| 05.06.2025. | Odluka o izboru potpredsednika Narodne skupštine |
usvojen
|
| 05.06.2025. | Zaključak povodom predstavljanja Izveštaja Evropske komisije o Republici Srbiji za 2024. godinu |
usvojen
|
| 18.11.2024. | Zakon o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika |
usvojen
|
Poštovana predsednice, poštovane koleginice i kolege, što se tiče ovih medijskih zakona, ja ću da pročitam najpre član 71. koji sada glasi: „Pružalac medijske usluge ne sme objaviti programski sadržaj kojim se podstiče na otvoreni ili prikriven način diskriminacija, mržnja ili nasilje zbog boje kože, rase, porekla, državljanstva, jezika, verskih, bračnog i porodičnog statusa itd“, da ne čitam ceo član.
Dakle, ovo je sve lepo što stoji na papiru, a moje pitanje u praksi i, naravno, najviše se odnosi na Ministarstvo informisanja i telekomunikacija - na koji način će se stati na put ovome što prekogranične televizije „N1“ i „Nova S“ rade ovde unazad godinama, a pogotovo u ovih poslednjih sedam meseci?
Dakle, oni su jedni od direktnih krivaca za, kako to kažu, pumpanje tenzija u narodu i svega ovoga što nam se dešava u poslednje vreme, te mene interesuje, s obzirom da oni prekogranične televizije ne podležu odgovornosti kod našeg REM-a, nego podležu kod luksemburškog REM-a, koji se zove kako sam negde pročitao, ALIA. Dakle, šta ćemo mi da radimo sa tim ALIA-om i sa „N1“ i „Nove S“, koje iz dana u dan truju, to s punim pravom mogu da kažem, ovaj narod.
Evo, uzeću sad kao primer na Odboru za evropske integracije pričao sam o jednom danu gde oni iz minuta u minut, iz sata u sat sipaju lažne vesti, a drugi primer su izbori u Zaječaru i Kosjeriću, gde imamo sad ovde, nadam se da se vidi, ne znam sada ni koja snima kamera. Dakle, kreću od ujutru već sa „pumpanjem“ tenzija na način gde kažu: „Muškarci u crnom u Kosjeriću“ i to sam isto pitao na Odboru za evropske integracije šta sad to znači? Da su bili obučeni u roze, to bi bilo adekvatno, a ovako, s obzirom da su obučeni u crno, oni su automatski targetirani. Još ako su ćelavi, ovako kao ja, obučeni u crno, jel, to je odmah stravičan jeres za ovu televiziju.
Nakon toga kaže sledeći naslov: „Prvo građansko opkoljavanje u Kosjeriću“. Ovo sve prenosi televizija „Nova S“.
Prvo građansko opkoljavanje, dakle, to ne postoji taj institut građansko opkoljavanje ni u jednom zakonu, ne postoji Ustavu, to samo može da se nazove jednom rečju teror. Oni na ovaj način direktno podstiču teror nad ljudima tako što sad svako može da uzme i građanski da opkoli nekog drugog.
Tu se postavlja ono pitanje, što bi rekao Velja Ilić nekad - nekad lažu, a nekad lažuckaju, pa ovo prethodno su malo lažuckali i onda su direktno u 14.44 dali naslov: „Zborovi u Zaječaru ušli u prostoriju gde se broje glasovi“. Dakle, ušli su u prostoriju gde je bio izborni štab Srpske napredne stranke. Kakvi crni glasovi, kakvo brojanje glasova? Zna se gde se glasovi broje, isključivo na biračkom mestu. Međutim, to njima ništa nije smetalo da objave vest koja je više nego laž. Ne znam kako bih ovo nazvao? Sramotna.
Nakon toga kaže - kontrolori, ljudi iz Kosjerića, ovo je sad u stvari „N1“, ali to mu dođe skoro pa isto. Kaže, u seoskim mestima se mogu zapaziti nepoznati ljudi koji kruže automobilima tablica koje nisu odatle i sada ovde su imali jednog poslanika koji je direktno priznao da je jurio ljude po Kosjeriću sigurno u tablicama koje nisu odatle i sad on nije taj na koga se odnosi ova vest, a ko je, Bog će ga sveti znati.
Onda dolazimo do nečeg što je, po meni, najopasniji narativ koji ovi mediji šire sedam meseci unazad, a vest glasi: „Građani u Kosjeriću opkolili stovarište, aktivisti SNS-a pokušali da kupe glasove“. E, sad, pazite, dakle, vi ovde imate situaciju da Miran Pogačar i Vladimir Štimac, oni su građani, a ja sam aktivista ili simpatizer ili član ili kako god. Na osnovu čega to? Na ovaj način oni ozbiljno dele i targetiraju građane praktično na građane prvog i drugog reda. Da ne kažem da je to laž. Dakle, vaš kolega poslanik koji je bio tamo je narodni poslanik, nije on nikakav građanin, nikakav aktivista, pogotovo na dan izbora. Jeste građanin uveče u 22.00, kada izađe u kafić, ali na dan izbora on nikakav aktivista nije, ni posmatrač. On je političar.
Dakle, sledeći naslov u 12.32 – Intenzivan izborni turizam u Zaječaru, izveštač N1, Milan Stojanović. Kaže ovako: „Mogu se videti izuzetno skupi automobili po ulicama“. A nije primetio motocikle izuzetno skupe. To nije vide. Nije video motocikle sa prekrivenim registarskim oznakama. Snima, ali neće da kaže, nego je video samo skupe automobile u Zaječaru. Motocikle, zanimljivo, nije video. Video je i kolegu koji se malopre javio. Bio je onako baš fino raspoložen, lepo i drago mi je zbog toga. Posle već nije bio negde oko 21.30, ali nema veze. Bilo je lepo dok je trajalo.
U 13.18 – Radomira Lazovića udario kombi. Ovde je pričano sto puta o tome. Kaže, naišao kombi, udario ga je. On je od zadobijen udarca seo na zemlju sa jedno dva minuta i 15 sekundi zakašnjenja, ali dobro. Slikan je onda kada je seo. To je važno.
Koleginica Biljana Đorđević kaže – u Zaječaru je primećen direktor PIO fonda i sada kaže narodna poslanica Biljana Đorđević, koja se trenutno nalazi u Zaječaru, povodom lokalnih izbora primetila je direktora PIO fonda. Zašto nije vest da je direktor PIO fonda primetio Biljanu Đorđević? Koja je razlika između njih dvoje? Šta je sad Biljana Đorđević građanin, a direktor PIO fonda je političar? Zaista ne razumem te dvostruke aršine ovih televizija.
Nije nikakav problem, ja mogu da pričam i mnogo glasnije nego vi, ali nije suština u tome.
Ovo sam želeo da kažem na Odboru za evropske integracije, međutim, malo pošto je taj Odbor završen, dakle, najsramniji naslov, jedan, u stvari, žestoka je konkurencija, ali jedan od najsramnijih naslova koji je ova nova.rs objavila nakon najave studenata Miloša Pavlovića, Vladimira Balaća i ostalih da će štrajkovati glađu, a nakon toga i molbe predsednika Republike Aleksandra Vučića da to ne čine, oni su izbacili naslov, ljudi moji, poslušajte me dobro: „Studenti koji ipak žele da jedu“. Dakle, ovo je naslov koji se nalazi na portalu „Nova S“ sa sve slikama Vladimira Balaća, Miloša Pavlovića i Luke Lološevića.
Da li je ovo normalno? Ko je taj čovek koji sebe može posle ovog da nazove novinarom?
Sada kada bismo pričali o tome, to bi moglo da traje... Ovo je samo jedan dan. Pazite, sad svaki dan randum možemo da uzmemo bilo koji dan i svuda ćete naići na potpuno istu priču.
Ono što niko ili ja bar nisam primetio da je neko pomenuo, dakle, puna usta slobode medija itd, ajde da vidimo kako je to izgledalo 2011. godine.
Evo, ovde imam izveštaj o pritiscima i kontroli medija u Srbiji koji je objavila i napisala pokojna Verica Barać. Dakle, datum je 19. septembar 2011. godine i sada kada biste ovo uzeli da čitate, dakle, vi pričate ljudi o medijima koji danas nisu slobodni.
Gledajte sada ovo. Savet je tokom analize objavljene dokumentacije uočio tri glavna problema medija – netransparentnost medijskog vlasništva, ekonomski uticaj državnih institucija i problem RTS-a koji, umesto javnog servisa, ima ulogu servisa političkih stranaka i vladajućih elita. Evo, to je rekla pokojna gospođa Verica Barać, za koju svakako bi moglo da se kaže sve, samo ne da nije imala kredibilitet da obavlja posao koji je obavljala.
Dakle, sve ovo je naravno deo onoga što ovi mediji čine, a ja moram da kažem da ono što se godinama unazad sa ovih frekvencija čuje za predsednika Republike Aleksandra Vučića, za njegovu porodicu, za njegovog sina, brata, to je klasičan primer, primer iz udžbenika, dehumanizacije jednog čoveka.
Vi ste imali situaciju u kojoj novinar, dopisnik „N1“ iz Kragujevca, pratio sam malo to, jer je pratio on mene, pa mi je bio zanimljiv, neki Milan Nikić u to vreme izbacio je sliku predsednika Republike i kaže – i Nikolaj Čaušesku je nadmeno i bahato lagao na televiziji. I to novinar? Šta sve radi i tim tamo redakcijama, ljudi moji, ja stvarno ne znam, po kojim se to kriterijumima prima i na koji način, ali to je prosto tako kako jeste.
Konačno, da završim polako, dakle, još jedan vrlo opasan narativ koji se ovde plasira mesecima, evo, jedna koleginica je to takođe malopre rekla, kaže – ja nemam ništa protiv da se vi identifikujete kao ćaci. I sada šta? Ona je tu sada htela nešto da nas uvredi. A ja vas da pitam šta su to ćaci? Pa, evo, pitaću profesore univerziteta koji sede tu, da li je možda ćaci profesor Stojan Radenović, koji evo sedi ovde na tri mesta od mene, čovek zahvaljujući čijim naučnim radovima, odnosno primarno njegovim naučnim radovima se Beogradski univerzitet nalazi na Šangajskoj listi na mestu na kome se nalazi, odnosno u ovih sada trenutno manje od 2% najboljih univerziteta.
Vama je, dakle, profesor Radenović ćaci? Mislim da je to što radite, a pogotovo na način na koji to radite, da su svi ćaci, u krajnjoj liniji legitimne mete. Sada nije važno, profesor Radenović je ćaci, a Radomir Lazović nije ćaci ili neki student koji ima jedan semestar, čak nema overen ni zimski semestar, brucoš je, pošao je u prvi razred, odnosno na prvu godinu fakulteta, on nije ćaci, a profesor Stojan Radenović je ćaci. Zaista, fantastična logika i svaka čast na tome.
Dakle, da privodim kraju, ministre Bratina, ja bih vas zaista zamolio, ovaj zakon će biti usvojen na ovakav način i on je ovako kako je napisan zaista izvrsno koncipiran, međutim, zaista vas molim da povedemo računa o tome da svi mediji u ovoj zemlji imaju jednak tretman, a ne da bude da ono što je dozvoljeno Jupiteru, nije dozvoljeno volu i da oni mogu da rade šta god hoće u tom medijskom prostoru, dakle, da truju na koji god hoće način, a nakon toga da žalba treba da se podnese tamo nekom Aliji iz Luksemburga. Eto, hvala vam najlepše i ako sam odužio malo, izvinite.
Poštovana predsednice, moram najpre da kažem da u susret 15. martu ovde su se pumpale samo laži i to sve laž do laži. Dakle, najpre da je SAJ otkazao poslušnost, da se uvodi vanredno stanje, da tenkovi izlaze na ulice Beograda, da teška mehanizacija treba da blokira prilaze Beogradu, da je prvi prsten SNS-a, šta god to značilo, napustio zemlju, da se u 16.00 časova gasi signal mobilnoj telefoniji i na kraju se ispostavilo da je sve to bila laž do laži i na kraju je izrečena najmonstruoznija laž od svih mogućih, te upućujem pitanje Ministarstvu unutrašnjih poslova i Višem javnom tužilaštvu u Beogradu dokle se stiglo sa istragom u vezi navoda da je upotrebljen zvučni top 15. marta u ulici Kralja Milana, iako su i policija i vojska i BIA, pa čak i sinoć vojni analitičar Vlada Radulović na N1 oštro demantovali takve navode.
Da li će Tužilaštvo, ukoliko se ispostavi kao još jedna u nizu laži pokrenuti odgovarajući postupke iz člana 343. Krivičnog zakonika protiv lica koja su izazvala paniku u medijima ili na društvenim mrežama, odnosno dokle će se nekažnjeno iznositi laži u svrhu destabilizacije zemlje i izazivanja haosa?
Ovde su se laži iz sata u sat, sada već iz minuta u minut, nadovezivale jedna na drugu, pri čemu su prednjačili narodni poslanici, naravno sakriveni iza poslaničkog imuniteta poslaničke grupe Srce, te je tako narodna poslanica Tijana Perić Diligenski 15. marta pozvala na martovske ide, a svi znamo šta znače martovske ide.
Zatim je načelnik Generalštaba, nažalost načelnik Generalštaba u ono vreme, danas predsednik te opskurne stranke, moj imenjak, Zdravko Ponoš napisao – pucao si na građane. Dakle, jeziva i monstruozna optužba čoveka koji je bio načelnik Generalštaba, a ne zna šta je zvučni top.
Zatim se javio i poslanik Stefan Janjić koji je na društvenoj mreži „H“ napisao je kako su utvrđene tegobe kod ljudi koje izaziva zvučni top itd, itd. i kaže – evo ga izveštaj iz Urgentnog centra i sad tekst je jedno, a izveštaj je nešto sasvim drugo i ja pročitah taj izveštaj lekara specijaliste gde jasno piše kod nekog pacijenta, koji je verovatno član nekog opštinskog odbora stranke Srce – sve uredno, govor uredan, nalaz uredan, vrat slobodan, nema tonjenja, nema ispada senzibiliteta, hod uredan. Dakle, kompletan nalaz je BO ili bez oboljenja.
Taj poslanik Stefan Janjić je u svom zanosu onog tamo utorka, kada su ovde napravili haos u zgradi, u plenarnoj sali Narodne skupštine, umislio valjda da se nalazi u Južnoj Africi na stadionu, pa je ceo dan trubio u vuvuzele, mislim da je oštetio sluh čak i pekarima dole u Kosovskoj ulici, te ne sumnjam da je on ORL stručnjak svakako. Dakle, pozivam tužilaštvo da se ozbiljno pozabavi svim ovim tvrdnjama.
Dalje, postavljam pitanje ministarki prosvete - šta će biti sa školskom godinom u školama koje su sedam ili osam nedelja u blokadi? Da li su direktori i nastavnici svesni da postoji sada već potpuno realna opasnost da ova školska godina može potpuno da se izgubi u tim školama? Nigde u zakonu decidno ne piše izuzev da školska godina traje 37 nedelja koji su uslovi za završetak školske godine.
Mi imamo trenutno škola u blokadi koje su radile 14 i 15 nedelja. Šta ćemo da radimo ukoliko nastavnici u blokadi i dalje odbijaju da rade drugu polovinu marta, ceo april, itd? Da li će doći do ponavljanja školske godine? Ne ponavljanja u smislu neznanja, kao kod kolege Aleksića što je bio slučaj, nego da biste upisali sledeći razred, vi morate da dobijete svedočanstvo iz prethodnog razreda da ste završili taj razred. U ovom slučaju kako izdati svedočanstvo učeniku koji je pohađao 15 nedelja nastave? Eto to je moje pitanje za Ministarstvo prosvete.
Jedna vrlo važna stvar, ako mogu samo još pola minuta do minut. Bila je anketa urađena u jednoj školi u Kragujevcu, gde su pitali roditelje da li su za povratak dece na nastavu. Evo su rezultati te ankete iz viber grupe, 23 roditelja su odgovorila sa – da, nijedan nije rekao – ne. Šta ćemo sa roditeljima koji žele da im se deca vrate na nastavu? I šta ćemo sa neodgovornim prosvetnim radnicima, gde imamo situaciju da u školi u Šapcu učiteljica pita dete od 11 godina - da li se stidi što ide u školu? To je neviđen i neverovatan bezobrazluk.
Ja zaista apelujem na Ministarstvo da preko direktora pod hitno počne da radi na tome da ovakvi ljudi ne rade ovakve stvari koje trenutno rade.
Za sam kraj, izvinjavam se što sam prekoračio, želeo bih da upotrebim misao našeg velikog Dositeja Obradovića, koja je malo prilagođena današnjem vremenu, a to je – država, braćo moja, država, a ne zborovi i plenumi. Živela Srbija.
Poštovana predsedavajuća, uvaženi ministri, poštovane koleginice i kolege, sad treba nešto da se kaže pametno o obrazovanju i posebno vaspitanju posle ove epske sramote koja se juče desilo gde nam je najviši zakonodavni dom pretvoren u „sever“ Marakane. Mi sad treba samo da pogledamo ko se najviše raduje ovom što se desilo juče u parlamentu, a to su zvanični Zagreb, zvanično Sarajevo i pogotovo nezvanična Priština i onda nam je potpuno jasno za čiji račun je ovo juče urađeno.
Najviše me je na ovu diskusija potakla koleginica Ana Jakovljević koja je došla ovde na pola sata, istresla gomilu floskula, okrenula se i otišla. Dakle, ja imam mnogo veće pravo da pričam o stanju o prosveti i obrazovanju, a koleginica je advokat, koliko znam, po struci. Ja sam radio kao profesor, bio sam i direktor škole, a bio sam bogami i sindikalista. Bio sam sindikalista u ono vreme kada su njihovi tadašnji i današnji predsednici bili na vlasti i nikada, verujte mi, u mojoj školi koja je štrajkovala, i ja sam štrajkovao u ono vreme, ali nikada nam nije palo na pamet da potpuno obustavimo nastavu, niti je to bila tema, jesmo štrajkovali po 30 minuta.
30/1 AL/LjL 16.00 - 16.10
Pogotovo neću da pričam o bezobrazluku gde se pojedini nastavnici kriju iza učenika. Na šta bi ličilo, i to je zaista za mene posebna sramota, da pojedini profesori, naročito u srednjim školama, isturaju učenike da blokiraju škole? Evo, videli smo obrazloženje jednog foruma srednjih škola gde su rekli - mi bismo radili ali nam đaci ne daju. Izvinite, gospodo, vi ste, što je rekao malo pre šef naše poslaničke grupe Milenko Jovanov, inače moram da kažem da sam iznenađen koliko je sjajno skenirao situaciju kao da radi 20 godina u prosveti i mnogo toga što sam ja planirao da kažem on je već rekao, dakle, u tim trenucima nikome od nas nije padalo napamet to da radi.
Danas se to dešava masovno i ja prosto ne mogu da imam razumevanja za takve profesore, za takve kolege i ovo što je rekao takođe prethodni govornik, kolega Albijanić, osvrnuću se nešto kasnije malo i na to, dakle, morate da shvatite da je situacija u školama u blokadi, moj sin ide u školu koja je u blokadi šest nedelja, situacija u toj školi je zaista katastrofalna, u smislu da je problematičan i regularan završetak školske godine, a da ne pričam o znanju koje ta deca dobijaju, odnosno u ovom slučaju ne dobijaju.
Kao što je malo pre rečeno, šta ćemo mi sad da radimo? Mi ćemo sad da zipujemo gradivo, jel tako, i sad možete da zamislite situaciju koju imamo, za nekoliko meseci završni ispit i na tom završnom ispitu imate učenike koji su potpuno regularno išli 45 minuta u školu iz svih ovih predmeta, srpski, matematika, biologija, hemija, fizika itd. a imate učenike kojima će sve to biti zbijeno u nekih dva meseca.
Sad ja postavljam jedno potpuno logično pitanje i mislim da bi to tako bilo i logično - mi bismo sad trebali da imamo dva završna ispita, jedan za one učenike koji su išli regularno u školu i jedan za one učenike čiji profesori nisu hteli da ih uče? Jer, nivo znanja svakako neće biti isti, jer ovi učenici koji su išli u školu gde je nastava držana po 45 minuta, oni će biti u ogromnoj prednosti na završnom ispitu kad budu upisivali svoje srednje škole. O tome svakako mislim da treba da se povede računa.
Prosvetni radnici, ja sad ovde hoću da zaštitim prosvetne radnike koji rade, ne prosvetne radnike koji ne rade. Ne pada mi napamet da se dodvoravam bilo kome, nisam ja ovde Mahatma Gandi pa ćemo - sve je dobro, sve je sjajno, sve je bajno. Oni ljudi koji rade 45 minuta, a takvih je većina u Srbiji, verujte mi da su veoma nezadovoljni zato što na svaki pokušaj da kažu suprotno mišljenje, ti ljudi bivaju linčovani, što u svojim Viber grupama, nastavničkim, što u samoj kancelariji, verbalno. Još uvek, bogu hvala, nije bilo fizičkih napada, ali imali smo situaciju da je direktorka Pete beogradske gimnazije, videli ste na koji način je dočekana od učenika. Ja nemam mnogo godina, ali nemam ni malo. To je u naše vreme bilo nezamislivo.
Stvorena je atmosfera u kojoj je potpuno normalno, kolega je malo pre pomenuo Uniju sindikata prosvetnih radnika Srbije, to je najveći sindikat već dugi niz godina i ja sam bio član tog sindikata i samo bih voleo da vidim da li je normalno da se stvori takva atmosfera da se potpredsednik Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije, Martin Mihailović iz Novog Sada fizički napadne u svom dvorištu, u svojoj kući, od strane nekih nepoznatih lica? Samo zato što je atmosfera stvorena da je on nekoga izdao. A šta je on izdao i koga je izdao? Ja čoveka ne poznajem, nikad nisam ni čuo čak za njegovo ime do tog događaja, ali prosto imam principijelnu potrebu da ga branim. Dakle, šta je on izdao?
30/2 AL/LjL
Hajmo da vidimo šta je sve urađeno na poboljšanju statusa prosvetnih radnika, i materijalnom i nematerijalnom, što sam pričao na julskoj sednici. Dakle, što se tiče materijalnog statusa prosvetnih radnika, za 13 meseci imamo povećanje od 32%. Nikada u istoriji, i dok sam radio u prosveti i kasnije, nikada nije bilo ni približno toliko za jednu godinu. Uostalom, to je bio zahtev. Taj zahtev je ispunjen.
Ono što, bar koliko ja znam, nije bio zahtev a urađeno je na novembarskoj sednici, to je da se prosvetnim radnicima dodeli status praktično službenih lica. Sad smo došli u situaciju da je popravljen i materijalni i nematerijalni status prosvetnih radnika. Na taj način ćemo preduprediti situacije kao ona koja se dešavala u Trsteniku, u kojoj bahati roditelji nasrću na profesore, itd. itd.
Kad kažete - treba razgovarati sa profesorima u blokadi, o čemu? O zahtevima koji su ispunjeni? Koliko ja znam, to su bili zahtevi i ti zahtevi su ispunjeni. Za ljubav je uvek potrebno dvoje, sve ostalo je jednosmerna ulica i ja se plašim da na pruženu ruku, koja je pružena mnogo puta, ta ruka je ostala da visi u vazduhu.
Uvedena je nova institucija - plenum prosvetnih radnika te i te škole. Evo, konkretno, kod mog sina poslali su na Viber grupu papir sa nekim zahtevima, gde piše - plenum profesora te i te škole. Ljudi moji, to se zvalo "nastavničko veće" od uvek. Šta je ovo danas? Umesto da sve to radimo na regularnim institucijama koje postoje od pamtiveka, a to je nastavničko veće, danas se skupi 15, 20, 30, neka je i 80 profesora, ali ne može to da bude plenum, niti je on validan da donosi bilo kakve odluke.
Ono što je najveća sramota, to je da te plenume vode, ja ću s punim pravom to reći, političke komesarke bivšeg režima. Da im ne navodim prezimena sad, reći ću samo jednu koleginicu koja je ovde narodni poslanik, iz Šapca je, ona je šefica plenuma tamo te neke škole, ne znam u kojoj radi u Šapcu. Dakle, to je koleginica koja je na jednoj plenarnoj sednici ovde rekla, pričajući onako sva u zanosu i kritikujući autoput Ruma-Šabac, rekla je - znate li vi gospodo šta je jedan milimetar i onda je podigla ovako papir i rekla - to je debljina ovog papira. Profesorka fizike. Dakle, treba da uči o mernim jedinicama itd. i sada ja koji sam, eto neka bude da sam sendivačar koji ne zna ništa, pa onako stanem i razmislim - jedan ris papir ima 500 listova, 500 listova po jedan milimetar pa to je pola metra. Razmislite ris papira odete i kupite ovoliki.
Dakle, takvi ljudi da dođu i da pričaju o prosveti i kako treba itd. mislim da je to velika sramota i da se tim moraju kolege da se izbore u samim kolektivima.
Da li postoji jedna zemlja na svetu u kojoj profesori podstiču svoje učenike da blokiraju svoje škole? Samo jednu zemlju mi navedite na svetu. Afrika, Azija, Južna Amerika, bilo gde. Dajte mi jednu zemlju, ja ću da prihvatim da je to okej.
Sad, ono što je ključno, što je rekao Milenko Jovanov, vi ste gospodo, sad se obraćam kolegama blokatorima iz škola, vi ste otvorili duha iz boce. Deca uče po modelu. To je odavno poznato. Dakle, on je naveo nekoliko primera, a ja ću da navedem još par primera. Desilo se ono u Trsteniku, sećate se svi, stravično poniženje koleginice. Pod pretpostavkom, sada će ona biti zaštićena zakonom, Krivičnim zakonikom, ali pod pretpostavkom da se takva situacija ponovi, takav učenik treba da bude isključen iz škole i to se svi, verujem, apsolutno slažemo, nepodeljeno je mišljenje i šta ćemo ukoliko se sastane plenum učenika i kaže - mi stupamo u blokadu škole, ne damo da se isključi?
Onda oni naravno postavljaju pitanje - izvinite, kako je to moglo onda, a danas ne može i takvih situacija može da se otvori milion. Pismena vežba u kojoj učenici jednostavno učini im se da je teško i oni ustanu i izađu i kažu - ovo je teško, nećemo da radimo, plenum je pogrešio, mi nećemo da radimo ili tražimo da se poništi pismeni zadatak, bio je pretežak. Na koji način?
31/1 MO/LŽ 16.10 – 16.20
Ja samo hoću da skrenem pažnju da će ovo imati stravične, stravične, dalekosežne posledice po srpsko obrazovanje. Ovaj način udruživanja u plenume, ovo što rade, kažem opet, profesori blokatori, ne pada mi na pamet da im se dodvoravam, mislim da su oni najviše krivi i ove političke komesarke za trenutnu situaciju u osnovnom i srednjem obrazovanju.
Šta misli ovaj Mišel, ne, Miloše, Mišel Jovanović, šta misli da mu amfiteatar Pravnog fakulteta uleti student koji je nezadovoljan zato što je nezadovoljan pao ispit i baci mu suzavac i dimnu bombu, jel to uredu. Ne znam šta bi uradio u tom slučaju. Njemu je ovo bilo uredu. on se ovim juče ponosio, jel on time dao primer nekom ko sutradan na njegovom fakultetu treba da učini to, nezadovoljan nečim, kao što je on ovde nezadovoljan, sam one znam čime.
Na samom kraju, malo sam i odužio, izvinjavam se, ali prosto, ovo je tema na koju sam ja i osetljiv, dakle, ja zaista hoću da se zahvalim svim kolegama koji drže regularno nastavu i časove po 45 minuta, ali i onima koji drže ipak nastavu 30 minuta i oni poštuju zakon. Ne možete se pozivati na zakon samo kad, to je švedski sto pa, uzećemo samo ono što nam treba. Dakle, želim zaista da im se zahvalim na hrabrosti koju su pokazali, jer u ovo zlo doba plenuma, napisao sam jedan tekst koji je izašao u Novostima, zove se baš tako „Zlo doba plenuma“. Dakle, u ovom zlom dobu plenuma je velika hrabrost, velika hrabrost reći šta mislite, velika hrabrost i ja se zbog toga zaista tim kolegama divim.
Na kraju da zaključim, to ovo zlo doba plenuma će proći svakako, i ako ćemo kao društvo dugo, dugo osećati posledice ovog anarhizma u školama koji se dešava danas, ali neće da prođe sramota onih koji su juče ovde ugrozili četiri života, i to tri naše koleginice i malog Gavrila i zato hoću da im poručim da će ipak pobediti Srbija, da nema vlasti bez izbora i živela Srbija. Hvala.
Poštovana predsednice, moram najpre da kažem da u susret 15. martu ovde su se pumpale samo laži i to sve laž do laži. Dakle, najpre da je SAJ otkazao poslušnost, da se uvodi vanredno stanje, da tenkovi izlaze na ulice Beograda, da teška mehanizacija treba da blokira prilaze Beogradu, da je prvi prsten SNS-a, šta god to značilo, napustio zemlju, da se u 16.00 časova gasi signal mobilnoj telefoniji i na kraju se ispostavilo da je sve to bila laž do laži i na kraju je izrečena najmonstruoznija laž od svih mogućih, te upućujem pitanje Ministarstvu unutrašnjih poslova i Višem javnom tužilaštvu u Beogradu dokle se stiglo sa istragom u vezi navoda da je upotrebljen zvučni top 15. marta u ulici Kralja Milana, iako su i policija i vojska i BIA, pa čak i sinoć vojni analitičar Vlada Radulović na N1 oštro demantovali takve navode.
Da li će Tužilaštvo, ukoliko se ispostavi kao još jedna u nizu laži pokrenuti odgovarajući postupke iz člana 343. Krivičnog zakonika protiv lica koja su izazvala paniku u medijima ili na društvenim mrežama, odnosno dokle će se nekažnjeno iznositi laži u svrhu destabilizacije zemlje i izazivanja haosa?
Ovde su se laži iz sata u sat, sada već iz minuta u minut, nadovezivale jedna na drugu, pri čemu su prednjačili narodni poslanici, naravno sakriveni iza poslaničkog imuniteta poslaničke grupe Srce, te je tako narodna poslanica Tijana Perić Diligenski 15. marta pozvala na martovske ide, a svi znamo šta znače martovske ide.
Zatim je načelnik Generalštaba, nažalost načelnik Generalštaba u ono vreme, danas predsednik te opskurne stranke, moj imenjak, Zdravko Ponoš napisao – pucao si na građane. Dakle, jeziva i monstruozna optužba čoveka koji je bio načelnik Generalštaba, a ne zna šta je zvučni top.
Zatim se javio i poslanik Stefan Janjić koji je na društvenoj mreži „H“ napisao je kako su utvrđene tegobe kod ljudi koje izaziva zvučni top itd, itd. i kaže – evo ga izveštaj iz Urgentnog centra i sad tekst je jedno, a izveštaj je nešto sasvim drugo i ja pročitah taj izveštaj lekara specijaliste gde jasno piše kod nekog pacijenta, koji je verovatno član nekog opštinskog odbora stranke Srce – sve uredno, govor uredan, nalaz uredan, vrat slobodan, nema tonjenja, nema ispada senzibiliteta, hod uredan. Dakle, kompletan nalaz je BO ili bez oboljenja.
Taj poslanik Stefan Janjić je u svom zanosu onog tamo utorka, kada su ovde napravili haos u zgradi, u plenarnoj sali Narodne skupštine, umislio valjda da se nalazi u Južnoj Africi na stadionu, pa je ceo dan trubio u vuvuzele, mislim da je oštetio sluh čak i pekarima dole u Kosovskoj ulici, te ne sumnjam da je on ORL stručnjak svakako. Dakle, pozivam tužilaštvo da se ozbiljno pozabavi svim ovim tvrdnjama.
Dalje, postavljam pitanje ministarki prosvete - šta će biti sa školskom godinom u školama koje su sedam ili osam nedelja u blokadi? Da li su direktori i nastavnici svesni da postoji sada već potpuno realna opasnost da ova školska godina može potpuno da se izgubi u tim školama? Nigde u zakonu decidno ne piše izuzev da školska godina traje 37 nedelja koji su uslovi za završetak školske godine.
Mi imamo trenutno škola u blokadi koje su radile 14 i 15 nedelja. Šta ćemo da radimo ukoliko nastavnici u blokadi i dalje odbijaju da rade drugu polovinu marta, ceo april, itd? Da li će doći do ponavljanja školske godine? Ne ponavljanja u smislu neznanja, kao kod kolege Aleksića što je bio slučaj, nego da biste upisali sledeći razred, vi morate da dobijete svedočanstvo iz prethodnog razreda da ste završili taj razred. U ovom slučaju kako izdati svedočanstvo učeniku koji je pohađao 15 nedelja nastave? Eto to je moje pitanje za Ministarstvo prosvete.
Jedna vrlo važna stvar, ako mogu samo još pola minuta do minut. Bila je anketa urađena u jednoj školi u Kragujevcu, gde su pitali roditelje da li su za povratak dece na nastavu. Evo su rezultati te ankete iz viber grupe, 23 roditelja su odgovorila sa – da, nijedan nije rekao – ne. Šta ćemo sa roditeljima koji žele da im se deca vrate na nastavu? I šta ćemo sa neodgovornim prosvetnim radnicima, gde imamo situaciju da u školi u Šapcu učiteljica pita dete od 11 godina - da li se stidi što ide u školu? To je neviđen i neverovatan bezobrazluk.
Ja zaista apelujem na Ministarstvo da preko direktora pod hitno počne da radi na tome da ovakvi ljudi ne rade ovakve stvari koje trenutno rade.
Za sam kraj, izvinjavam se što sam prekoračio, želeo bih da upotrebim misao našeg velikog Dositeja Obradovića, koja je malo prilagođena današnjem vremenu, a to je – država, braćo moja, država, a ne zborovi i plenumi. Živela Srbija.