Zašto nas Ministarstvo o tome nije upozorilo i obavestilo da kršimo?

Pa, ja sam vas upozorila, i obavestila. Evo, ja sam vas dvadeset i prvog januara. Ja sam vas dvadeset i prvog januara 2025.

godine upozorila, obavestila i rekla da dvesta trideset hiljada studenata i njihovih roditelja ne zna ni šta će sa sobom ni šta će sa svojom decom I najavili ste SOS telefon koji- I najavili SOS telefon na koji su, na, koji je zaživeo u roku od četrdeset osam sati i na koji su se ljudi javljali. I mi smo pokušavali, mi, mi u Narodnoj skupštini, a ne vi kao rektori, smo davali informacije i pokušavali da damo informacije roditeljima šta se dešava i kako mogu da se zaštite i zaštite svoju decu. Mi u Narodnoj skupštini, a ne vi. Tako da, nismo, nismo mogli. Pa, mogli smo da im damo informaciju, koju smo informaciju mogli, tu smo im davali.

Vi im niste davali ni jednu jedinu, tako da, to je to. Ali, što se tiče svega ostalog, da vam kažem, molim vas, ne pričajte da ovo tragična smrt devojke na Filozofskom fakultetu izolovan incident, zato što vi to ne znate. Moje, jedno od mojih pitanja je da li ste, da li je rektor Đokić upoznat sa drugim takozvanim izolovanim incidentom, kada samo što nije preminuo jedan drugi student na Filozofskom fakultetu? I da li, i da li, da li je dekan i rektor preduzeo bilo šta? Zato što da smo, da ste tada preduzeli bilo šta, možda ovog, od četvrtka dvadeset šestog marta nije, ne bi bilo.

Vi ne znate. To je problem i to je svrha ove sednice. Vi ne znate da li su bili izolovani incidenti ili ne. Zato što vi ne znate. A vi mi recite da je drugačije.

Ko su ljudi koji bore, borave u zgradama fakulteta To je suština.

Vi ne znate. Vi ne znate ni kad borave. Vi ne znate ni ko boravi. Vi ne znate ni šta oni rade tamo. Vi to ljudi ne znate.

Ko ih obezbeđuje? Da li imate, obez, da li imate bezbednost? Ako imate službe obezbeđenja, zašto onda na, na, na ulazu u rektorat u Kapetan Mišino zdanje, koje sigurno nije kapetan Miša Anastasijević ostavio boljševičkom plenumašu, nego ovoj državi i ovom narodu, njegovoj otadžbini. Zbog čega nemate, zbog čega nemate profesionalno obezbeđenje? Čemu bi služilo to profesionalno obezbeđenje?

Ko su ljudi koji su u. Evo da ne idemo dalje, evo, dajte mi samo ko su ljudi koji su u Rektoratu Beogradskog univerziteta? Ko je u Kapetan Mišinom zdanju? Ko ljudi? Šta se dešava tamo?

U kakvom stanju je Kapetan Mišino zdanje? Rektore Đokiću, jel to danas diskoteka? Jel to hostel danas? Jel ima nekih tamo, uhm, eksplozivnih sredstava? Da li ima tamo sprejeva?

Da li ima pa-petardi? Da li ima tamo pirotehničkih sredstava? Da li znate rektore Đokiću šta se nalazi u Rektoratu Beogradskog univerziteta? Ko ga čuva

Ali ja va-ja, ja, ja potpuno kako da vam kažem, u stvari ja vas više ni ne razumem. Ovde se radi o bezbednosti stu-studenata. Ljudi, ovo može da se ponovi kad god, ukoliko niko nije odgovoran za te zgrade. Ukoliko su one, ukoliko su one one kidnapovane, zauzete od strane ko zna koga, šta finansiraju građani Republike Srbije i vas to ne zanima. Šta se dešava tamo?

E, super. E, hvala vam, super! Makar mi je rektor Madić i rektor Ranković iz Novog Sada i Kragujevca su mi nešto rekli. Rektor Đokić mislim se, ne, nije se udostojio da objasni građanima Republike Srbije, ne meni, pusti mene, pusti Anu Brnabić, građanima Republike Srbije jer je otvorena sednica kao i u svojoj. Recite nam ko je u Rektoratu Beogradskog univerziteta?

Ko su ti ljudi?

Pa ne odgovara meni, gospođo Jakovljević.

Gospođo Jakovljević ne odgovara meni, go-odgovara građanima koji imaju decu na ovim fakultetima, da znaju gde su.Šta su? Ko brine o njihovoj bezbednosti? Ja ne mogu da razumem da vas to ne zanima. Nema ovo veze sa politikom. Pa nisam ja kao vi.

Nikog nisam optužila, nikog nisam osudila. Hoću, hoću pitanja, hoću odgovore na najnormalnija pitanja, na najnormalnija, najosnovnija pitanja. Izvolite ko dalje želi reč. Izolovanih i da, ovo je informacija, da, ovo je informacija o stanju na državnim fakultetima. Mi pokušavamo da utvrdimo, ljudi, kakvo je stanje na našim fakultetima.

Evo samo to pokušavamo da utvrdimo. Sve ostalo će da utvrde neke druge institucije i organe. Samo kakvo je stanje, ko je tamo, kad su tamo, šta rade tamo, ko obezbeđuje, ko je odgovoran za to ko ulazi, ko izlazi, kad ulazi ko, kad izlazi, šta rade ljudi. Ne, ne govorićete. Izvolite mi-ministar, pa ćete vi, izvinite stvarno dobićete reč.

Ako mogu da, na ovo što je rekla gospođa Nikolić. Dakle, što se tiče dopisa koji je upućen od strane Sektora za investicije Ministarstva prosvete, mislim da je, ste na to referisali. Pa taj dopis je upravo upućen s ciljem da, s obzirom da fakulteti pojedinačno mogu da imaju saradnju sa lokalnom samoupravom i da imaju i jedan deo ako hoćete i sopstvenih prihoda, da upravo zbog bezbednosti ove zgrade pokušaju da alociraju svoja finansijska sredstva za rekonstrukciju. Mi ćemo u granicama koliko možemo pomoći svakom fakultetu, ali mi imamo prioritete i vrlo ograničen budžet za investicije i vrlo vodimo računa da ga raspodelimo, da uradimo za skromna sredstva što je više moguće i u svim delovima Srbije. To jeste jedan od problema koji nadilazi dnevno-političke rasprave i pretpostavljam da ste toga svesni kao neko ko upravlja visokoškolskom ustanovom.

Što se tiče prostorija za okupljanje i rad studenata, to su prostorije za rad studentskog parlamenta. Dakle, i to je po zakonu nužno da bude tako. I ovo treće što ste rekli, radi se o telu koje nije Nacionalni prosvetni savet. Nacionalni pros-prosvetni savet jeste u procesu izbora novih četrnaest članova. Ovde se radi o Nacionalnom savetu za visoko obrazovanje, ali taj Nacionalni savet za visoko obrazovanje samo daje mišljenje o upisnoj proceduri.

On ni na koji način tu proceduru ne reguliše. Hteo bih da kažem još nešto na konto onoga što je rekao gospodin Đokić, a to je rečenica da se vrši finansijski pritisak na univerzitet. U godini kada se navodno vrši finansijski pritisak, u trenutku kada fakulteti velikom većinom, velikim delom godine nisu radili, došlo je do povećanih ulaganja države u visoko obrazovanje. Bilo je prvo jedno sektorsko povećanje za visoko obrazovanje od jedanaest posto. Nakon toga usledilo je povećanje pet posto za prosvetu u martu i šesteset posto povećanja isključivo za visoko školstvo, kada je ispravljena jedna velika nepravda eh, za koju gospodin Đokić zna i za koju, i za koju se zalagao da se ispravi, a to je da se izjednače koeficijenti za, obračunski koeficijenti za sve vidove obrazovanja znači za osnovno, srednje, te osnovice za isplatu zarade.

Onda je usledilo povećanje od pet posto i od prvog prvog 2026. godine još pet posto, ukupno trideset sedam posto. Ako država uloži trideset sedam posto u visoko obrazovanje više, ja ne vidim u tome nikakav finansijski pritisak. Takođe, kao država pokrili smo tržišni rizik univerzitetima tako što smo jel tako izdvojili novac za pedeset posto školarina za samofinansirajuće studente i sve je to isplaćeno Onom dinamikom kojom su visokoškolske ustanove prijavljivale ove koji su studenti ovaj uplatili sami školarinu, mi smo vršili refundaciju. I najzad, isplaćeni su svi materijalni troškovi za rad fakulteta u 2026, dvadeset petoj godini, iako, kao što znate, zgrade fakulteta, na žalost, nisu korišćene bile za nastavni i naučni rad, nego su bile korišćene za političko delovanje.

Dakle, ja zaista uzimajući u obzir sve ove činjenice i okolnosti, ne mogu da prihvatim da je vršen finansijski pritisak. Ako se pod finansijskim pritiskom smatra uvođenje sistema SPIRI, koji treba da omogući transparentnost u pogledu finansija ustanove koja se finansira najvećim delom novcem budžetskih o-obveznika, onda ja se sa takvim jednim stavom ne slažem i u tome ne vidim nikakav pritisak, osim što možemo jasno i nedvosmisleno da vidimo kako idu tokovi novca. Ništa nije suspendovano što se tiče i međunarodnih projekata i projekata koje finansira Vlada Republike Srbije. I najzad, priča o medijskim pritiscima je meni diskutabilno u demokratskom društvu. Kao što vi imate pravo na politički stav, ima pravo na politički stav svaki akter koji je deo javnog života u Srbiji.

Ako je polemika oštrija, to je sastavni deo i parlamentarnog života i polemike u javnosti kao deo demokratske političke kulture i prakse Ne sluša se ni meni svašta što pričaju i pišu o meni, pa na to moram da odgovorim i na to moram da izdržim, jer sam prihvatio odgovornost da vodim težak resor. HvalaI kao što znate, učestvovali smo zajedno u razgovorima o tome kako da obnovimo akademsku godinu. Imali ste ponudu državne delegacije koju je predvodio premijer Macut, gde je bio i akademik Balen ti i ja, odmah na prvom sastanku da zaustavimo blokade, da sto dvadeset dana damo šansu nadoknadi i da obnovimo godinu. To se nije dogodilo. Nije s-započela ni nadoknada nastave na svim fakultetima.

Mi smo odobrili kvote koje univerzitet traži u februaru i dali stručno uputstvo za izvođenje prijemnog ispita, iako čak tada ni svi fakulteti Beogradskog univerziteta nisu krenuli sa online nastavom. I podsetiću vas još jednu stvar. Odobrili smo na-online nastavu kao ministarstvo, uhm, po osnovu odluke, jel tako, Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje, uhm, i kada smo još imali online nastavu, pa samo kada je bila pandemija Kovid virusa. Je l' to ta viša sila, da izjednačimo je li blokade sa kovidom? Ja se bojim da je ta viša sila bila proizvod nečijih odluka i nečijih političkih stavova.

E, to nije viša sila, kao što je kovit bio viša sila kao zarazna, zarazna bolest da blokira nastavu, odnosno da ubaci u neki drugi režim. Tako da, ako govorimo o političkim polemikama, onda su te političke polemike nastale zbog politizacije univerziteta od jednog dela, nažalost, akademske elite, koja je, naravno, potpomognuta i opozicionim strankama, nevladinim organizacijama i jednim delom medija, što je deo demokratije, doduše zloupotrebe nekih demokratskih instituta i liberalnih, i liberalno shvaćenih prava. Ali to je politik-stvar politike. Ja ovde hoću samo da demantujem da postoji bilo kakav finansijski pritisak od strane Ministarstva prosvete i hoću takođe da kažem da sve to što se nama pripisuje jednostavno ne stoji. Vrata naša su otvorena za razgovor sa svima.

I najzad, podsetio bih vas, kao znak dobre volje, pozvali smo sve rektore univerziteta u Srbiji da dođu na Svetosavsku akademiju. Ispred Beogradskog univerziteta nismo videli prvog čoveka. Ne zbog mene, ne zbog Ministarstva prosvete, nego zbog prosvete u Srbiji treba obeležavati najznačajniji događaj u simboličkom smislu za srpsku prosvetu. I to moram da kažem, ne zbog toga, ponavljam, što smo mi organizovali, nego zbog toga što je to trajna vrednost ove zajednice. Hvala vam

Hvala. Izvolite, gospodine Pavićeviću.

(pauza od četiri sekunde) Hvala. Uhm, pa da progovorimo nešto i o ovome zašto smo ovde s-sazvani, ali mislim da i o proceduralnim nekim pitanjima koja g-što se tiče same ove sednice. Znači, imali smo jednu tačku, uhm, bezbednosno stanje na državnim univerzitetima. To je zanimljivo. Zanimljiva je čak i ova konstrukcija "državni univerziteti" u onom smislu, uhm, da, uhm, je ustvari nešto što je procena da je bezbednost na državnim univerzitetima ugrožena.

Povod za to je tragedija koja se dogodila na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Uhm, predsednica skupštine je zakazala ovu sednicu jer ona zn-da snada ono što se dogodilo na Filozofskom fakultetu, i ovo ću citirati jer je malo degutantno, čak direktna posledica onoga što se događalo u prethodnom periodu na univerzitetu. Znači, vi već sada imate nekakva nedvosmislena saznanja koja ukazuju da postoji jaka kauzelna veza između onoga što se dešavalo u prethodnom periodu i jedne tragedije koja se dogodila na Filozofskom fakultetu i mislim da bi vas, da bi malo mogli da razmislite pre nego što nekome spočitate da kaže da je to izolovani incident, što je rekao da je to izolovani incident, uhm, da vidite, uhm, ili da se prisetite šta ste vi za-rekli pre toga. I to kao jednu vrstu, uhm, uhm, prednapada na rektora koji smo ovde videli, a ja bih rekao da ovde nije samo reč o napadu na rektora, nego i da je-je u stvari prava meta u tom smislu univerzitet. Meni je drago što su, što je više ljudi ovde podsetilo na tu slavnu sednicu dvadeset prvog januara dvadeset pete godine, znači, uhm, kada smo, kako ste rekli, došli da razgovaramo, pozvali nas da razgovaramo o blokadama, kao što ste nas sada pozvali da razgovaramo o tragediji i o bezbednosti na državnim univerzitetima.

Uhm, uhm, jer, podsetiću kako se ona završila. Završila se tako što ste vi izvadili nekakav papir iz džepa. Pročitali ste kao zaključke te sednice i onda je većina koju imate ovde to, ja, izglasao. Pa ja vas pozivam, ako imate sad neki papir u džepu i koji želite na kraju sednice da vaša većina usvoji, uhm, da podelite to da možemo i svi drugi da vidimo o čemu se tu radi, da možemo da raspravljamo o tome, da možemo da damo svoje primedbe ukolikoPostoje, uhm, a da ustvari na neki način to ne bude proizvod glasanja kakvo je bilo na početku, recimo, jer ovde i dalje u sistemu ima prijavljeno samo sedmoro ljudi koji su članovi odbora i podseti vas, podsjetit ću vas da ovo ukidanje ograničenja vremena rasprave takođe mora da se izglasa. Znači, ne, ne možete vi to, ah, tako proizvoljno da kažete sada može da govori koliko ko, koliko ko hoće, eh, i da je ustvari u tom smislu i ova sednica, eh, jedna vrsta zloupotrebe instrumentalizacije tragedije, kao što smo imali, eh, i više puta u istoriji.

Zaista, nemojte nam, eh, ovde govoriti neke stvari, jer nikada nijedan protest posle tragedije, eh, nije, eh, hm, nije, eh, eh, bio organizovan zbog tragedije, nego zbog reakcije vlasti na tragediju. Eh, u tom smislu, recimo, eh, da li da vas podsetim, recimo, da je, ne znam, četvrtog maja ste vi skovali taj čuveni termin "sistem nije zakazao". Eh, znači, eh, vi ste ti koji ste ustvari izašli, eh, sa pričom da sistem nema nikakve veze sa onim što se dogodilo, možda i nema, ali, eh, o, o, izlazite sa tim i takvim tvrdnjama, eh, vrlo decidno i javno, kao što izlazite i sada sa ovom, da je ovo direktna posledica, eh, nekakvih protesta koji su se događali, eh, koji su se događali na univerzitetu. Ne znamo. Žalosno je, tužno je sve što se dogodilo.

Ajde da imamo malo poštovanja. Mogli ste i vi da imate poštovanja, pa da sačekate onda da saznamo nekoliko stvari, to jest pouzdanije da znamo zaista, eh, šta se dogodilo i da znamo da li se to dogodilo zbog propusta u obezbeđenju ili se dogodilo iz nekih drugih razloga. Ukoliko se dogodilo zbog propusta u obezbeđenju, onda imamo razloga da raspravljamo. Ukoliko nije, onda nemamo razloga da raspravljamo, ali mi sada o tome ne znamo i to je ono što, eh, jeste veliki problem, eh, eh i zato mislim da prosto, eh, ćete verovatno opet izvaditi neki papir i pokušati da zloupotrebite ovu, eh, sednicu, kao što ste radili mnogo puta, eh, mnogo puta do sada Eh, dvadeset prvi januar dvadeset pete je drugi, drugi primer. Da li da vas podsetim da prvog novembra, znači, dvadeset pete godine svi dobro znamo o čemu se radi.

To je datum, znači, koji smo svi dobro zapamtili, eeh, u, recimo, sedamnaest i trideset dva je objavljeno, znači možda ono pet sati posle tragedije, eeh, ministar jedan izjavljuje: "nadstrešica nije rekonstruisana, što se može videti iz građevinske dozvole". Eh, u devetnaest i četrdeset je objavljeno, a predsednik jedan to izjavljuje: "Ne znam zašto nismo renovirali tu nadstrešicu. Neko će valjda pružiti, eh, neko će pružiti odgovor." Eh, znači, eh, s-svi su ćutali, svi su, eh, eh, eh u tom trenutku čekali da vide šta se zaista dogodilo, osim, osim, eh, neki koji su, eh, odgovorni da pruže nekakve od-odgovore. U tom smislu, i ako ćemo, eh, iskreno, eh, ta, to stalno spinovanje za šta se dogodilo, zašto je došlo do, eh, protesta na univerzitetu i zašto je došlo do blokada, ja n-n-neću biti, eh, eh, lenj i biću uporan da to ponavljam.

Jeste ne zato što, eh, je samo nadstrešica pa-nadstrešnica pala, eh, nego zato što onda kada su neki tražili odgovori, odgovore ti ljudi su bili prebijeni i to ispred fakulteta i napadnuti i prebijeni, i to ispred, eh, Fakulteta dramskih, Dramskih umetnosti Znači, to je trenutak kada je ustvari, eh, sve, eh, počelo onako kako je počelo i onako, eh, onako kako se, eh, eh, razvijalo. Eh, zbog toga prosto, eh, ne morate praviti, ukoliko želite da, eh, intervenišete na univerzitetu, kao što, eh, to vrlo često radite, a od studentskih pitanja i studentskih izbora do izbora uprava na fakultetima. I onda kada ne uspete univerzitet vam je, eh, univerzitet vam je kriv za to. Eh, ne morate praviti takve uvode. Znači, prosto možemo, eh, igrati onu igru koju se igra već duže vreme ovde.

Eh, mi odavno tvrdimo da ova država jeste autokratska država. Eh, nedavno je, recimo, Bertelsmanov indeks takođe stavio Srbiju, eh, među aut-autokratske države, doduše umereno autokratske države. Niste još počeli da nas hapsite, eh, eh, ali autokratske, ali autokratske države. Eh, recimo, za vreme vašeg mandata, recimo, po kriterijumima demo-, eh, demokratizacije, pali smo za deset mesta, ali ono čime se hvalite, recimo, dobrim upravljanjem, pali smo, ehPetnaest mjesta u odnosu na rangiranje. Nemojte reći da taj indeks ne valja.

On je dosta konzervativan i ranije je bio dosta onako blagonaklon prema vašoj vladavini u tom smislu. Ali ono čime se vi hvalite, znači tim dobrim upravljanjem, ustvari pad je dosta velik i mnogo veći i u tom smislu možemo zaista imati i univerzitet kakav je u autokratskoj državi. Ali to onda znači nešto drugo, to više nisu, to više nije demokratija, nisu, nema ni partija, ni opozicije, ni svega onoga što, ni političkog života kakav poznajemo, niti prava na, recimo, građansku neposlušnost kakvu bi trebalo da imamo svi u, svi u ovoj, u ovoj državi. Posledica te sednice dvadeset prvog januara 2025. Bila je čuvena telefonska linija, koliko se sećam, koja je bila organizovana ovde u Skupštini, koja je trebalo da, koja je pozivala roditelje da prijave nastavnike koji ne drže, ne drže nastavu.

Vi ste, naravno, to drugačije formulisali i to je bilo, i sami ste posle izvesnog vremena shvatili koliko je besmislena ta ideja, pa ste i brzo, brzo odustali od toga, jer tako nešto, možda smo imali takve linije i takve santučiće za prijavu drugih neposlušnih građana imali smo i u nekim drugim periodima, recimo, tokom Drugog svetskog rata, na primer u Beogradu. I oni su bili korišćeni takođe. Tako da, ako ste autokratska država, ja bih vas samo molio, ako smo autokratska država da više ne koristite to narod za vašu legitimaciju i narod hoće, građani hoće, u autokratskim državama veza vlasti i građana ne postoji, a očigledno ne postoji ni u ovoj državi, pa onda to narod može da se koristi samo kao fina floskula, ali nema nikakvog, nema nikakvog značenja. I toliko za sada o onome što imam da kažem. Nadam se da neću imati prilike još, ali pretpostavljam da hoću

Hvala vam. Isključite samo mikrofon. Samo da pojasnim par stvari, pošto ste se referirali na ono što sam ja pričala, a zaista mi je ova, ova sednica ovog odbora izuzetno važna. Pre svega da želimo da intervenišemo na bilo koji neprimeren i nezakonit način na univerzitetima i da ne želimo da ne poštujemo autonomiju, a poštujemo je, bogami i ne u najširem smislu te reči, nego u širem, nego što najširem može da se tumači, to bi, to bismo već uradili. Do 2025.

godine. Aa, tako da, nemojte da, da, da dalje širite dezinformacije da bilo kako želimo to da radimo. Iako, iako, ako pitate građane, pa čak i potpuno bilo koji uzorak građana, reći će onda da je i država delom kriva za javašluk da ako neko već ne poštuje zakone, a i ovde smo videli da se zakoni nisu poštovali, aa, da ipak mora nešto da se uradi. Ali ne, u redu je. Dakle, nećemo intervenisati.

Autonomija u najširem smislu te reči ćemo poštovati. Vi kažete meni da ja, da sam ja direktno rekla da je posledica onoga što se dešava, da je ova tragedija tragičan događaj posledica onoga što se dešavalo u prethodnom periodu. Da, da, to sam rekla, da. Evo sada da postavim, evo, samo tezu za građane Republike Srbije, da nismo imali 2025. godinu i da nismo imali određene rektore i određene dekane koji su pustili da se fakulteti koriste kao političke stranke, štabovi, pa čak i gerilske ćelije za različite gerilske aktivnosti, apsolutno političke, da smo poštovali zakone, da smo poštovali statute tih univerziteta.

Pitanje je da li bi ova studentskinja i neki drugi ljudi bili tamo u dvadeset dva i četrdeset časova. Ne bi. Da li bi tamo bilo pirotehničkih sredstava? Ne bi. Ne bih.

Ja vas molim da ne pričate, dakle, o tome da nije bilo nešto što su svi građani Republike Srbije videli i što i sa čim I sa čim je izašlo zvanično Ministarstvo unutrašnjih poslova. Dakle, da li bi neko vodio računa ko je u zgradi? Da, neko bi vodio računa. Postojao bi neki zapisnik, neko bi pitao te ljude šta rade, zbog čega su tu, ko je tu. Na kraju krajeva, zbog toga sam pitala i za ovaj incident iz decembra 2024.

godine. Sličan incident, na svu sreću, nije se završio ovakvom tragedijom. Da je neko tada reagovao, možda mi danas ne bi imali ovo. Možda mi danas ne bismo imali ovo da je neko tada reagovao, ali ne, ništa to nije bilo važno. Ništa to nije bilo važno.

Važno je da se fakulteti koriste za stvari koje su sve osim obrazovanjaPropust u obezbeđenju. Kako da vam kažem gospodine Pavićeviću, znate šta je to tužno, i opet ne mogu od rektora Đokića da dobijem odgovor zato što njemu očigledno funkcija narodne, predsednika Narodne skupštine Republike Srbije nije dovoljno važna da bi odgovorio ni meni ni građanima na neka pitanja. Znate šta je problem? Nema obezbeđenja. Ko je u obezbeđenju, ko je u obezbeđenju, ko vodi računa o toj deci tamo, o tim mladim ljudima?

Ko? Kaže propust u obezbeđenju? Pa možda je bio propust da postoji obezbeđenje, a možda da postoji obezbeđenje ne bi bilo propusta i ne bi došlo do ovoga. Dakle, ne-ne znamo, samo znamo da nema obezbeđenja zgrada državnih fakulteta i Državnog univerziteta. Mi ne znamo i dan danas ko je u Rektoratu Beogradskog univerziteta, ljudi recite mi rektore Đokiću, ko je u kapetan Mišinom zdanju?

Rektore Đokiću, pogledajte me molim vas, rektore Đokiću, pogledajte me. Rektore, ko je u kapetan Mišinom zdanju? Ko je u kapetan Mišinom zdanju? Šta pos, šta je u kapetan Mišinom zdanju? Šta je, ljudi kako vas ne zanima da u jednoj zadužbini ne znate ni ko je, ni šta je, ni šta radi, ni da li ima eksploziva, jel ima sprejeva, jel ima piroteh, šta je, ko je?

Ma Pionirski park nije kapetan Mišino zdanje, nije Državni univerzitet, nije ko zna šta ima u bilo kom parku. Ovo su fakulteti Pa zamalo da strada pošto su, pošto su i gađali. Ali dobro, sad ovako. Hitno sam zakazala sednicu, hitno sam naravno zakazala sednicu, hitno sam naravno zakazala sednicu. Bacila se studentkinja sa petog sprata jednog od fakulteta Beogradskog univerziteta u dvadeset i dva i četrdeset.

Pa naravno da sam hitno zakazala sednicu, a pri tom nije izolovan incident kao kako to kaže rektorka Univerziteta umetnosti, nije izolovan incident, zato što imamo incidente svaki dan, zato što ne znate ko je tamo. Vi ne znate ko tamo boravi. Da li su studenti ili nisu studenti? Vi to ljudi ne znate i vama je okej da vi to ne znate. Vi živite u tom neznanju i to je vama u redu i to neznanje nije tri dana i nije pet i nije sedam, nego preko godinu dana.

Trebala sam ranije da zakažem ovu sednicu. Ja sam trebala ranije da zakažem ovu sednicu. Da pitam ljude šta radite, ko je odgovoran za bezbednost te dece. Trebala sam ranije, nisam ranije. Trebali smo svi mi da insistiramo, da pitamo ko je u tom, na tim fakultetima, ko, ko ih obezbeđuje, ko je odgovoran za njihovu bezbednost Ko vodi računa o njima?

Šta rade tamo čitave noći? Ko trpi zlostavljanje? Jel bilo silovanja? Jel se drugiraju? Jel ima, jel-jel ima pirotehničkih sredstava?

Trebala sam ranije da zakažem ovu sednicu zato što, trebalo je. Hvala vam. Ako je to najvažnije u svemu ovome što kažem, zato što nikog drugog nije bilo briga od vas koji sedite ovde. Ni ko je ni ko vodi računa. I konačno, telefonska linija da se prijavljuju nastavnici.

Da li ste bre vi novi? Zašto bre vi svaki put krećete od sebe? Ta telefonska linija, i možete da proverite jer imamo logove, nikada nije bila i niko nikada nije prijavio nastavnika koji nešto radi ili ne radi. Ta telefonska linija je pre svega bila za roditelje, za roditelje koji su pitali Narodnu skupštinu da li da nastave da plaćaju stanove studentima? Šta će biti sa njihovom decom?

Da li će biti na budžetu ili neće biti na budžetu, zato što ako nisu na budžetu, ne mogu da nastave da studiraju. To je bio, to je bila svrha telefonske linije. Znate zašto i šta je dodatna sramota? Zato što su samo od nas mogli da dobiju neke informacije, pošto od vas nisu Pa od vas ne mogu narodni poslanici da dobiju informacije, a ne obični roditelji. Ne mogu. Kao što ste videli, imate pitanja narodnog poslanika, imate rektora Đokića koji neće da odgovori. I konačno Il jednom ministre ili jednom (? Važi, važi. I-i-i ovako, dakle i ukinuli smo telefonsku liniju kada je bilo sasvim jasno da nema nikakve namere da se akademska godina nastavi. I to su ljudi znali i povukli su svoju decu. Mnoga, mnogi od tih de-te dece se nisu više vratili na te fakultete zato što njima roditelji to ne mogu da priušte. Mnogi od te dece nisu upisali sledeću godinu zato što po tom vašem ubrzanom programu, kad ste zbrljali izbrzali, kada niko normalan više ne mogu da vam da akreditaciju za te programe, nisu to mogli da izdrže i nisu taj tempo mogli da isprate i nisu mogli da upišu sledeće godine. Izgubili su onu, neki od njih, jedinu šansu koju su imali u životu za visoko obrazovanje, rektore Đokiću. Pogledajte me u oči jednom. E hvala vam. Tako da ne pričajte gluposti i da, ja sam kasnila, trebalo treb-trebalo je ranije. A što se tiče nadstrešnice, hvala što ste se setili da pitate šta se zaista dogodilo, pošto ste vi znali to veče i ko je kriv i šta je prouzrokovalo i ko treba u zatvor, a ko treba da se strelja. Izvolite, gospodine Pe-Mitrović, izvolite

Prvo želim da izra- Želim da izrazim najdublje saučešće porodici Živković i na se nadam da će u narednim danima makar imati mirU toj svoj tragediji koja mi se desila i koje zaista nešto. Porodica, porodica, porodica može da se suči sa tim. Gospođo Brbić, vratiću se na neke stvari koje ste rekli. Vi ste rekli da ste sazvali sednicu dvadeset prvog januara dve hiljade dvadeset pete godine, vezano za stanje na univerzitetima. Ja ću vas podsetiti, četrdeset dana ja sam vas lično molio da se ta sednica zakaže. Vama je trebalo četrdeset dana tada zakažite tu sednicu. Vi je niste zakazali ni kada su vaši stranački huligani tukli studente Fakulteta dramskih umetnosti, zato što su blokirali ulicu u znak protesta. Niste ni tad sazvali sednicu, niti ste, niste sazvali sednicu onda kada je studentkinja Sonja udarena kolima kod Vukovog spomenika, zato što je predsednik države i najuticajnije stranke, ličnost vaše stranke svakog učesnika blokada proglasio legitimnom metom. Nemojte vi da pričate o tome da vi brinete o studentima. I znate za-zašto još ne brinete o studentima? Zato što predsednik vaše, bivši predsednik vaše stranke, predsednik države pomiluje četvoricu huligana, četvoricu huligana koji su jednoj studentkinji bejzbol palicom dva mesta polomili vilicu i izbili četiri zuba. O kakvoj brizi o studentima vi pričate? Pomilovali ste huligane koji su pretukli jednu studentkinju. Toliko o vašoj zaista bri-brizi za studente. Ja, što se tiče ovog slučaja, ja apelujem na sve vas da se ove eh, predstave za javnost prekinu momentalno, jer ovo nije nikakva institucionalna, eh, nikakav institucionalni proces. Ovo nije sastanak u formatu u kojem treba nešto da sazna. Ovo je za vaše televizijske kamere. Ovo je za to da se osudi univerzitet, a ja ću vas podsetiti pošto ne znate, pošto ne pratite. Rektor Sinani je izašao i rekao Dekan, izvinjavam se. Na Fakultetu filozofskom nije pronađeno nikakvo ništa pirotehničke sredstava i opreme i policija izvršila ulaze. Takođe, u vreme kada je studentkinja bila na petom spratu, trajala je nastava. Tako da vas molim da neke činjenice poštujete, kada govorimo od-događaju koji se juče desio. Dakle, ne može da bude arbitrarno ili se priča o tim stvarima arbitrarno. Gospođo Brbić, ono što je mnogo strašno u celoj ovoj situaciji, dakle, nek-neka organi rade istragu po slovu zakona i neka informišu javnost pravovremeno. To je u zaistom interesu i porodice i društva u Srbiji. Ovo je tragičan događaj koji zaista treba da kažemo, nepolitizovati. Ali, ono što je zaista pitanje je ko je redakciji Informera juče dostavljao lične podatke o tragično preminuloj studentkini? Zašto se time ne bavimo? Kako je moguće da je redakcija Informera juče ceo dan silovala javnost objavljujući privatne podatke, uključujući i fotografiju tragično stradale studentkinje širokoj javnosti, uznemiravala javnost? Da li treba da vas podsećam da je na televiziji Informer koji je pod vašom kontrolom. Dakle, to je nezavisni medij, to je vaš režimski autlet, se pozivalo na hapšenje i dek-i-rektora i dekana, u kome su se iznosile privatne informacije ne samo o tra-tragično stradaloj studentkinji, nego čak i o njenoj porodici, bez ikakve brige i empatije kakve to posledice može da ima za tu porodicu koja prolazi kroz jednu najstrašniju, najstrašniju tragediju I to nije bilo samo na Informeru, to je bilo čak i na vašoj Pink televiziji. Toliko se daleko išlo da se govorilo da su lokateri ubili studentkinju, da je ovo ubistvo sa predomišljanjem i da je ovo žrtva blokada. Ja neću zaista da dužim, zato što mislim da nema poente dužiti. Ja mislim da treba da bude mnogo sramota, zato što tragediju koja se desila na Filozofskom fakultetu koristite za politizaciju na najstrašniji mogući način. Ja vas još jedanput molim, prekinite ovaj sastanak. Ovaj sastanak nema fo-ni poentu ni format. Neka organi rade svoju istragu, neka nas obaveste o rezultatima istrage i kad budemo imali rezultate istrage, hajde onda da razgovaramo. Zahvaljujem se

Vau, ko ste vi? Ja prvi put upoznajem ovog Peđu Mitrović. Jao, meni je, meni je drago što mi vidimo ponovno po-po-potpuno neke nove ljude. Nemojte ljudi da pričamo o tome. Čekajte rezultate istrage, a onda ćemo da vidimo. Ali zato sam ja sedela u ovoj skupštini kao predsednica Vlade tri nedelje, dok ste mi vi govorili da sam ja kriva za Ribnikar, da mene baš briga za decu, da su meni krvave ruke, da su Aleksandru Vučiću krvave ruke. Za Ribnikar ljudi, za Ribnikar. Odjednom, maa da sad čekamo rezultate istrage. Pa znate, za razliku od vas čekamo rezultate istrage, ali takođe za razliku od, takođe za razliku od vas, ja želim da postavljam pitanja i žao mi je što nisam ranije, još jednom, ko boravi na tim fakultetima? Ko vodi računa ko boravi na tim fakultetima? Šta se dešava na tim fakultetima? Nema više pirotehničkih sredstava. Pa moguće, zato što su sva aktivirana u četvrtak noću. Haj bijud, hvala Bogu da ih nema više, jel ne. Da ceo, da ceo, da, da ceo su-studentski trg odleti u vazduh najbolje. Dobro je što ih nema više. I-imamo predavanja u dvaest-dva/trideset, jel. Nismo mogli, nismo, čitave dve hiljade dvadeset pete godine nismo mogli da imamo jedno predavanje, ali sad odjednom imamo predavanja u dvaest-dva i četrdeset. Za koga Za koga? Za koga imamo predavanja? E nemojte, molim vas da pričate, dakle o tome da ste vi tražili sednicu, a ja nisam zakazala sednicu. Na svakoj sednici smo razgovarali o tome. Na svakoj sednici smo razgovarali o tome I svako i svako i svako. Evo. Zato što smo, zato što nam je svaka sednica bila o tome, ali je lepo čuti da vi sada da-da treba da se pozove, da se sačeka istraga. Čekajte bre ljudi. Nakon Novog Sada, nakon Novog Sada i pada nadstrešnice. Znate kada ste organizovali prvi protest? Da vas podsetim? Zato što ste znali gde je korupcija, javašluk, da smo, da su nam krvave ruke. Znate kad? Nepunih dvadeset i četiri časa-nepunih dvadeset četiri časa posle tragedije. Vi niste, vi niste, vi niste ispoštovali Dan žalosti. Ne, požurili ste da organizujete protest. I vi nama pričate o poštovanju tragedije. E, ljudi, g-dje vi, kad ste vi dali da, da, da počivaju u miru šesnaest žrtava tragedije? Kada? Kada? Nego ste stavljali u Briselu u smrdljive patike, su blokaderi, ko zna ko stavljali, stavljali ruže, iako su vas roditelji, veći deo roditelja zabranilo je da to ne radite. Odjednom ste se setili svega, ali dobro, ajde, ajde, samo da se nadamo da ste od sada pa nadalje, da ćete se toga setiti i biće ovo bolja zemlja. Još jednom, ja samo želim odgovore na najlogičnija, najnormalnija pitanja. Aha. Recite nam, molim vas, ko boravi na tim fakultetima i zbog čega? I ko to obezbeđuje, ko se brine za zdravlje, ko se brine za bezbednost, ko se brine o tome? Da li kao Narodna skupština mi ne smemo da postavljamo ta pitanja? Da li kad postavljamo ta pitanja, to je politizacija? Izvolite, gospodine Janjiću.



2:09:10 - Stefan Janjić



Hvala. Je l' se čujem, da. Treba da približimo ovo. Gospođo Brnabić, vi svakako nemate pravo da pričate ni o čemu o ovome što ste do sad pričali, zato što ste vi na najbezobzirniji način prekršili Ustav i Poslovnik ovog doma, onog trenutka kad smo mi podneli zahtev da se razmatra nepoverenje Vladi, a vi taj zahtev niste stavili na dnevni red. Jel se sećate toga?

I onda kada ste falsifikovali dva potpisa?





2:09:46 - Stefan Janjić



Vi ste tad rekli jedan, sad je- Dva potpisa. Izmišljeni još drugi. Aha. Ali dobro, taman da podsetim građane da i falsifikujte potpise u Narodnoj skupštini. Mi falsifikujemo potpise? Svakako ste imali obavezu da stavite na dnevni red, jer je bilo dovoljno potpisa, pa makar i da su bili falsifikovani, tako da o tome nemate uopšte nikakvo pravo da govorite. Ja želim svakako da pohvalim način na koju ovu sednicu vodi gospodin Atlagić. Zato što je on shvatio, shvatio je da nije sposoban da ovo radi, pa je pozvao vas da mu budete opet staratelj Ma, naravno. To je radio i prošli put u januaru, tako da imate pohvale za rad, gospodine Atlagiću. E, sad, ja ću sada da vam pročitam zašto ste vi zakazali ovu sednicu, da vidite kakav je naslov već objavio Informer. I sve je jasno, u stvari, ovo je jedna Mekartijeva komisija, ako znate ko je bio gospodin Mekartij u Americi, koji je sprovodio lov na veštice četrdesetih i pedesetih godina, ali verovatno ćete ga prođete, kao što je prošao on i njegova komisija. Naslov u Informeru je sledeći, "Bruka i sramota, progovorio je Đokić. O smrti studentkinje imao je da kaže samo ovo, a onda je priznao kako je zloupotrebio nasršnicu." To su, inače, vaše reči. Da. Pa, onda ide neko baljezganje, klasično informerovsko. Spominju Dejana Vuka Stankovića. A onda kažu na kraju kako je Đ-gospodin Đokić nešto rekao, pa pri čemu zapravo ništa nije rekao. "A onda je nakon njegovog sramnog izlaganja morala da reaguje predsednica Skupštine Ana Brnabić." Pa onda šta ste vi rekli, opet neko baljezganje. "I odbrusila je Ana Brnabić i u potpunosti raskrinkala ovog rušioca Srbije. Rušioca Srbije? To je vaše glasilo, SNS-ovo glasilo je Informer. Mislim, vi ste to sad priznali, pošto klimate glavom. I hvala, gospođo Brnabić, inače, što ste priznali da ste politizovali ovu tragediju i da je jedini razlog za sazivanje ovog odbora upravo ovo, da bi Informer imao o čemu da laže i izmišlja. E, sad, postavili ste pitanje ko je pomislio da bude iznad zakona u ovoj državi. Samo vaš predsednik i vaša stranka. Niko više. I vi, naravno, pošto ste deo SNS-a. E, sad, ovde ste iznosili neke brojke i ja razumem da vi nemate pojma o tome kad je osnovana Velika škola u Srbiji. Mislim, ni ne očekujem to od vas. Pa čisto malo, evo mala škola istorije. Velika škola je osnovana 1808. godine i potrajala do 1813. godine i zvala se Ustanička velika škola. A onda je tek 1863. godine osnovana ova prava Velika škola, tako da nikako ne može da bude dvesta pedeset godina, ali to kod vas, mislim, svakako nije ni bitno. Spominjete ovde kako je prekršen Zakon o bezbednosti na radu. Ja do sad nisam znao da su studenti zaposleni u fakultetima ili na fakultetima, kako god, tako da ste i to lupili, kao i uvek. E, sad, rekli ste još jednu zanimljivu stvar. Kako se na fakultetima sprovodi sve, možda je to rekao gospodin Vuk Stanković. Moguće. Mislim, vi ste mi isto, pa vas ne maštam, možda. Kako se na fakultetima sprovodi sve, samo ne obrazovanje. Kao isto što se u Skupštini sprovodi sve, samo ne skupštinski rad i zakonodavni rad. Isto, apsolutno isto, ako na to mislite, jedino ako ste o sebi govorili. E, imam još jedno pitanje, ovo je ustvari najvažnije. Ovaj gospodin koga smo saznali da se zove Zdravko Mladenović je ustvari na neki način uplašio gospodina Vesića. Znate šta ste vi sad rekli? Vi ste rekli da je dekan Sinani, to jest citirali ste nekog, da vam ne spreman, niste to rekli, ali ste rekli da biste i vi to uradili, da je neki profesor valjda iz vaše škole, nisam razumeo dok ste vi bili direktor, rekao kako bi on skočio sa petog sprata. Jesam li vas dobro razumeo Profesor Vuletić? Pa, ne. Okej, mislim da je, da je čovek rekao da je bio- Aha, dobro. Da bi skočio sa petog sprata zbog, zbog, da, zbog ove smrti. DaDakle, to u suštini, aludirate na gospodina Vesića. Pretpostavljam da je on trebao možda nešto slično da uradi, ali šesnaest puta da to uradi. Jeste na njega mislili ili ste misli na nekog drugog, pošto nisam baš to razumeo. Aha, razumem vas vas dobro. Ovde je neko rekao da je, to jest rečeno je da ovde neko od pripadnika policije. Je li neko od ovde od pripadnika policije, jel tako rečeno Jeste, iz Ministarstva... Iz Ministarstva unutrašnjih poslova. Evo pitanje za Ministarstvo unutrašnjih poslova. Pošto je Marko Kričak načelnik UKP i UKP čove-, je ušao prvi tamo u-u na fakultet i slikao je telo. Tako piše u medijima. Kako je ta slika dospela u Informeru i kako je moguće da predsednik poslaničke grupe SNS Milenko Jovanov, za koga mi je žao što nije ovde, objavi takvu sliku i napiše krvave su vam ruke. Odakle njemu pravo da uopšte objavljuje sliku i odakle njemu slika? Odakle slika Informer? Ali pošto znamo da je Marko Kričak takođe produžena ruka SNS, apsolutno je jasno da je možda on lično ili ko god njegovih tamo podređenih dostavio tu sliku. I naravno, gospođo Brnabić vi to potvrđujete, kao i uvek. Hvala vam na tome. A što se tiče gospodina Vuka Stankovića, gospodine Vuk-Vu-Vuče Stankoviću, Vuk Stanković. Predsedavajući, ja sam Dejan Vuković. Dejan Vuković. Pa dobro, mislim, OK. Gospodine Stankoviću, vi ste najgori ministar obrazovanja u istoriji ove zemlje. Apsolutno. I ovo što vi radite, što učestvujete u ovim Mekartijevskim komisijama, možemo ih da zovemo Brnabićkinim komisijama, samo pokazuje zašto ste vi došli. Znači, vi ste čovek koji ima za cilj da uništi Univerzitet u Republici Srbiji i obrazovanje generalno, državne univerzitete u Republici Srbiji. I to je vaš jedini cilj. Tako da ostaćete upamćeni kao najgori među ministrima, ali svakako ste deo najgore vlade i najgore vlasti u istoriji ove Srbije i ove zemlje. Hvala.

Hvala vam gospodine Janjiću. Eh, hvala vam što ste posvetili, eh, nula sekundi bezbednosti studenata i stanju na fakultetima. Hvala vam na tome što niste postavili ni jedno jedino pitanje ko vodi računa o bezbednosti studenata na našim fakultetima i ko se nalazi. Izvolite, Milice, Milica Jablanović Marošić

Zahvaljujem se. Ovo je jedna od mučnih sednica kojima prisustvujemo, mada je ovaj zaista žestoka konkurencija. Eh, prvo treba da kažemo da smo danas svi suočeni sa jednom velikom tragedijom, da je izgubljen jedan mladi život, i da bi ovo trebalo da bude trenutak za tišinu i za poštovanje, i ne za neke ishitrene zaključke. Međutim, kada se osvrnemo na samu temu današnje sednice, na neki način već iz nje proizilaze zaključci. Možda, kažem, možda je zapravo trebalo da posvetimo sednicu problemu mentalnog zdravlja. Možda je trebalo da vidimo šta je potrebno i kakva vrsta podrške je potrebna našim mladim ljudima i studentima i onima koji nisu studenti. Eh, zašto to kažem? Kažem zato što smo mi pokazali da, nažalost, nismo u stanju da učimo na velikim tragedijama koje su snašile ovo društvo. Pomenuli smo više puta Ribnikar. Ono što je trebalo da se nauči na osnovu tragedije iz strašne, strašnog zločina koji se dogodio u Ribnikaru je da su nama potrebna neka sistemska rešenja. Ja sam unazad tri godine govorila o tome koja su rešenja potrebna, da su ona definisana zakonom, da ona nikada nisu sprovedena u praksi. S tim u vezi, ja, na žalost, vidim ovde jednu vrstu pokušaja manipulacije. Eh, već je ukazano na to da su podaci do kojih je došla UKP odmah otišli u tabloide, da su na najstrašniji način zloupotrebili zapravo smrt ove mlade devojke. Dakle, mi umesto da radimo na tome da se sprovede preventiva, da se sprovedu sistemske mere, mi zapravo moramo sada da saniramo posledice jezive zloupotrebe nečije smrti, za koju zapravo ne znamo ni kako je do nje došlo. Eh, što se tiče UKP-a, takođe, ono što je vrlo simptomatično je to da su oni uzimali prilikom obilaska fakulteta zapisnike sa plenuma koji su se odvijali mnogo pre momenta verovatno samoubistva ove devojke, i čak nisu hteli ni da se evidentira da su te zapisnike uzeli. Dakle, to je po meni vrlo problematično Eh, što se tiče samog tretmana Filozofskog fakulteta, on već jeste duže vremena na meti. On trpi jednu izvesnu represiju, vrlo evidentno. Prvo su kvote za upis studenata date sa zakašnjenjem. Drugo je, eh, predsednik već govorio o tome da on smatra da treba da se formira novi fakultet filozofski, ka kojem zapravo treba da gravitiraju studenti koji inače upisuju postojeći filozofski, koji ima dovoljno mesta da školuje sve studente koje treba da školuje. Eh, to je jedna vrlo jasna insinuacija da zapravo ovaj treba da se rasformira, jel tako, u budućnosti, pošto ne radi kako treba Što se tiče bezbednosti, fakultet je stalno na udaru raznih inspekcija koje ga neprekidno obilaze i kontrolišu. Na osnovu toga možemo da budemo sigurni, pošto je sve vreme pod lupom da jeste sproveo sve mere koje su bile neophodne. Eh, pošto ga obilaze sve moguće vrste inspekcija sve vreme, nadam se da to ovaj trpe i ostale ustanove koje nisu antirežimski nastrojene. Eh, što se tiče eh, fakulteta, eh, takođe, ono što je vrlo, vrlo simptomatično je da fakultet nije mogao da dobije čak ni dozvolu za obnovu platoa, tako da na platou imamo kocke koje su se odvalile i koje su, eh, da, na kojima se ljudi sapliću i padaju, ali pošto nisu bili podobni, nisu mogli čak ni plato da obnove. Eh, na našem fakultetu radi obezbeđenje, obezbeđenje se angažuje po ugovoru, odvoja se onoliko sredstava koliko može i koliko treba. U pitanju je jedan čovek eh, u smeni koji pokriva celu zgradu. Da je neko mogao da uđe ranije, da uđe i pre deset sati i da ostane na fakultetu, to je izvesno. Da portir ne može i ne treba da pretresa svakome torbe koje unosi na fakultet, to je isto tako izvesnoAhm, na kraju, ja se bojim i bojim se istinski, da će cela ova tragična, tragični ovaj događaj biti upotrebljen zato da se vrši dalji pritisak na Filozofski fakultet, na upravu fakulteta, da bi se na kraju možda oni smenili i doveli neki podobni ljudi. I ne, ja ne smatram da fakultet beži od odgovornosti, ali ne smatram ni da treba da bude žrtvovan i korišćen da bi se režim osvetio pobunjenim profesorima i studentima. Zahvaljujem se.



02:21:04 Ana Brnabić:



Hvala. Dakle, samo, samo jednu stvar koja je, evo ovaj legitimna, dakle problem mentalnog zdravlja. Izuzetno važna stvar, posebno nakon, nakon čitave 2025. godine blokade, nasilja, terora, nazivanja svih onih koji se ne slažu sa blokaderima i plenumašima čacima, vršnjačkog zlostavljanja i nasilja. I to je do, i to je isto jedno otvoreno pitanje. Ko našim studentima pruža mentalnu podršku? Ko? Ko na vašim fakultetima? Na koji način? Pa ne, meni je drago što vi sve znate, ali v-dra-drago mi je Što vi sve znate ovaj. Samo se niste bavili bezbjednosti stu-studenata Ni to nije tačno. Dunja Simonović Bratić



02:22:00 - Dunja Simonović Bratić



Zahvaljujem predsednici parlamenta. Ja se slažem sa vama da je i ovo trebalo i ranije da se uradi i da se organizuju ovde ovakvi skupovi i da se zovu rektori i dekani, s obzirom da nam je svima jasno šta se zadnjih godinu i po dana dešava na fakultetima i sad se ovde vrtimo u krug i treba da se pravimo blesavi ludi i da pričamo o takozvanim izolovanim slučajevima, a okolnosti koje su se desile govore o tome da su se na tim fakultetima organizovale pokušaji nasilnog rušenja vlasti i da to jesu bile sigurne kuće i nažalost, verovatno se još uvek za sve one koji žive u tome i žele to da sprovedu. Ono što je moj apel odavde iz parlamenta prema predstavnicima Ministarstva unutrašnjih poslova koji su ovde, to je da nam kažu kako može da se organizuje preventivni pregled svih fakulteta drugih u Beogradu, koji su takođe u ovom sistemu u kom je sistem i Filozofski fakultet u Beogradu. Prvo želim vama da kažem nešto uvažena rektor Ko-fakulteta dramskih umetnosti, znači- Univerziteta. Univerziteta. Da li je moguće da vi ovde pokušavate da budete odbrana rektoru Đokiću i da nas vređate sa pričom kako na fakultetima postoje studentski parlamenti i postoji prostorija? Ja moram da vam kažem da mi nismo odavde iz ove skupine preko puta, kako nas doživljavate, neki ljudi koji su prošli pored škola, koji nisu videli fakultete. Ja sam završila prvo gimnaziju, završila sam Filozofski fakultet, smer filozofija. Ja vrlo dobro znam kako izgleda fakultet iznutra. Vrlo dobro znam kako stoni prozori. Vrlo dobro znam da ni jedan student sam ne može da ih otvori. I vrlo dobro znam kako se daju prostorije studentima, budući da sam i ja vodila jedno udruženje studenata filozofije Jugoslavije smo tada zvali mi koji smo bili levo orijentisani posle petog oktobra, budući da sam ja generacija 2000. I te kako se vodilo računa kome se daju prostorije studenata na fakultetima, samo onima koji su uz rukovodstvo fakulteta. I nemojte to nama ovde da pričate. To je pod broj jedan, pod broj dva da kažete da je bio vis major. Kako možda izgovorite tako nešto? Za godinu dana nerada vašeg i za to da ste uvukli i osnovne škole i srednje škole. Na kraju, rektoru Đokiću da vas pitam samo jednu stvar. Budući da ste pomenuli nasličnicu i kako nije ništa bilo organizovano. A gde ste vi juče sa saopštenjem iz Rektorata? Što niste u Rektoratu organizovali konferenciju za štampu i rekli ovo što ste rekli u parlamentu, a izgovorili ste, "univerzitet stoji uz svoje studente, a studenti uz svoj univerzitet". Vi ste došli ovde to da kažete. Svima je jasno da je to apsolutno politička poruka s vaše strane. Jel vi da ste hteli da stojite uz svoje studente juče, uz tugu onih kojima je žao što su izgubili svoju koleginicu mladu. Koja je tako nastradala. Mi ovde ne možemo da govorimo o istrazi. Naravno da ne možemo, ali nam je jasno koje okolnosti su dovele do toga da se to desi. Mi smo polagali, sećam se, antičku filozofiju kod profesora Arsenijeviće, koji je voleo da održava te ispite u kasnim popodnevnim časovima na Filozofskom fakultetu. Sa trećeg sprata nas je spustio na prvi da bi mu bilo lakše da puši u tim prostorijama, gde nas je ispitivao. Nas desetak. To ispitivanje je završilo uveče u pola devet Sva svetla na fakultetu su bila pogašena. Mi smo jedva sišli niz stepenice, a onda kada smo sišli, budući da je profesor otišao na službeni ulaz gde ulaze profesori, a mi smo izlazili na glavni, onda nas je iz obezbeđenja izgrdio potir kako smo mi sad mogli sad, hoćete da se šetamo po mraku u pola devet, i da nam otključava posebno vrata. I vi sad pričate da normalno da bude nastava u dvadeset do jedanaest na Fakultetu filozofskom. Druga, ste vi nekada ušli na taj Filozofski fakultet, da vidite kako izgledaju te, ta zgrada i koliko su, koliki su ti hodnici veliki uopšte i kako to sve uopšte nelogično i zvuči i izgleda kada slušamo ove interpretacije ove budalaštine. I na kraju dana, pošto ste u parlamentu, a izjasnili ste se politički, ali ništa niste rekli u suštini o bezbednosti, ja apelujem na, na sve državne organe da ovaj primer neodgovornosti, ovaj primer toga da nećete da preuzmete odgovornost za ono što se dešava, što je pod vašom jurisdikcijom pod vašim krovom. I to je suština. I roditelji i studenti su zabrinuti šta mogu da zateknu i šta će im se desiti na tim istim fakultetima. Slušali smo profesora Čedomir Antića koji je rekao da je on završio svoje, svoje predavanje u dvadeset do osam i otišao. Šta je sa svim onima drugima koji su tu bili? Šta je sve moglo da se izdešava i šta se sve i sada krije na fakultetima, pogotovo u Beogradu? E, to je ono, znaš, na šta mi moramo da apelujemo odavde da se proveri. A u međuvremenu su imali dovoljno vremena pa da to i sakriju i sklone. Ali ako ništa drugo, da postoji mogućnost i da se zna da može da se izvrši vanredan ulazak i da se sve to evidentira i da se skloni i da ne može više da postoji način da žive neki određeni ljudi koji nisu ni studenti ni ništa. A ni studenti nisu predviđeni da žive fakultetima i da koriste fakultete kao svoje sigurne kuće ili kao ne znam šta, domove. I na kraju dana, budući da ste u parlamentu i da ste dali političku izjavu, da vas pitam sledeće: Kako će se ova jeziva tragedija odraziti na vašu lidersku poziciju u Studentskom pokretu? Hvala

Hvala. Gospodine Cvejiću, izvolite.