakultetima, samo onima koji su uz rukovodstvo fakulteta. I nemojte to nama ovde da pričate. To je pod broj jedan, pod broj dva da kažete da je bio vis major. Kako možda izgovorite tako nešto? Za godinu dana nerada vašeg i za to da ste uvukli i osnovne škole i srednje škole. Na kraju, rektoru Đokiću da vas pitam samo jednu stvar. Budući da ste pomenuli nasličnicu i kako nije ništa bilo organizovano. A gde ste vi juče sa saopštenjem iz Rektorata? Što niste u Rektoratu organizovali konferenciju za štampu i rekli ovo što ste rekli u parlamentu, a izgovorili ste, "univerzitet stoji uz svoje studente, a studenti uz svoj univerzitet". Vi ste došli ovde to da kažete. Svima je jasno da je to apsolutno politička poruka s vaše strane. Jel vi da ste hteli da stojite uz svoje studente juče, uz tugu onih kojima je žao što su izgubili svoju koleginicu mladu. Koja je tako nastradala. Mi ovde ne možemo da govorimo o istrazi. Naravno da ne možemo, ali nam je jasno koje okolnosti su dovele do toga da se to desi. Mi smo polagali, sećam se, antičku filozofiju kod profesora Arsenijeviće, koji je voleo da održava te ispite u kasnim popodnevnim časovima na Filozofskom fakultetu. Sa trećeg sprata nas je spustio na prvi da bi mu bilo lakše da puši u tim prostorijama, gde nas je ispitivao. Nas desetak. To ispitivanje je završilo uveče u pola devet Sva svetla na fakultetu su bila pogašena. Mi smo jedva sišli niz stepenice, a onda kada smo sišli, budući da je profesor otišao na službeni ulaz gde ulaze profesori, a mi smo izlazili na glavni, onda nas je iz obezbeđenja izgrdio potir kako smo mi sad mogli sad, hoćete da se šetamo po mraku u pola devet, i da nam otključava posebno vrata. I vi sad pričate da normalno da bude nastava u dvadeset do jedanaest na Fakultetu filozofskom. Druga, ste vi nekada ušli na taj Filozofski fakultet, da vidite kako izgledaju te, ta zgrada i koliko su, koliki su ti hodnici veliki uopšte i kako to sve uopšte nelogično i zvuči i izgleda kada slušamo ove interpretacije ove budalaštine. I na kraju dana, pošto ste u parlamentu, a izjasnili ste se politički, ali ništa niste rekli u suštini o bezbednosti, ja apelujem na, na sve državne organe da ovaj primer neodgovornosti, ovaj primer toga da nećete da preuzmete odgovornost za ono što se dešava, što je pod vašom jurisdikcijom pod vašim krovom. I to je suština. I roditelji i studenti su zabrinuti šta mogu da zateknu i šta će im se desiti na tim istim fakultetima. Slušali smo profesora Čedomir Antića koji je rekao da je on završio svoje, svoje predavanje u dvadeset do osam i otišao. Šta je sa svim onima drugima koji su tu bili? Šta je sve moglo da se izdešava i šta se sve i sada krije na fakultetima, pogotovo u Beogradu? E, to je ono, znaš, na šta mi moramo da apelujemo odavde da se proveri. A u međuvremenu su imali dovoljno vremena pa da to i sakriju i sklone. Ali ako ništa drugo, da postoji mogućnost i da se zna da može da se izvrši vanredan ulazak i da se sve to evidentira i da se skloni i da ne može više da postoji način da žive neki određeni ljudi koji nisu ni studenti ni ništa. A ni studenti nisu predviđeni da žive fakultetima i da koriste fakultete kao svoje sigurne kuće ili kao ne znam šta, domove. I na kraju dana, budući da ste u parlamentu i da ste dali političku izjavu, da vas pitam sledeće: Kako će se ova jeziva tragedija odraziti na vašu lidersku poziciju u Studentskom pokretu? Hvala
Samo kratka jedna sugestija. Mislim da umesto da iznosimo stavove svako od nas ima razloge zašto smo za ili protiv. Mislim da je jako korisno da se osvrnemo na ta iskustva u zemljama u kojima je već implementirana ova zabrana i da vidimo šta pokazuju njihova istraživanja. Meni nije problem da uradim, pošto već radim u nauci i bavim se pedagoškim istraživanjima. Ja mogu da pogledam da napravim jednu analizu komparativno šta su ljudi dobili i da li su efekti bili pozitivni ili negativni.
To može da nas informiše.
Hvala najlepše. Moje ime je Milica Marušić Blanović. Ja sam član odbora i zadovoljstvo mi je što sam član ovog odbora. Smatram da su teme koje smo do sada obrađivali bile vrlo relevantne i vrlo svrsishodne i radujem se što imamo pred sobom jedan, odnosno još uvek nemamo, ali u izradi je jedan važan dokument. Ono što mene zabrinjava i na šta moram da skrenem pažnju jeste da mi već imamo određene odredbe zakona koje ne sprovodimo u praksi.
Dakle, pozivajući se na izlaganje gospođe Kostadinove, ja želim da ukažem na to da ako već nas Zakon o maloletnicima ili recimo, Zakon o socijalnoj zaštiti ne obavezuje da imamo neke mere sprovedene u praksi. U kojoj meri će jedna strategija biti obavezujuća? Skeptična sam pre svega zato što smo mi imali prošle godine na ovom istom mestu organizovano javno slušanje. Bila je prisutna ministarka koja je sada, na žalost, napustila ovu sednicu. Govorili smo o dve važne usluge socijalne zaštite.
Prva usluga su dnevni boravci za rad sa decom u problemima u ponašanju koji se finansiraju lokalno na nivou lokalne samouprave i koji su nama preko potrebni. Znamo šta se dogodilo. Sećamo se svih onih jezivih događaja koji su se dogodili u Beogradu. Pamtimo žrtve tog jezivog nasilja. Ne mora da bude u toj meri ekstremno, ono može da bude i tek na samom začetku i može da se reaguje na vreme.
Ali ako imamo kapacitete i naravno, ako odvojimo budžet za to šta je problem. Problem je u tome što smo mi izneli ovakvu inicijativu u vreme kad sam ja još uvek bila gradski odbornik. Grad Beograd je izmenio odluku o socijalnoj zaštiti, ali nikada nije opredelio sredstva niti za rad licenciranih pružalaca usluga socijalne zaštite za dnevne boravke, niti za formiranje ustanove koja bi pripadala gradu Beogradu. Pri tome je gradonačelnik Šapić čak izašao u medije i dao je izjavu da će formirati ustanovu. Mene zanima šta radi grad Beograd.
Ja pozivam prvo gospođu Brnabić i sve ostale kolege s ovog odbora da mi tražimo informaciju od Grada Beograda. Šta se dešava? Šta radi gradski sekretar za socijalnu zaštitu i zašto se ne postupa po odluci koju su doneli? Eto, to mene interesuje. Ako pričamo o dobrobiti dece, zašto je opet ovaj dnevni boravak možda deluje udaljeno od ove priče sada, ali zapravo nije.
Zato što deca koja ispoljavaju nasilno ponašanje vrlo često su i sama bila žrtve nasilja. To je prosto jedan krug, jedan krug koji se nastavlja bez prekida Dakle, ako mi omogućimo ovu vrstu podrške deci koja jesu nasilna, mi ćemo zapravo zaustaviti dalje reprodukovanje nasilja. U tom smislu hoću da postavim pitanje prvo da li se pristupilo uopšte širenju ove mreže? Postavljam pitanje ministarstvu. Drugo, pitanje je da li se pristupilo na neki način formiranju ustanove za lečenje osposobljavanje koje treba da tretira decu sa problemima u ponašanju koja zahtevaju psihijatrijski tretman.
Ovo je jedna vrlo delikatna i vrlo neophodna usluga. Nažalost, ovakve dece ima jako puno među počiniocima krivičnih dela koji su maloletni. O tome smo pričali pre skoro godinu dana. Ljudi ovo su urgentne i jako važne teme. To su moja dva pitanja i treće opet odnosi se na grad i opet je vezana za našu temu.
Videla sam izjavu da će grad da preuzme svratište za decu ulice. Mene zanima šta znači to preuzimanje. Ova deca takođe jesu važna za naš odbor i ja želim da pozovem odbor da zahteva informaciju od Grada Beograda. Šta znači tačno to preuzimanje i na koji način će on pomoći da deca u uličnoj situaciji ostanu korisnici svratišta u okviru nevladine organizacije koje vrlo lepo obavlja ovaj posao. Izvinjavam se ako sam bila opširna