| 29.04.2026. | Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o prebivalištu i boravištu građana |
u proceduri
|
| 29.04.2026. | Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o ličnoj karti |
u proceduri
|
| 29.04.2026. | Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o izboru predsednika Republike |
u proceduri
|
Poštovane koleginice i kolege, poštovani građani Srbije, prvo želim da se osvrnem na temu o kojoj smo govorili juče. Ovo je zapravo jedna od najgorih vesti koji smo imali u oblasti obrazovanja od kako se dogodio „Ribnikar“. Radi se o slučaju u Mrčajevcima.
Samo želim da upozorim gospodina ministra koji je juče govorio o tome da mi zapravo još uvek nemamo ishod sudskog procesa i da ne smemo za sada da tvrdimo da se to nije dogodilo. Čekamo dokaze, čekamo da vidimo tačno kako će biti taj ishod.
Strašno je to što ljudi jesu u panici, ljudi su jako zabrinuti i njima treba informacija o tome da li su njihova deca bezbedna i da li mogu 1. septembra da krenu u tu školu i da ne moraju da se brinu za njihovu bezbednost.
Ova tema nas vraća na jednu od tema o kojoj sam ja govorila u prethodnom periodu, a to je tema brige o deci i formiranje specijalne socio zdravstvene ustanove.
Ne znam da li ste upućeni. Ova ustanova je definisana zakonom, ali nikada nije osnovana i ona je namenjena brizi i korigovanju dece koji ispoljavaju ekstremne probleme u ponašanju, a isto tako imaju i psihičkih problema. Ovakva ustanova mora da postoji zato što nažalost broj ovakve dece nije mali.
To je još jedan od razloga zbog kojih ja smatram da ova Vlada ne zaslužuje poverenje zato što ne brine o ovim ranjivim, osetljivim i vrlo važnim grupama.
Što se tiče obrazovanja dalje, znamo da na Filozofskom fakultetu u Nišu je došlo do pokušaja cepanja tog fakulteta i prebacivanja tri departmana u neku novu ustanovu pod izgovorom da treba jačati patriotizam i nacionalni identitet.
1/2 JD/MJ
Pošto ovaj mehanizam nije urodio plodom, ova namera, došlo je do toga da na kraju deca uopšte nisu upisana, studenti nisu upisani, nisu dodeljene kvote ni za osnovne, ni za master studije.
Da li je ovo način na koji treba da funkcioniše obrazovanje i da li je to ta autonomija univerziteta? Pitam ministra, koga trenutno ne vidim.
Takođe, želim da informišem javnost da Univerzitet u Novom Pazaru je upisao samo jednu trećinu od ukupnog kapaciteta i da je izgubio oko 30 profesora.
Dakle, dolazi do urušavanja državnih univerziteta, a da nemamo nikakvu informaciju od ministra o tome zašto se to događa i na koji način će on da spreči da se ovaj Univerzitete potpuno uruši i ugasi.
Što se tiče ministra Lončara, govorili smo više puta o apotekama. Sada dolazite na sednicu, juče hvalite se time kako ste doneli rešenje za apoteke.
Apoteke nisu smele da budu rešavane na taj problem, ne treba niko da ide na poklonjenje kod predsednika Aleksandra Vučića i da od njega očekuje rešenje za problem koji je trebalo zapravo da predupredi i da reguliše resorno ministarstvo.
Trebalo je da ove žene budu sigurne da neće izgubiti ni platu, ni zdravstveno osiguranje i da ne treba da imamo porodilje koje čekaju odluku da li će imati plaćeno porodiljsko ili neće.
Dakle, sramota je što su one dovedene uopšte u ovu poziciju neizvesnosti. To pokazuje da niste imali nikakav plan kako da regulišete ovaj problem.
Što se time Ministarstva zaštite životne sredine ja sam se obradovala kad sam videla da ćemo imati osobu koja zaista jeste stručna u ovoj oblasti, međutim ispada da će gospođa Pavkov na kraju biti zapamćena po pejzažima punim otpadnih guma zato što je ukinuta, kao što znate uredba za reciklažu koja podstiče reciklažu, ljudi su izgubili posao, mnoge porodice su ostale bez parčeta hleba, naročito romske porodice, a da nemamo nikakvo rešenje kojim će se to ponovo uspostaviti. Molim gospođu Pavkov da ode u Železnik i da obiđe, da vidi kako izgleda jedna livada puna otpadnih guma.
Takođe, želim da je pozovem da nam odgovori na pitanje vezano za pet zaštićenih vrsta koje žive na području Dimitrovgrada, u selu Brebevnica, gde je uništeno njihovo stanište, ne samo što je uništeno, nego Zavod nikada nije dostavio rešenje kojim se nalaže premeštanje tih vrsta na drugu lokaciju. Oni su to samo najavili i nikada to rešenje nisu dostavili. Kako prolaze ove, navodno strogo zaštićene vrste, tako prolaze i ljudi. Molim gospođo Pavkov da se pozabavi time.
Što se tiče Ministarstva za socijalnu zaštitu, fokusiraćemo se na onaj čuveni Zakon roditelj-negovatelj, koji po mom mišljenju, zapravo, predstavlja jedno manjkavo parcijalno rešenje, ne samo što je mali broj roditelja zapravo dobio naknadu, ne samo što taj Zakon jeste zapravo diskriminatorski i isključuje ljude koji imaju male plate, ljude koji imaju penzije, ljude koji imaju preko 65 godina, on zapravo uopšte ne odgovara potrebama roditelja koji imaju invalidnu decu.
Trebalo bi da ovi roditelji imaju prava i na predah i na rad. Trebalo bi da se novac, umesto u EXPO uloži u negu invalidnim licima, na primer.
Mi imamo definisan „Predah smeštaj“ i „Dnevni boravak za invalide“, a sa druge strane, podatak iz 2024. godine, pošto ja znate, čitam izveštaje, kaže da je „Predah smeštaj“ koristilo 257 ljudi, a dnevni boravak 1.646 ljudi, 2024. godine. Imamo na evidenciji 87.000 ljudi koji primaju tuđu negu i pomoć.
Dakle, broj onih roditelja koji mogu da smeste svoju decu u dnevni boravak i da na primer odu da rade i zarade platu i imaju neki svoj život je zanemarljiv, u ove stvari, u ove sisteme, u brigu o ranjivima je trebalo uložiti novac mnogo pre nego u EXPO, a čuli smo zapravo ko će od tog EXPO-a najviše da profitira.
1/3 JD/MJ
Najzad, ako želite da brinete o građanima istinski, onda treba da uložite novac i u prevenciju zagađivanja, u smanjenje zagađenja, treba da vidite zašto nam 2.000 deponija u toku godine gori, zato što se ispostavlja da je potrebno oko dve i po milijarde evra da bi se smanjilo zagađenje vazduha, a da nas šteta nastala usled zagađenja košta oko milijardu evra godišnje.
To opet pokazuje da nema plana, odnosno plan postoji samo na papiru, a njegova realizacija se apsolutno ne događa na terenu. Zbog toga ja zaista ne mogu da ukažem poverenje ovoj Vladi.
Evo, pošto je tu gospodin Siniša Mali, ja se bavim ljudima koji nemaju prilike da govore, koji nemaju prilike da se pojave, čak ni na društvenim mrežama, bavim se ljudima koji su gladni. Hoću da ga pitam zbog čega se ne ukine PDV na donaciju hrane? Kome je to u korist? Pogledajte naš predlog, pogledajte analizu. Sami znate da bi zahvaljujući doniranoj hrani zapravo se ti troškovi smanjili zato što bi narodne kuhinje mogle od te hrane da nahrane ljude koji su gladni. Zapravo, mi bismo imali profit i takođe bi to imalo svoj ekološki benefit. Objasnite zbog čega to nije bilo prioritet.
Zahvaljujem se.
Zahvaljujem se, gospođo Brnabić.
Poštovane koleginice i kolege, želela bih da se osvrnem upravo na ovaj predlog zakona koji je malopređašnji govornik pomenuo. Radi se o potvrđivanju Sporazuma o pristupu visokom obrazovanju i prijemu na studije na Zapadnom Balkanu. Sporazum potpisuju Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Severna Makedonija, Albanija, Srbija i Kosovo.
U članu 6. se navodi ukoliko prijem na studijske programe bude ograničen izbor kandidata iz zemalja potpisnica Sporazuma će se sprovoditi u skladu sa pravilima koja se primenjuju na kandidate iz zemlje domaćina, i sve zemlje će se truditi da omoguće ravnopravnost sa kandidatima iz zemlje domaćina.
Šta to znači u praksi? Znači da će, recimo, u Republici Srbiji da se obezbedi ravnopravnost studentima koji su Albanci sa Kosova. E, sad, mi treba da podstičemo mobilnosti i razmenu studenata i učenje na ustanovama visokog obrazovanja u drugim zemljama, to je sasvim u redu, ali moramo da se osvrnemo i na to kakav tretman i imaju naši studenti i kakva prava imaju oni.
Još 2013. donet je Zakon o stranim državljanima, samo što je zapravo odlagana bila ta njegova primena. Međutim, došao je momenat da se taj zakon primenjuje, da profesori iz Srbije ako dolaze, na primer, iz Novog Pazar, Kragujevca, Čačka moraju da dokazuju po kom osnovu oni zapravo dolaze da predaju u Kosovskoj Mitrovici. Studenti koji, takođe, dolaze iz drugih gradova iz Srbije isto tako moraju da traže dozvolu da borave na svom fakultetu. Kakva su njihova prava i na koji način će ona biti zaštićena? Da li će uopšte ti studenti moći da završe fakultete u Kosovskoj Mitrovici ili će možda na osnovu ovog sporazuma da im bude lakše da upišu fakultet u Prištini? Ovo su vrlo ozbiljna pitanja i ja zahtevam da odgovorite – zbog čega je Vlada bila nema na apele studenata iz Kosovske Mitrovice i na koji način će ona omogućiti da oni uredno završe svoje studije?
17/3 AL/VZ
Drugo pitanje. Pošto je već tu gospodin Lončar, ja koristim priliku da se njemu lično obratim i molim ga da kaže kakva sudbina čeka zaposlene „Apoteke Beograd“; šta će biti sa njihovim zdravstvenim osiguranjem; šta će biti sa ženama koje su zaposlene a koje su teško obolele i više nisu sposobne da rade; da li će se njima omogućiti neka otpremnina; da li će imati makar to zdravstveno osiguranje kao što pripada čak i onima koji su nezaposleni i prijavljeni su na biro?
Podsećam da osobe zaposlene u „Apoteci Beograd“ u ovom mementu imaju manja prava nego nezaposlena lica koja su prijavljena na biro.
18/1 MZ/MO 12.50–13.00
Takođe želim da pitam vezano za zakon o kojem smo govorili maločas, a odnosi se na ljudske ćelije i tkiva, postoji tu jedna formulacija koja može da bude donekle nezgodna. Kaže – član porodice nižeg reda prvenstva može ostvariti prava iz stava 15. ovog člana samo ako član porodice višeg reda prvenstva ne postoji ili ako u prvom pokušaju obaveštavanja nije dostupan ili ako se odmah po obaveštavanju ne izjasni o davanju ili odbijanju saglasnosti.
Potrebno je da se precizira šta znači to „odmah“. Koliko je to vreme koje mi stavljamo na raspolaganje čoveku da donese ovu odluku? Smatram da ta formulacija treba da bude precizna, da ne bismo došli do nepoverenja, osuda ili tužbi. Zahvaljujem se.
Zahvaljujem se.
Moje pitanje upućeno je, prvo, Ministarstvu zdravlja. Htela sam da podelim sa građanima jedno iskustvo koje je verovatno mnogo ljudi imalo u poslednje vreme. Nama je nedavno trebao fiziološki rastvor, najobičniji rastvor soli i vode, da isperemo detetu oko i nismo mogli da nađemo bocu fiziološkog rastvora.
Šta se događa? Znamo da je grad odustao od Apoteke Beograd, pošto je zaključio da mu nije u interesu da je zadrži, a naravno nekom drugom jeste u interesu da kupi Apoteku. Da nismo ugasili ove apoteke zapravo mi bismo imali makar fiziološki rastvor i lekove koje su oni proizvodili.
Htela sam da podsetim da je ova apoteka bila na raspolaganju gradu kada su bile poplave u Obrenovcu, da su oni snabdevali svime što je trebalo od lekova, od opreme, da su čekali da im se vrati novac. I hoću da pitam – da li ministar može da garantuje da će privatne apoteke na isti način biti na usluzi građanima kada bude bilo potrebno?
2/3 AL/VZ
Druga stvar. Hoću da ga pitam – kako može da spava noću ako zna da u toj apoteci u njegovom resoru, u državnim apoteka, rade žene koje ne primaju platu godinu dana, koje gube pravo na zdravstveno osiguranje, koje sa vremena na vreme ne znaju da li će moći da idu na terapije koje zahtevaju vrlo ozbiljna, ozbiljna lečenja? Znači, hoću da kažem da je ova neodgovornost Ministarstva zdravlja zapravo skandalozna i da ga pozovem da kaže kakva sudbina čeka ostale državne apoteke. Da li ljudi, recimo, iz Niša isto da očekuju da u jednom momentu više neće imati čak ni zdravstveno osiguranje?
Drugo pitanje odnosi se na ministarstvo gospođe Đurđević Stamenkovski. Imali smo nedavno ponovo situaciju jezivog nasilja u Beogradu u kojem je učestvovalo dete od 16 godina. Ovaj incident završio je smrću jednog mladog čoveka od 19 godina i ja hoću da podsetim da sam ja još pre tri godine tražila da se uvede usluga socijalne zaštite gde će se raditi sa decom koja ispoljavaju, sa malom decom koja ispoljavaju delikventno i nasilničko ponašanje. Ako počnemo da radimo na vreme možemo da očekujemo neke efekte. Ako nikada ne opredelimo sredstva za ovu uslugu socijalne zaštite, mi zapravo, odnosno država podržava uzgajanje nasilja. Znači da nije preuzela nikakvu odgovornost da se smanji nasilje u društvu. Hoću da pitam gospođu Stamenkovski – kada će početi da poštuje zakon njeno ministarstvo? Hvala.
Zahvaljujem se. Ovo je jedna od mučnih sednica kojima prisustvujemo, mada je ovaj zaista žestoka konkurencija. Eh, prvo treba da kažemo da smo danas svi suočeni sa jednom velikom tragedijom, da je izgubljen jedan mladi život, i da bi ovo trebalo da bude trenutak za tišinu i za poštovanje, i ne za neke ishitrene zaključke. Međutim, kada se osvrnemo na samu temu današnje sednice, na neki način već iz nje proizilaze zaključci. Možda, kažem, možda je zapravo trebalo da posvetimo sednicu problemu mentalnog zdravlja. Možda je trebalo da vidimo šta je potrebno i kakva vrsta podrške je potrebna našim mladim ljudima i studentima i onima koji nisu studenti. Eh, zašto to kažem? Kažem zato što smo mi pokazali da, nažalost, nismo u stanju da učimo na velikim tragedijama koje su snašile ovo društvo. Pomenuli smo više puta Ribnikar. Ono što je trebalo da se nauči na osnovu tragedije iz strašne, strašnog zločina koji se dogodio u Ribnikaru je da su nama potrebna neka sistemska rešenja. Ja sam unazad tri godine govorila o tome koja su rešenja potrebna, da su ona definisana zakonom, da ona nikada nisu sprovedena u praksi. S tim u vezi, ja, na žalost, vidim ovde jednu vrstu pokušaja manipulacije. Eh, već je ukazano na to da su podaci do kojih je došla UKP odmah otišli u tabloide, da su na najstrašniji način zloupotrebili zapravo smrt ove mlade devojke. Dakle, mi umesto da radimo na tome da se sprovede preventiva, da se sprovedu sistemske mere, mi zapravo moramo sada da saniramo posledice jezive zloupotrebe nečije smrti, za koju zapravo ne znamo ni kako je do nje došlo. Eh, što se tiče UKP-a, takođe, ono što je vrlo simptomatično je to da su oni uzimali prilikom obilaska fakulteta zapisnike sa plenuma koji su se odvijali mnogo pre momenta verovatno samoubistva ove devojke, i čak nisu hteli ni da se evidentira da su te zapisnike uzeli. Dakle, to je po meni vrlo problematično Eh, što se tiče samog tretmana Filozofskog fakulteta, on već jeste duže vremena na meti. On trpi jednu izvesnu represiju, vrlo evidentno. Prvo su kvote za upis studenata date sa zakašnjenjem. Drugo je, eh, predsednik već govorio o tome da on smatra da treba da se formira novi fakultet filozofski, ka kojem zapravo treba da gravitiraju studenti koji inače upisuju postojeći filozofski, koji ima dovoljno mesta da školuje sve studente koje treba da školuje. Eh, to je jedna vrlo jasna insinuacija da zapravo ovaj treba da se rasformira, jel tako, u budućnosti, pošto ne radi kako treba Što se tiče bezbednosti, fakultet je stalno na udaru raznih inspekcija koje ga neprekidno obilaze i kontrolišu. Na osnovu toga možemo da budemo sigurni, pošto je sve vreme pod lupom da jeste sproveo sve mere koje su bile neophodne. Eh, pošto ga obilaze sve moguće vrste inspekcija sve vreme, nadam se da to ovaj trpe i ostale ustanove koje nisu antirežimski nastrojene. Eh, što se tiče eh, fakulteta, eh, takođe, ono što je vrlo, vrlo simptomatično je da fakultet nije mogao da dobije čak ni dozvolu za obnovu platoa, tako da na platou imamo kocke koje su se odvalile i koje su, eh, da, na kojima se ljudi sapliću i padaju, ali pošto nisu bili podobni, nisu mogli čak ni plato da obnove. Eh, na našem fakultetu radi obezbeđenje, obezbeđenje se angažuje po ugovoru, odvoja se onoliko sredstava koliko može i koliko treba. U pitanju je jedan čovek eh, u smeni koji pokriva celu zgradu. Da je neko mogao da uđe ranije, da uđe i pre deset sati i da ostane na fakultetu, to je izvesno. Da portir ne može i ne treba da pretresa svakome torbe koje unosi na fakultet, to je isto tako izvesnoAhm, na kraju, ja se bojim i bojim se istinski, da će cela ova tragična, tragični ovaj događaj biti upotrebljen zato da se vrši dalji pritisak na Filozofski fakultet, na upravu fakulteta, da bi se na kraju možda oni smenili i doveli neki podobni ljudi. I ne, ja ne smatram da fakultet beži od odgovornosti, ali ne smatram ni da treba da bude žrtvovan i korišćen da bi se režim osvetio pobunjenim profesorima i studentima. Zahvaljujem se.
02:21:04 Ana Brnabić:
Hvala. Dakle, samo, samo jednu stvar koja je, evo ovaj legitimna, dakle problem mentalnog zdravlja. Izuzetno važna stvar, posebno nakon, nakon čitave 2025. godine blokade, nasilja, terora, nazivanja svih onih koji se ne slažu sa blokaderima i plenumašima čacima, vršnjačkog zlostavljanja i nasilja. I to je do, i to je isto jedno otvoreno pitanje. Ko našim studentima pruža mentalnu podršku? Ko? Ko na vašim fakultetima? Na koji način? Pa ne, meni je drago što vi sve znate, ali v-dra-drago mi je Što vi sve znate ovaj. Samo se niste bavili bezbjednosti stu-studenata Ni to nije tačno. Dunja Simonović Bratić
02:22:00 - Dunja Simonović Bratić
Zahvaljujem predsednici parlamenta. Ja se slažem sa vama da je i ovo trebalo i ranije da se uradi i da se organizuju ovde ovakvi skupovi i da se zovu rektori i dekani, s obzirom da nam je svima jasno šta se zadnjih godinu i po dana dešava na fakultetima i sad se ovde vrtimo u krug i treba da se pravimo blesavi ludi i da pričamo o takozvanim izolovanim slučajevima, a okolnosti koje su se desile govore o tome da su se na tim fakultetima organizovale pokušaji nasilnog rušenja vlasti i da to jesu bile sigurne kuće i nažalost, verovatno se još uvek za sve one koji žive u tome i žele to da sprovedu. Ono što je moj apel odavde iz parlamenta prema predstavnicima Ministarstva unutrašnjih poslova koji su ovde, to je da nam kažu kako može da se organizuje preventivni pregled svih fakulteta drugih u Beogradu, koji su takođe u ovom sistemu u kom je sistem i Filozofski fakultet u Beogradu. Prvo želim vama da kažem nešto uvažena rektor Ko-fakulteta dramskih umetnosti, znači- Univerziteta. Univerziteta. Da li je moguće da vi ovde pokušavate da budete odbrana rektoru Đokiću i da nas vređate sa pričom kako na fakultetima postoje studentski parlamenti i postoji prostorija? Ja moram da vam kažem da mi nismo odavde iz ove skupine preko puta, kako nas doživljavate, neki ljudi koji su prošli pored škola, koji nisu videli fakultete. Ja sam završila prvo gimnaziju, završila sam Filozofski fakultet, smer filozofija. Ja vrlo dobro znam kako izgleda fakultet iznutra. Vrlo dobro znam kako stoni prozori. Vrlo dobro znam da ni jedan student sam ne može da ih otvori. I vrlo dobro znam kako se daju prostorije studentima, budući da sam i ja vodila jedno udruženje studenata filozofije Jugoslavije smo tada zvali mi koji smo bili levo orijentisani posle petog oktobra, budući da sam ja generacija 2000. I te kako se vodilo računa kome se daju prostorije studenata na fakultetima, samo onima koji su uz rukovodstvo fakulteta. I nemojte to nama ovde da pričate. To je pod broj jedan, pod broj dva da kažete da je bio vis major. Kako možda izgovorite tako nešto? Za godinu dana nerada vašeg i za to da ste uvukli i osnovne škole i srednje škole. Na kraju, rektoru Đokiću da vas pitam samo jednu stvar. Budući da ste pomenuli nasličnicu i kako nije ništa bilo organizovano. A gde ste vi juče sa saopštenjem iz Rektorata? Što niste u Rektoratu organizovali konferenciju za štampu i rekli ovo što ste rekli u parlamentu, a izgovorili ste, "univerzitet stoji uz svoje studente, a studenti uz svoj univerzitet". Vi ste došli ovde to da kažete. Svima je jasno da je to apsolutno politička poruka s vaše strane. Jel vi da ste hteli da stojite uz svoje studente juče, uz tugu onih kojima je žao što su izgubili svoju koleginicu mladu. Koja je tako nastradala. Mi ovde ne možemo da govorimo o istrazi. Naravno da ne možemo, ali nam je jasno koje okolnosti su dovele do toga da se to desi. Mi smo polagali, sećam se, antičku filozofiju kod profesora Arsenijeviće, koji je voleo da održava te ispite u kasnim popodnevnim časovima na Filozofskom fakultetu. Sa trećeg sprata nas je spustio na prvi da bi mu bilo lakše da puši u tim prostorijama, gde nas je ispitivao. Nas desetak. To ispitivanje je završilo uveče u pola devet Sva svetla na fakultetu su bila pogašena. Mi smo jedva sišli niz stepenice, a onda kada smo sišli, budući da je profesor otišao na službeni ulaz gde ulaze profesori, a mi smo izlazili na glavni, onda nas je iz obezbeđenja izgrdio potir kako smo mi sad mogli sad, hoćete da se šetamo po mraku u pola devet, i da nam otključava posebno vrata. I vi sad pričate da normalno da bude nastava u dvadeset do jedanaest na Fakultetu filozofskom. Druga, ste vi nekada ušli na taj Filozofski fakultet, da vidite kako izgledaju te, ta zgrada i koliko su, koliki su ti hodnici veliki uopšte i kako to sve uopšte nelogično i zvuči i izgleda kada slušamo ove interpretacije ove budalaštine. I na kraju dana, pošto ste u parlamentu, a izjasnili ste se politički, ali ništa niste rekli u suštini o bezbednosti, ja apelujem na, na sve državne organe da ovaj primer neodgovornosti, ovaj primer toga da nećete da preuzmete odgovornost za ono što se dešava, što je pod vašom jurisdikcijom pod vašim krovom. I to je suština. I roditelji i studenti su zabrinuti šta mogu da zateknu i šta će im se desiti na tim istim fakultetima. Slušali smo profesora Čedomir Antića koji je rekao da je on završio svoje, svoje predavanje u dvadeset do osam i otišao. Šta je sa svim onima drugima koji su tu bili? Šta je sve moglo da se izdešava i šta se sve i sada krije na fakultetima, pogotovo u Beogradu? E, to je ono, znaš, na šta mi moramo da apelujemo odavde da se proveri. A u međuvremenu su imali dovoljno vremena pa da to i sakriju i sklone. Ali ako ništa drugo, da postoji mogućnost i da se zna da može da se izvrši vanredan ulazak i da se sve to evidentira i da se skloni i da ne može više da postoji način da žive neki određeni ljudi koji nisu ni studenti ni ništa. A ni studenti nisu predviđeni da žive fakultetima i da koriste fakultete kao svoje sigurne kuće ili kao ne znam šta, domove. I na kraju dana, budući da ste u parlamentu i da ste dali političku izjavu, da vas pitam sledeće: Kako će se ova jeziva tragedija odraziti na vašu lidersku poziciju u Studentskom pokretu? Hvala
Samo kratka jedna sugestija. Mislim da umesto da iznosimo stavove svako od nas ima razloge zašto smo za ili protiv. Mislim da je jako korisno da se osvrnemo na ta iskustva u zemljama u kojima je već implementirana ova zabrana i da vidimo šta pokazuju njihova istraživanja. Meni nije problem da uradim, pošto već radim u nauci i bavim se pedagoškim istraživanjima. Ja mogu da pogledam da napravim jednu analizu komparativno šta su ljudi dobili i da li su efekti bili pozitivni ili negativni.
To može da nas informiše.
Hvala najlepše. Moje ime je Milica Marušić Blanović. Ja sam član odbora i zadovoljstvo mi je što sam član ovog odbora. Smatram da su teme koje smo do sada obrađivali bile vrlo relevantne i vrlo svrsishodne i radujem se što imamo pred sobom jedan, odnosno još uvek nemamo, ali u izradi je jedan važan dokument. Ono što mene zabrinjava i na šta moram da skrenem pažnju jeste da mi već imamo određene odredbe zakona koje ne sprovodimo u praksi.
Dakle, pozivajući se na izlaganje gospođe Kostadinove, ja želim da ukažem na to da ako već nas Zakon o maloletnicima ili recimo, Zakon o socijalnoj zaštiti ne obavezuje da imamo neke mere sprovedene u praksi. U kojoj meri će jedna strategija biti obavezujuća? Skeptična sam pre svega zato što smo mi imali prošle godine na ovom istom mestu organizovano javno slušanje. Bila je prisutna ministarka koja je sada, na žalost, napustila ovu sednicu. Govorili smo o dve važne usluge socijalne zaštite.
Prva usluga su dnevni boravci za rad sa decom u problemima u ponašanju koji se finansiraju lokalno na nivou lokalne samouprave i koji su nama preko potrebni. Znamo šta se dogodilo. Sećamo se svih onih jezivih događaja koji su se dogodili u Beogradu. Pamtimo žrtve tog jezivog nasilja. Ne mora da bude u toj meri ekstremno, ono može da bude i tek na samom začetku i može da se reaguje na vreme.
Ali ako imamo kapacitete i naravno, ako odvojimo budžet za to šta je problem. Problem je u tome što smo mi izneli ovakvu inicijativu u vreme kad sam ja još uvek bila gradski odbornik. Grad Beograd je izmenio odluku o socijalnoj zaštiti, ali nikada nije opredelio sredstva niti za rad licenciranih pružalaca usluga socijalne zaštite za dnevne boravke, niti za formiranje ustanove koja bi pripadala gradu Beogradu. Pri tome je gradonačelnik Šapić čak izašao u medije i dao je izjavu da će formirati ustanovu. Mene zanima šta radi grad Beograd.
Ja pozivam prvo gospođu Brnabić i sve ostale kolege s ovog odbora da mi tražimo informaciju od Grada Beograda. Šta se dešava? Šta radi gradski sekretar za socijalnu zaštitu i zašto se ne postupa po odluci koju su doneli? Eto, to mene interesuje. Ako pričamo o dobrobiti dece, zašto je opet ovaj dnevni boravak možda deluje udaljeno od ove priče sada, ali zapravo nije.
Zato što deca koja ispoljavaju nasilno ponašanje vrlo često su i sama bila žrtve nasilja. To je prosto jedan krug, jedan krug koji se nastavlja bez prekida Dakle, ako mi omogućimo ovu vrstu podrške deci koja jesu nasilna, mi ćemo zapravo zaustaviti dalje reprodukovanje nasilja. U tom smislu hoću da postavim pitanje prvo da li se pristupilo uopšte širenju ove mreže? Postavljam pitanje ministarstvu. Drugo, pitanje je da li se pristupilo na neki način formiranju ustanove za lečenje osposobljavanje koje treba da tretira decu sa problemima u ponašanju koja zahtevaju psihijatrijski tretman.
Ovo je jedna vrlo delikatna i vrlo neophodna usluga. Nažalost, ovakve dece ima jako puno među počiniocima krivičnih dela koji su maloletni. O tome smo pričali pre skoro godinu dana. Ljudi ovo su urgentne i jako važne teme. To su moja dva pitanja i treće opet odnosi se na grad i opet je vezana za našu temu.
Videla sam izjavu da će grad da preuzme svratište za decu ulice. Mene zanima šta znači to preuzimanje. Ova deca takođe jesu važna za naš odbor i ja želim da pozovem odbor da zahteva informaciju od Grada Beograda. Šta znači tačno to preuzimanje i na koji način će on pomoći da deca u uličnoj situaciji ostanu korisnici svratišta u okviru nevladine organizacije koje vrlo lepo obavlja ovaj posao. Izvinjavam se ako sam bila opširna