Hvala. Teško je odgovarati na iznošenje informacija osobe koja je, recimo rekla da moj brat i ja stojimo iza privatizacije „Goše“, bez ikakve sramote.
Bez ikakve sramote je čovek izašao i rekao tako nešto. Tako da, to kolika je to laž, ekvivalent ovoga što priča kakva je laž, kakva je situacija trenutna u Srbiji, u Vojsci Srbije, e to je ekvivalent takvoj laži.
Pored toga, hoću, dakle ovako, nema potrebe, pošto sam čula, slušala sam u pauzama današnjih sastanaka i sastanaka koje sam imala juče i prekjuče u Sofiji i Cirihu, neke od optužbi na račun i Vlade i SNS i vladajuće koalicije i mene lično, što nisam u Skupštini, iako nisam od onih premijera što spavaju posle ručka, kakav je bio neki od premijera dok ste vi bili na vlasti.
Takođe sam čula od ovog narodnog poslanika upravo da će ovaj budžet doneti dobro samo tajkunima i lopovima iz SNS.
To kaže čovek za budžet koji je skrojen tako da najveće povećanje ima Ministrstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, koje je uvećano za 21 milijardu dinara, od čega 10,7 milijardi za plate u prosveti.
Pretpostavljam da su ljudi u prosveti, tajkuni i lopovi iz SNS, zato ste to rekli, zato što je apsolutno najveće povećanje za Ministarstvo prosvete i nauke.
Da je budžet napravljen, nije napravljen po volji građana, već po partijskoj osnovi SNS. Za budžet gde predlažemo, poštovanim narodnim poslanicima, da uložimo preko 700 miliona u izgradnju novih zgrada za razvoj tehnologije i nauke, naučno-tehnoloških parkova, dodatne zgrade Elektronskog fakulteta u Nišu, dodatne zgrade Instituta za fiziku, to je ja pretpostavljam, sve partija SNS.
Zato kažete vi građanima da je tako napravljen ovaj budžet. Budžet u kome mi predlažemo 3,3 milijarde za modernizaciju infrastrukture osnovnih i srednjih škola, to je partijski budžet, to nije razvojni budžet. To je budžet koji donosi dobro samo tajkunima i lopovima iz SNS. Hajde da razmislimo još jednom.
(Radoslav Milojičić: Naravno.)
Pa naravno, znači tajkuni i lopovi iz SNS su osnovne i srednje škole. (Radoslav Milojičić: Pa niko ni posao ne može da dobije.)aHH
Budžet fonda za inovacionu delatnost je dupliran, odnosno predložili smo dupliranje. Ovaj budžet je isto tako jako dobro izbalansiran, pored toga što odgovara u potpunosti svim prioritetima Vlade Republike Srbije za koju ste vi, poštovani narodni poslanici, nama dali mandat i koji sam pretpostavila u svom ekspozeu, dakle, digitalizacija i obrazovanje. To se tačno jasno odslikava u budžetu koji su vam predložili. Vi kažete da taj budžet nije inovativan, ne nikada se više nije uložilo u prosvetu, u nauku i u inovacije, nikada više u Srbiji.
Ovaj budžet je, takođe i dobro izbalansiran. On utiče na povećanje životnog standarda preko povećanja, pre svega, plata i penzija koju smo predvideli. On je takođe razvojni preko predviđenog podsticaja rasta oko snažnog povećanja javnih investicija i to povećanje je predloženo preko 30% u odnosu na planirani iznos u 2017. godini. I, možda, čini mi se meni jedna od najvažnijih stvari o kojima se nije tako puno pričalo, poresko rasterećenje rada, ali ni to valjda nije važno, kao što, očigledno nije važna prosveta, nauka, inovacije.
Za poresko rasterećenje rada smo predložili da produžimo neke mere, odnosno da te mere ostanu na snazi i tu smo predložili da produžimo period do kraja 2019. godine, primene postojećih olakšica za zapošljavanje novih lica u vidu prava na povraćaj plaćenog poreza i doprinosa između 65% i 75%, i da uvedemo nove mere kako bi podstakli preduzetništvo, pored toga što smo to uveli i u škole kako bi ljudima danas koji mogu da se odvaže da naprave firmu, to pomogli na još jedna način, da se uvedu olakšice po osnovu zapošljavanja lica koja započinju sa obavljanjem sopstvene delatnosti tako što se oslobađaju od plaćanja poreza i doprinosa po osnovu sopstvene zarade, kao i po osnovu zarade novozaposlenih lica u prvim godinama poslovanja, tj. u godini osnivanja i u narednoj godini.
Nisam videla da se baš naročito o tome vodilo računa kada se kritikovao ovaj budžet potpuno napamet, paušalno bez ikakvih argumenata osim političkih floskula namenjeni tome da uvrede ovu Vladu, predsednika Republike, vladajuću stranku, vladajuću koaliciju bez ikakvih argumenata.
Treća stvar, da smanjimo poreske obaveze za porez na dohodak kroz podizanje neoporezivog dela dohotka, koji je do sada bio 11.790 dinara na čak 15.000 dinara, od čega će najveći efekat imati ovi ljudi sa minimalnim zaradama.
O svemu tome, ništa osim da budžet nije razvojni, već predizborni, da je na liniji ekonomskog kolonijalizma, valjda kolonijalizma da će da nas osvoje naši preduzetnici iz start-ap kompanije, pretpostavljam.
Pored toga, ako pričamo i o još jednoj važnoj stvari koju ste propustili, ali očigledno je zašto se po Skupštini preti šamaranjem, zato što ste propustili da pogledate i budžet za kulturu. Da ste videli malo više ili malo više u prošlosti pazili na kulturu, manje bi danas bilo nasilja sa kojim mi treba da probamo da izađemo na kraj. Tako da izađemo na kraj što se u ovoj Skupštini nasilje promoviše tako što se potpredsedniku Skupštine preti šamarima. Kultura, povećanje budžeta, predlažemo povećanje budžeta Ministarstvo kulture za 350 miliona dinara, svakako nedovoljno, ali idemo polako u tome i to je u skladu sa ekspozeom koji smo dali Narodnoj skupštini.
Unapređenje sistema zaštite kulturnog nasleđa je izdvojeno 25% više nego 2017. godine. Ali, nema veze, koga briga kulturno nasleđe Srbije. Za jačanje kulturne produkcije umetničkog stvaralaštva 14% više nego u 2017. godini. Podrška radu ustanova kulture u oblasti savremenog stvaralaštva povećano je za 21%.
Sve je to malo, zato što su inicijalna davanja bila mala, ali sve to pokazuje jedan drugačiji signal o našoj zemlji. Onaj signal koji smo mi obećali ovde kada smo narodnim poslanicima davali program rada za narednu godinu.
Žao mi je što se ne priča o ovome, nego se iznose potpune laže i neistine. Jedino mi je drago i ponosna sam na Srbiju i građane Srbije, zato što prepoznaju ove laži, prepoznaju gluposti koje se ovde izgovaraju i prepoznaju da se ne priča o poreskim olakšicama, o obrazovanju, o prosveti, o kulturi, o socijali, nego o porodičnim odnosima, o prećenju nasiljem, itd.
Za kraj, poštovani narodni poslanici, kao predsednica Vlade Republike Srbije, ja uvek kada dođem u Narodnu skupštinu imam obavezu da vam donesem i neki kratak izveštaj o tome šta je urađeno i dokle smo stigli.
Dakle, poslednji put sam bila ovde 26. oktobra, kada sam vam rekla šta smo radili za prvih 100 dana rada Vlade. Od tada, u tom kratkom periodu, želim da vam kažem još nešto što je jako relevantno za budžet, što odgovara onome kako ćete vi da potrošite 128 milijardi za kapitalne investicije. Tako, na primer, što je samo do 26. oktobra. Mi smo počeli izgradnju prvog energetskog postrojenja koji se gradi u Srbiji u poslednje tri decenije, 30 godina. Počeli smo konačno izgradnju prve elektrane, 350 megavata, Kostolac B3. Potpisali smo ugovore o finansiranju i u martu počinjemo izgradnju, na primer, laboratorijske lamele na Elektronskom fakultetu u Nišu. Znate kada je bila planirana? Po originalnim projektom iz 1975. godine, mi sada počinjemo.
Danas smo beležili da je aerodrom „Nikola Tesla“ uslužio svog petomilionitog putnika u jednoj godini. Prvi put u pedeset petogodišnjoj istoriji postojanja aerodroma „Nikola Tesla“, mi imamo u jednoj godini više od pet miliona putnika, prvi put. Dakle, tri decenije projekat iz 1975. godine koji počinjemo, ovo sam samo izvlačila istorijski važne stvari. Prvi put preko pet miliona putnika.
Konačno, i volela bih sve da vas pozovem, i građane, posebno smo ponosni na to, 17. decembra obeležavamo kraj radova na izgradnji Kliničkog centra Niš, posle 47 godina. Izgradnja objekta je počela 1970. godine, ali još važnije i što pokazujem i vladajuću koaliciju i ovu Vladu, i ono što je radio predsednik Republike, a što pretpostavljam da vas posebno nervira, da je Klinički centar Niš, ja molim građane Srbije da obrate pažnju, ovo je neverovatna informacija, čak i za mene, juče sam se u avionu spremala za Skupštinu, neverovatna informacija, Klinički centar Niš će biti prvi završeni objekat kliničkog centra u Srbiji ikada. Nikada do sada u Srbiji se klinički centar nijedan nije završio.
Klinički centar je počet i obustavljen 1987. godine, kada su izvedeni samo grubi radovi i zgrada nikada do danas nije cela puštena u rad. Mi to završavamo i mi to menjamo. Ovo je sve pokazatelj budžeta za 2018. godinu i kako ćemo ga realizovati. Hvala vam puno.

Hvala.
Prvo, sigurno se neću razrešiti ministra finansija. Ministar finansija je odličan, odlično zna svoj posao, profesionalan je čovek i zna svaku brojku koju vi kažete, iz glave je zna.
Imamo budžet na koji je ova Vlada ponosna da ga predstavlja Narodnoj skupštini. Imamo Vladu koju je Narodna skupština, zahvaljujući odgovornoj većini narodnih poslanika izabrana i ima mandat, i Vladu koja sedi ovde, cela Vlada sedi tokom cele rasprave o budžetu zato što je važno, zato što smo odgovorni prema građanima Republike Srbije i prema narodnim poslanicima koji su za nas glasali.
Ne bih čak reagovala na to za ministra finansija, zato što to zna i poštovani narodni poslanik, ali hoće da provocira. Ali, dobro, to je parlament i to je okej.
Ali, ja moram da reagujem na to da isti nismo, isti mi nismo. I trudili smo se, bogami, ja zvanično u Vladi od avgusta 2016. godine, ali ovi ljudi dosta pre mene, da pokažu u praksi kako isti nismo, tako što završavamo Koridor 10, tako što smo pre 10 dana potpisali ugovor da nastavimo Koridor 11 Preljina-Požega, tako što završavamo Klinički centar Niš. I šta god rekli, prethodna Vlada je zaslužna za završetak Kliničkog centra Niš i ova Vlada to završava. Da je lako, ne bi bio prvi klinički centar u Srbiji koji je završen.
Isti nismo, gospodine. Mi ulažemo u mlade, u prosvetu. Mi smo prepoznali preduzetništvo, start-ap kompanije. Mi ulažemo 128 milijardi evra u infrastrukturu. Mi dugove vraćamo. Mi obaveze poštujemo. Mi na Srbiju mislimo.
Pročitala sam ovde, jedna od kritika ovih dana je bila od jednog narodnog poslanika – auto-put od Niša do Drača je protiv geostrateških interesa Srbije. Auto-put koji ide od Niša do Prištine je, kaže opozicija, protiv geostrateških interesa Srbije. Pa, šta su geostrateški interesi Srbije ako nisu auto-put od Niša do Prištine? I mi ga počinjemo u sledećoj godini.
Dakle, ja vas molim, možemo da pričamo o svemu, ali ne možemo da pričamo o tome da smo isti, jer isti nismo.

Hvala. Moram samo da dodam zbog građana Srbije, zato što je ovo stvarno dosta ozbiljna tema. U budžetu je predviđeno 54,3 milijarde dinara za zaštitu porodice i dece, što je povećanje od 4,3% ili 2,2 milijarde dinara u odnosu na prethodnu godinu.
Dakle, mi povećavamo odvajanja za ovo. Od ovih 54,3 milijarde, imamo 32,9 milijardi naknadne zarade porodiljama, 13,7 milijardi dinara dečiji dodaci, 7,6 milijardi dinara roditeljski dodatak i druga prava za decu sa smetnjama u razvoju i bez roditeljskog staranja. Pored ovoga, još budžet od šest miliona dinara za populacionu politiku direktno, s tim što za populacionu politiku idu sredstva iz drugih projekata iz drugih ministarstava.
Dakle, ovo da ne bude zabune, jer je ozbiljna tema za građane Republike Srbije, apsolutno Vlada predlaže povećanje sredstava, u skladu sa merama populacione politike, jednog od našeg najvažnijeg cilja.
Pored toga, što se tiče odvajanja subvencija za javna preduzeća, u tim javnim preduzećima neko radi. Apsolutno bi bilo, možda, sada nisam ni sigurna, trebalo bi uradili analizu troškova, možda bi bilo jeftinije otpustiti sve te ljude i ne dati te subvencije. Možda i ne bi bilo, zato što bi oni otišli na biro pa bi kroz NSZ i ostala socijalna davanja morali da to pokrijemo.
Jel to pametna socijalna mera? Jel to ono što se predlaže? To neće Vlada raditi. To ova Vlada sigurno neće raditi. Dakle, možete menjati Vladu, ova Vlada neće bez plana B da otpušta ljude iz javnih preduzeća.
Mi rešavamo te probleme, rešavamo te probleme kao što smo rešili „Železaru Smederevo“, gde smo spasli 5500 radnih mesta, gde je iz godine u godinu pričano zašto dajete za „Železaru Smederevo“, zašto ne zatvorite to, to je trošak za građane Srbije, šta vas briga za 5500 ljudi, šta nas briga za celo Smederevo. Pa, to su porodice, to je hiljade porodica.
Kao što rešavamo restrukturiranje „Železnica“, kao što smo smanjili u „Železnicama“ 2500 ljudi, ali za njih obezbedili otpremnine, kao što rešavamo „Galeniku“, kao što smo je privatizovali, obezbedili otpremnine, kao što rešavamo jako puno drugih javnih preduzeća.
Ali, seći i reći – u redu, ovo je trošak za državu, vi ljudi idite na ulicu i snalazite se, to su isto neke buduće majke, neki očevi. Hoću da kažem i da zaključim sa tim da ova Vlada predlaže veći budžet za zaštitu porodice i dece i veći je za 4,3% nego u 2017. godini. Hvala.

Dobar dan želim građanima Srbije i poštovanim narodnim poslanicima.
Drago mi je da sam danas ovde sa svojim timom. Imala sam veliku želju da dođem ovde i odgovaram na pitanja vas, narodnih poslanika, a isto tako da kroz odgovore predstavim šta smo uradili u prvih 100 dana rada Vlade. Ja sam, kao što sam i rekla ranije, izuzetno zadovoljna sa tim šta je Vlada uradila u prvih 100 dana. Mislim da smo pokazali da možemo da nastavimo i jako i hrabro napred, bez ikakvih stajanja, jer Srbija nema vremena da gubi, iako se suočavamo sa velikim brojem problema.
Moram sada da kažem svoje lično mišljenje, jer nisam ovakvo mišljenje u ovolikoj meri, prethodno, dok sam bila samo ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu, nisam mogla da sagledam celu situaciju, a i bila sam nova u Vladi, svakako se suočavamo sa velikim brojem problema u raznim oblastima, zbog toga što je Srbija, nažalost, bila i zapuštena i zaboravljena i vođena na jedan potpuno neprofesionalan način, ako bih mogla uopšte da kažem da je bila vođena na neprofesionalan način. Mislim da je najbolje reći da je bila zapuštena.
Ono što mi je važno da kažem, a daću priliku i ministarki Mihajlović da odgovori na deo oko puteva, je da je upravo tu primer sa čim se suočavamo. Dakle, radimo na putnoj infrastrukturi, kao i na svakoj drugoj infrastrukturi, više nego ikada. I tu imamo podatak da je, recimo, od 2008. godine, što se tiče auto-puteva, izgrađeno nekih 100 km do 2013. godine u poluprofilu, a od tada jedno tri puta više auto-puteva u punom profilu.
Što se tiče rehabilitovanih lokalnih puteva, mi smo imali tu do 2012. godine nekih 500 kilometara rehabilitovanih lokalnih puteva, od tada još nekih 700 kilometara potpuno rehabilitovanih i dodatnih nekih oko dve hiljade kilometara rekonstruisanih i izgrađenih državnih puteva, pored auto-puteva. Dakle, pokušavamo da stignemo do svakog dela Srbije. To ide brzo, ali ne ide dovoljno brzo u odnosu na to šta smo zatekli i koliko je potrebno.
Sami znate da je danas, kada treba da krenete u Srbiji iz npr. putovala sam jednom iz Niša u Požegu, lakše da krenete i dođete iz Beograda u Kejptaun. Dakle, šta god da uradite nije dovoljno dobro, ali dajemo sve od sebe i kažem da će biti tu i Raška oblast, Novi Pazar, Sjenica i gasovod. Dakle, sve je to ono što planiramo i što nastojimo da uradimo.

Hvala puno.
Opet poštovanom narodnom poslaniku moram da kažem da ja u potpunosti razumem šta kažete i, verujte mi, razumem i frustraciju. Često se desi, ako ne i svakodnevno, da smo i mi u Vladi frustrirani sa stvarima koje ne mogu da idu jednostavno dovoljno brzo zato što se toliko kasnilo, i dajemo sve od sebe. Verujte, kad dođete, ne znate odakle da krenete, zato što je takva situacija. Evo, daću vam primer lakih stvari, za koje bi mislili da su se već završile i da smo mi u tom smislu jedna normalna zemlja. Da ne pričam uopšte o izgradnji puteva, auto-puteva, rekonstrukciji puteva gde trebaju resursi itd.
Kao Vlada šest meseci sada, ako ne i malo duže, radimo na uspostavljanju adresnog registra, da ne bi svi mi, svi građani Srbije imali šest adresa, pa jednu adresu u ličnoj karti, drugu u pasošu, na trećoj živite, na petoj vam stiže pošta itd. Upoređujemo podatke. Da li vi možete da verujete da… Molim stvarno narodne poslanike ovde za pažnju, zato što je stvarno jako važna stvar koja pokazuje nivo do koga smo mi došli kao zemlja, neuređenost. Dakle, imamo danas u Srbiji, 2017. godina je, kraj 2017. godine, 3.028.020 građana ima prijavljeno prebivalište u ulicama bez određenog kućnog broja, to je ono BB, a od toga 2.676.898 građana je prijavljeno na adresama za koje nije određen ni naziv ulice. Da li vi možete da verujete dokle smo mi došli?
Vi kažete – zašto to već niste rešili? Pa, zato što ste morali da rešavate, tri godine ste morali da rešavate to što je zemlja došla na tri meseca od bankrota, pa ste morali da spašavate zemlju. U zdravstvu do 2012. godine nismo bili ni na jednoj evropskoj listi. Nismo ispunjavali kriterijume da budemo na evropskoj listi do 2012. godine. Pa rešavajte to. Onda smo u prvih sto dana Vlade u zdravstvu odobrili preko 1200 novih radnih mesta samo za medicinske sestre i za lekare. Dakle, samo za medicinsko osoblje 870 specijalizacija i užih specijalizacija. Vi ste imali u vremenu pre toga da su deset godina bile zabranjene specijalizacije. Imali ste pet generacija zdravstva u Srbiji koje su ugrožene, dovedeno do izumiranja. Mi smo u poslednje tri godine odobrili zapošljavanje 7.024 medicinska radnika, a do kraja godine je u planu zapošljavanje još 1.777. Znači, ukupno je 8.801 radnik lekar i medicinska sestra ili tehničar zaposlen u zdravstvu, da bi napravili neki kvalitativni pomak napred.
Navodnjavanje, pričali smo o navodnjavanju. Tri posto u ovom trenutku zemljišta u Srbiji je u navodnjavanju. Mi sada radimo za dodatnih 50.000 hektara i sa tim ćemo doći na 8%.
Dakle, razumem frustraciju, ali mislim da svi zajedno treba da razumemo samo sa čim se suočavala Vlada u prethodne tri godine i sa čim se suočavamo mi svaki dan. Radimo najbrže što možemo i doći ćemo dotle gde ste vi rekli. Hvala vam.

Hvala vam puno.
Veliki je broj pitanja. Izvinjavam se ako ću odužiti malo, puno je pitanja i relevantna su. Pokušaću da odgovorim na sva.
Prvo pitanje je što se tiče penzija. Što se tiče penzija, rekla bih za početak dve stvari. Prva stvar, vraćam se na ono, pre tri godine Srbija je bila na tri meseca od bankrota. To nije rekla ni Vlada, ni opozicija, ni mediji, ni niko drugi u Srbiji, to je rekla Svetska banka. Upozorila je da smo na tri meseca od bankrota. Bilo je neophodno, ponovo se vraćam na to, iako pričamo o tome tri godine, doneti nepopularne, ali apsolutno neophodne mere fiskalne konsolidacije. Nažalost, u tim merama su u nekom delu morale da budu obuhvaćene i penzije. Zašto? To je pravo pitanje. Zašto su morale da budu obuhvaćene penzije?
Dakle, ne znam koliko poštovani narodni poslanici znaju i koliko su građani Srbije upoznati sa ovim problemom, kada je došlo do prelamanja, potpunog prelamanja budžeta Republike Srbije zbog koga smo došli do bankrota. Godine 2008, pričam samo o penzijama, tako da vas molim da me slušate, zato što je važna stvar i zato što me pitate 50 puta, u redu je i sto puta, ali da se slušamo kada me pitate. Dakle, penzije su 2008. godine povećane četiri puta u toku jedne godine – dva puta redovno, to je bio april 2008. godine kada su penzije povećane 7%, oktobar 2008. godine kada su povećane dodatno 4%, i vanredno dva puta su povećane penzije te 2008. godine, jednom u februaru 11% i jednom u oktobru 10%.
Kada smo pričali o političkom povećanju penzija i kako su pokušavali izbori da se kupe penzijama, kada jedne godine povećate penzije četiri puta, ljudi, četiri puta, 7%, 4%, 11%, 10%, e, onda dođete do tri meseca pred bankrot. Onda neko ko je dovoljno politički odgovoran mora da dođe i da uradi fiskalnu konsolidaciju u okviru koje se samo najvećim penzijama, samo najvećim, dakle, nisu se dirale penzije od 25.000 dinara i ispod, oduzima jedan deo, koji je i tako dat potpuno neosnovano i potpuno protiv zakona. A kako sad protiv zakona? Pa protiv zakona zato što se pozivalo na zakon taj da penzije ne mogu pasti ispod 60% prosečne plate. Ali, kada je računata prosečna plata, mislim da je ovo relevantno da bi razumeli o čemu se radi i da ne bi pričali više o političkim floskulama kako je neko uzeo penzije zato što je bahat ili ovako ili onako, dakle, mislim da je važno da narodni poslanici, pre svega narodni poslanici, razumeju ovaj problem.
Zakonski rečeno penzije ne mogu pasti ispod 60% prosečne plate, ali kada smo računali prosečnu platu, građani Srbije, kada je računata prosečna plata u obračun prosečne plate nisu uključivani zaposleni kod preduzetnika. Izbačeni su iz tog računa zaposleni kod preduzetnika da bi prosečna plata izgledala veće i da bi onda imali političko opravdanje da povećaju penzije još 11%, pa još 10%, pred izbore. Onda neko uvede ponovo red i onda imamo problem.
Na svu sreću red je uveden u prethodne tri godine zahvaljujući ovim jako nepopularnim, politički pre svega hrabrim i odgovornim odlukama, da mi danas imamo rast koji je zasnovan na proizvodnji, na investicijama i na izvozu. Na tim zdravim osnovama smo uspeli da za prethodne dve godine povećamo penzije, doduše malo, ali koliko je bilo fiskalnog prostora, za 1,75, za 1,25 i ove godine za 5% i svake godine jednokratno povećanje penzija. Tako bi imali konačno veće one najmanje penzije. Dakle, danas kada budemo od 1. januara povećali 5% penzije, što je stvarno značajno i za najrazvijenije zemlje sveta vi ćete imati, 90% penzionera u Srbiji će imati veće penzije nego 2014. godine pre mera fiskalne konsolidacije. Neće imati oni sa najvećim penzijama ali ćemo mi polako prelaziti i u 2018. godini potpuno ukinuti taj zakon i da onda oslobodimo to. To je sada urađeno na zdravim osnovama i to je ono što je jako važno. Povećanje penzija i mere fiskalne konsolidacije su svakako ono sa čim se ova Vlada Republike Srbije najviše ponosi u prvih 100 dana Vlade.
Što se tiče poreza, meni je takođe posebno drago da kažem da smo u prvih 100 dana rada Vlade uspeli i u okviru pregovora, u okviru socijalno-ekonomskog saveta da podignemo minimalnu cenu rada za čak 10% ove godine, sa 130 na 143 dinara, posebno važno za 350.000 ljudi u Srbiji koji primaju minimalac. Dakle, jako važna mera. Onda smo razgovarali sa poslodavcima koji su pristali na ovo da razgovaramo o tome da to bude budžetski neutralno za Srbiju. Dakle, da vidimo da povećamo neoporezivi deo zarada kako bi praktično olakšali poslodavcima i to je ono o čemu razmišljamo u ovom trenutku, kao i smanjivanje bruto dva poreza na dohodak kako bi mi malo bolje rasporedili sredstva koja imamo za Nacionalnu službu za zapošljavanje, a kako bi poslodavcima olakšali. Sve ostalo, razmišljamo o tome i pravimo analize, ali ozbiljne analize da ne bi ugrozili sve ono što smo tako jako teškom mukom postigli zajedno sa građanima Srbije u prethodne tri godine.
Što se tiče medija, meni je kao prvo jako zanimljiva formulacija da sam ja odbila da se sastanem sa predstavnicima medija i medijskih udruženja. Nisam odbila da se sastanem sa njima. Sastaću se sa njima, nisam imala vremena u poslednjih deset dana ali čini mi se da je u redu, da se nisam sastala u deset dana kada smo radili neke druge stvari, ali zakazaću taj sastanak. Da je to istina svedoči i to da sam dobila poziv, recimo, od jednog predstavnika lokalnih medija „Valjevo plus“, to je čovek koji mi je rekao da ima problema zato što je kritičan prema vlasti i ja sam ga pozvala i imam sutra sastanak sa njim da vidimo tačno kakvih problema čovek ima. Dakle, sastajem sa svim medijima sa kojima treba da se sastanem, da čujem sve probleme koje treba da čujem i mislim da je to jako važno.
Što se tiče cele problematike slobode medija, pričamo puno o tome. Opet čula sam nebrojano puta da situacija u medijima baš nikada do sada u Srbiji nije bila gora. Danas je najgora situacija u Srbiji što se tiče medijske scene. Eto, to čujem iz dana u dan i isto tako kritike na moj račun zato što sam prilikom jedne diskusije u Briselu rekla, ne da ne postoje objektivni mediji nego da postoji jako mali broj objektivnih medija. Kritike na sve strane, kako sam uvredila sve medije u Srbiji, kako sam uvredila sve građane Srbije …
(Marinika Tepić: Jeste, tačno je.)
Tačno je? Odlično, hvala vam narodna poslanice ako je to tačno. Sada ću vam reći da to nisu samo moji lični utisci. Dakle, situacija u medijima kao i situacija u bilo kom drugom segmentu društva o kom sam vam pričala na početku sada je nasleđena i katastrofalna.
Šta je prva Vlada u mandatu Aleksandra Vučića uradila? Dakle, usvojila je, to je prva Vlada koja je usvojila set medijskih zakona kako bi se poboljšala slika medija u Srbiji.
(Radoslav Milojičić: Imate ograničeno vreme za odgovor.)

Hvala vam.
To su četiri vrlo važna pitanja. Narodni poslanici postavljaju pitanja, želim kao predsednica Vlade da im odgovorim. Nemojte postavljati pitanja ako ne želite da čujete odgovore. Hvala vam.
Dakle, 2014. godine Vlada tadašnjeg premijera Aleksandra Vučića usvojila je set medijskih zakona da popravi medijsku situaciju u Srbiji. To je prva Vlada koja je to uradila. Da podsetim samo ovako, povlačenje države iz medija i prilagođavanje medija i opstanak medija na tržištu je nešto što je Vlada Srbije usvojila zato što su se za to godinama, i godinama zalagala medijska udruženja i medijske asocijacije. Upravo ona medijska udruženja i one medijske asocijacije koje danas kažu da država nije smela da se povuče iz medija nego da treba da pomaže medije. Dakle, izašlo se tada 2014. godine u susret medijima.
Sada da se vratimo na to da sam ja uvredila sve građane Srbije kako kaže i narodna poslanica kada sam rekla da ima jako malo objektivnih medija u Srbiji. Ali, da podsetim, Savet za borbu protiv korupcije 2011. godine, tada ga je još uvek vodila pokojna Verica Barać, jedan od velikih boraca protiv korupcije za koju ćete sada reći, gde se narodna poslanica složila da je uvredila sve građane Srbije sa tim izveštajem. Dakle, 2011. godine za vreme Vlade Mirka Cvetkovića, Savet za borbu protiv korupcije i Verica Barać daju izveštaj o medijima koji kaže …
(Marinika Tepić: To nije pitanje.)
Da je u tom periodu Vlade Mirka Cvetkovića vršen snažan politički pritisak i da je nad medijima uspostavljena potpuna kontrola. Verica Barać i Savet za borbu protiv korupcije tada još kažu, više ne postoje mediji iz kojeg građani mogu da dobiju potpune i objektivne informacije. Dakle, oni su rekli da nema objektivnih medija, ne da ih ima malo kao što sam ja rekla, ali ja sam uvredila sve građane Srbije, a Verica Barać i Savet za borbu protiv korupcije nisu ili makar ja vas tada nisam čula.
Dakle, 2011. godina, za građane ne postoje mediji iz kojeg građani mogu da dobiju potpune i objektivne informacije jer pod snažnim pritiskom koji stiže iz političkih krugova mediji prećutkuju događaje ili o njima izveštavaju selektivno i nepotpuno. Evropski parlament je 19. januara 2011. godine usvojio rezoluciju kojom izražava zabrinutost zbog pokušaja vlasti da kontrolišu rad medija.
Oni izražavaju zabrinutost zbog kontrole medija i mešanja u medijski prostor, zbog kontroverzije u vezi sa privatizacijom Večernjih novosti, zbog napada i pretnji srpskim novinarima, kao i nedovoljnom pristupu internetu, internetu građana Srbije. I sada kažete da digitalizacija je smešna, mi makar omogućavamo pristup internetu svim građanima Srbije, što je neophodno za slobodu medija.
Na Skupštini Evropske Federacije novinara 2011. godine istaknuto je da su novinari u Srbiji, molim vas, osiromašeni, poniženi, ućutkani i uplašeni.
I ja razumem da je vama teško da ovo slušate, ali ovo je situacija u medijima sa kojom se zatekla prethodna Vlada i koju pokušavam da rešim. Dalje…
(Maja Videnović: Po kom članu Poslovnika teče ova sednica?)

Da nastavim što se tiče slobode medija, užasno, stvarno jako, jako važna tema i molim vas da me pustite da završim i da vam kažem sa čim se suočavamo. Hvala vam.
Dakle, ja se ponosim što sam predsednica Vlade i što sam bila ministar za državne uprave i lokalnu samoupravu u Vladi Aleksandra Vučića, koja je uvek, dakle, koja je uvek…
(Boško Obradović: Ua, ua.)
…uvek pozivala na sve događaje sve predstavnike medija bez izuzetka. Bilo da su kritični prema vlasti ili ne, uvek odgovarala na sva pitanja svih medija i tako će i nastaviti. Ja sam na to ponosna.
Sa druge strane, mi smo imali 2003. godine predsednika Vlade koji je otvoreno vređao novinare i nazivao ih marginalne pojave. Kada su novinari napuštali svi zajedno Pres konferencije Vlade, zato što predsednik Vlade njih naziva marginalnim pojavama.
Ali, danas, nikada nije bila gora situacija u medijima. Mi smo imali tada gradonačelnika koji je šutirao novinare, šutirao, zvao je čoveka u otvoreni program i najprostije izvređao novinarku i nekoliko meseci posle toga postao ministar u Vladi.
Ali, nikada nije bila gora situacija u medijima, nego danas.
Da ne idem u tako daleku prošlost, u novembru 2014. godine smo imali ispad nekih narodnih poslanika iz opozicije na sednici Odbora za kulturu i informisanje, kada je poslanik iz opozicije izneo niz uvreda na novinarski profesiju, vređao pojedine prisutne urednike, izjavio da se novinari mogu kupiti za 300 evra, da su ološ i da su zlo. Dakle, to je 2014. godina. Pre malo više od mesec dana i UNS i NUNS su kritikovali jednog od lidera opozicije, zbog neprimerenog i neprihvatljivog ponašanja prema novinarima i prema medijima, jer je u Skupštini Srbije, ovde u Narodnom domu, vređao novinarke „Politike“, „Tanjuga“, „Foneta“ i „Bete“.
Da vas podsetim takođe da jedan od lidera opozicije, potpuno otvoreno deli novinare na podobne i nepodobne i bira kome hoće da odgovori na pitanja, a kome neće da odgovori na pitanja, ali Vlada nikada nije bila gora prema medijima.
(Boško Obradović: Tako je.)
Posle šutiranja, posle nazivanja ološem, posle nazivanje novinara marginalnim pojavama, posle izveštaja Saveta za borbu protiv korupcije da su mediji zgaženi, da ponovim, osiromašeni i poniženi, ućutkani i uplašeni.
E takvu smo medijsku scenu nasledili mi. Godine 2014. doneli Zakon o medijima, na striktne zahteve medijskih udruženja i asocijacija i ne treba danas da bude ovakva medijska slika.
Gospodo, mi se trudimo da uradimo sve stvari u isto vreme, i da popravimo zdravstvo i da izvučemo zemlju iz bankrota i da prenesemo matične knjige u elektronski oblik i da ljudima damo adrese i da isplatimo milijardu i petsto miliona dinara zato što je prethodna Vlada uradila neustavnu pravosudnu reformu.
To je sve ono što se mi trudimo da uradimo.
Zbog toga je, konačno da vam objasnim ovakva medijska slika u Srbiji. Hvala.

Hvala puno.
Prvo bih vam se, stvarno najiskrenije i najtoplije zahvalila na komplimentu. Ako postajem sve više kao moj prethodnik, današnji predsednik, vi hoćete da kažete za mene da radim jako naporno i da uvek govorim istinu. Tako da, hvala vam puno.
Ako hoćete da meni ili prethodnoj Vladi prebacite da ste već dugo na vlasti i zašto ovo nije urađeno, upravo sam pokušavala da vam objasnim na početku šta je rađeno i šta raditi prvo. Šta raditi prvo? Evo, ja pitam građane Srbije, kada dođete. Rekla sam svima, u Srbiji postoje tri stuba reformi, tri stuba na kojima počiva svako moderno normalno društvo, zdrava ekonomija, javna uprava dinamična, efikasna, transparentna i vladavina prava. Tri stuba. Sva ta tri stuba, ugažena na kolenima, pa vi onda dižite jedan po jedan. Šta smo uradili? Pa, dizali smo ekonomiju, i postigli rezultate, unapređivali uslove za poslovanje, da bu dolazili investitori i da bi se naša mala i srednja preduzeća razvijala i postigli rezultate.
Podsetiću vas da smo na „Duing biznis“ listi Svetske banke trenutno 47. mesto. Čekamo sledeće nedelje novi izveštaj. Nadamo se da ćemo dalje napredovati, ali napredujemo konstantno od 2014. godine.
Podsetiću vas isto tako da smo 2008. godine bili 86, pa smo pali na 94. mesto, kada je Vlada Republike Srbije osnovana Nacionalni savet za konkurentnost. On je radio tako dobro da smo pali sa 86. na 94. mesto u jednoj godini. Danas smo 47. Najbolji rezultat je bio 2007. godine, bili smo 68.
Pokušavam da objasnim šta smo radili u poslednje tri ili četiri godine. Pokušavam da objasnim šta smo zatekli i sa čim se borimo. Eto to pokušavam da uradim.
Sinoć je Svetska banka proglasila Srbiju za najbolju zemlju jugoistočne Evrope po kriterijumu sprovedenih reformi. Pre 10 dana je Svetski ekonomski forum objavio da je Srbija napredovala 12 mesta na listi globalne konkurentnosti. To smo radili. Eto to smo radili. Da ne pričam o tome šta smo radili, pošto danas imamo rast spoljno-trgovinske razmene od preko 13%. Izvoz je porastao za više od 13%, novozaposlenih za 5,5% i očekujemo da direktne strane investicije do kraja ove godine porastu za nekih 13%.
Dakle, radili smo na prvom stubu i uradili i sada prelazimo na sledeće. Pokrenuli smo reformu javne uprave. Do 2013. godine niko se nije setio da napravi mehanizam da izbroji državne službenike. To nije bilo relevantno. To uopšte nije bilo važno. Vi niste imali do 2013. godine standarde u lokalnim samoupravama po kojima znate koliki je broj optimalno zaposlenih u lokalnim samoupravama. Mi to danas imamo od 2014. godine. To smo radili, poštovani narodni poslanici, kada me pitate šta ste radili za svo ovo vreme vlasti. Eto, to smo radili.
Bilo je zaposlenih u lokalnim samoupravama po dva puta više, tri puta više, toliko da ih i dan danas još smanjujemo i idemo postepeno. Plan je da dovedemo sve na optimum do 2020. godine. Toliko ih je bilo. Da ne pričam o mojoj omiljenoj Smederevskoj Palanci, koja je šampion svojevrsni u raznim negativnim indikatorima.
Zdravstvo do 2012. godine, rekla sam, nije bilo na evropskim listama. Nismo mogli kriterijume da ispunimo da budemo poslednji u Evropi. Eto to smo radili.
Meni ne smeta da dalje pričam o tome šta smo radili i šta ćemo raditi. Tako je, najmanje je urađeno u oblasti reforme pravosuđa, da imamo efikasno sudstvo, ali, ljudi moji, treba izgraditi puteve, pa treba sprečiti bankrot, pa treba napraviti uslove poslovanja, pa treba reformisati javnu upravu. Pa, kad da se stigne? Evo, sada počinjemo i to.
Što se slobode medija tiče, to sam vam objasnila. To je isto nasleđeno i gore je bilo dva puta tada nego danas. Hvala vam.

Hvala.
Da vam kažem prvo, jedan od mojih prethodnika, gospodin Cvetković nikada nije bio u Vladi da odgovara na pitanja narodnih poslanika, ali to nema veze. To je bilo demokratski, bilo je super, super. U parlamentu, a i u Vladi je retko bio, sve su bile telefonske sednice. Hvala vam, narodni poslaniče, što ste me podsetili da je i u Vladi predsednik Vlade retko bio i da su sve sednice bile telefonske, a u Skupštini nikada nije bio. U Vladi je bio retko, ovde nikada nije bio.
Samo da vam kažem, za poštenog narodnog poslanika, kome ću, naravno, sa velikim zadovoljstvom odgovoriti na pitanja oko rasta bruto-društvenog proizvoda, PDV-a, nevraćanja PDV-a i svega ostalog, takođe, da kažem da je poštovani narodni poslanik, predsednik opštine u svom mandatu za sedam godina nije mogao da prenese matične knjige u elektronski oblik.
Ali, ova vlast ne ume da vodi državu, a u opštini Trstenik nismo za sedam godina mogli da prenesemo matične knjige u elektronski oblik, kako bi jedan, neki građanin Trstenika koji je, na primer, na studiranju u Beogradu, mogao ovde da dobije izvod iz matične knjige rođenih, a ne da mu šalju iz Trstenika. Isto tako, da vam kažem da je Trstenik opština koja je imala jednu od najvećih zaposlenih 654, decembar 2013. godine, optimum 444 zaposlena. Samo polako. Ali, ova Vlada ne ume da vodi državu.
Što se tiče, što se tiče BDP-a, jeste, Vlada se svakako nervira oko stope rasta BDP-a… Ako mogu da odgovorim? Meni je žao što vi mene pitate i onda kada vam se ne sviđa odgovor, vi nećete da ga slušate. Pa, mi smo kao u obdaništu. Znači, prošle godine rast BDP-a 2,8%. Pre toga, od 2000. godine, jedino je bio veći rast neke 2008. godine kada smo imali 3,1% i taj rast je bio u potpunosti baziran na potrošnji i na uvozu. Ovaj rast je makar baziran na izvozu i na proizvodnji, i to kaže MMF.
Dakle, sve što je vama pričam ovde, pričam vam međunarodno proverene i priznate podatke i ne pričam o tome kakva bih ja volela da Srbija bude. Ja bih volela da Srbija bude još mnogo, mnogo, mnogo bolja i zato sam ovde, i zato smo svi mi ovde, samo je to teško posle svega što je ostavljeno.
U ovom trenutku, najveći udarac za naš BDP rast u ovoj godini smo imali zbog suše letos. To nije nikakav izgovor. Ozbiljna Vlada i ozbiljna država ne sme više da dođe u situaciju da kaže - nemamo dovoljan rast BDP-a zato što imamo sušu. Ali, gospodo, mi smo imali i u ovom trenutku imamo 3% obradivih površina pod sistemom navodnjavanja, 3%. Sada ćemo imati još dodatnih 50 hiljada, dakle, nešto između 7% i 8% i to je jedan od fokusa za 2018. i 2019. godinu.
Ali, ljudi, ne možemo sve odjednom. I da nije bilo suše koja nas je pogodila tako da će proizvodnja kukuruza u odnosu na prošlu godinu biti manja za čak 45,5%, pšenice za 21%, soje 20%, suncokret 13%, šećerna repa 6,3%, da nismo imali udarac u elektroenergetskom sektoru zbog hidrocentrala i zimus zbog termoelektrana, svi ostali pokazatelji su takvi da bi imali rast od projektovanih 3%. Istovremeno, svi ostali indikatori pokazuju jednu zdravu ekonomiju, dinamičnu ekonomiju koja se razvija. To je rekao MMF, to je rekao i Fiskalni savet. Dakle, to je istina.
Dobro je što imamo rast izvoza od 13% i što imamo rast direktnih investicija od nekih 13%, što imamo konačno nezaposlenost koja je na nekom nivou od 11% – 12%. To je bolje nego ikada u istoriji Srbije. I moramo bolje. Ali, narodni poslaniče, ovo je odgovor na moje pitanje.
Zašto nismo pravili sisteme za navodnjavanje? Zašto ih nismo pravili? Zato što mi smo imali fiskalnu konsolidaciju da se izvučemo iz bankrota koji ste ostavili. Tako je. Ali, zašto vi niste? Pa, potrošili su sve pare. Sve pare su potrošene. Gde su putevi, gde su sistemi za navodnjavanje? Gde je sve? Dakle, 35 godina u Srbiji se nisu pravili sistemi za navodnjavanje, 35 godina.
(Narodna poslanica Marinika Tepić dobacuje s mesta.)

Ovo je demokratija u vašem izvođenju.
Što se tiče povratka PDV-a, možda niste vi znali, ja ću vas obavestiti, to je okej, da je u Srbiji postojala potpuno PDV mafija i da smo mi zaustavili i naredili, odnosno prethodna Vlada strogu kontrolu povraćaja PDV-a, da se ne bi za bez veze odlivale pare iz budžeta, i svima kojima treba vraćen je PDV, sa nekim kašnjenjem, zbog dvostrukih i trostrukih kontrola.
Vi meni danas kažete da mi pokazujemo suficit tako što kasnimo u povraćaju PDV-a. To je istina. Pa, jel vi znate da je nama danas suficit u budžetu 80 milijardi, a imamo 33 milijarde u povraćaju PDV-a? Pa, kako je 33 jednako 80? Zašto pričate takve stvari pred građanima Srbije? To je strašno i nedopustivo.
Dakle, i kada vratimo PDV, da ga sutra ujutru ceo vratimo, pa opet imamo 50 milijardi u suficitu. Hvala.

Hvala puno.
Što se ovih podataka o BDP tiče, koje je narodni poslanik izneo, nisam sigurna da razumem o čemu on priča, jer je potpuno neverovatno da imate kumulativno, koliko, 47% BDP. Bio je, mislim, u jednom trenutku 3,1% tada kada… Ovo ako računate, stvarno tada, ovo što je rekao ministar Stefanović, ako računate privatizacione prihode i sve to u tome, što nema nikakve veze sa porastom ekonomije, onda može tako. Kako da vam kažem…

Dve stvari koje pokazuju da je to nemoguće ili u najmanju ruku da su to informacije koje nemaju nikakvo relevantno značenje sa ekonomijom, a jedno je stopa nezaposlenosti u to vreme.
Ako je to bio realan rast BDP-a, pa kako je 2012. godine onda stopa nezaposlenosti bila 26%? Pa, to bi trebala da bude puna zaposlenost i da uvozimo ljude iz regiona da rade kod nas ako je bila realna stopa rasta BDP-a. Danas je 12% stopa nezaposlenosti.
Dakle, 39,5%, skoro 40% stopa nezaposlenosti mladih u 2013. godini sa kumulativnim rastom BDP-a od 47%. Molim vas stvarno da se uozbiljimo. I danas je visoka stopa nezaposlenosti mladih - 22,5%, ali smo je spustili sa 40% na 22,5%, a da ne pričamo o negativnom rastu.
Kada nije postojao problem i nisu bile kritike, zato što niko to nije ni pratio ili kada je bio uspeh sa 0,4%, pa još veći uspeh sledeće godine sa 0,6%, mi sad pričamo od 2,8%, pa da li će sada biti 3% ili će biti, ne znam, 2,5%. Pa, koliko god bude, vi gledajte sve ostale pokazatelje. Važno je da je rast zasnovana investicijama, na proizvodnji što se ogleda kroz nova radna mesta, koje mi možemo da pokažemo.
Što se tiče toga, i opet da se vratim na slobodu medija, i hvala vam što ste mi dali primer iz stvarnog života oko toga kako se vi medijima obraćate. Dakle, ako mediji kažu da je Vlada nešto uradila kako se oni nazivaju? Informativna služba Vlade? I, to nije pritisak na medije? Eto, tako se vidi ko deli medije na podobne i nepodobne, a to nije Vlada. Hvala vam.

Hvala puno.
Prvo želim da kažem da je, po meni makar, stvarno najveći uspeh i najopipljivije je u stvari da smo prvi put posle 1987. godine, odnosno posle 30 godina nabavili avione za potrebe ratnog vazduhoplovstva i protivvazdušne odbrane Vojske Srbije. To su tih šest aviona tipa MIG 29 i svakako je velika stvar za Srbiju i za Vojsku Srbije da smo to uradili.
Videli smo i 20. oktobra koliko samo mnogo bolje danas izgleda i Vojska, koliko je bolje opremljena, koliko su ti ljudi sigurniji u sebe. Nikada ne treba zanemariti i ovo prilično veliko povećanje plata od 10%, ali i sve ono što radimo u smislu izgradnje novih stanova za vojna lica, refinansiranja kredita koje su oni uzeli itd, itd. To je nešto na čemu ćemo nastaviti da radimo zato što je važno da i na taj način pokažemo ozbiljnost i sigurnost naše zemlje. To je nešto što je bilo jako, jako, jako zapostavljeno u prethodnom periodu.
Što se tiče namenske industrije, ona sigurno ima ogroman potencijal da bude jedan od stubova razvoja naše ekonomije i to je ono što se danas dešava. Bila sam presrećna kada sam u prvih 100 dana rada Vlade otišla da obiđem pogon „Jumka“, koji je otvorio novi pogon „Jumko balistika“ i time se priključuje u sistem odbrane Vojske Srbije. Zapošljavanje novih 50 ljudi, ali mislim da će sledeće godine već biti novih sedamdesetak, ali nije ni to važno. Važno je da se otvaraju novi pogoni za izvoz, za kvalitetnu proizvodnju i da svi ostali radnici u fabrikama kao što je bila „Jumko“ shvataju da sada konačno postoji budućnost za njih i da dolazi do bolje budućnosti.
Isto tako mi je drago, i to isto pokazuje koliko ulažemo u namensku industriju, što smo konačno uspeli da rešimo posle toliko godina i slično kao i za „Železaru“, kada niko više nije verovao da će to moći da se reši, problem „14. oktobra“ u Kruševcu i proizvodnje kamiona u „14. oktobru“. „Čehoslovak grup“ je to uzela, opet nekih novih 130 radnika, ali je važno da konačno imamo namensku industriju koja se podiže, koja je spremna za izvoz i da imamo narudžbe tolike da, na žalost, mi još uvek u ovom trenutku nemamo dovoljno kapaciteta da izvezemo sve ono što bismo mogli da izvezemo kada bismo imali te kapacitete i to je ono na čemu ćemo nastaviti da radimo. Hvala.

Hvala vam.
Poštovani narodni poslaniče, hoću da vas obavestim da smo za vas spremili izveštaj o napretku plana u sedam tačaka, o kom smo razgovarali kada ste bili pre desetak dana kod mene u kancelariji. Imamo tu napredak. Možemo i bolje, naravno, kao i u svim stvarima, ali imamo napredak.
Što se tiče položaja albanske nacionalne manjine i svih ostalih nacionalnih manjina u Srbiji, tu ipak moram da vam kažem da nije istina da albanska nacionalna manjina nema pravo kao što nemaju nacionalne manjine EU ili bilo koja druga nacionalna manjina u Srbiji.
Dakle, Srbija jeste lider u Evropi po poštovanju prava nacionalnih manjina i po institucionalnim mehanizmima kako nacionalne manjine treba da se poštuju. Pre svega kroz nacionalne savete nacionalnih manjina i budžetska sredstva koja Vlada Republike Srbije i svi građani Srbije izdvajaju za podršku nacionalnim manjinama.
Isto tako, obrazovanje na maternjem jeziku, kulturu informisanja na maternjem jeziku i ostale stvari koje se tiču multietničkog života, kao što je dvojezičnost ili višejezičnost u opštinama. To jeste nešto što sam i ja, kao ministarka za državnu upravu i lokalnu samoupravu, bila pozvana od strane Evropskog parlamenta u Strazbur, da predstavim ono što mi radimo i način na koji sarađujemo sa nacionalnim savetima nacionalnih manjina kao primer najbolje prakse u Evropi.
Neke od vodećih zemalja EU, neke zemlje koje su osnivači EU uopšte ne prepoznaju nacionalne manjine. Dakle, vi ne možete da se deklarišete kao nacionalna manjina u nekim zemljama, kao ni u nekim zemljama u regionu koje su članice EU. Tako da, u tom smislu mislim da zajedno treba da nastavimo da radimo na poboljšanju života svih nacionalnih manjina u Srbiji, ali takođe sa razumevanjem da je jako puno urađeno, da se jako puno radi i da su kroz nacionalne savete nacionalnih manjina nacionalne manjine u potpunosti uključene u politički, društveni i ekonomski život Republike Srbije. U svakom slučaju, ovih dana ću vam poslati izveštaj o implementaciji plana u sedam tačaka.
Dugujem odgovor poštovanom narodnom poslaniku koji mi je naknado postavio pitanje oko broja nezaposlenih i kako se to izražava u apsolutnim brojevima, to da smo 2012. godine imali 26% nezaposlenih u Srbiji, a da danas imamo oko 12% nezaposlenih u Srbiji. Sad ću vam reći, 2012. godine u Srbiji je bilo 790.000 nezaposlenih, a danas je u Srbiji 622.000 nezaposlenih. Dakle, između 2012. i 2017. godine zaposlilo se 168.000 ljudi. Dakle, zapošljavali smo između 34 i 40 hiljada ljudi godišnje. To nije dovoljno, moramo bolje i biće bolje, ali, kako da vam kažem, nije ni malo 34 – 40 hiljada ljudi godišnje. Kad smo dogurali 2012. godine do 800.000 nezaposlenih, samo polako. Iz zemlje nije otišlo više nego što je odlazilo tih godina. Dakle, potpuna je manipulacija da je u ovom trenutku odliv mozgova veći. Odliv mozgova je nažalost nešto sa čime se Republika Srbija bori već decenijama. Nemojte da manipulišemo tako strašnim temama.
Što se tiče dobacivanja pitanja – koliko je od ovoga zaposleno na budžetu? U javnoj upravi danas imate više od 40.000 ljudi manje nego što je bilo 2013. godine. Od toga smo smanjili i dovodimo u zakonske okvire ono da na privremene i povremene poslove može da ide 10% od toga. Bilo je i 24% ranije, ali, kako da vam kažem, mi sad konačno uvodimo standarde jer možemo da ih prebrojimo, zato što imamo centralni registar obveznika socijalnog osiguranja, pa možemo svakog zaposlenog da izbrojimo. Mnogo ih je manje na budžetu, a dokaz za to je i to da smo prošli i sedmu reviziju aranžmana sa MMF. Molim vas, to je jedna od velikih stvari koju su oni pratili, tako da ne bi prošli da je većina tih ljudi zaposlena na budžet.
Još jedna stvar što se tiče MMF-a, kaže narodni poslanik da MMF svrstava Srbiju na začelju. Mi sada uspešno završavamo trogodišnji jako težak aranžman sa MMF-om. Aranžman koji je Vlada, ja mislim 2006. ili 2007. godine, pregovarala više od šest meseci, koji je trajao jedno cirka 20 dana, zato što je bio pretežak da bi se ispunio. Mi time pokazujemo koliko smo i u najtežim okolnostima ozbiljan i pouzdan partner. To je još jedan signal i međunarodnim organizacijama, i međunarodnim finansijskim institucijama, i stranim investitorima, i domaćoj privredi, koliko je odgovorna Vlada Republike Srbije, i ova i ona prethodna.
Međunarodni monetarni fond govori da je Srbija jedan od najboljih učenika po tome kako su reforme implementirane, a vi pričate građanima Srbije da kažu da su na začelju. Ako nas stavljaju na začelje, kako smo mi to završili onda ili završavamo trogodišnji aranžman iz predostrožnosti? Hvala vam.