Zahvaljujem se.

Pre nego što počnem sa obrazlaganjem samog amandmana, ja želim da kažem da prosperitetna država nije ona koja ima najviše kilometara izgrađenih auto-puteva, već ona sa najvećim procentom zdravih ljudi, i to treba da budu naši prioriteti kada donosimo odluke o tome u šta ćemo prvo ulagati?

Verujte mi da svaki čovek koji boluje, recimo, od hronične opstruktivne bolesti pluća ili od karcinoma u Kruševcu, da je mogao da bira, radije bi zauvek putovao magistralnim putem umesto auto-putem, nego bio bolestan. Bolest košta, po ekspertskim procenama koje sam ja čitala, negde čak i do trećine BDP-a iznose nevidljivi troškovi nastali zbog zagađenja vazduha. Košta bolovanje koje otvaraju majke kada im se dete razboli, državu košta, ali očigledno je ne brine baš previše, ali zato brine tu majku i majke u Srbiji i očevi moraju da znaju da mnoge bolesti nisu neminovnost i nisu neizbežne, jer da jesu onda bi broj umrlih i obolelih u Srbiji i u Sloveniji bio procentualno jednak. Kada pogledate analize, vidite da ih u Srbiji ima četiri puta više nego u Sloveniji, a nekad smo bili jedna država.

Smanjenje zagađenja se ne postiže samo kvalitetom, ovo smanjenje u stvari obolelih ne postiže se samo kvalitetnim lečenjem nego pre svega prevencijom i pravovremenim ulaganjima. Dobronamerna država se trudi da spreči, a nakon toga da leči. Naša slabo radi i jedno i drugo i od toga korist nema baš niko, osim privatnih apoteka, a nakon što smo državne potpuno ugasili.

Što se tiče prvog amandmana, mi smo zahtevali, zapravo hteli smo da pocrtamo neophodnost merenja suspendovanih čestica koje se javljaju kao najčešći zagađivač u našim sredinama. Amandman je odbijen, međutim pokazalo se da u praksi su vrlo često izveštaji dolazili nepotpuni bez merenja upravo ovih čestica. Smatram da nije bilo zgoreg da prihvatite ovaj amandman da zapravo svaki izveštaj koji ne sadrži podatke o suspendovanim česticama ne može biti prihvaćen. Hvala.

Hvala najlepše.

Prvo bih želela da pomenem nešto što je izrečeno nekoliko puta u Domu Narodne skupštine. Mislim da je važno zbog građana Republike Srbije da budu upućeni. Stalno kada se govori o zagađenju u Boru govori se o tome da je smanjen sumpor-dioksid. Međutim, iz nekog razloga ne govori se o tome da su ciljne vrednosti za arsen prekoračene osam do 40 puta. Ovo je jedna veoma opasna zagađujuća materija i ja bih molila da kada govorimo o podacima da iznesemo i ono što je povoljno i ono što nije povoljno po građane.

Što se tiče samog naše amandmana, mi smo želeli zapravo da proširimo ovaj korpus delanja građana koji nije bio povoljan po vazduh i po naše zdravlje zato što se ovim zabranama definišu samo aktivnosti koje se odnose na ozonski omotač. Sa druge strane, mi svaki dan, nažalost, smo svedoci toga da ljudi pale gumu, plastiku i otpadno ulje. Ovo je veoma opasna praksa, ovo je praksa koja je ustaljena u Republici Srbiji i smatramo da građani moraju da budu informisani o tome u kojoj meri je to opasno i da ovo mora da bude obuhvaćeno Zakonom o zaštiti vazduha. Zbog čega? Nama je navedeno u odgovoru na amandman da ne može da bude prihvaćen, jer se on tretira upravljanjem otpadom, odnosno regulativom koja se odnosi na upravljanje otpadom. Međutim, ta regulativa uopšte ne definiše postupanje fizičkih lica. Takođe, ovaj otpad onog momenta kada bude zapaljen on predstavlja problem za vazduh. Ne vidimo zbog čega ne bismo podvukli koliko je ovo štetno i opasno.

Takođe, dodali smo i predlog određenih kaznenih mera koje bi usledile usled ovakve prakse. Mi smo svesni toga da ljudi koji pribegavaju paljenju plastike i otpadne gume i otpadnog ulja su ljudi koji nemaju dovoljno ekonomskih sredstava. Mi pozdravljamo odluku da se rešava energetsko siromaštvo, svesni smo koliko je to ozbiljan problem i smatramo da treba da se nastavi u tom pravcu.

Takođe, kad predlažemo kaznene mere, smatramo da one ne treba da budu finansijske, nego treba da budu mere informisanja, odnosno obrazovanja ljudi koji pristupaju takvim ponašanjima i u težim slučajevima da se odnosi na društveno korisni rad.

Smatramo da je jako važno ne kažnjavati samo ljude koji ne dostavljaju izveštaje na vreme, planove na vreme zato što od izveštaja i planova ljudi neće ozdravite. Ozdraviće onog momenta kada budemo prestali svi, i pravna i fizička lica, sa lošim praksama. Zahvaljujem se.

Hvala vam.

Ovaj amandman odnosi se na predlog da se kažnjava pravno lice koje bez dozvole ministarstva vrši merenje kvaliteta vazduha. Mi smo zahtevali da se briše ova odredba zakona, zato što ne vidimo kakva se šteta nanosi dodatnim merenjem kvaliteta. Zapravo, čini se da je u stvari svrha destimulisanje nekakve samoinicijativne kontrole kvaliteta vazduha ili možda prikrivanje informacija o akcidentima.

Već smo ukazali da protekne jako puno vremena od momenta kad se desi neki veliki požar koji može da bude jako opasan, do momenta dok se ljudi ne obaveste o posledicama i merama koje treba da preduzmu. Zapravo, može da se desi da nikada i ne saznamo šta je trebalo da uradimo u tom trenutku.

Meni nije jasno kako nije bio prihvaćen ovaj amandman koji definiše obavezu merenja suspendovanih čestica koje su najadekvatniji pokazatelji kvaliteta vazduha, jer mi bez tog podatka zapravo dobijamo jednu lažnu sliku. Dovoljno je da se, na primer, neredovno kalibrišu ovi aparati za merenje zagađenja vazduha ili da se to iz nekog razloga odlaže, mi već nemamo podatke o onome što je bio najvažniji pokazatelj kvaliteta vazduha, odnosno dobijamo lažnu sliku da je kvalitet kako treba, prihvatljiv.

Moje pitanje je - zašto bi pravno lice bilo kažnjeno za merenje kvaliteta vazduha?

Imamo sledeću situaciju. Nas ministarstvo ne mora da informiše kada izbije akcident koji ugrožava naše zdravlje šta treba da radimo, lokalna samouprava ne snosi kaznu ako se ne pridržava sopstvenih planova, dakle, ako kasnimo sa realizacijom mera koje smo planirali ne dogodi se ništa, samo treba da planiramo ali nema reperkusija kad se to ne sprovodi u praksi, Ministarstvo ako kasni i 10 godina sa izdavanjem one objedinjene dozvole IPPC dozvole, isto tako ne snosi nikakvu odgovornost, ali zato kaznu plaća onaj ko vrši dodatno merenje kvaliteta vazduha.

Smatram da ovo zaista nije fer i zahtevam da se obriše ova odredba zakona.

Zahvaljujem se.

Poštovana predsedavajuća, poštovane koleginice i kolege, govoriću o Zakonu o zaštiti vazduha, pošto smatram da je ovo zapravo najvažnija tema današnje sednice i uopšte jedna od najvažnijih tema za naše društvo i za naše zdravlje.

Vazduh predstavlja opasnog i tihog ubicu zbog kojeg umire oko 16.000 ljudi pre vremena, 20.000 dece oboli od bronhitisa, recimo, u toku jedne godine, prema nekim procenama. To je previše i to zahteva hitne mere i odavno je zahtevalo da se stvari realizuju u praksi, a ne samo da se donose nove regulative.

Ja želim da podsetim na ovaj Zakon o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađenja i na Registar velikih zagađivača koji zahtevaju izdavanje tih objedinjenih dozvola. Njih ima oko 220, a do sada je izdata jedna četvrtina dozvola, što znači da njihovo izdavanje ide nedopustivo usporeno, previše sporo, s obzirom na efekte koje ima zagađen vazduh. Sticajem okolnosti upućeni smo u činjenicu da fabrika „Knauf“ koja proizvodi znatno zagađenje na opštini Surdulica, nakon 12 godina i dalje nije dobila objedinjenu dozvolu, a rok je bio 120 dana da se ova dozvola izda nakon pribavljanja sve potrebne dokumentacije. Ovo je ozbiljan problem koji se tiče svih nas i smatram da nema mesta donošenju novih zakona i pravljenju novih registara ako još uvek nismo ispunili zahteve postojećeg zakona koji je izuzetno važan.

Što se tiče predloženog zakona koji danas imamo na dnevnom redu, recimo, moje je pitanje – zbog čega su fabrike oružja i ostale koje se bave poslovima odbrane zemlje izuzete iz ovog zakona? Zašto su one pošteđene, recimo, u mirnodopskim uslovima? To mi nije jasno.

Znamo da je „Krušik“ u Valjevu jedan od najvećih zagađivača te sredine, koja je inače visoko zagađena.

Takođe, imamo propisano šta sve treba lokalna samouprava da dostavi. Ona treba da napravi planove da podnese izveštaje, ali nigde nije definisano koje su reperkusije nepridržavanja donetih mere.

Dakle, nema smisla donositi zakone i akcione planove i programe zaštite vazduha ako se mi njih ne pridržavamo.

Volela bih da vidim i neke mere koje se odnose i na lokalnu samoupravu, a takođe i na ministarstvo koje se smo nije pridržavalo sopstvenih zakona.

Takođe, što se tiče informisanja, imamo problem u pogledu toga kako je ono definisano ovim zakonom i ispostavlja se da ima jako puno vremena, jako je velika tolerancija od momenta kada se podnese izveštaj inspektora, pa kada lokalna samouprava odredi koji su nam podaci potrebni i koje merenje treba da se vrši, može da prođe nedelju dana, deset dana. Pošto je u pitanju vazduh mi zapravo kasnimo sa tim podacima. Nećemo nikada saznati šta se desilo prilikom požara u Vinči i ostalih požara koje imamo nažalost na deponijama širom Srbije.

To je nešto što smo mi obuhvatili svojim amandmanima.

Samo bih da skrenem pažnju da uprkos planovima mi imamo zapravo na terenu zapravo potpunu drugačiju sliku i da naša Termoelektrana „Nikola Tesla“ recimo je od 2019. godine je trošila 32.000 tona mazuta, 2020. godine 29.000 mazuta, da je nakon toga usledilo 80.000 tona mazuta, a naredne godine 96.000 tona mazuta. Znači, da koristimo ugalj lošeg kvaliteta, da se trujemo, da obolevamo, a da paralelno sa tim donosimo programe koji se zapravo ne realizuju i to je osnovni problem. Zahvaljujem se.

Zahvaljujem se.

Poštovani gospodine Macut, koleginice i kolege, ja sam pratila jučerašnji ekspoze, čitala sam ovaj program i probaću u vremenu koje imam da ukažem na nekoliko stvari.

Prvo želim da naglasim da, što se tiče digitalizacije u obrazovanju, pre prikupljanja bilo kakvih podataka morate da imate odobrenje roditelja učenika. To je jasno. Takođe, pre nego što uopšte počnemo da govorimo o digitalizaciji treba da se osvrnemo na to u kakvom su stanju školske zgrade. Recimo, samo u naselju Braće Jerković koje se nalazi na opštini Voždovac su sve tri osnovne škole ruinirane i imaju ozbiljna oštećenja. Na školi „Đura Daničić“ već tri godine prokišnjava krov, učionice su memljive i vlažne i deca su pod rizikom od razboljevanja. Dakle, pre nego što stignemo do digitalizacije, hajde da se postaramo da ne padne neki plafon ili da se deca ne razbole. Možda bi i bilo novca da se razni krovovi poprave da nije otišlo 5 miliona evra za fantomske projekte u oblasti obrazovanja.

Što se mene tiče, da ste se osvrnuli recimo na ovaj problem možda bismo mogli da verujemo da ćete doneti razrešenje postojeće krize i boljitak ovom namučenom društvu.

Ovaj ekspoze je bio bogat naučno-tehnološkim inovacijama, a sa druge strane mi živimo u realnosti, u zemlji koja nije kadra da reguliše deponije. Godine 2024. mi smo u jednom trenutku imali oko 200 deponija koje gore. Šta se dešava sa tim, zašto nama stagnira izgradnja deponija? Recimo, ne znam da li ste upoznati sa time da je trebalo na lokaciji Srnje u Kruševcu da bude izgrađen regionalni centar za upravljanje otpadom. Najavljeno je da će početi da radi od 2022. godine. Sada je 2025. godine. Uzet je kredit od KfW banke, ali nema deponije. Znate kako se rešava problem smeća? Ćićevac i Varvarin bacaju svoje smeće na divlju deponiju pored Velike Morave i onda se to smeće pali da bi se smanjila njegova količina. To udišu naša deca, vaša deca, sva deca koja žive na toj teritoriji.

Što se tiče Ministarstva za zaštitu životne sredine, takođe, morali smo da se osvrnemo na problem velikih zagađivača. Šta je sa tim objedinjenim dozvolama, dokle su one stigle, zašto njihovo izdavanje ide tako sporo i da li time zapravo država štiti velike zagađivače? Mene zanima lično da mi odgovorite na jedno pitanje - kakav je vaš stav o projektu „Jadar“? To nismo čuli juče. To je jako važno za sve građane Srbije.

Takođe, važan mi je bio ovaj jedan mali pasus koji se tiče socijalne politike. Prevashodno se odnosi na garancije za mlade, čime pretpostavljamo hoćete da podiđete mladim ljudima koji su se pobunili, ali ste na primer neke socijalne grupe potpuno izostavili. To su neke socijalne grupe koje ne mogu da izvedu hiljade protestanata i da dele postove na društvenim mrežama, ali ne smemo na njih da zaboravimo.

Šta je sa prihvatilištem za beskućnike u Beogradu? Najavljeno je njegovo rušenje i rečeno je da dve godine oni neće imati mesto, neće imati nikakav dom, čak ni taj privremeni. Ljudi, to je nedopustivo.

Što se tiče socijalnih karata, rekli ste da nemamo nikakve predloge. Ja mogu da pričam o socijalnim temama koliko god hoćete, ali nemam vremena. Vi ste rekli da ćete dalje nastaviti sa politikom socijalnih karata. Potrebno je da redefinišete te socijalne karte. Vi se pozivate na njih kao na neki transparentan proces dodele socijalne pomoći. S druge strane, ako pogledate zakon, on navodi da ako postoji bilo koje povezano lice koje ima prihode veće od propisanog minimuma kao tražilac socijalne pomoći ne može da dobije socijalnu kartu. Šta ako to povezano lice prosto ne želi da pomogne tražioca socijalne pomoći, što se u realnosti neretko događa? Dakle, ovaj program je potrebno redefinisati, jer je 60.000 ljudi izgubilo pravo na socijalnu pomoć.

S tim u vezi moram da se osvrnem i na gospođu koja je bila zapravo uzbunjivač iz Centra za socijalni rad Novi Beograd, a koja je ukazala na to da novac koji je verovatno bio namenjen socijalnoj pomoći zapravo odlazi na kupovinu glasova. Da li ste to preispitali? I sve ovo govori o resoru, nesrećnom resoru, iz koga jedan ministar odlazi da bi bio kandidovan za ministra u drugom resoru, a takođe u toj socijalnoj zaštiti mi smo nedavno imali jednu tragediju u kojoj je stradalo osam ljudi u požaru. Ja smatram da mora da postoji neki minimum ispod koga se ne ide i da osoba u čijem resoru se desi ovakva tragedija, u domu koji nije imao licencu, ne sme da bude kandidovana za mesto ministra. Ne sme.

Moj kolega, gospodin Stanković, juče smo govorili o njemu. Ja bih prvo da pročitam šta kažu njegove kolege sa fakulteta. To se poklapa sa mišljenjem Nezavisnog sindikata prosvete. Kaže ovako: „Na osnovu njegovih dosadašnjih istupa u medijima, izvesno je da će njegovo delovanje ići u smeru gušenja kritičkog mišljenja i akademskih sloboda, ugrožavanja fakulteta kao naučnih institucija i u krajnjoj liniji autonomiju univerziteta. Zbog svega toga se oštro protivimo izboru prof. Dejana Vuka Stankovića na mesto ministra prosvete.“ Ja bih samo da dodam da je on verovatno zbog toga i doveden, baš zbog tih stavova.

Ono što me naročito zabrinjava je ta potpuna neosetljivost na ove navode devojaka koje su se pojavile i koje zapravo postoje od ranije na mrežama i u medijima, jedna potpuna neosetljivost koju sam juče videla. Ovaj trend zadržavanja prethodnih kandidata, neosvrtanja na propuste, na posledice tih propusta zapravo ukazuje da će ova kriza koja postoji i problemi i podele da se samo produbljuju i da će u osnovi sve biti kao što je i bilo, s tom razlikom što ovaj narod koji imamo van Skupštine više nije isti kao pre novembra 2024. godine. Hvala.

Hvala, gospođo Brnabić.

Imam u vidu sve o čemu je govorio kolega Aleksić, ali ipak želim da obrazložim ovaj predlog zato što smatram da je ovo nešto što je jako važno i urgentno. Mislim da kasnimo sa izmenom Zakona o PDV-u, nedopustivo, zato što za sve ovo vreme ljudi koji nemaju sredstava da kupe sebi osnovne životne namirnice su u velikom problemu. Mi moram oda se oslanjamo na podatke Zavoda za statistiku da je jedna petina stanovništva u riziku od siromaštva. To je ogroman problem na koji mi moramo da odgovorimo određenim merama, jedna od njih je ta da se ukine PDV na donaciju hrane. Mi smo 4. aprila podneli ovaj predlog za izmenu zakona i nažalost, to nije ušlo u proceduru. Nadamo se da ćemo danas pokazati svi zajedno razumevanje da se ovakva mera usvoji.

U Srbiji 700 hiljada tona hrane bude bačeno u toku godine. Sa druge strane imamo ljude koji ne mogu da izađu na kraj sa svojim finansijama i ne mogu da se snabdeju osnovnim namirnicama. Recimo, analize pokazuju da bi godišnji gubici usled ukidanja plaćanja poreza bili 18 milina dinara, i to bi bio neki fiskalni gubitak, ali s druge strane bi porast u donacijama imao vrednost oko 160 miliona dinara. Dakle, mi bismo samo imali dobit usled uvođenja ovakve mere.

Podsećam da su bile formirane radne grupe pre nekoliko godina, koje još uvek, znači 2018. godine, koje još uvek nisu dale rezultate. Do sada je trebalo da imamo predlog za sa njihove strane, a ne da mi danas, tek nakon šest godina govorimo o ovom predlogu.

Dakle, postoje isto tako ljudi koji nisu na ovoj evidenciji Centra za socijalni radi, koji nisu evidentirani ni u Republičkom zavodu za statistiku, to su ljudi koji nemaju lična dokumenta. Znači, postoje u Srbiji ljudi koji nemaju čak ni pravo na narodnu kuhinju i zbog toga je ova mera kojom se podstiče doniranje hrane i smanjuje se bacanje hrane jedna ekonomska, socijalna mera, humana mera, i u krajnjoj liniji ekološka, zato što usled bacanja hrane dolazi do povećanje emisije metana i povećano g rizika od požara na deponijama, što nama u svakom slučaju nije potrebno.

Stoga vas ja pozivam da svi date podršku ovom predlogu za izmenu Zakona o PDV-u, zato što se tiče najugroženijih građana Srbije. Hvala.

Zahvaljujem.

Negde sam se prepoznala, delimično kod ovih ekoloških talibana.

Htela bih da citiram mišljenje Vlade koje sam imala čast da pročitam i koje kaže da će Republika Srbija da zaštiti svoje interese kroz učešće u lancu vrednosti električnih vozila i osigurati da se primenjuju najveći ekološki i socijalni standardi.

Ovo zaista lepo zvuči, ali sa druge strane praksa vas na žalost demantuje, jer mi imamo u Srbiji negde oko 250 neuređenih rudarskih deponija, odnosno deponija rudarskog otpada i sada treba da verujemo da će ta praksa da izmeni i da postane povoljna po nas. Ne samo da nije urađen rudarski otpad širom Srbije, nego nisu ni deponije običnog smeća, pa tako imamo i podatak MUP-a iz 2022. godine da je na deponijama bilo oko 1700 požara, zabeleženih. Recimo, na putu Ćićevac-Varvarin jako često gori smeće u šta sam se lično uverila i truje stanovnike najmanje dve opštine.

Kada se pogledaju podaci o zagađenju vazduha i njegovim efektima kod nas oko 17000 ljudi umre pre vremena zbog zagađenog vazduha. Tako da ne znam kako ikako možemo da verujemo u ovo lepo sročeno mišljenje Vlade.

Recimo, deponija u Vranju je imala rok upotrebe do 2018. godine i očekivano je da se ona proširi, odnosno da se izgradi sanitarna deponija za šta smo uzeli kredit. Deponije i dalje nema, ali zato ovo smetlište neuređeno gori jako često.

Eto, zašto mi ne možemo da verujemo vama, a ne možemo da verujemo ni Rio Tintu, kako mi tako i građani Srbije, jer ko će za Boga u Srbiji da dozvoli da 17 cisterni sumporne kiseline bila ona topla ili hladna, svakoga dana prolazi kroz Srbiju gde su za tri godine 190 puta vozovi ispadali iz šina.

Zašto ne verujemo Rio Tintu, o tome smo govorili prethodnih dana. Jedan od razloga je i ovaj njihov zahtev za određivanje obima i sadržaja studije o proceni uticaja koji je zapravo prilično krnj i nepotpun, što pokazuje da oni zapravo kriju šta žele da rade u Srbiji, zato smo mi podneli zahtev da resorno ministarstvo ovaj njihov zahtev odbije.

Hvala predsednice.

Ja bih počela od pitanja za ministarku Đedović Handanović. Žao mi je što juče nisam imala priliku da je pitam to, ali volela bih da dobijem ovaj odgovor svakako. Pošto je ona ponovila nekoliko puta da će doći do smanjenja emisije CO2, gasova staklene bašte i da ćemo smanjiti zavisnost od fosilnih goriva, mene zanima kada smo to videli u mišljenju Vlade i čuli od ministarke da li su oni uzeli u obzir emisije izazvane tokom celog procesa proizvodnje novih automobila?

Zapravo veliki deo energije koje se koriste za ekstrakcije i preradu litijuma upravo potiču od fosilnih goriva koja, znate, emituju upravo CO2.

Istraživački podaci kažu da za svaku tonu iskopanog litijuma oko 15 tona CO2 se emituje u vazduh. Zašto ste nam to prećutali?

Drugo, rekli ste da prelazak na električna vozila navodno smanjuje našu zavisnost od fosilnih goriva. Kako se napajaju ti automobili? Da li možda na struju? Kako se u Srbiji proizvodi struja? Opet koristimo fosilna goriva.

U krajnjoj liniji, ako ćemo smanjiti zavisnost od fosilnih goriva zašto pravimo nove termoelektrane? Zanima me koja je logika u celom tom procesu?

Drugo, volela bih da vidim neke komparativne podatke efekta uređivanja ovih šinskih sistema prevoza gde može na primer 300 ljudi da se preveze u jednom vozu u odnosu na efekte 300 električnih automobila, koji treba tek da se proizvedu i ljudi treba da ih kupe nekim novce koji nemaju?

Drugo pitanje za Ministarstvo finansija – kada će se ukinuti PDV na donaciju hrane ili uvesti taj konvenzacioni fond za povrat PDV o kome ste govorili u medijima, to smo mogli da ispratimo? Suština ova dva sredstva je istra. Dakle, podstiče se donacija hrane. Moje pitanje je i koji su rezultati rada radnih grupa formiranih 2018. godine kako bi se zakonski uredio institut doniranja hrane? Prošlo je šest godina.

Želim samo da podsetim da prema Zavodu za statistiku oko 20% stanovnika živi u riziku od siromaštva, što znači da imaju primanja ispod 26.500 dinara. Od toga, 800 hiljada živi u apsolutnom siromaštvu, a mi ne možemo šest godina da promenimo Zakon o PDV ili da uvedemo konvenzacioni fond. Kome je to u interesu? Građanima Srbije svakako nije. Hvala.

Zahvaljujem se gospođo Brnabić.

Ja bih se nadovezala na argumentaciju koja je već izneta. Pre svega treba da naglasimo da smo se mi već zadužili za ovaj stadion, da je ovo zapravo jedno dodatno zaduživanje koje mi smatramo potpuno neosnovanim i pogrešnim. Tristapedesetosam miliona evra za potrebe izgradnje stadiona, koji je inače proglašen projektom od nacionalnog značaja. Što se nas tiče, projekat od nacionalnog značaja bi bilo da deca u osnovnoj školi imaju zdrave kuvane obroke. To bila jedna investicija koja je mnogo preča od ove o kojoj govorimo danas.

Takođe, u našoj zemlji oko 90% građana živi u prekomerno zagađenim sredinama. Za ovaj novac moglo da se kupi oko 120.000 toplotnih pumpi i da se time smanji upotreba uglja i da se smanji zagađenje vazduha. Nama nedostaje oko 5.000 ljudi u zdravstvu. Oko 30.000 pacijenata čeka na ugradnju kuka ili kolena.

Po nekim proračunima oko četvrt miliona bruto lekarskih plata će otići samo za ovo zaduženje o kome govorimo danas i nekih 700 magnetnih rezonanci. Svakom pacijentu koji čeka na magnetnu rezonancu jasno je šta je prioritet. Da li da gledamo fudbal ili da budemo zdravi.

Nama nedostaju određene ustanove koje uopšte nikada nismo osnovali, a koje precizira Zakon o maloletnicima i koje bi i te kako bile efikasne u smanjenju kriminala i delikvencije.

Nama zemlja vapi za 50 fabrike vode, a mi odvajamo 35 fabrika vode za izgradnju stadiona sa pristupnim saobraćajnicama. Ljudi su nam žedni i njima nije stalo do toga da gledaju fudbal.

Što se tiče 27.000 ljudi koji su ostali bez prava na socijalnu pomoć, koji inače iznosi oko 100 evra, mogli smo tri i po miliona puta da damo socijalnu pomoć za iznos ovog nacionalnog stadiona sa saobraćajnicama, odnosno iznos ovog kredita. To je samo deo cene ovog stadiona.

Ono o čemu smo više puta govorili, opet se tiče problema gladi, s druge strane bacanja ispravne hrane. Postoji ta bojazan za fiskalni gubitak kada bi se ukinuo PDV na donaciju hrane. Iznos ovog kredita je dve hiljade puta veći od iznosa tog fiskalnog gubitka u slučaju ukidanja PDV na donaciju hrane. Šta nam je važnije? Da nahranimo ljude ili da obezbedimo organizaciju fudbalskih utakmica?

Možemo da zaključimo da umesto ulaganja u povećanje nivoa i kvaliteta obrazovanja u povećanje mogućnosti zapošljavanja u Srbiji, u mentalno i fizičko zdravlje stanovništva ili makar u obezbeđivanje dovoljno hrane za sve ljude, očigledan prioritet je zapravo jedno simuliranje blagostanja i prosperiteta. Zbog toga nikako nećemo glasati za ovaj predlog.

Zahvaljujem se.

Ekološki ustanak je takođe protiv toga da poskupi pretplata za RTS iz istih razloga koje su već imenovale naše kolege i zapravo u glavnim informativnim emisijama se potpuno cenzuriše svako kritički nastrojeno mišljenje prema politici i praksi vladajuće većine.

Izveštavanje Javnog servisa je pristrasno, neobjektivno i što je najgore relativizuju se najveći društveni problemi i zapravo ne dovode se u vezu sa postupcima i odlukama SNS. Na taj način se gasi opoziciona misao, kritičko mišljenje i poriče se odgovornost ljudi koji su na vlasti i šalje se jedna implicitna poruka da nema mesta za unapređenje postojeće politike. Takođe, podstiče se cenzura i autocenzura i to potvrđujemo ne mi, nego izveštaji "Demostata" koji nalaze da na Javno servisu zapravo nema kritičkog antirežimskog mišljenja, što je, priznaćete, krajnje opasno.

Znači da ovakav servis nije Javni servis i da ne zaslužuje povećano finansiranje.

Takođe, vrlo smo zabrinuti zbog navoda "Pištaljke" da je rukovodstvo RTS nenamenski trošilo novac na neke projekte koji su bili suprotni odlukama Upravnog odbora. Zbog toga se isto pitamo - da li je opravdano finansirati ovaj Javni servis? Da Javni servis radi ono što zaista treba bio bi organizovan jedan osvrt kritički na izneti podatak da je srednja zarada u Srbiji 100 hiljada dinara. Kao što su ljudi već navodili ovo ne održava realnu sliku primanja u Srbiji. Treba govoriti ne u terminima srednje zarade aritmetičke sredine, nego o terminima medijalne zarade koja zapravo iznosi 77 hiljada i 500 dinara.

Ova razlika nije mala, priznaćete, prethodne godine medijalna zarada je iznosila samo 66 hiljada, a još važnije je pomenuti onu petinu ljudi u Srbiji koji primaju manje od 26 hiljada dinara.

Kako žive ti ljudi? Šta oni mogu sebi da priušte? Ovu zaradu na koji se vi pozivate, ovu visoku srednju zaradu zapravo vadi i tih 30 hiljada milionera u Srbiji, ali ovih milion i 200 od tih njihovih miliona zapravo nemaju ništa. Tako da, srednja zarada i izveštavanje na osnovu nje predstavlja svojevrsnu manipulaciju i Javni servis je dužan da se osvrne na to i da dozvoli nekome da o tome govori.

Još jedna stvar koju bih volela da čujem na RTS je ono na šta ćemo mi danas upozoriti kao Ekološki ustanak. To je problem vodosnabdevanja u Srbiji. Godišnji gubici na vodovodnim sistemima za snabdevanje naših stanovnika pijaćom vodom su 250 miliona metara kubnih, što odgovara zapremini Zlatarskog jezera.

Kada se radi monitoring akumulacije za snabdevanje građana pijaćom vodom ispostavlja se da ima jako puno problema koji uopšte nisu rešavani, što pokazuje da ako se ne preduzmu odgovarajuće mere mnogi ljudi će ostati bez vode za piće.

Imamo problem netretiranih otpadnih voda, imamo problem nedozvoljene gradnje u prvoj zoni sanitarne zaštite, naročito na Gružanskom jezeru, imamo problem erozije zbog prekomerne seče šuma i u velikoj opasnosti jeste i akumulacija bare koja snabdeva Leskovac.

Planirano zasipanje akumulacije je sedam puta veće nego što, odnosno aktuelno zasipanje akumulacije je sedam puta veće od planiranog. To znači da će uskoro mnoge akumulacije biti neupotrebljive.

Ja bih volela da Javni servis obavesti građane o tome da se organizuje neka diskusija na tu temu i da se preduzmu odgovarajuće mere da bismo znali zbog čega plaćamo ovu pretplatu.

Hvala najlepše.

Jako je teško obuhvatiti kompletan dnevni red, s obzirom na to koliko je on krcat raznoraznim nekim inicijativama, ali ono što je za njega karakteristično jeste zapravo ovaj niz kredita, pozajmica, zaduživanja, kojima je on opterećen, kao i budžet Republike Srbije.

Gospodin ministar je pomenuo da je nama iznos javnog duga ispod 50%, ali je zanemario činjenicu da će on preći 50% kad se budu usvojili svi ovi predlozi.

Ja imam pitanje. Ako smo već tako dobrostojeći, zbog čega je onda smanjena socijalna pomoć za oko 27.000 ljudi u Srbiji, koji inače imaju jedan prilično mizeran iznos?

Drugo moje pitanje - zbog čega nije ukinut PDV na donaciju hrane ili formiran taj fond za povrat PDV-a na donaciju hrane, koji zapravo može da smanji glad u Srbiji? Taj fiskalni gubitak bi bio oko 2.000 puta manji nego iznos zaduženja samo za nacionalni stadion. Jel mi to nemamo para ili ne možemo da procenimo šta su zapravo prioriteti?

Što se tiče zaštite nacionalnog interesa, on se štiti, pre svega, tako što se budžetiraju radna mesta u školama za mesta pedagoga i psihologa, tako što se formiraju dnevni boravci za rad sa decu sa problemima u ponašanju, gde će se raditi na prevenciji eskalacije nasilja, sa kojom imamo ozbiljan problem, i tako što se podstiče upis na nastavničke fakultete. Ja ne znam da li ste svesni da našu decu uskoro neće imati ko da uči, da deca i mladi neće da upisuju nastavničke smerove? Ako se već brinete za očuvanje našeg identiteta, kulture i ćirilice, treba da vas brine to što niko neće da upiše smer za nastavnika srpskog jezika i književnosti, i to je ono što treba da vas brine, ako hoćete da realizujete ovu deklaraciju.

Što se tiče dnevnog reda, samo na primeru stadiona vidimo kako je to jedno zaduživanje koje nema racionalno utemeljenje i koje nije zasnovano na prioritetima i na istinskim potrebama. Zapravo, prioritet svakog dobronamernog predstavnika vlasti mora da bude zdravlje i prevencija obolevanja stanovništva.

Mi pričamo o ekološkim problemima ne samo zato što volimo prirodu…

Skratiću, ali imam mnogo toga da kažem. Dakle, u Srbiji postoji evidentiranih 220 velikih zagađivača, od toga samo petina ima ovu objedinjenu IPPC dozvolu. To znači da neke firme u roku od 10 godina nisu dobile dozvolu koja precizira način na koje oni smeju da rade. To vidimo na primeru "Knaufa" iz Surdulice. To znači da nadležno ministarstvo nije u stanju da kontroliše velike zagađivače.

Šta nam garantujete onda po pitanju litijuma?

Zahvaljujem se.

Poštovane koleginice i kolege, gospodine predsedavajući, ja ću imati čast da pre svega u ovom parlamentu predstavljam svoje kolege, ljude zaposlene u oblasti obrazovanja, da govorim o mentalnom zdravlju, pošto sam ja psiholog i viši naučni saradnik i predavač na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, na koji sam jako ponosna.

Volela bih da referišem ono što smo slušali prethodnog dana. Naime, nove hvalospeve o 400 kilometara autoputeva i o visokoj srednjoj zaradi u Srbiji, pa želim da referišem i na podatke zvanične Zavoda za statistiku. Ako postoji ustanova na koju možemo da se oslonimo, to je naš Republički zavod za statistiku. Oni kažu da medijalna zarada u Srbiji iznosi 65.000 dinara. To znači da 50% ljudi prima zaradu manju od 65.000, a jedna četvrtina ljudi u Srbiji prima neto zaradu manju od 45.000 dinara. Kažite mi, ako primate 45.000 ili manje, kako ćete da kupite stan po ceni od 2.000 evra po kvadratu? Kako ćete da školujete dete ako želite da slučajno završi fakultet? Što se tiče zarade, ovo su podaci Republičkog zavoda za statistiku.

Dalje, imam jedno pitanje vezano za politiku koja je do sada vođena. Recimo, imamo podatak da je 30.000 ljudi nakon uvođenja socijalne karte ostalo bez mizerne socijalne pomoći, od koje inače nisu mogli ni da žive, pa sad mene zanima da li je to neka mera štednje, da li je to doktor nauka Siniša Mali procenio da je za naš budžet veoma značajno da 30.000 ljudi ostane bez ove socijalne pomoći. Ja imam jedan savet, evo preporučili ste da damo svoje ideje, ja bih volela da mi, ako hoćemo popunimo budžet, vratimo onaj porez koji smo ukinuli kladionicama.

Mi smo 2021. godine smanjili porez kladionicama u Republici Srbiji. Jel to neka politika podsticanja bolesti zavisnosti? Da li mi investiramo u to da imamo što više mladih ljudi koji će provoditi vreme u kladionicama? Moje pitanje. Evo, volela bih da čujem koji je odgovor, koje je obrazloženje stručno za ovakvu odluku.

Umesto toga, mi nismo ukinuli PDV na donaciju hrane i jedno od prvih stvari za koje ćemo se mi kao Ekološki ustanak zalagati jeste da se ukine porez ljudima koji žele da nahrane gladne i to ne samo gladne koji su na evidenciji Centra za socijalni rad, nego i one silne bezimene ljude za koje taj centar nije ni čuo zato što postoje ljudi koji uopšte nisu evidentirani i ne znate za njih. Postoje ljudi koji su umrli od gladi.

Molim vas da slušate kad govorim o tragedijama koje se događaju u današnje vreme, u mirnodopskim uslovima u Republici Srbiji. Iz tog razloga mi ne možemo da podržimo izbor gospođe Ane Brnabić, kao predstavnika SNS, za predsednicu parlamenta.