MILICA MARUŠIĆ JABLANOVIĆ

Narodni pokret Srbije

OSVRT OTVORENOG PARLAMENTA

Milica Marušić Jablanović prvi put je izabrana za narodnu poslanicu u 14. sazivu kao 39. na listi Srbija protiv nasilja - Miroslav Miki Aleksić - Marinika Tepić (Stranka slobode i pravde, Narodni pokret Srbije, Zeleno-levi front, Ne davimo Beograd, Ekološki ustanak - Ćuta, Demokratska stranka, Pokret slobodnih građana, Srbija centar, Zajedno, Pokret za preokret, Udruženi sindikati Srbije "Sloga", Novo lice Srbije), mandat joj je potvrđen 06. februara 2024. godine.

U 14. sazivu deo je poslaničke grupe Ekološki ustanak. Članica je Odbora za prava deteta, i zamenica člana Odbora za zaštitu životne sredine i Odbora za evropske integracije. Takođe, zamenica je člana Delegacije u Parlamentarnoj dimenziji Centralno-evropske inicijative.


BIOGRAFIJA

Rođena je 1983. godine. Diplomirala je psihologiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu, gde je nakon toga i doktorirala na Odeljenju za pedagogiju i andragogiju.

Zaposlena je kao naučna saradnica na Institutu za pedagoška istraživanja.

U Skupštini grada Beograda bila je odbornica i članica Saveta za zaštitu životne sredine.

Živi u Beogradu.

Poslednji put ažurirano: 16.09.2024, 09:59

Osnovne informacije

  • Ekološki ustanak
  • Beograd
  • 1983
  • Psiholog, doktor andragoških nauka

Statistika

  • 9
  • 9
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 25.11.2024.

Hvala, gospođo Brnabić.

Imam u vidu sve o čemu je govorio kolega Aleksić, ali ipak želim da obrazložim ovaj predlog zato što smatram da je ovo nešto što je jako važno i urgentno. Mislim da kasnimo sa izmenom Zakona o PDV-u, nedopustivo, zato što za sve ovo vreme ljudi koji nemaju sredstava da kupe sebi osnovne životne namirnice su u velikom problemu. Mi moram oda se oslanjamo na podatke Zavoda za statistiku da je jedna petina stanovništva u riziku od siromaštva. To je ogroman problem na koji mi moramo da odgovorimo određenim merama, jedna od njih je ta da se ukine PDV na donaciju hrane. Mi smo 4. aprila podneli ovaj predlog za izmenu zakona i nažalost, to nije ušlo u proceduru. Nadamo se da ćemo danas pokazati svi zajedno razumevanje da se ovakva mera usvoji.

U Srbiji 700 hiljada tona hrane bude bačeno u toku godine. Sa druge strane imamo ljude koji ne mogu da izađu na kraj sa svojim finansijama i ne mogu da se snabdeju osnovnim namirnicama. Recimo, analize pokazuju da bi godišnji gubici usled ukidanja plaćanja poreza bili 18 milina dinara, i to bi bio neki fiskalni gubitak, ali s druge strane bi porast u donacijama imao vrednost oko 160 miliona dinara. Dakle, mi bismo samo imali dobit usled uvođenja ovakve mere.

Podsećam da su bile formirane radne grupe pre nekoliko godina, koje još uvek, znači 2018. godine, koje još uvek nisu dale rezultate. Do sada je trebalo da imamo predlog za sa njihove strane, a ne da mi danas, tek nakon šest godina govorimo o ovom predlogu.

Dakle, postoje isto tako ljudi koji nisu na ovoj evidenciji Centra za socijalni radi, koji nisu evidentirani ni u Republičkom zavodu za statistiku, to su ljudi koji nemaju lična dokumenta. Znači, postoje u Srbiji ljudi koji nemaju čak ni pravo na narodnu kuhinju i zbog toga je ova mera kojom se podstiče doniranje hrane i smanjuje se bacanje hrane jedna ekonomska, socijalna mera, humana mera, i u krajnjoj liniji ekološka, zato što usled bacanja hrane dolazi do povećanje emisije metana i povećano g rizika od požara na deponijama, što nama u svakom slučaju nije potrebno.

Stoga vas ja pozivam da svi date podršku ovom predlogu za izmenu Zakona o PDV-u, zato što se tiče najugroženijih građana Srbije. Hvala.

Prva sednica Drugog redovnog zasedanja , 10.10.2024.

Zahvaljujem.

Negde sam se prepoznala, delimično kod ovih ekoloških talibana.

Htela bih da citiram mišljenje Vlade koje sam imala čast da pročitam i koje kaže da će Republika Srbija da zaštiti svoje interese kroz učešće u lancu vrednosti električnih vozila i osigurati da se primenjuju najveći ekološki i socijalni standardi.

Ovo zaista lepo zvuči, ali sa druge strane praksa vas na žalost demantuje, jer mi imamo u Srbiji negde oko 250 neuređenih rudarskih deponija, odnosno deponija rudarskog otpada i sada treba da verujemo da će ta praksa da izmeni i da postane povoljna po nas. Ne samo da nije urađen rudarski otpad širom Srbije, nego nisu ni deponije običnog smeća, pa tako imamo i podatak MUP-a iz 2022. godine da je na deponijama bilo oko 1700 požara, zabeleženih. Recimo, na putu Ćićevac-Varvarin jako često gori smeće u šta sam se lično uverila i truje stanovnike najmanje dve opštine.

Kada se pogledaju podaci o zagađenju vazduha i njegovim efektima kod nas oko 17000 ljudi umre pre vremena zbog zagađenog vazduha. Tako da ne znam kako ikako možemo da verujemo u ovo lepo sročeno mišljenje Vlade.

Recimo, deponija u Vranju je imala rok upotrebe do 2018. godine i očekivano je da se ona proširi, odnosno da se izgradi sanitarna deponija za šta smo uzeli kredit. Deponije i dalje nema, ali zato ovo smetlište neuređeno gori jako često.

Eto, zašto mi ne možemo da verujemo vama, a ne možemo da verujemo ni Rio Tintu, kako mi tako i građani Srbije, jer ko će za Boga u Srbiji da dozvoli da 17 cisterni sumporne kiseline bila ona topla ili hladna, svakoga dana prolazi kroz Srbiju gde su za tri godine 190 puta vozovi ispadali iz šina.

Zašto ne verujemo Rio Tintu, o tome smo govorili prethodnih dana. Jedan od razloga je i ovaj njihov zahtev za određivanje obima i sadržaja studije o proceni uticaja koji je zapravo prilično krnj i nepotpun, što pokazuje da oni zapravo kriju šta žele da rade u Srbiji, zato smo mi podneli zahtev da resorno ministarstvo ovaj njihov zahtev odbije.

Prva sednica Drugog redovnog zasedanja , 08.10.2024.

Hvala predsednice.

Ja bih počela od pitanja za ministarku Đedović Handanović. Žao mi je što juče nisam imala priliku da je pitam to, ali volela bih da dobijem ovaj odgovor svakako. Pošto je ona ponovila nekoliko puta da će doći do smanjenja emisije CO2, gasova staklene bašte i da ćemo smanjiti zavisnost od fosilnih goriva, mene zanima kada smo to videli u mišljenju Vlade i čuli od ministarke da li su oni uzeli u obzir emisije izazvane tokom celog procesa proizvodnje novih automobila?

Zapravo veliki deo energije koje se koriste za ekstrakcije i preradu litijuma upravo potiču od fosilnih goriva koja, znate, emituju upravo CO2.

Istraživački podaci kažu da za svaku tonu iskopanog litijuma oko 15 tona CO2 se emituje u vazduh. Zašto ste nam to prećutali?

Drugo, rekli ste da prelazak na električna vozila navodno smanjuje našu zavisnost od fosilnih goriva. Kako se napajaju ti automobili? Da li možda na struju? Kako se u Srbiji proizvodi struja? Opet koristimo fosilna goriva.

U krajnjoj liniji, ako ćemo smanjiti zavisnost od fosilnih goriva zašto pravimo nove termoelektrane? Zanima me koja je logika u celom tom procesu?

Drugo, volela bih da vidim neke komparativne podatke efekta uređivanja ovih šinskih sistema prevoza gde može na primer 300 ljudi da se preveze u jednom vozu u odnosu na efekte 300 električnih automobila, koji treba tek da se proizvedu i ljudi treba da ih kupe nekim novce koji nemaju?

Drugo pitanje za Ministarstvo finansija – kada će se ukinuti PDV na donaciju hrane ili uvesti taj konvenzacioni fond za povrat PDV o kome ste govorili u medijima, to smo mogli da ispratimo? Suština ova dva sredstva je istra. Dakle, podstiče se donacija hrane. Moje pitanje je i koji su rezultati rada radnih grupa formiranih 2018. godine kako bi se zakonski uredio institut doniranja hrane? Prošlo je šest godina.

Želim samo da podsetim da prema Zavodu za statistiku oko 20% stanovnika živi u riziku od siromaštva, što znači da imaju primanja ispod 26.500 dinara. Od toga, 800 hiljada živi u apsolutnom siromaštvu, a mi ne možemo šest godina da promenimo Zakon o PDV ili da uvedemo konvenzacioni fond. Kome je to u interesu? Građanima Srbije svakako nije. Hvala.

Prva sednica Drugog redovnog zasedanja , 08.10.2024.

Hvala predsednice.

Ja bih počela od pitanja za ministarku Đedović Handanović. Žao mi je što juče nisam imala priliku da je pitam to, ali volela bih da dobijem ovaj odgovor svakako. Pošto je ona ponovila nekoliko puta da će doći do smanjenja emisije CO2, gasova staklene bašte i da ćemo smanjiti zavisnost od fosilnih goriva, mene zanima kada smo to videli u mišljenju Vlade i čuli od ministarke da li su oni uzeli u obzir emisije izazvane tokom celog procesa proizvodnje novih automobila?

Zapravo veliki deo energije koje se koriste za ekstrakcije i preradu litijuma upravo potiču od fosilnih goriva koja, znate, emituju upravo CO2.

Istraživački podaci kažu da za svaku tonu iskopanog litijuma oko 15 tona CO2 se emituje u vazduh. Zašto ste nam to prećutali?

Drugo, rekli ste da prelazak na električna vozila navodno smanjuje našu zavisnost od fosilnih goriva. Kako se napajaju ti automobili? Da li možda na struju? Kako se u Srbiji proizvodi struja? Opet koristimo fosilna goriva.

U krajnjoj liniji, ako ćemo smanjiti zavisnost od fosilnih goriva zašto pravimo nove termoelektrane? Zanima me koja je logika u celom tom procesu?

Drugo, volela bih da vidim neke komparativne podatke efekta uređivanja ovih šinskih sistema prevoza gde može na primer 300 ljudi da se preveze u jednom vozu u odnosu na efekte 300 električnih automobila, koji treba tek da se proizvedu i ljudi treba da ih kupe nekim novce koji nemaju?

Drugo pitanje za Ministarstvo finansija – kada će se ukinuti PDV na donaciju hrane ili uvesti taj konvenzacioni fond za povrat PDV o kome ste govorili u medijima, to smo mogli da ispratimo? Suština ova dva sredstva je istra. Dakle, podstiče se donacija hrane. Moje pitanje je i koji su rezultati rada radnih grupa formiranih 2018. godine kako bi se zakonski uredio institut doniranja hrane? Prošlo je šest godina.

Želim samo da podsetim da prema Zavodu za statistiku oko 20% stanovnika živi u riziku od siromaštva, što znači da imaju primanja ispod 26.500 dinara. Od toga, 800 hiljada živi u apsolutnom siromaštvu, a mi ne možemo šest godina da promenimo Zakon o PDV ili da uvedemo konvenzacioni fond. Kome je to u interesu? Građanima Srbije svakako nije. Hvala.