Hvala vam.
Poštovani predsedniče Narodne skupštine, poštovani narodni poslanici, poštovane građanke i građani Republike Srbije, ja ću u interesu vremena predstaviti i predlog za ministra prosvete, kao i predloge svih zakona, odnosno potvrđivanja, ratifikovanja sporazume koje smo kao Vlada zamolili da danas budu na dnevnom redu i da zamolimo za podršku Narodne skupštine i narodnih poslanika. Dakle, predstaviću sve to i trudiću se da budem kratka, jasna, da idem direktno na suštinu, da ljudi razumeju o čemu se radi zašto predlažemo ove zakone, odnosno izmene i dopune zakona.
Počeću sa predlogom za ministra prosvete. To je prof. dr Slavica Đukić Dejanović koja je završila Medicinski fakultet, magistarske i doktorske studije, specijalizaciju iz neuropsihijatrije na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. U sedam mandata je bila poslanik u Narodnoj skupštini Republike Srbije, Saveznom parlamentu SRJ i Državne zajednice SCG, u prelaznoj Vladi Republike Srbije je bila ministar za brigu o porodici i član Interparlamentarne unije. Obavljala je funkciju predsednika Narodne skupštine Republike Srbije od 2008. do 2012. godine i funkciju v.d. predsednika Republike Srbije od početka aprila do kraja maja 2012. godine.
Od 2012. godine do 2014. godine je bila ministar zdravlja u Vladi Republike Srbije, a od avgusta 2016. do oktobra 2020. godine je obavljala funkciju ministra bez portfelja u Vladi Republike Srbije zaduženog za demografiju i populacionu politiku.
Ja sam prof. dr Slavicu Đukić Dejanović zamolila nakon toga da obavlja funkciju moje specijalne savetnice zadužene za implementaciju agende UN za održivi razvoj, odnosno Agende 2030 u kojoj obrazovanje, borba protiv siromaštva, borba protiv klimatskih promena i princip da niko u društvu ne sme biti zaboravljen, da niko ne sme da ostane isključen u okviru koje obrazovanje, klimatske promene, borba protiv siromaštva, održivi razvoj zauzimaju centralni deo i verujem da će i ova saradnja i sa telim UN za Agendu održivog razvoja i sve njeno ranije iskustvo, ali i iskustvo kao redovnog profesora i šefa katedre za psihijatriju, kao i mesto prorektora za međunarodnu saradnju Univerziteta u Kragujevcu pomoći prof. dr Slavici Đukić Dejanović da uspešno i dobro obavlja funkciju ministra prosvete.
Ona je takođe autor sedam knjiga, dva udžbenika za studente redovne nastave, jedan od koautora tri udžbenika za studente postdiplomske nastave, autor i koautor preko 200 naučnih i stručnih radova, od kojih je samo u poslednjih pet godina 31 objavljen u na NSA listi.
Ona je bila najmlađa žena doktor medicinskih nauka u Šumadiji, osnivač dnevne psihijatrijske bolnice, nosilac priznanja psihijatrijske sekcije Srpskog lekarskog društva, Povelja za doprinos rasta grada Kragujevca, kao i Đurđevdanske nagrade. Član je Udruženja psihijatara Srbije, obavljala je i funkcije predsednika ovog udruženja u dva mandata. Dakle, ovo je predlog za ministra prosvete.
Sada ću preći na zakone. Predlog zakona o dopunama Zakona o ozakonjenju objekata. Kao što znate postojećim zakonom je propisana zabrana naknadnog priključenja na komunalnu i ostalu infrastrukturu svih objekata koji su u postupku ozakonjenja kao i objekata izgrađenih bez građevinske dozvole. Prema ovom zakonskom rešenju trenutno postojećem, građani koji žive u nezakonito izgrađenim objektima nemaju pravo na priključak na struju, vodu, gas i grejanje. Prema proceni ED samo u Beogradu imao oko 55 hiljada ovakvih objekata, a u njima živi bar po troje ljudi. Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture koje je i predlagač ove dopune zakona obratio se i Zaštitnik građana inicijativom za izmenu zakona, kao i grupa građana "Želimo struju u 21 veku".
Na osnov ovoga predlagač je smatrao da bi u jednom ograničenom vremenskom periodu bilo opravdano da se građanima koji su gradili ili kupovali stanove izgrađene suprotno zakonu i time rešavali svoje stambene potrebe omogući pristup po osnovnim pravima, odnosno stvori zakonska mogućnost da se privremeno priključi na električnu energiju, vodovod i kanalizaciju i gasnu infrastrukturu, čime bi se njima direktno popravili uslovi života, a za širu zajednicu bi to značilo uvođenje u legalne tokove ovih objekata privremeno do okončanja postupka ozakonjenja.
Ono što mi je važno da naglasim da bi se predložena rešenja pored ograničenog trajanja odnosila isključivo na lica koja su na ovaj način trajno rešavala svoje stambeno pitanje, odnosno predložena rešenja isključuju investitore vlasnike objekata drugih namena i investitore stambenih objekata, odnosno oni koji su gradili za prodaju na tržištu. Dakle, u ovome se sastoji predlog izmene i dopune Zakona o ozakonjenju objekata.
Što se tiče predloga zakona o potvrđivanju sektorskog sporazuma između Vlade Srbije i Evropske komisije o mehanizmima primene finansijske pomoći EU Republici Srbiji u okviru instrumenta predpristupne pomoći u oblasti poljoprivrede, odnosno programa IPARD 3. Važno mi je da naglasim sledeće stvari.
Usvajanjem ovog zakona mi bi otvorili put za bespovratnu pomoć EU u iznosu od 288 miliona evra, koja će dodatno doprineti razvoju naših ruralnih područja. Pored finansijskog doprinosa EU od 288 miliona evra i nacionalnog doprinosa od 89 miliona evra kroz IPARD 3 program za period do 2027. godine mobilisaće se i značajna sredstva kroz doprinose korisnika, te se ukupna vrednost investicija procenjuje na oko 600 miliona evra.
Kroz IPARD 3 program i toko dalje rasprave, resorni ministar, odnosno ministarka poljoprivrede će svakako moći to dalje da obrazloži i odgovori na pitanja i pruži dodatne informacije. Važno mi je da kažem da smo predvideli implementaciju sedam mera, uključujući i nove mere kako bi se podržali mladi poljoprivrednici, sertifikovani proizvođači organskih proizvoda, investiciju u obnovljive izvore energije u cirkularnu ekonomiju. Dakle, to je suština ovog zakona.
Što se tiče Predloga zakona o privrednom registru majki i drugih lica kojima se uplaćuje novčana pomoć, a čiji je predlagač Ministarstvo finansija, ovaj Predlog zakona definiše pitanje isplate po 10.000 dinara za svako dete do 16 godina starosti. Radi preciziranja. Ova novčana pomoć može se dobiti za svako dete koje je državljanin Republike Srbije koje je rođeno 21. novembra 2006. godine ili nakon tog datuma.
To znači da su zakonskim predlogom obuhvaćena i deca koja sada imaju 16 godina, a koje prošle godine nisu ispunjavala uslove za pomoć mladima od 16 do 29 godina starosti, jer su imala manje od 16 godina.
Predlogom zakona je definisano da pravo na uplatu novčane pomoći ima majka deteta, a izuzetno otac, staratelj ili hranitelj, pod uslovima propisanim navedenim zakonskim rešenjem. Prijava za ovu novčanu pomoć biti moguća, naravno ukoliko Narodna skupština ovaj predlog usvoji. Od 20. avgusta do 20. septembra ove godine elektronski, preko portala Uprave za Trezor, a sa isplatom će se početi od 25. septembra 2023. godine.
Takođe mi je izuzetno važno da naglasim da su od prijavljivanja za ovu novčanu podršku izuzeti hranitelji deteta za koje se isplaćuje novčana pomoć i primaoci novčane socijalne pomoći, što znači da će njima automatski biti uplaćena pomoć od po 10.000 dinara za svako dete, bez podnošenja prijave. To je suština ovog predloga.
Što se tiče Zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj podršci porodicama sa decom, nekoliko stvari koje su mi suštinski važne. Pod jedan, kada govorim o finansijskoj podršci porodicama sa decom, ona je zaista nikada veća u istoriji Srbije. U ovoj godini se za mere finansijske podrške porodicama sa decom iz republičkog budžeta izdvaja 87 milijardi dinara.
Posebno mi je drago i mislim da svi treba time da se ponosimo, što ove mere konačno daju rezultate. Posle skoro četiri decenije uspeli smo da zaustavimo negativan trend pada ukupnog broja novorođene dece i čak da budemo jedina zemlja u regionu i to širem regionu, ne govorim o regionu zapadnog Balkana, već širem regionu u koji je uključena i Bugarska, Mađarska, Rumunija, koja je tokom prošle godine zabeležila rast broja novorođene dece.
Godine 2011. ukupna stopa fertiliteta u Republici Srbiji bila je 1,4, prošle godine bila je 1,52, 2019. godine prvi put posle 15 godina je prešla 1,5. Sada je ta vrednost 1,63. Novim izmenama koje predlažemo Narodnoj skupštini Republike Srbije dodatno podržavamo roditeljstvo, posebno žene preduzetnice i njihove porodice. Predložili samo, a u skladu sa Odlukom Ustavnog suda, izjednačavanje statusa majki preduzetnica, budući da je predviđeno ostvarivanje prava vezanih za odsustvo sa posla za treće i svako naredno dete u trajanju od dve godine.
Predloženim izmenama omogućeno je da očevi koji su u radnom odnosu, a čije su supruge preduzetnice nakon tri meseca od rođenja deteta mogu da koriste pravo na odsustvo sa rada radi nege deteta, odsustvo sa rada radi posebne nege deteta i naknadu zarade, odnosno naknadu plate.
Otac deteta ova prava može ostvariti posle navršena tri meseca života deteta za preostali period do godinu dana za prvo i drugo dete, odnosno do dve godine za treće i svako naredno dete. Dakle, ovo su suštine Predloga izmena i dopuna zakona.
Idemo dalje. Što se tiče Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o vazdušnom saobraćaju, čiji je predlagač Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, ovim Predlogom smo uzeli u obzir posebnosti organizacije radnog vremena u uslovima povećanog intenziteta vazdušnog saobraćaja kod poslodavca koji se bave komercijalnim letenjem.
Trenutno, po važećem zakonu, se prilikom definisanja rasporeda i promene rasporeda radnog vremena koriste odredbe Zakona o radu koju propisuju da je poslodavac dužan da obavesti zaposlene o rasporedu i promeni rasporedu radnog vremena najmanje pet dana unapred, kao i da poslodavac u slučaju potrebe posla usled nastupanja nepredviđenih okolnosti može da obavesti zaposlene o rasporedu i promeni rasporeda radnog vremena u roku kraćem od pet dana, ali ne kraćem od 48 časova unapred.
Navedene odredbe Zakona o radu nisu primenjive kod operatera vazduhoplova imajući u vidu specifičnost delatnosti koju obavlja, naročito iz razloga što regulativa EU ostavlja mogućnost da se izmena rasporeda i promena rasporeda radnog vremena vrši u roku kraćem od pet dana, tj. 48 sati.
Tokom prošle letnje sezone domaći avio prevoznici su se suočili sa poteškoćama u realizaciji reda letenja koje su bile izazvane nepredviđenim okolnostima van uticaja operatera vazduhoplova, koje su imale za posledicu otkazivanje i kašnjenje letova, a samim tim i neprijatnost putnike, povećane troškove avio prevozioca.
Iz ovog razloga, kao i iz razloga usklađivanja sa regulativom EU neophodno je da se tekst zakona dopuni odredbama kojima se operateru vazduhoplova daje mogućnost hitne izmene rasporeda radnog vremena od članova posade vazduhoplova u slučaju nepredviđenih okolnosti uz ograničenje koje podrazumeva poštovanje propisanog odmora. To je, dakle, suština izmene, odnosno predložene izmene ovog zakona.
Što se tiče Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o energetici, čiji je predlagač Ministarstvo rudarstva i energetike, ovim izmenama praktično završavamo proces razdvajanja u sektoru energetike, odnosno proces „san bandlinga“.
Cilj Predloga zakona je da zatvori poglavlje gde su Republika Srbija i energetska zajednica imale različita pravna viđenja i shvatanja razdvajanja vlasničkog upravljanja, što je do sada i trenutno onemogućava punu sertifikaciju naših operatora prenosne mreže i transportnog sistema prirodnog gasa.
Mi ovde govorimo o razdvajanju vršenja upravljačkih prava nad proizvođačem električne energije i operatora prenosne mreže, sa jedne strane, i distributera i snabdevača prirodnim gasom od operatora transportnog sistema, sa druge strane.
Do sada i u ovom trenutku je njihovo vlasničkog razdvajanje bilo izvršeno na način da su „Elektroprivreda Republike Srbije“, EPS i „Srbijagas“ praktično bili u nadležnosti Ministarstva rudarstva i energetike, a „Elektromreža Srbije“, EMS i „Transportgas“ u nadležnosti Ministarstva privrede, pa smo tako posmatrali da su razdvojeni.
Međutim, iznad oba ova ministarstva se nalazi Vlada, dakle jedan pa te isti organ upravljanja, tako da ovo nije zadovoljavalo standarde EU ni energetske zajednice. Posledica ovoga je bilo da energetska zajednica nije prihvatila sertifikaciju „Elektromreže Srbije“, a sertifikacija „Transportgasa“ nije sprovedena ni na nacionalnom nivou jer nije bila prihvaćena od strane našeg nezavisnog regulatora.
Šta mi sada predlažemo? Predlažemo potpuno upravljačko razdvajanje tako što bi EPS i „Srbijagas“ ostali u nadležnosti Ministarstva rudarstva i energetike, odnosno Vlade Republike Srbije, a EMS i „Transportgas“ bi prešli u nadležnost Republičke komisije za energetske mreže koju bi praktično osnovali ukoliko usvojite ovaj Predlog zakona kao nezavisni organ čije je osnivanje i kontrola rada u nadležnosti vas, narodnih poslanika, odnosno Narodne skupštine, tako da bi sa jedne strane imali nadležnost Vlade, a sa druge strane nadležnost Skupštine.
Dve važne stvari koje bi nam usvajanje ovakvog Predloga zakona o energetici donelo. Sa jedne strane, usaglašavanjem sa evropskim direktivama dobijamo to da će u najkraćem mogućem roku naši operatori biti sertifikovani od strane Agencije za energetiku i da će ta sertifikacija biti potvrđena od strane Energetske zajednice. Sa druge strane, dobićemo dodatnu vrlo značajnu ulogu Narodne skupštine u srpskoj energetici, imajući u vidu da će Narodna skupština, odnosno ukoliko ovo odobrite, da bi Narodna skupština imenovala predsednika i članove Republičke komisije za energetske mreže, usvajala Strategiju razvoja vlasničkog upravljanja „Elektromreža Srbije“ i „Transportgasa“, kao i godišnji izveštaj o ostvarivanju opštih godišnjih ciljeva ova dva energetska preduzeća, tako da se radi o suštinskoj i ozbiljnoj reformi i ja moram da kažem da sam izuzetno srećna što smo došli do te tačke, našli neko rešenje i što imamo priliku kao odgovorna Vlada da ovo rešenje predložimo vama na usvajanje.
Što se tiče Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji, čiji je predlagač takođe Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, značajne izmene i dopune. Ja ću se opet potruditi da zaista samo suštinski kažem šta je ono što je najvažnije. Dakle, dodatno olakšavanje, ubrzavanje izdavanja građevinskih dozvola, dodatna podrška našem građevinskom sektoru, što direktno znači veći BDP rast, što direktno onda znači, naravno, i veće plate i veće penzije, veći angažman građevinske infrastrukture, više dodatnih radnih mesta, itd.
Ovo bi postigli dodatnim unapređivanjem elektronskog sistema za izdavanje građevinskih dozvola, uvođenjem novih funkcionalnosti i poboljšanjem postojećih, naročito uvođenjem e-prostora kojim postupak za izradu i izmenu planske dokumentacije postaje efikasniji i brži, uvođenjem novih elemenata iz oblasti Zelene agende, što nam je izuzetno važno, i ono što mislim da će i ministar Vesić naglasiti u daljoj raspravi, ovim izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnju mi zaista dobijamo jedan zeleni zakon o planiranju i izgradnji.
Mi uključujemo izdavanje sertifikata ovde zelene gradnje, unapređenje odredbi o energetskoj efikasnosti, promociju i povećanje elektromobilnosti, preciziranje postojećih odredbi o izgradnji solarnih parkova, ali takođe kada pričamo o daljem rastu investicija u Republici Srbiji mi predlažemo ukidanje Zakona o konverziji uz naknadu određenoj kategoriji lica, ali i ukidanje leks specijalisa za linijski infrastrukturne objekte, što je bila jedna od dugogodišnjih primedbi EU.
Predlažemo formiranje agencije za prostorno planiranje i urbanizam Republike Srbije, čime se deo nadležnosti sa državnog organa prenosi na agenciju, uvođenje glavnog državnog urbaniste i glavnog urbaniste AP Vojvodina, čime će dodatno biti uveden red u oblasti prostornog i urbanističkog planiranja na teritoriji Republike Srbije, povećanje zaštite na zaštićenim prirodnim i kulturnim područjima. Na polju zaštite objekata kulture uveden institut konzervatorskog nadzora i mogućnost da nadležni zavod može zahtevati izradu studije o zaštiti kulturnih dobara, koja postaje sastavni deo planske dokumentacije, čime se stvaraju uslovi za efikasnu zaštitu objekata od kulturno-istorijskog značaja.
Preći ću, s tim u vezi, odmah i na Predlog zakona o prestanku važenja Zakona o posebnim postupcima radi realizacije projekata izgradnje i rekonstrukcije linijskih infrastrukturnih objekata.
Kao što se sećate, Zakon o posebnim postupcima radi realizacije projekata izgradnje i rekonstrukcije linijskih objekata, odnosno praktično leks specijalis za linijske i infrastrukturne objekte, je usvojen na predlog Vlade Republike Srbije na osnovu iskustva u realizaciji ovih projekata, imajući u vidu da je praksa pokazala da u procesu realizacije projekata jako mnogo vremena oduzima rešavanje imovinsko pravnih odnosa pre izdavanja potrebnih dozvola i da zbog toga radovi često kasne sa realizacijom, posebno kod projekata pravolinijske infrastrukture.
Međutim, imajući u vidu da je Evropska komisija više puta pisanim putem i na neposrednim sastancima skretala pažnju predstavnicima Vlade Republike Srbije da odredbe ovog zakona nisu u skladu sa pravnim tekovinama EU, posebno u delu koji se odnosi na javne nabavke i izbor tzv. strateškog partnera, mi smo doneli odluku da se ovaj zakon stavi van snage i predlažemo stavljanje ovog leks specijalisa van snage.
Idemo dalje. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o železnici, praktično, da budem sasvim jasna i da pojednostavim, ovim izmenama i dopunama izvršavamo usklađivanje sa trećim paketom evropskih direktiva iz oblasti železničkog saobraćaja i to je praktično to.
Što se tiče Predloga zakona i interoperabilnosti železničkog sistema, takođe se predlogom ovog zakona nastavlja usklađivanje sa pravnim tekovinama EU, obzirom da je 2016. godine doneta Direktiva Evropskog parlamenta i Saveta o interoperabilnosti železničkog sistema, ali će, naravno, u perspektivi ovo imati višestruki pozitivni uticaj i na sve učesnike u železničkom saobraćaju i na Direkciju za železnice, koji će ovim zakonom, ukoliko ga usvojite, biti data ovlašćenja za donošenje propisa od značaja za interoperabilnost železnice, imaće pozitivan uticaj na privredu Republike Srbije, a posebno na železničku industriju. I ovim se usklađujemo sa četvrtim paketom evropskih direktiva iz oblasti interoperabilnosti.
Dalje, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zapošljavanju stranaca, čiji je predlagač Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. Lično sam o ovom zakonu, kao i o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o strancima razgovarala sa predstavnicima sindikata u okviru Socioekonomskog saveta, radili smo zajedno sa njima da obezbedimo dodatnu sigurnost, takođe, i za naše radnike i da poslodavci ne koriste ove zakone ukoliko ih bude usvojila Narodna skupština Republike Srbije, za dampingovanje cene rada i za zamenu naših radnika stranim radnicima. Dakle, u tom smislu garantujem da smo čak unapredili sisteme kontrole i da će, ukoliko usvojite ovakve zakone, takve stvari u budućnosti biti onemogućene. Nisu postojale u najvećoj mogućoj meri ni u ovom trenutku, ali imali smo nekoliko slučajeva za koje mi znamo i protiv kojih se borimo, a koji će biti onemogućeni ovakvim zakonom.
Svakako jedan od osnovnih razloga izmena i dopuna ovog Zakona o zapošljavanju stranaca jeste uvođenje jedinstvene dozvole za boravak i rad. Dakle, neće više biti radna dozvola, dozvola za boravak, jer će to sad biti jedinstvena dozvola, izdavaće se isključivo elektronskim putem, čime će se povećati i efikasnost, ali će se takođe povećati i transparentnost.
Dodatna novina je da smo predvideli, odnosno predložili produženje izdavanja dozvola na period važenja do tri godine umesto do jedne godine, koliko je u trenutnom zakonu.
Ali, ono što mi je važno da naglasim, iako uvodimo fleksibilniji koncept zapošljavanja stranaca, to uvodimo uz primenu koncepta sprovođenja testa tržišta rada, što znači da tek kada se utvrdi da na evidenciji nacionalne službe za zapošljavanje nema domaćih državljana koji ispunjavaju uslove iz zahteva poslodavca za konkretno radno mesto, dakle, tek tada nacionalna služba za zapošljavanje može dati saglasnost za zapošljavanje stranaca.
Predloženim zakonskim rešenjima dalje se unapređuje sprovođenje testa tržišta rada, tako da će biti sastavni deo zahteva za izdavanje jedinstvene dozvole za zapošljavanje. I ovaj postupak će biti potpuno digitalizovan, da bi uneli dodatnu transparentnost u taj postupak, da bi svi mi imali uvid u taj postupak, u test tržišta rada i da bi mogli da obezbedimo da se ne ugrozi domaća radna snaga, a opet da se otvori prostor za dodatni privredni rast i razvoj.
To je praktično uređeno predlogom ova dva zakona, Zakon o strancima i Zakona o zapošljavanju stranaca.
Idemo dalje. Što se tiče zakona o izmeni Zakona o posebnim uslovima za realizaciju projekata izgradnje stanova pripadnika snaga bezbednosti, ovde predlažemo izmenu samo jedne odredbe, da se ukida gornje ograničenje od 500 evra po metru kvadratnom stana koji se prodaje pripadnicima snaga bezbednosti i da se predviđa da će komisija Vlade na osnovu uslova koje propiše Vlada utvrđivati kupoprodajnu cenu na svakoj pojedinačnoj lokaciji, što je neophodno uraditi zbog usklađivanja sa rastom maloprodajnih cena materijala i ukupne izgradnje.
Što se tiče Predloga zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj, gde je predlagač Ministarstvo spoljnih poslova, na predlog Ministarstva finansija, osnovni cilj ovog sporazuma je podrška zelenoj tranziciji, ugovorenim iznosom zajma do 149 miliona 900 hiljada evra, radi podsticanja institucionalnih reformi i reformi javnih politika, povećanje otpornosti Srbije na negativne uticaje klimatskih promena, jačanja ekološke održivosti i modernizacije energetskog sektora Srbije.
Idemo dalje. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj. Projektom unapređenja upravljanja javnim finansijama za zelenu tranziciju sa ugovorenim iznosom zajma do 69 miliona 300 hiljada evra, Međunarodna banka za obnovu i razvoj bi podržala Republiku Srbiju u daljem unapređenju sistema upravljanja javnim finansijama, kako bi se omogućio oporavak nakon pandemije, izvršila priprema za sadašnje i buduće rizike i izazove, da bi se krenulo ponovo u zelenu tranziciju Srbije.
Tako da možete da primetite da je veliki deo ovoga što predlažemo u vezi sa zelenom tranzicijom, novom energetskom politikom Republike Srbije, obnovljivim izvorima energije, unapređenjem kvaliteta vazduha, unapređenjem zaštite naših voda i sveukupne zaštite životne sredine.
Što se tiče Predloga zakona o potvrđivanju Ugovora o zajmu između Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj, IBRD, ovaj projekat vrednosti od 80 miliona evra bi poslužio da nastavimo sa ulaganjima u naučnu infrastrukturnu podršku inovacijama u Republici Srbiji. Kao što znate, mi smo do sada izgradili i otvorili Naučno-tehnološki park u Beogradu, Naučno-tehnološki park u Novom Sadu, Naučno-tehnološki park u Nišu i Naučno-tehnološki park u Čačku. Sada bi ovom podrškom, ukoliko odobrite, od 80 miliona evra imali sredstva za drugu fazu Naučno-tehnološkog parka u Nišu, tako da bi gradili novu zgradu NTP u Nišu, za dodatne start ap inovacione kompanije, za dodatno zapošljavanje, za dodatnu podršku nauci, inovacijama, digitalizaciji i našim, pre svega, mladim ljudima, drugu fazu Naučno-tehnloškog parka u Čačku, i još jednu zgradu NTP u Čačku, i izgradnju regionalno- industrijskog tehnološkog parka u Kruševcu na preko 11 hiljada kvadratnih metara, ali bi tu izdvojili 10 miliona evra kao dodatnu podršku projektu izgradnje BIO četiri Kampusa.
Što se tiče Predloga zakona o zaduživanju Republike Srbije kod banke „Inteze“ za potrebe finansiranja projekta izgradnje saobraćajnice Ruma-Šabac-Loznica, čiji je predlagač Ministarstvo finansija. Vi znate da je izgradnja autoputa Ruma-Šabac i brze saobraćajnice Šabac-Loznica jedan od prioritetnijih projekata Republike Srbije u drumskom transportu. S obzirom da je reč o projektu koji je važan za povezivanje oko 600 hiljada ljudi u Mačvanskom i Sremskom okrugu, ali i Podrinja i Zapadne Srbije sa Vojvodinom, kao i da taj deo Srbije povežemo sa regionom, posebno BiH. Izvođenje radova obuhvata izgradnju tri deonice – deonica jedan je izgradnja autoputa Ruma-Šabac dužine nešto preko 21 kilometra, deonice dva je izgradnja mosta preko reke Save u Šapcu dužine nešto preko 1,3 kilometra i deonice tri što je izgradnja brze saobraćajnice od Šapca do Loznice dužine nešto preko 54 kilometra za brzinu od 100 kilometara na sat, a predmetnim ugovorom je predviđen iznos zaduživanja od 15 milijardi dinara za finansiranje dela realizacije ovog projekta.
Što se tiče Predloga zakona o potvrđivanju Ugovora o kreditu u iznosu od 300 miliona evra između Republike Srbije i finansijskih institucija kao prvobitnih zajmodavaca i Global low agency services limited kao agenta, vrednost ovog sporazuma je 300 miliona evra, sredstva će biti iskorišćenja za finansiranje investicionih programskih projekata u infrastrukturi, obnovu i izgradnju objekata javne namene u oblasti zdravstva, prosvete, nauke, socijalne zaštite, kulture, sportske infrastrutkure i za finansiranje državnih subvencija za nabavku prirodnog gasa i električne energije.
Dalje, Predlog zakona o izmenama Zakona o potvrđivanju Multilateralne konvencije za primenu mera koje su u cilju sprečavanja erozije poreske osnovice i premeštanja dobiti odnose na poreske ugovore. Multilateralna konvencija je ratifikovana 2018. godine. Republika Srbija je kandidovala sve ugovore o izbegavanju dvostrukog oporezivanja koji su u to vreme bili u primeni ili su bili potpisani, ali još uvek nisu bili u primeni radi usklađivanja sa Multilateralnom konvencijom. Nakon ratifikacije ove konvencije, stupila su na snagu još dva ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja i to sa Marokom i sa Indonezijom, a o čemu je potrebno da se formalno obavesti OECD u skladu sa propisanom procedurom, a preduslov za obaveštavanja OECD o stupanju na snagu ta dva ugovora jeste da se usvoje izmene ovog zakona, i to je praktično cela suština.
Što se tiče Predloga zakona o potvrđivanju Okvirnog sporazuma o zajmu između Banke za razvoj Saveta Evrope i Republike Srbije, ovaj projektni zajam od 30 miliona evra je potreban da bi izgradili zatvorske objekte u Kruševcu i Sremskoj Mitrovici, odnosno novi zatvor u Kruševcu kapaciteta 450 lica i izgradnju novog paviljona u zatvoru u Sremskoj Mitrovici za 200 zatvrorenika u cilju smanjenja prenaseljenosti i omogućavanju rehabilitacije za lica lišena slobode.
Dalje, Predlog zakona o davanju garancija Republike Srbije u korist „OTP banke“ i banke „Inteze“ po osnovu zaduženja Elektrodistribucije Srbije, predlagač Ministarstva finansija. Ovim dajemo garancije države u iznosu od 50 miliona evra za projekat unapređenja distributivne mreže, što podrazumeva zamenu drvenih stubova na postojećim mrežama visokog napona sa ugradnjom betonskih stubova, zamenu neizolovanog provodnika samonosećim kablovskim snopom i sa prilagođavanje ključnih priključaka. Elektrodistribucija već ima lokacije na kojima je potrebno izvesti ove radove, utvrđene prioritete za rekonstrukciju za distributivna područja Kraljevo, Niš i Kragujevac. Ovo će svakako povećati sigurnost napajanja, smanjiće gubitke, povećaće eksploatacioni vek i povećaće bezbednost napajanja za ljude u ovim područjima, ali takođe i za privredu.
Ja sam, evo, govorila manje od 45 minuta. Trudila sam se zaista da dam siže i suštinu svih predloga zakona koje smo uputili Narodnoj skupštini.
Želim da vam se zahvalim što ste zaista u izuzetno kratkom roku uzeli ovo u razmatranje. Mislim da su zakoni odnosno predlozi zakona izuzetno važni za direktno unapređenje kvaliteta života građana Republike Srbije, pre svega dece, porodica, ali onda takođe i ekonomskog rasta i razvoja Republike Srbije kroz dodatno ulaganje u zdravstvenu infrastrukturu, putnu infrastrukturu, ali takođe i kao ogroman fokus energetike i Zelene tranzicije. To je praktično suština ovoga što predlažemo kao Vlada Republike Srbije. Hvala vam mnogo.

Osećala sam da treba da reagujem zbog dve zaista kratke, važne stvari.
Jedna je ta što u danu kada razgovaramo o stvarima, kao što je dodatna finansijska podrška porodicama sa decom, dodatna podrška majkama, pre svega, sa decom do 16 godina starosti, kada govorimo značajnim dodatnim sredstvima za našu poljoprivredu i naše poljoprivrednike, i to ne kredita, već bespovratne pomoći EU u iznosu od 288 miliona evra, bespovratne pomoći, dakle, poklona novca, kada govorimo o dodatnim sredstvima za izgradnju autoputa i brze saobraćajnice Ruma-Šabac-Loznice, Moravskog koridora, Dunavske magistrale, kada govorimo o dodatnim sredstvima za zdravstvo i mnogim drugim stvarima, ali ovo su najvažnije, čini mi se za Srbiju i za sve naše građane, javi se neko ko je iz opozicije i priča o 33 godine višestranačja u Srbiji. Toliko o tome. Toliko o tome koliko je suština važna i koliko je važno šta mi kao Vlada predlažemo, a šta vi imate protiv toga ili šta bi drugačije i bolje uradili, da pričamo o 33 godine višestrančja u Srbiji, a da ne pričamo o ovome što smo predložili jer pretpostavljam da nemate šta da zamerite. To mi je prva stvar koju sam želela da kažem zbog građana Republike Srbije.
Druga stvar, pričate o dva kartela i korumpiranom političkom sistemu, kažete, sadašnje i bivše vlasti. Ja samo da podsetim da ste vi bivša vlast. Vi ste bivša vlast.
Rekla sam to nekoliko puta, ne postoji pokret, politički pokret ili politička stranka koja se finansira direktno iz budžeta javnih preduzeća, republičkog budžeta ili lokalnih samouprava, kao što ste se vi finansirali u 2008, 2009, 2011. godini iz sredstava javnog preduzeća Elektroprivreda Republike Srbije, EPS-a. Iz budžeta EPS-a, ste finansirani, iz sistema Kolubare, a da nije deo vlasti. Ne bi tada vlast finansirala opoziciju.
Dakle, to je dokaz da ste bili deo vlasti. Niste vi samo bivša vlast, vi ste ostali sa tim vašim tadašnjim koalicionim partnerima, dalje u partnerstvu, što pokazuje i Savez za Srbiju, ako pogledate, samo pogledajte na Vikipediji, Savez za Srbiju, kaže vođa Dragan Đilas, lideri Dragan Đilas, Boško Obradović, Vuk Jeremić, Zoran Lutovac, Janko Veselinović, Željko Veselinović, Slaviša Ristić. Kaže, međunarodno članstvo. Tu je recimo, zanimljivo, evo, kaže socijalistička internacionala, progresivna alijansa, eto,u pravu je ministar Vesić, da je o tome govorio Dimitrije Ljotić, evropska stranka, partija evropskih socijalista i tu ste vi.
Nije samo Savez za Srbiju, u kome ste svi zajedno bili kao bivša vlast koja ponovo želi da dođe na vlast, ista koalicija, već i sporazum sa narodom, koji ste takođe svi zajedno potpisali, zajedno kao bivša vlast koja želi da se vrati na vlast. U tom sporazumu sa narodom, što dovoljno govori o vašoj ideologiji, vašim prioritetima, ne postoji nijedna jedina reč o Kosovu i Metohiji.
Da vas podsetim, pošto ste pokazivali taj vodič za mame, pa ste valjda, zainteresovani za pronatalitetnu politiku, toliko da ste napravili jedan vodič za mame. U tom sporazumu sa narodom ne postoji nijedna jedina reč o pronatalitetnoj politici u Republici Srbiji i o tome kako ćete u sedam prioriteta koji su najvažniji za dalje vođenje Srbije, imati pronatalitetnu politiku i veći broj dece. Ne postoji nijedna jedina reč.
Tako da, kada pričate o bivšoj vlasti, samo da smo potpuno jasni i da se razumemo, vi ste bivša vlast, a sporazum sa narodom ste potpisali sa političarima za koje danas kažete da su korumpirani. Šta to onda znači, da ste spremni da dalje sarađujete sa političarima sa kojima ste bili u koaliciji i sada ste u koaliciji, jedan dan jeste, jedan dan niste, ali je generalno to vaše trajanje, vaše koalicije, pokazuje koliko ste posvećeni jedni drugima, bez obzira na to što kažete da su korumpirani, vi ste spremni da potpisujete sporazum između vas, njih i kako ste rekli, naroda, zarad vlasti? To su takođe vaši principi. Tako da, se razumemo, bivša vlast, to ste vi. Hvala.

Hvala.
Ponovo, samo kratko. Dakle, neverovatno je vaše potcenjivanje građana Srbije. Vi zaista mislite da bilo ko u Srbiji može da pomisli da se neko kao što je vaš pokret ili vaša partija, finansirao iz javnog preduzeća u vreme bivše vlasti iz čak tri ministarstva i da nije bio deo vlasti, nego šta ste bili? Opozicija pa vas je vlast finansirala iz javnih preduzeća i ministarstava.
Onda nakon toga ste se toliko srčano borili protiv njih da ste u svakom pokretu bili zajedno. Na svakim protestima ste bili zajedno, pa i na ovim poslednjim, ovim tzv. protestom „Protiv nasilja“ - vi koji ste tukli kolege narodne poslanike, pa ste pravi promoter drugačije tolerantne nenasilne Srbije koja se bori protiv nasilja, vi koji ste fizički napali predsednicu Narodne skupštine.
Na tim protestima ste bili zajedno, na prethodnim protestima ste bili zajedno, na onim tamo protestima ste bili zajedno. Zajedno ste potpisali sporazum sa narodom, zajedno ste bili u Savezu za Srbiju. Finansirani ste dok su oni bili vlast čak tri ministarstva, javnog preduzeća i vi kažete da građani ne vide i ne znaju da ste vi koalicioni partneri bili, ostali i bićete. Pa, to je zaista nepodaštavanje građana Republike Srbije. Nemojte to da imputirate meni. Hvala.

Hvala.
Dakle, ni jedna jedina reč o tragediji. Ni jedna jedina reč o tragediji od strane, o monstruoznim zločinima. Sve ostalo smo čuli, sve, ponajviše zabavu, smeh, tapšanje, kikotanje, ponajviše to. Ni jednu jedinu reč o tragediji. Ni jednu jedinu reč o merama. I kao što je i narodni poslanik rekao, ni jednu jedinu reč o Bratislavu Gašiću, kaže – ni ime mu nisam pomenuo. To je tačka dnevnog reda, i to od strane zvaničnog organizatora protesta protiv nasilja.
Evo vam, poštovani građani Republike Srbije, koliko im je stalo. Evo vam, poštovani građani Republike Srbije, dokaza kakve veze to ima sa borbom protiv nasilja. Baš nikakve, baš nikakve. Nije čak ni politika, čisto politikanstvo, čisto politikanstvo. Ni jedna jedina reč istine, ali čuli smo strašne stvari.
Za one koji su propustili, ja moram da kažem, ja sam šokirana, šokirana. Čuli smo da je za srušene mostove u NATO bombardovanju, za najbrutalniju agresiju nad Republikom Srbijom, za pobijenu decu, za porušenu infrastrukturu, za nevine žrtve u Aleksincu, u Grdelici, u Somboru…
(Narodni poslanik Aleksandar Jovanović dobacuje s mesta.)

U ostalim gradovima i selima Srbije, čuli smo da nije kriv NATO.
(Narodni poslanik Srđan Milivojević dobacuje s mesta.)

Čuli smo - i za to je kriv Aleksandar Vučić.
Znate, izvucite transkript, izvucite transkript i moći ćete da pročitate da je za srušene mostove kriv Aleksandar Vučić. Momak u tom trenutku verovatno od nekih 25 ili 26 godina, on je krv. On je kriv…

Nije kriv NATO, nije kriv NATO? Nije kriv NATO, nije kriva koalicija zemalja koje su se bez dozvole ili bez ikakvih konsultacija …

Dakle, nije kriv NATO, NATO je bio u pravu, pošto je Aleksandar Vučić kriv, to znači da je NATO bio za vas u pravu, da je NATO trebao da izvrši agresiju na ovu zemlju. Aleksandar Vučić je kriv za srušene mostove u NATO agresiji, nije NATO kriv. Pričam o ovome što je govorio narodni poslanik, o tome govorim. Ali, dobro je što ste mi rekli - o čemu pričate, ne pričam …
(Narodni poslanik Aleksandar Jovanović dobacuje s mesta.)

A vama hvala što ste se udostojili da se pojavite nakon tri nedelje. Hvala vam mnogo.
Pita me jedan od narodnih poslanika, koji je takođe organizator protesta protiv nasilja, a koji se, i mnogo vam hvala na tome, udostojio da se pojavi u Narodnoj skupštini Republike Srbije i na ovoj raspravi nakon tri nedelje čitave, evo danas prvi dan, pita me – o čemu pričate? Valjda mu se ne sviđa što ne pričam o temi dnevnog reda. Pa, ne mogu da pričam o temi dnevnog reda, zato što narodni poslanik nije ni pomenuo ne temu dnevnog reda, nego ministra Bratislava Gašića, pa odgovaram.
Pričam o NATO bombardovanju zato što je on pričao o NATO bombardovanju i on pokazivao srušene mostove u NATO agresiji i rekao – nije NATO kriv, Aleksandar Vučić je kriv za srušene mostove, ergo NATO je bio u pravu, ako je Aleksandar Vučić kriv, NATO je i trebalo da nas bombarduje. To je politika, to je ono što imate da ponudite građanima Srbije. To je ono što kažete. Na čast vama i na čast takvoj borbi protiv nasilja.
Još jedna neverovatna stvar, kakvo licemerje. Kaže narodni poslanik – kamo sreće da vi ne sedite ovde, nego da obilazite poplavljena područja. Deset dana, deseti radni dan sam ovde, po temi koju ste vi tražili, po temi o kojoj ni jednu jedinu reč niste rekli, sedim, nisam napustila ovu sednicu, zato što vi smatrate da je važnije od toga da ja radim svoj posao za građane Republike Srbije, ali i od toga da i vi radite svoj posao, da se politički promovišete zahvaljujući tome što beskonačno i bezgranično možete da pričate, pa mislite da 10 dana treba da pričamo o jednim pa te istim stvari.
Da, i ja bih takođe volela da smo ovo završili efikasno za tri ili četiri dana i da sam mogla svaki svoj dan da provedem sa narodom u poplavljenim područjima, ali nisam mogla, zato što je moja obaveza da kada vi pozovete da sedim ovde koliko god treba, a koliko ću sedeti opet zavisi isključivo od vas.
Kamo sreće da ste bili u poplavljenim područjima. A zamislite da sam bila u poplavljenim područjima i nisam se pojavila na ovoj sednici Skupštine šta bi rekli. Bratislav Gašić je pola dana izašao zbog drugih obaveza i šest puta ste rekli da nije tu i oni koji su u tih pola dana u ovoj sali bili bukvalno pet minuta, kao narodna poslanica koja je govorila prva a kojoj ni ne mogu da odgovorim. Znate zašto? Pa, zato što radi ono što svaki put radi, kaže šta ima i izađe iz sale, napusti salu. I kome ja da odgovaram? A pomenula je stvari na koje sam odgovorila 73 puta već do sada, ali se politički ispromovisala, snimila, rekla šta je imala, bez obzira na to šta smo pričali ranije, bez obzira da li to samo troši vreme zarad trošenja vremena i da li ima bilo kakvog smisla to što je pričala, a nema, obzirom da sam na sve već odgovorila, i ne po ovoj tački dnevnog reda, već po prvoj tački dnevnog reda, što se tiče, recimo, streljana, i ne samo ja, već i ministar Gašić, i ne samo i ministar Gašić i ja, već i ministarka pravde Maja Popović.
Ali, nema veze, rekla žena šta je imala, ustala i napustila salu. I mogu da odgovaram kome? Praznoj klupi. Ali, kamo sreće da sam u poplavljenim područjima a ne u ovoj sali. Kakvo epsko licemerje, da ne koristim grublje reči.
Poslanik, moj poštovani prijatelj, uvaženi kolega stranački Milenko Jovanov je odgovorio za miting protiv Bojana Pajtića. Dokle ćete lagati i plasirati dezinformacije, na vama je. Čini mi se da je Milenko potpuno posvećen tome da nam na svaku laž odgovori, pa onda ne moram i ja da se ponavljam, zato što se nadam da ova sednica ima neki kraj, pa da ja pređem na svoje svakodnevne obaveze za građane Republike Srbije kao predstavnik izvršne vlasti i predsednik Vlade, a i vi, narodni poslanici, na zakone koji čekaju, a koji su izuzetno važni za životni standard građana Republike Srbije.
Još jednom podvlačim – ni jedna jedina reč o tragediji. Ni jedna.
„Gašića pomenuo nisam“, kaže poštovani narodni poslanik. „Pomenuo nisam“, a to je jedina tačka dnevnog reda u ovom trenutku. Toliko o tome i toliko o poštovanju građana, a građani neka presude kako i zašto vi abolirate NATO agresiju i čitav NATO pakt. Hvala.

Hvala.
Dodaću na to zato što zaista, monstruozna je optužba i to pokazuje ozbiljnost i odgovornost dela opozicije. Javno postave pitanje koje baš nikakve veze nema sa istinom, kojim inkriminišu i mene i pripadnike BIA i samim tim ozbiljnost i profesionalizam i kredibilitet zaista čitave naše države.
Dakle, jedina tačka spajanja je što se te obe žene zovu Dušica. Eto, toliko je dovoljno da vi kažete – da li je ta Dušica, koja je u to vreme bila na porodiljskom odsustvu, ona Dušica što je uhapšena, samo da bi inkriminisali nekoga, bez obzira na posledice po državu. To zaista više nisu ni kuloarske priče, o čemu mi ovde pričamo. Što sam rekla pre neki dan, mi ovde došli smo do toga da pričamo kao komšinice, ovde pa, e jesi ti čula draga moja šta priča komšija. Ne, više nismo ni to, mi smo prešli taj nivo, a ipak je ovo Narodna skupština Republike Srbije.
Neverovatno mi je kada kažete, vi Milenku Jovanovu – pa SNS je slučajno pomenuta. Slučajno smo pomenuti kao stranka. Kažete da je otac maloletnog monstruma K. K. blizak, da li je tačno da je bio blizak članovima SNS. Tako smo mi slučajno pomenuti, pa je zbog toga postojala mogućnost da se maloletni monstrum vežba u streljani BIA. Skandalozno.
Pa prvo, nismo slučajno pomenuti, nego vrlo namerno pomenuti, zato što bez SNS ne bi mogli da napravite čitav taj konstrukt. Ali onda, kada se Milenko Jovanov javi da kaže nešto o SNS, onda kažete ni ne mora da priča, zato što ste slučajno pomenuti. Ni malo slučajno. Ceo konstrukt je izmišljen tako da smo mi za nešto krivi i da smo onda mi omogućili nekom maloletnom detetu, u ovom slučaju potpunom monstrumu, da uđe u streljanu BIA. Nemoguće je. Nemoguće je. Ja sam potpuno ubeđena da vi to znate i da ste svesni toga da je to nemoguće.
Kažete da mi ne razlikujemo pojam krivice od pojma odgovornosti o čemu opet pričam već 10 dana. Pojam krivice i pojam odgovornosti. Ne, apsolutno razlikujemo, niko nikada ovde nije pričao o krivici ministra Bratislava Gašića, samo o političkoj, objektivnoj i indirektnoj odgovornosti. Ali, vaša narodna poslanica je potpuno jasno rekla da on tu odgovornost nema. Vaša narodna poslanica, da odgovornost nema i ne može da bude, ali da mora da ode sa mesta ministra unutrašnjih poslova zbog nekih drugih stvari, neću sada ulaziti sada opet u te aspekte paranormalnog. Dakle, da ostavimo po strani, da sačuvamo neko dostojanstvo ili pokušamo danas da sačuvamo neko dostojanstvo.
Dakle, vaša narodna poslanica je rekla ne može biti odgovoran. Nije i ne može biti odgovoran. Ne kriv, već odgovoran. Tako da ili stojite pri tome ili vi ne razumete razliku između pojma krivice i odgovornosti.
Odgovorni smo za potpunu kriminalizaciju društva, dobro smo paušalno čuli, evo slušam već tri nedelje, nema nikakvog pokazatelja zašto nam to imputirate, ali dobro, verujem da je u ovom trenutku to moderno i lako. Mislim da je to neodgovorno, ali je svakako vaše pravo da mislite šta god želite da mislite. Pretpostavljam da potpuna kriminalizacija društva za koju smo odgovorni podrazumeva i najveće uspehe naših učenika, đaka, studenata u modernoj istoriji Srbije. Najbolje rezultate, najbolje sportske rezultate, formiranje Fonda za nauku, četiri naučno-tehnološka parka. Prvi put od SFRJ formiranje tri potpuno nova naučna instituta ili otvaranje Narodnog muzeja, Muzeja savremene umetnosti, rekonstrukciju Narodnog pozorišta u Vranju, završetak izgradnje Narodnog pozorišta u Subotici ili smo odgovorni za potpunu kriminalizaciju kroz izgradnju puteva i pruga. Ili na primer 119 puta veći budžet za filmsku produkciju, a da i za to ste rekli – to ste vi uradili dobro, ali ko je birao da se snimaju agresivni filmovi.
Tako da, ne znam kako smo odgovorni za potpunu kriminalizaciju društva, pri tom moram da se ogradim, ja ni ne vidim tu potpunu kriminalizaciju našeg društva zato što bi time rekla da su svi naši građani kriminalci, a ja zaista imam sve najlepše da kažem o našim građanima. Generalno, da postoje kriminalci kao i u svakom društvu, ali mi nemamo potpuno kriminalizovano društvo. Postoje takva društva u našem okruženju, ali svakako to nije teritorija centralne Srbije.
Konačno, da li postoji mogućnost da se u ovom trenutku neko dete u nekoj drugoj streljani obučava? To mi je važno pitanje zato što dovodi opet i do naše celokupne odgovornosti u ovom trenutku, a to je ovo. U ovom trenutku ne postoji, ali to nije zakonski uređeno. Zbog čega? Zato što izmene i dopune Zakona o oružju čekaju da se završi konačno ova sednica kako bi zakonski to uredili i kako bi zabranili maloletnicima da ulaze u streljane. Koliko je svima nama važno da se to zakonski uredi i da konačno preduzmemo još neke mere, to ćete pokazati vi u odnosu na to koliko će još dodatno ova sednica trajati. Dok ova sednica traje, svi ostali važni zakoni čekaju.
Ako smo odgovorni ljudi, onda ćemo završiti, ja se nadam, u jednom trenutku, pa ćemo moći da pričamo i o ostalim zakonima, kao što su npr. izmene i dopune Zakona o oružju, kako bi zabranili konačno, po prvi put, jer to nikada nije bilo regulisano, što neću da okrivljujem ni bivšu vlast, zato što mislim da niko normalan ne bi pomislio da će neko da vodi svoje jedanaestogodišnje ili dvanaestogodišnje dete u streljanu da ga uči da puca. Zaista, mislim da to niko normalan ne bi pomislio, ali dobro, sada moramo i to zakonski da uradimo. Zakonski možete da uradite samo vi, a za to treba da se završi ova sednica i da dođe ta tačka na dnevni red neke druge sednice, kao i neki drugi zakoni, recimo o 10.000 dinara svoj deci do 16 godina starosti, koji takođe mislim da su izuzetno važni za građane Republike Srbije.
Ali to kada to dolazi na dnevni red pokazaće, na kraju krajeva, koliko smo odgovorni u ovom trenutku i koliko ćemo još dodatno da mrcvarimo građane Republike Srbije stalnim ponavljanjem istih pitanja i istih odgovora i takođe sada već pričom koja baš nikakve veze nema sa ovom tačkom dnevnog reda, kao što je narodni poslanik pre vas koji je organizator protesta protiv nasilja govorio i čovek sam priznao – nisam ni pomenuo ministra Gašića, iako valjda zastupa zahteve protesta protiv nasilja, da treba smena ministra Bratislava Gašića. Ali ovaj koji organizuje proteste protiv nasilja, poštovani građani koji protestujete, da znate da taj tokom svog obraćanja Skupštini nije ni pomenuo Bratislava Gašića, tako da vidite kako vas zastupa u ovoj Skupštini. Hvala vam.

Hvala.
Vidim da je ministra Gašića pogodilo ovo da je taličan i da je malerozan, ali ko zna do kraja ove sednice šta će tu ispasti zato što je ta narodna poslanica u međuvremenu promenila svoje mišljenje. Prvo je rekla da nije odgovoran, pa sada kaže da ipak ministar snosi objektivnu odgovornost.
S tim u vezi je sada otvoreno pitanje da li je on i dalje malerozan i taličan, ili je promenila mišljenje i o njegovoj karmi, pošto je sada odgovoran, ali pre tri dana nije bio odgovoran. Pošto je već bio taličan i malerozan, to su već suprotni pojmovi, moguće je i da se mišljenje o karmi promenilo. Ali, toliko o odgovornosti za izgovorenu reč, za mišljenje, za izneseno mišljenje na ovako važnoj sednici Vlade, gde u roku od bukvalno 48 sati ili 72, više ni ne znam, pošto dani deluju kao meseci ili godine, na jednoj sednici kažete da ne može biti odgovoran, i to mogu da kažem ja, kao bivši pripadnik MUP-a, a onda na sledećoj kažete da je bio lapsus. Nije bio lapsus, pošto to nije lapsus, već ste promenili mišljenje. Toliko o odgovornosti.
Pitanje zašto nismo menjali zakon ranije, nadovezala bih se takođe na narodnog poslanika, uvaženog Milenka Jovanova, tako je, svako je mogao da promeni taj zakon i ranije. Zato sam upravo i rekla da mislim da tu neću da kažem – e, dobro, pa mogli ste i vi kao bivša vlast, mogli smo i mi u poslednjih deset godina. Upravo sam rekla da taj zakon nikada, nikada u Srbiji nije zabranjivao, eksplicitno zabranjivao prisustvo maloletnika u streljanama. Mogli smo da ga promenimo i pre 20 godina, i pre 15 godina, i pre 10 godina, i pre pet godina, i pre dve godine, mogli ste i vi takođe da predložite izmene, ali nismo. Ali je nekorektno da kažete – dobro, što niste vi? A što niste vi? Mogli ste i vi dok ste bili na vlasti.
Ja mislim da je ljudski bilo teško zamislivo da će neki roditelj svoje 11-godišnje ili 12-godišnje dete da odvede u streljanu i da ga uči da puca. Ja mislim da je to bilo ljudski. Ako smo pogrešili, na kraju krajeva, i mi i vi, zato što smo ljudi i zato što nismo mogli da poverujemo da će neko tako nešto da uradi, dobro, ali onda je greška svih nas. Niko nije promenio taj zakon, niti je bilo ko predložio promene tog zakona, zato što niko nije anticipirao da će neko 12 godina, odnosno da će neki roditelj svoje 12-godišnje dete da vodi u streljanu, da ga uči da bude komandos.
I u ovom trenutku mi možemo opet, to je sada priča o tome šta još možemo da anticipiramo da u jednom društvu može da se desi, pa onda hajde da napravimo policijsku državu, hajde da uskratimo sve slobode, hajde da pomislimo šta najbolje može da se desi, pa da promenimo sve zakone, da obezbedimo da apsolutno ništa ne može da se desi. To je, opet se vraćam na to, policijska država u kojoj vi apsolutno nemate nikakvo poverenje u vaše građane, u njihov zdrav razum, u njihovo vaspitanje, u njihove roditeljske sposobnosti, nemate nikakvo poverenje ni u koga u ovoj državi, pa ćemo mi zakonom da uredimo sve, od porodice do toga gde će ko da ide i kako će da se ponaša. Sve će se urediti zakonom. Ali onda da ne pričamo o ljudskim pravima i ličnim slobodama.
Ponovo se vraćamo na ono o čemu je pričala i koleginica Marina Raguš, šta od ta dva želimo, pa onda da razgovaramo kako ćemo to da dobijemo. Samo da onda ne bude da kada pokušamo da promenimo Zakon o policiji, da bi neke druge stvari uredili na način da policija može brže i efikasnije da reaguje, da se digne kuka i motika da želimo represivnu državu. Nemojte tako, ljudi, nije fer, ako smo ozbiljni i odgovorni političari. Neki jesu, a neki nisu. Ja verujem da građani to vide, zato što vide da neko nešto kaže i za 48 sati ili 24 časa promeni svoje mišljenje, bez ikakve odgovornosti.
Kad smo već kod toga i odgovornosti, izrečene odgovornosti od političara za izgovorenu reč, čuli ste, poštovani narodni poslanici i poštovani građani i građanke Republike Srbije, čim smo demantovali očiglednu neistinu, notornu neistinu da je pripadnica BIA koja je bila u mom okruženju uhapšena, šta su rekli? Narodni poslanik je rekao – pa, dobro. Nije. Nije ta. I to je to! Optužiše ženu. To je čula čak i njena porodica. I nema veze. Optužiše ženu, optužiše Agenciju, kredibilitet države. Nije istina – pa dobro, eto, nije istina. I onda idemo dalje. Ali, kako se uopšte desilo da neko ko je pripadnik BIA bude uhapšen za bilo šta, da je sarađivao sa nekim klanom?
Da vam sad kažem koliko je to ozbiljna i odgovorna tvrdnja od strane ovlašćenog predstavnika. Ja sam, kako sam to čula, evo ukucajte na Guglu, CIA „Agent arrested“, uhapšen pripadnik CIA. Imate niz tekstova. Niz. Uhapšen, optužen za špijunažu, osuđen zbog kontrašpijunaže. Ukucajte za bilo koju drugu agenciju, bezbednosnu agenciju, M56, M6, neke druge, BND. Ljudi, pripadnici bezbednosnih agencija su na kraju samo ljudi. I da, među njih, njima ima, kako bi se reklo, „pokvarenih jabuka“, ali je naša agencija to uhvatila, tu osobu uhapsila i procesuirala, kao i u svakoj drugoj ozbiljnoj zemlji na svetu, ali se ovde postavlja pitanje – kako je to moguće da se desi? Moguće je da se desi svuda. Moguće je da se desi u Velikoj Britaniji, moguće je da se desi u SAD, moguće je da se desi u Nemačkoj, moguće je da se desi u Ruskoj Federaciji. O čemu se radi? Kakve su to optužbe uopšte i to da ste vi samo proverili – evo, ovo mi deluje kao zanimljiv argument da iznesem.
Okej. Mi smo govorili istinu za tu pripadnicu BIA, dobro. Hajde da kažemo još neku drugu glupost. Lupiš, ostaneš živ, ideš dalje i na to se svela čitava ova debata, čitava ova debata od tri nedelje.
Ono što je takođe neverovatno, pitanje još jednom i sada vidite koliko mi idemo u krug i ne 10 dana, tri nedelje, postavlja pitanje – ali zašto niste razoružavali ranije? Bukvalno pitanje na koje sam odgovorila pre tri nedelje pod tačkom jedan dnevnog reda, a to je bezbednosna situacija u Republici Srbiji i nikome ništa i nema veze, dajte da potrošimo još malo vremena zato što imamo svo vreme ovog sveta da se politički promovišemo.
Imamo sve vreme ovog sveta za politički marketing, pa hajte da ga iskoristimo. Toliko o političkoj odgovornosti. Hajde po sto puta da postavimo isto pitanje. Dobili smo 73 odgovora na to isto pitanje, odnosno 73 puta smo dobili odgovor na to pitanje, ali nema veze, hajde da ga postavimo još jednom. Još malo smo na TV ekranima, još malo se promovišemo, nije ni važno. Šta ima veze što čekaju drugi zakoni na dnevni red? Nema ni veze.
(Tatjana Manojlović: Šta je sa medijskom strategijom?)
Pitanje je sada – šta je sa medijskom strategijom, ljudi? To vam je pitanje sada po ovoj tački dnevnog reda? Šta je sa medijskom strategijom?

Šta jer sa medijskom strategijom? Ne čekate na medijsku strategiju na tri godine, da vas informišem, medijska strategija je usvojena…

Usvojena je 2020…
(Narodna poslanica Tatjana Manojlović dobacuje s mesta.)

Nema veze. Prethodna Vlada je usvojila medijsku strategiju. Pogledajte molim vas Izveštaj o napretku koji je objavila Evropska komisija. Pohvalili su usvajanje medijske strategije, ali nema veze.
(Narodna poslanica Tatjana Manojlović dobacuje s mesta.)

Dakle, da vam kažem razoružavali smo i pre. Razoružavali smo. Maksimalni broj naoružanja u posedu građana Republike Srbije bio je, ponavljam, ja ne znam sedamdeseti put zaista mislim ili se svakako tako osećam, 2008. godine. To je milion 172 hiljade 468 komada oružja koje su naši građani držali i nosili po dozvolama organa unutrašnjih poslova. Zaključno sa aprilom 2023. godine taj broj je sveden, odnosno smanjen na 761 hiljadu 415.
Dakle, po pitanju - a zašto niste razoružavali i ranije, još jednom odgovor - razoružavali smo, i davala sam vam konkretne podatke najmanje 15 puta u poslednjih tri nedelje, ali nije ni važno. A zašto nije važno? Zato što vama nije važna tema. Važan je politički marketing. Važno je da pričamo ovde koliko god možemo da pričamo da bi valjda vi promovisali sebe, da li zbog takmičenja u okviru opozicije ko će biti lider opozicije ili zbog takmičenja u okviru vaše stranke ko će biti lider stranke, ali je svakako zloupotreba ovog Poslovnika i Doma Narodne skupštine i pokazatelj apsolutne nebrige za interese građana Republike Srbije.
Zato što jednom da vam kažem, poštovani građani Republike Srbije, ukoliko bude kašnjenja sa isplatom 10.000 dinara maloletnim licima do 16 godina, biće, deci, ukoliko bude kašnjenja isplate 10.000 dinara podrške deci, odnosno porodicama sa decom do 16 godina, to će biti zato što na dnevni red ove Narodne skupštine ne može da stigne taj zakon kojim ćete vi kao narodni poslanici potvrditi da želite da pomognemo deci sa 10.000. Zbog čega? Zato što oni imaju potrebu da 73 puta postave isto pitanje na koje su 73 puta dobili konkretan odgovor.
Ali, još jednom da ponovim, dakle, da ne bi se ponovo postavilo ovo pitanje. Mi smo razoružavali za razliku od vas koji ste bili na vlasti kada je i 2002. godine počinjeno masovno ubistvo i onda nastavili da izdajete dozvole za oružje, pa 2007. godine počinjeno je masovno ubistvo, pa vi nastavili da izdajete dozvole za oružje, pa dostigle maksimum 2008. godine, e onda smo mi polako od 2013. godine to smanjivali.
Dakle, jesmo razoružavali i ranije, ali nema veze ako treba da ponovim posebno ovo ponavljam zato što je u stvari ovo izuzetno relevantno za temu.
Dečakov otac blizak sa ministrom, bivšim ministrom Zlatiborom Lončarom. E, sada ovako da vam kažem, poštovani građani Republike Srbije, kao što sada već svi znamo, otac tog maloletnog monstruma je doktor medicine, radiolog, prilično čuven i do tada bio ugledan lekar. Ja sada ugledno ne bi pominjala u vezi sa njim niti sa tom porodicom.
I sada bivši ministar Zlatibor Lončar, koji je bio pre toga direktor Urgentnog centra, ako se ne varam, koji je dugogodišnji lekar na Kliničkom centru Srbije, na kome je bio i zaposlen ovaj otac ovog monstruma, je optužen da je blizak sa tim čovekom.
Poznavali su se očigledno preko toga što su obojica doktori medicine i radili u Kliničkom centru Srbije. Elem, tako je sada narodni poslanik u ovu priču monstruoznu umešao i Marka Ercegovca, direktora Urgentnog centra Kliničkog centra Srbije. Pošto je i on sada umešan, jer pokazujete još jednom da nikakvu granicu nemate, da ne postoji crvena linija, da ne postoji donja granica dostojanstva i odgovornosti, a posebno prema doktorima u ovoj zemlji i profesorima medicinskog fakulteta, onda dolazimo do toga da je na vrhu lanca u kome je i doktorka Milica Pejović Milovančević, opet ona doktorka, nalazi se SNS.
Da li možete da zamislite dokle smo mi došli nakon 10 dana rasprave? Sada smo, pa kao da je 10 godina, zaista kao da je 10, kao da je 100 godina. Ja kao da sam se rodila ovde zaista se tako osećam.
U svakom slučaju, sada je taj otac tog monstruma povezan sa čitavim vrhom lanca na čijem je čelu, odnosno sa čitavim lancem doktora, a na čijem je čelu ili na vrhu lanca SNS.
Doktori svi koji rade na Kliničkom centru Srbije ili su profesori na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, uključujući i bivšeg ministra Zlatibora Lončara, pa pošto ga zna sa Kliničkog centra Srbije onda je on valjda nekako takođe umešan u sve ovo. Jel? I Marko Ercegovac i doktorka Milica Pejović Milovančević?
Poštovani doktori, da čujete samo kako to izgleda kada se neodgovorna politika i politikanti razmahnu.
Konačno, a tiče se zahteva protesta, kažemo – vi ste krivi, mi smo krivi zato što sve ovo toliko traje, pa mi zloupotrebljavamo Skupštinu, jer da ste hteli REM bi već bio smenjen. Ponovo meni upućeno.
(Tatjana Manojlović: Naravno.)