Poštovana predsedavajuća, uvaženi ministri, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, ja ću se u osvrtu na rebalans budžeta dotaći neke tri stvari. Naravno, jedan deo će biti osvrt i na diskusije koje su mogle da se čuju prethodnih dana, vrlo pažljivo sam slušao kako kolege iz klupa gde ja sedim, tako i iz opozicionih klupa.
Dakle, najpre moram da pohvalim to što se rebalans budžeta već godinama radi zbog toga što na prihodovnoj strani budžeta imamo višak sredstava. Ovaj put je to 133 milijarde dinara, a ranije, što je kolega Arsić rekao u obraćanju kao predsednik Odbora za finansije, rebalans se uvek radio zbog toga što nije bilo dovoljno para u budžetu. To je, dakle, prva stvar.
Druga stvar je program „Skok u budućnost – 2027“, gde nam je ministar jasno naglasio da će prosečna plata do kraja te 2027. godine biti 1.400 evra, prosečna penzija će biti 650 evra, a već u junu ove godine prosečna plata 820 evra, što je u odnosu na period iz 2012. godine, kada ste vi imali odgovornost u ovoj zemlji, a prosečna plata bila 329 evra, to je, dakle, dva i po puta veća plata. Za to vreme je kurs ostao potpuno stabilan, što je takođe, naravno, za svaku pohvalu.
E sad, s obzirom na to da ste se ovde vrlo često igrali brojkama i posmatrali po onoj da li je čaša poluprazna ili polupuna, a moram da vam kažem da ako ovaj naš budžet posmatramo kao čašu, možete s koje god strane da je gledate, ona je svakako puna. Ja sam uzeo nešto što zaista utiče na makroekonomske faktore u svakoj državi, a to su, recimo, cene dizela. Kolege iz opozicije su to vrlo često pominjale, tu navodno previsoku cenu dizela, pa sam ja, ne budi lenj, izračunao da je dizel od 2012. godine do danas poskupeo sa 140 na 190 dinara. Dakle, u to vreme je bio 140, a danas je 190 dinara. Tada je za tu prosečnu platu o kojoj priča moglo da se kupi 275 litara dizela, a danas može 505 litara. E sad, ako će neko da me ubedi da je 275 više od 505, onda okej. Naravno, uz sve to imamo faktor koji se zove sukob u Ukrajini, koji je i te kako uticao na to.
Druga stvar koja je vrlo važna, to je prosečna cena struje koja je za privredne subjekte recimo u periodu od 2001. do 2012. godine skočila sa 12 na 52 evrocenta po megavat satu. To je povećanje od četiri i po puta, dok danas imamo cenu oko 92 evrocenta po megavat satu, dakle od 2012. do danas je to povećanje negde otprilike oko 80%. Sada jasno može da se napravi neko upoređenje kako je to bilo do 2012. godine, a kako je danas.
S obzirom da dolazim iz prosvete i vodio sam jednu obrazovnu ustanovu četiri godine, u celom jednom mandatu, moram da pohvalim dodatno poboljšanje materijalnog položaja prosvetnih radnika. Prvo, povećanje plata prosvetnim radnicima od 12% što je dvostruko više od bilo koje druge javne službe u Republici Srbiji, zatim povećanje dodatka za razredno starešinstvo sa 4% na 7%, kao i povećanje koeficijenata za određena zvanja zaposlenih u osnovnim i srednjim školama i ustanovama učeničkog standarda, kao što je recimo pedagoški savetnik.
Moram opet da se vratim, s obzirom da je ovde, čini mi se prethodnih dana ubedljivo najviše priče bilo o prosveti. Kolege iz opozicije su uporno pričale o prosveti, o prosveti, o položaju prosvetnih radnika. Moram da vam kažem da položaj prosvetnih radnika nije samo materijalni položaj. To je ono gde vi imam utisak da ne znate da odvojite dobro od lošeg, nego samo odvajate korisno od beskorisnog.
Mi ovde imamo situaciju da je sunovrat srpske prosvete započeo 2001. godine. Ja to vrlo dobro znam jer sam 1996. godine izašao iz školske klupe i 2001. godine sam se vratio u učionicu samo sa one druge strane i mogao sam vrlo jasno da vidim razliku u poštovanju prosvetnog radnika 1996. i 2001. godine. Neću sada da pominjem čija je to bila tada čuvena reforma iz 2001. godine, čovek je preminuo, bilo bi neukusno da pominjem, ali odgovornom tvrdim da je sunovrat srpske prosvete započeo upravo te 2001. godine.
Zaista vas molim da kada budu došle na red izmene Krivičnog zakonika koje se tiču toga da se prosvetnim radnicima praktično dodeljuje status službenog lica, tu ćemo videti koliko vi zaista brinete o srpskoj prosveti, s obzirom da ću još jednom ponoviti. Položaj prosvetnih radnika nije samo materijalni položaj, već generalno status u društvu.
Slušajući sve ove diskusije ovih prethodnih dana moram da pitam šta je to tačno sprečavalo kolege iz opozicije 12 godina koji su obnašali vlast, šta ih je sprečavalo da urade sve ovo o čemu su pričali prethodnih dana? Evo, ja vas pozivam, kao što SNS već 12 godina unazad ima brošure u kojima možete da vidite da je izgrađeno toliko kilometara autoputeva, toliko kilometara lokalnih puteva, toliko kilometara pruga, itd, itd. Evo, vi uzmite pa napravite od 2001. godine do 2012. godine mi smo uradili toliko kilometara autoputeva. Ne bih baš savetovao za pruge. Tu imate nulu, a što se tiče broja zaposlenih i što se tiče otvaranja novih radnih mesta tu idete u debeo minus, tako da to nikako ne bih preporučivao.
Sada ću malo da se osvrnem i na opštine iz koje dolazim. U pitanju je opština Batočina, gde sam u prethodna dva mandata obavljao funkciju predsednika opštine. Moram da kažem da je samo kroz šest velikih infrastrukturnih projekata u tih prethodnih osam godina u opštinu Batočina došlo preko milijardu dinara. Sada ako bismo to ponovo preveli u brojke, to je u proseku negde 125 miliona dinara godišnje smo dobijali od Republike mimo onoga što uberemo kao izvorne i ustupljene prihode. To je na naš budžet uvećanje od nekih 30 do 35%.
Pomenuću neke od tih projekata. To su dve osnovne škole koje su potpuno rekonstruisane, dva međuopštinska puta između Batočine i opštine Rača i Lapovo koji su takođe rekonstruisani, u završnoj fazi izgradnja gradske pijace u Batočini koja će biti najmoderniji objekat takve vrste u cetralnoj Srbiji i izgradnja primarne vodovodne mreže u selo Brzan.
Na sve to država je završila izgradnju brze saobraćajnice između Batočine i Kragujevca. To je projekat koji je u prethodnom periodu od jednog do drugog ministarstva išao kao ping pong loptica i onda je naravno dolaskom SNS na vlast to završeno i rekonstrukcija pruge Lapovo-Kragujevac.
Nadam se zaista u budućnosti i verujem da ćemo kroz ova, pomenuću još tri projekta velika koja nas čekaju u budućnosti i koja se ne tiču samo opštine Batočina već se tiču čitavog Šumadijskog okruga, a to je rekonstrukcija pruge Beograd – Niš, iz gradnja auto-puta Vožd Karađorđe koji će biti u našoj neposrednoj blizini i naravno izgradnja obilaznice oko Kragujevca, zajedno sa brzom saobraćajnicom koja će izaći na Mrčajevce i time nas spojiti sa Moravskim koridorom i sa auto-putem Miloš Veliki. To će u potpunosti promeniti krvnu sliku, a siguran sam da uz sva ova sredstva sa kojima Vlada Srbije i Ministarstvo finansija veoma domaćinski raspolažu, siguran sam da će to sve biti završeno.
Dakle, izražavam zahvalnost još jednom Ministarstvu finansija za sve ovo što sam na kraju nabrojao, što je zaista opštinu Batočina i u kvantitativnom i u kvalitativnom smislu pomerilo unapred. Naravno, da ću u danu za glasanje podržati ovaj rebalans budžeta. Hvala vam najlepše.