Hvala vam.
Da. Vi ste u pravu, NIS jeste loše poslovao. Tada je sve loše poslovalo. Tada je i „Komercijalna banka“ loše poslovala i da, mi jesmo postavili menadžment koji je izvukao „Komercijalnu banku“ iz užasno teškog problema i velikih problema, ogromnih problema koje je imala. Tada je i Aerodrom loše poslovao. Tada je i Železara loše poslovala. Tad je i RTB loše poslovao. Recite mi šta tada nije loše poslovalo? Vi ste u pravu, sve je loše poslovalo. Sve je bilo uništeno. Sve je loše poslovalo.
Da NIS nije prodat za 400.000.000 i da je sačekao kojim slučajem 2014. godinu i reforme u Srbiji i odgovorne ljude i on bi krenuo dobro da posluje, pa ukoliko ima potrebe da ga prodajemo i prodamo ga, pa prodali bi ga, bogami, za ozbiljne novce a ne za 400.000.000. Ali, to bi tada bila neka odluka zasnovana na nekim faktima i na tome da podignete, kao što smo podigli aerodrom, pa smo ga dali u koncesiju 25 godina za preko milijardu i 500 miliona evra. U koncesiju, sve se to vraća građanima Srbije, to je i dalje njihovo vlasništvo. Pa, iz tih stvari treba da se uči.
Pa, kakva je bila Železara? Pa, da li smo je prodali za 46 miliona evra? Da li nismo možda trebali? Da li je trebala da nastavi, da plaćamo iz budžeta za pet hiljada radnih mesta i da broje ljudi samo dane kada će ostati bez poslova? Za RTB „Bor“? Zar za RTB „Bor“ nisu rekli da sadimo lešnike tamo? Pa, je danas RTB bio stavljen na noge, pa smo našli strateškog partnera za 63% RTB za milijardu 200 miliona dolara. Pa, ljudi, stvarno, možemo da pričamo ovo i ono, ali nemojte oko ekonomije. Nemojte, zaista oko ekonomije. NIS je loše poslovao. Pa, nije postojalo ništa što je dobro poslovalo. Recite mi jednog ko je dobro poslovao? PKB? Sve je plaćeno iz budžeta. A znate zašto? Zato što je plaćeno nekim ljudima. Zato što je plaćeno nekim ljudima koji su politički bili povezani sa političkim strankama, nekim političarima, tajkunima koji su danas među najboljim ljudima u Srbiji, koji su trpali te novce u svoje džepove.
Koliko god loše poslovao, 400 miliona, dajte molim vas. Pa, samo da procenite. Pa, tada je bila urađena procena NIS-a. Prodat je NIS pod minimalnoj proceni. I, svaka čast našim partnerima iz Rusije. Svaka njima čast, oni su uložili, NIS dobro radi. Svaka im čast, moram da kažem, ali zašto bi oni rekli nama – e, nemojte molim vas da nam date za 400 miliona, mi mislimo da to vredi milijardu i 600 miliona. Pa, neće ljudi, ako ćete da date za 400, ako ćete da date za 200, pa dajte ga. Pa, nije to odgovornost ruskih partnera i GASPROM-a, nego Republike Srbije i Vlade i ljudi koji vode tada Vladu Republike Srbije. Tih 400 miliona ne pokriva ništa u tom NIS-u.
Tako da je isto, da smo i „ Komercijalnu banku“ prodavali 2014. godine, pa znate koliko smo mogli da dobijemo za nju? Ne znam, verovatno ni sto miliona. Toliko što se tiče toga, a slažem se sa vama i hvala vam što ste objektivni, što ste pošteni, što ste rekli – NIS je loše poslovao. Tako je, sve je loše poslovalo. Sve je bilo uništeno. Trebale su godine da se to digne. Sada da ostavimo nekom da sutra u nadi da će da osvoje vlast na ulicama, pa će onda ponovo da bude vađenje para iz banaka zato što su državne. E, neće moći, ni jedno ni drugo. Zaista, neće moći. Da li ja na kraju krajeva mislim da država treba da upravlja bankarskim sektorom? Ne mislim, mislim da država treba da ima neke banke, da bi sačuvala neku stabilnost, da bi sačuvala neke projekte koji su od državnog značaja, što trenutno i radimo, kao što sam rekla preko banke „Poštanska štedionica“, i preko „Srpske banke“. Ovo ostalo, da li je država najbolji vlasnik. Ne, ne mislim da je najbolji vlasnik, ali hvala bogu u poslednjih šest godina mnogo bolji vlasnik nego što je ikada bila pre toga. Hvala vam.

Dosta teško pitanje.
Mnogo stvari smo uradili, zaista, bez ikakve lažne skromnosti. Radili smo mnogo i čini mi se da smo postigli mnogo. Pre svega, u oblasti digitalizacije, gde sam ja rekla da je jedan od ključnih prioriteta Vlade koju predvodim i da će jedan od ključnih izazova biti ta transformacija našeg društva i naše privrede ka društvu i privredi čiji je razvoj i dalje zasnovan na inovacijama, znanju na dodatnoj vrednosti, što će nam dati dodatnu konkurentnost i omogućiti da mnogo brže rastu prosečne plate u Srbiji.
Da zaista probam da ne dužim, mogu da kažem da sam danas sa zadovoljstvom bila u poseti Novom Sadu, gost u Skupštini AP Vojvodine, gde smo uveli sistem elektronski parlament. Dakle, od prethodne sednice Skupštine AP Vojvodine, u potpunosti se sednice Skupštine vode elektronski, što je bio kompleksan projekat i zaista je veliki uspeh.
Pored toga, čini mi se da smo možda najviše u tom smislu uradili u prosveti i ministar Šarčević zna sa time što smo mi tek 2017. godine uvezali sve škole u Srbiji na internet u okviru Akademske mreže Srbije. Dakle, tek smo tada krenuli u tu modernizaciju obrazovanja, što smo 2019. godine krenuli da uvezujemo škole na brz i bežični internet. Prvo, 500 škola i 10 hiljada digitalnih učionica, a sada od 1. septembra ove godine još 500 škola i još 10 hiljada digitalnih učionica. Plan je da do 2021. godine, odnosno 1. septembra 2021. godine svet to završimo. Time Srbija ima jednu obrazovnu infrastrukturu za svako dalje unapređenje i modernizaciju obrazovanja.
Time što smo 2017. godine uveli programiranje i kodiranje kao obavezan predmet od petog razreda osnovne škole, po čemu je Srbija danas jedan od lidera u Evropi, do toga da je zahvaljujući svemu tome, sledeće godine je prva generacija dece koja završavaju osnovnu školu sa znanjem programiranja i kodiranja, do toga da imamo danas hiljadu srednjoškolaca koji idu u specijalizovana IT odeljenja i da su oni iz generacije u generaciju samo sve jači, sve bolji i sve bolje prolaze na prijemnim ispitima i na testiranju, pa onda da smo mnogo uložili i sistemski promenili stvari nauci.
Osnovali smo 1. januara 2019. godine Fond za nauku. Duplirali smo ove godine budžet Fonda za nauku. Planiramo verovatno da ga dupliramo i sledeće godine. Raspisali smo prvi konkurs i u naredne dve nedelje dajemo prvi poziv za finansiranje mladih istraživača. Dakle, prvi put mladi istraživači su dobili priliku da formiraju svoje timove, da vode svoje projekte. Usvojili smo Strategiju razvoja veštačke inteligencije i raspisali poziv za finansiranje projekata veštačke inteligencije. Do sada smo doveli 70 projekata.
Krenuli smo da radimo sa našim mladim talentovanim ljudima iz dijaspore, osnovali tačku povratka. Za sada već imamo 60 projekata koji se finansiraju preko Fonda za nauku za povezivanje naših naučnika u dijaspori i naših naučnika ovde u Srbiji.
Dakle, sve te stvari su duplirane, Fond za inovacionu delatnost, sve te stvari smo radili u obrazovanju, nauci, modernizaciji, a da damo osnovu za dalji rast.
Onda svakako u privredi, šta da vam kažem? Sama činjenica da je prosečna plata prešla 500 evra i da smo mi završili 2019. godinu sa prosečnom platom od 510 evra, a tu se… Tek će rasti zato što se tu i ne računa povećanje minimalne cene rade. Veliki broj paušalaca koji su bili u sektoru usluga ćemo prebaciti, zahvaljujući podsticajima koje smo dali uređenom sistemu, u normalne tokove zapošljavanja.
Rast bruto društvenog proizvoda u poslednje dve godine je iznad 4%. Godine 2018. 4,4%, 2019. godine 4,2%. Za ovu godinu je planiran od 4,0%. Danas mogu da vam kažem, a sutra će to biti objavljeno, da je rast u januaru ove godine 6,5%. Dakle, nastavljamo jak rast, oporavak industrije i već sledeće nedelje ću imati novi sastanak Saveta za BDP-a, da nastavimo da guramo onako najjače što možemo.
Do nezaposlenost, koja je 2012. godine bila preko 25%, nezaposlenost mladih preko 51%. Danas imamo nezaposlenost od 9,5%. Verovatno ćemo četvrti kvartal, koji je uvek i najgori po nezaposlenosti završiti sa 9,7%. Dakle, ispod smo 10% i to je neverovatan uspeh.
U poslednje tri godine dva puta smo proglašeni za svetskog lidera u stranim direktnim investicijama, da nam strane direktne investicije svake godine rastu, da smo 2019. godinu završili sa 3,8 milijardi evra stranih direktnih investicija, 2018. godinu sa 3,5, 2017. godinu sa 2,6. Dakle, zaista značajno.
O tome je Srbija mogla nekada samo da sanja. Dakle, mi nismo mogli da se približimo ni 2,5 milijarde evra, a danas imamo 3,8 milijardi, zahvaljujući čemu i pada nezaposlenost i rastu prosečne plate.
Reforma javne uprave, a gde danas imamo u velikoj meri elektronsku upravu i gde smo danas otprilike preko 100 miliona dokumenata razmenili elektronski, automatski, među nama, za par sekundi, što znači da 100 miliona papira od 1. juna 2017. godine građani nisu skupljali od šaltera do šaltera i od kancelarije do kancelarije i donosili nama na noge, već smo mi to radili za njih.
Rekla sam danas u Skupštini AP Vojvodine da ova Vlada i svi mi zajedno, ovaj parlament, i vama hvala na svoj podršci i svom poverenju, svima onima koji su imali poverenje u ovu Vladu i onaj ekspoze koji sam predstavljala, dakle, mi smo zajedno u mandatu ove Vlade stavili tačku na to da su građani kuriri državi ili lokalnoj samoupravi i stavili zaista princip da mi jesmo servis građana. Zahvaljujući elektronskoj upravi, servis građana koji je njima dostupan 24 časa, sedam dana u nedelji, 365 dana u godini.
Onda do infrastrukture, autoputeva koji zaista danas vidi svaki pojedinačni građanin Republike Srbije i oni koji danas optužuju i kritikuju Aleksandra Vučića i Vladu Republike Srbije i SNS i vladajuću koaliciju ne mogu da pobegnu od toga da je završen Koridor 10, da danas imate autoput kroz Srbiju od Hrvatske i Mađarske do Severne Makedonije i Bugarske, da smo završili autoput do Čačka, velika stvar, ogromna stvar - samo zbog toga ova zemlja nije više ista.
Dakle, to je drugačija zemlja danas kada putujete u centralnu i zapadnu Srbiju, da smo nastavili autoput, da danas punom parom gradimo dalje autoput Čačak - Požega, da on treba da bude zahvaljujući Aleksandru Vučiću i njegovoj molbi i apelu na naše kineske partnere koji rade tu deonicu, da treba da bude gotov do kraja 2021. godine, autoput do Požege, i da smo krenuli da radimo Moravski koridor, da spajamo Koridor 10, Koridor 11, brzu prugu Beograd – Budimpešta, da smo krenuli Ruma – Šabac – Loznica, da smo krenuli Novi Pazar – Tutin, da projektujemo i pregovaramo sada o finansiranju Fruškogorskog koridora, da se nadam daćemo i to krenuti u poslednjem kvartalu 2020. godine, kao i autoput mira, da idemo na autoput Niša do Prokuplja, Kuršumlije, Merdara. Dakle, to su sve zaista stvari koje smo mi uradili onako u poslednje, čini mi se, četiri godine, jer ne možemo da govorimo samo od tada kada sam ja preuzela kao predsednica Vlade 2017. godine, zato što sam i tada rekla i uvek sam ponavljala i danas kažem to je bila Vlada kontinuiteta i zato smo uspeli ove sve stvari da uradimo.
Ali, svi ti rezultati zaista pokazuju koliko su bile važne, hrabre, ozbiljne, odgovorne reforme koje je i Aleksandar Vučić sa svojim timom uz podršku, naravno, Skupštine proveo 2014. godine, kada smo ušli u mere fiskalne konsolidacije, koje nisu bile potrebne tada, koji su Srbiji potrebne bile i 2003. i 2004. godine. Tek tada su ljudi bili dovoljno odgovorni, koji su vodili ovu zemlju, da sprovedu da bi Srbija ozdravila, da bi ekonomski stali ponovo na svoje noge i da bi imali ovaj rast, razvoj koji danas imamo. Dakle, hvala vam na tom pitanju.
Ako pričamo, u poljoprivredi sistemski smo krenuli u sisteme za navodnjavanje. Mi smo imali manje od 2% poljoprivrednih površina pokrivenost sistema za navodnjavanje. Zamislite tu neodgovornost. Dakle, mi smo završili prvu fazu sa 14 projekata sa Abu Dabi fondom, ušli smo sada u drugu fazu. Krenuli smo prvi put u elektrifikaciju poljoprivrednih površina. Ministar Nedimović i ja ćemo tokom marta podsetiti Leskovac da pokažemo da je završena prva faza i nastavljamo dalje, ja mislim, u Mačvi.
Uveli smo prve automatske sisteme protiv gradne zaštite i to smo pokazali Radarskom centru Valjevo, fantastični rezultati od kada smo uveli sistem protiv gradne zaštite. Završavamo u Užice, završavamo u Bukulju i Frušku Goru.
Imamo nova tržišta za naše meso, Kina, Turska. U kulturi završili Narodni muzej, Muzej savremene umetnosti, Narodno pozorište u Vranju. U vojsci imamo nove migove, nove tenkove, imamo pancir.
Imamo zaista značajan napredak na svim listama toga gde je Srbija danas u svojim odbrambenim sistemima i danas, ako imamo ovde i narodne poslanike koji kritikuju to da smo mi bilo kom trenutku ugrozili ekonomsku, finansijsku, vojnu, bilo koju sigurnost, bezbednost i suverenitet ove zemlje, mogu da kažem da nikada Srbija nije bila jača nego što je danas i u svim ostalim temama - organizovani kriminal, borba protiv organizovanog kriminala i korupcije. Koliko smo tona narkotika zaplenili, koliko je MUP uradilo.
Danas jedna godina ne može da se meri sa četiri godine pre 2013. godine, sport i sve ostalo, populaciona politika. Teško mi je da nabrojim, ali sam prezadovoljna sa svime što sam uradila i mislim da smo dali sve od sebe. Mogli smo neke stvari brže da uradimo.
Reći ću vam da mi je žao što nismo završili izmene i dopune Zakona o finansijskoj podršci porodicama sa decom. Imali smo tu mnogo kritika. Bile su te kritike na mestu. Ko god je u narednoj Vladi imaće tu mnogo da radi. Dakle, imamo dobre rezultate i mnogo je bolja podrška, bolja nego što je ikada bila, ali ponovo imamo tu zaista nekih stvari koje su mogle mnogo bolje da se urade.
Žao mi je što možda nismo napredovali više u smislu članstva u Svetskoj trgovinskoj organizaciji, što nismo uradili bolju stvar objašnjavajući zašto je potreban novi zakon o GMO, da bi bolje zaštitili naše potrošače, da bi bolje zaštitili naše tržište, ne da bi otvorili tržište nego da bi bolje zaštitili naše tržište. Pričala sam sa nekim narodnim poslanicima o tome. To je takođe nešto o čemu će morati da se brine sledeća vlada i velika stvar u ekonomskom smislu je energetska transformacija zemlje i to je nešto što će biti veliki zadatak za neku buduću vladu i možda smo mogli tu još neke stvari da uradimo, ali jednostavno nije bilo …
Reforme javnih preduzeća je takođe jedna stvar, ali nije moglo da se stigne sve. Kada smo pričali o reformama javnih preduzeća izabrali smo da radimo reformu i da spašavamo iz stečaja sve one ljude i radna mesta u preduzećima koja su zaista bila problematična za budžet Republike Srbije i gde su životi radnika i porodica bili u pitanju, kao što je „Železara“, RTB Bor i PKB i mnoga druga gde danas imamo sigurnost i jednu novu perspektivu za rast.
Ono što nismo uspeli da završimo, zaista imamo dobre razloge zašto nismo završili jer smo prioritizovali nešto drugo, ali dali smo sve od sebe. Svakako se zahvaljujem svima vama koji ste zaista verovali u naš plan i program i dali nam podršku i vreme kada su se ljudi smejali. Reći ću vam i time ću zaista završiti, kada su se ljudi smejali recimo za digitalizaciju i za taj potencijal Srbije, u poslednje tri godine pored toga što je Srbija zemlja koji je svetski lider u privlačenju stranih direktnih investicija mi smo zemlja koja je u celoj Evropi najviše napredovala, imala najveći rast u izvozu IT usluga. To je naša pamet koju sada cela Evropa priznaje i prepoznaje.
Sigurna sam da je sigurnost Srbije neupitna i da će budućnost biti još mnogo bolja zato što mnoge od ovih stvari koje smo mi uradili tek će se videti 2021, 2022. godine, kao što su se stvari koje je Aleksandar Vučić sa svojim timom uradio 2014, 2015. godine videle 2017, 2018. godine. Hvala vam.

Hvala.
Preuzeću ja ovo na sebe. Dakle, mi smo se viđali nekoliko puta i mala sam razgovore i sa brojnim nevladinim organizacijama, organizacijama civilnog društva i može politički da pričamo ovako ili onako. Ja ću vam reći, vi ste u pravu. Dakle, u tom zakonu postoje neke manjkavosti koje su trebale da se isprave, neke stvari koje smo trebali da uradimo drugačije i od toga apsolutno ne bežim. Apsolutno ne bežim od toga.
Sa druge strane istina je da je zakon obezbedio da mnogo veći obuhvat žena bude podržan nego što je to bilo ranije. Dakle, kada pričamo o broju žena koje možda sada primaju manje, odnosno sada primaju manje nego što bi primale zato što smo podigli na 18 meseci, umesto na 12 meseci. Trebalo bi pogledati i koji je broj žena koji imaju podršku, a nisu je imali.
Pri tom, svakako je da i te koje primaju manje zbog obuhvata koji je proširen da bi sprečili neke zloupotrebe. O tome smo pričali. Iskreno, ja se slažem sa vama i mislim da se i celi tim slaže sa vama i da će izmenama i dopunama zakona to biti vraćeno na 12 meseci. Imamo još jedan mogući scenarijo, ali pozivam vas, možemo da sednemo još jednom zajedno da pogledamo kroz to i da na kraju, krajeva izračunamo te finansijske efekte.
Da je važno da se mnogo toga nadoknadilo i više dalo kroz ove sistemske mere jednokratne pomoći koje se daju kada se rodi dete, a koje ranije nisu postojale. I bez sumnje za ovih otprilike 2.200 žena koje imaju najveća primanja, gde smo stavili na tri umesto na pet, to takođe moramo da promenimo.
Postoji tu racionalno objašnjenje zašto je tri, a ne pet od strane i PIO Fonda i vi to znate. Ja se sa tim ne slažem, mislim da one jesu na neki način diskriminisane, tako da ćemo i to promeniti. A, koliko brzo. Evo, ja sam spremna da mi garantujemo da ćemo mi kao Vlada spremiti finalni tekst zakona i možemo sa vama da prođemo i da ostane odmah narednoj Vladi, Narodnoj skupštini da stave na glasanje sa momentalnom primenom.
Dakle, u ovom trenutku ne postoji način da mi to u mandatu ove Vlade ili ove Skupštine promenimo, s tim što zaista i za sve građane koji nas danas gledaju kažem da mnogo, mnogo više dajemo i da prihvatam na sebe sve ono što smo prevideli, a što se pokazalo kao manjkavost nekih odredbi ovog zakona u praksi. Još jednom želim da apelujem, zaista, ne sada na sve moje ministre, nego na sve koji se bave politikom da imaju bolji dijalog sa organizacijama civilnog društva, da razumeju, da čuju, da ne beže od toga, da ne znamo sve najbolje, da smo nešto prevideli i da za neku buduću Vladu imamo bolju komunikaciju, kako bi na kraju, krajeva pre donošenja zakona videli gde su sve eventualne rupe koje možemo da popravimo u proceduri donošenja zakona. Tako da, mislim da smo uradili mnogo, da je danas mnogo bolje, da dajemo mnogo veću podršku. Da li postoje neke mane tog zakona? Da, apsolutno postoje i treba da sednemo i treba da ih ispravimo. Hvala.

Hvala.
Želim da se osvrnem samo na vaše drugo pitanje, a to je naša dijaspora i odliv mozgova.
Dakle, to je jedna od tema koju smo mi kao Vlada zajedno u timu sa predsednikom Republike, kojom smo se zaista ozbiljno i studiozno bavili u poslednjih godinu dana i preduzeli, ja sam pričala pre nekog vremena ovde u Skupštini o tome, preduzeli zaista konkretne mere da sprečimo dalji odliv mozgova, što na kraju krajeva, zavisi i od jačine naše ekonomije i njene stabilnosti, od prosečnih plata i penzija.
Posebno smo se fokusirali tu na zdravstvo i na povećanje plata i penzija, kako bi medicinske sestre, tehničari, doktori ostajali u Srbiji, na ulaganje infrastrukturnu, da bi radili u zaista dobrim uslovima, na ulaganju u opremu, da bi radili na najboljoj opremi, da bi zahvaljujući tome mogli da učestvuju sa svojim radovima na međunarodnim seminarima, dakle da bi bili u svemu tome onako jednaki sa svojim kolegama u inostranstvu i naprednijim zemljama Evrope.
Tu smo zaista dosta uradili, ali je opet kao i u mnogim oblastima minus iz koga smo mi krenuli tako veliki da će nam trebati još neko vreme da se podignemo i da tu postignemo značajne rezultate, ali mogu vam reći da mi zaista imamo sada ljude, medicinske sestre, imamo i doktore koji su otišli na usavršavanje a koji planiraju ili su se već vratili u Republiku Srbiju.
Dakle, imamo neki mali dobar trend, ali o tome ne možemo još da razgovaramo dok to ne bude bolje i u mnogo većoj meri.
Pred ovoga, mi smo od 1. januara ove godine, ponovo uz zaista veliku podršku narodnih poslanika koji su glasali za te zakone, a koji su usvojeni u Skupštini krajem prošle 2019. godine, uveli čitav niz konkretnih podsticaja, kojima danas u Srbiji, ako ste u privredi, najisplativije da zaposlite naše ljude iz dijaspore.
Danas, ako zaposlite naše ljude koji su u dijaspori vi u prvih pet godina ne plaćate, oslobođeni ste plaćanja čak 70% poreza na zarade na te ljude.
Dakle, velika je motivacija kompanija u Srbiji da uspostave kontakt sa našim ljudima iz dijaspore, da uspostave kontakt sa fakultetima i da vraćaju te ljude zato što je u ovom trenutku najkonkurentnije moguće.
Sutra imam sastanak u Palati Srbija sa preko 550 privrednika da ih obavestim još jednom lično, konkretno o ovim podsticajima i da ih pozovem da uspostavimo jednu vrstu komunikacije i saradnje da zajedno nalazimo naše ljude u dijaspori, da im nudimo poslove i da se oni vraćaju u Srbiju. Dakle, u prvih pet godina 70% poredak za na zarade oni ne plaćaju.
Takođe, da bi ostali mladi ljudi u zemlji mi smo takođe od ove godine za novozaposlene uveli značajne poreske podsticaje tako da u prvoj godini kada se zaposle oslobođene su 70% ukupnih poreza i doprinosa, u drugoj godini 65%, u trećoj godini 60%. Dakle, ponovo kao privredniku vam je posebno zanimljivo da dajete posao mladim ljudima kojima je to prvo radno mesto.
Onda smo za dijasporu podigli limit za uvoz ličnih stvari. Limit je bio 5.000 evra, čime smo mi zvali ljude iz dijaspore deklarativno da se vrate, ali oni kada hoće da se vrate i treba, recimo, da uvezu svoje lične stvari, automobil, knjige, ako se vraćaju sa porodicom, imovinu koju imaju iznad 5.000 evra, oni plaćaju carinu na te lične stvari kao da ih kupuju i uvoze u Srbiju. Mi smo sada podigli na 20.000, a ako su preko 10 godina bili u inostranstvu onda mislim da ne postoji taj limitu uopšte.
Ubrzali smo nostrifikaciju zakonom koji je prošao Skupštinu, ja mislim u januaru, ako se ne varam. Dakle, ubrzali smo nostrifikaciju, skratili smo rokove sa 90 na 60 dana, plus smo od 1. januara 2020. godine, uveli elektronsku nostrifikaciju da bi mi mogli da pratimo koliko brzo se nostrifikuju diplome kako bi uveli kompletnu transparentnost, kako ne bi te ljude mučili nego mogu i da se prijave iz inostranstva, ne moraju fizički da dolaze ovde.
Tako da, u ovom trenutku imamo otprilike 80 predmeta u obradi i pratimo kojom brzinom to ide, s tim što, ako ste završili fakultet na prvih 500 univerziteta sa tri top liste – Šangajska, Tajms i Američka, to ide automatski u roku od osam dana.
Danas je Vlada Republike Srbije usvojila Strategiju za zaustavljanje ekonomskih migracija iz Srbije, kojom pokrivamo neke od ovih stvari koje smo već uradili i dajemo put šta ćemo u budućnosti raditi.
Zajedno sa nekim našim organizacijama iz dijaspore, kao što je „Serbian City Club“ iz Londona, i „Serbian Entrepreneurs“ iz San Franciska i Njujorka, otvorili smo taj program koji se zove „Tačka povratka“ da pružimo konkretno, dakle, sada imaju ljude koji su zaposleni, samo se time bave zajedno uz veliku podršku UNDP, za one ljude koji žele da se vrate daju sve informacije, konkretnu podršku i sa nalaženjem posla i sa nostrifikacijom diploma, sa vađenjem ličnih dokumenata i svim ostalim, da oni ljudi zaista vide da smo mi otvoreni i da želimo da podržimo njihov povratak.
Čini mi se da smo do sada imali najkonkretnije moguće mere. Evo, sutra imam sastanak sa privredom, da ih pozovem da rade sa nama na ovome, da ih upoznam, jer mnogi od njih ne prate zakone koje mi usvajamo, ne znaju za te podsticaje, da ih pozovem, da im predstavim i da onda zajedno pratimo. Ja se nadam da ćemo zaista imati dobre rezultate u 2020. godini. Hvala vam.

Hvala.
Ja ću početi samo sa platama, pa ću onda ministrima da prepustim za njihove oblasti.
Dakle, hvala vam na tom pitanju. Ono je dosta lako za odgovoriti. Što se tiče regiona zapadnog Balkana sada nam beži samo Crna Gora i to u ovom trenutku samo nekoliko evra u prosečnoj plati i ako su bili mnogo iznad nas i to pre tri godine pa smo ih mi onako, nadoknadili smo to, i ja verujem da mi tokom 2020. godine postajemo zemlja sa najvećim prosečnim platama na zapadnom Balkanu.
Dakle, mogu da garantujem da će to tako biti, ali to nije naša ambicija, dakle naša ambicija je da gledamo region šire i da polako nadoknadimo i da prestignemo i sve ove ostale u regionu, Bugarsku, Rumuniju, pa onda i sve ostale. Dakle, da trčimo mnogo brže nego što oni trče u ovom trenutku.
Pokazali smo da možemo to u poslednjim godinama i ja mislim da je zaista ovo trenutak kada će se naša ekonomija samo ubrzavati zato što mi na kraju krajeva sada imaćemo i rezultate svih reformi, ne samo 2014. godine, nego i ovog svega ostalog što smo radili 2017 i 2018. godine, kao što sam već rekla.
Tako da, garantujem što se zapadnog Balkana tiče da ćemo biti prvi i prestići i Crnu Goru tokom 2020. godine, ali to nije ono što je naša ambicija. Naše ambicije su mnogo više. Hvala.

Hvala vam.
Završiću, ako mogu, odgovorom na vaše pitanje o Kosovu i Metohiji.
Bilo je danas razgovora na ovu temu i dosta pitanja, nekih optužbi, nekih nejasnoća, nekih insinuacija. Reći ću samo jednu stvar koja je za mene pokazatelj rezultata, pre svega, politike Aleksandra Vučića, a onda i cele Vlade Republike Srbije. Reći ću to, ne sa aspekta predsednice Vlade, nego nekoga ko je iz ove Srbije i svedok je, na kraju krajeva, i čitav niz decenija kako se radilo na ovom pitanju i kakav je status ovo pitanje Kosova i Metohije imalo. Ako jedna stvar danas ne može da se spori, to je onda ova.
Danas i neke od vodećih zemalja, vodećih sila na svetu koje su priznale jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova kažu da to nije zatvoreno pitanje i da tačka na to pitanje nije stavljena, da je to još uvek otvoreno pitanje, pozivaju na dijalog i pozivaju na neki kompromis kao rezultat tog dijaloga. Kakav to može biti kompromis i kakav kompromis je prihvatljiv eventualno, e to je pitanje tog dijaloga.
Pre 2013. godine to je bilo zatvoreno pitanje. Koliko se ja sećam, to je bilo za sve te velike sile zatvoreno pitanje, nije bilo dijaloga, nije bilo poziva na kompromis, nije postojao znak pitanja šta je to što nam budućnost nosi. Za njih je to bilo zatvoreno pitanje. Bilo je realno nezamislivo i, ako ćemo ruku na srce, za sve nas u Srbiji nezamislivo da te sile, a posebno tu mislim na SAD, na Nemačku, na Veliku Britaniju, na Francusku, govore to što govore danas, a to je – hajde da sednemo za sto i da vidimo šta znači dugoročna normalizacija odnosa Beograda i Prištine. To je zaista istorijski uspeh, neverovatan uspeh politike Aleksandra Vučića i, svakako ne sporim, lidera vaše stranke, gospodina Ivice Dačića.
Dakle, zaista mislim, sa aspekta građana Republike Srbije, da smo postigli nešto što je teško bilo zamislivo da ćemo postići i da danas vodimo pametnu politiku u kojoj je Priština ta koja je pod pritiskom, u kojoj mi već preko godinu dana nismo čuli tu čuvenu floskulu od koje nam je bila muka realno, a to je pozivamo dve strane. Prekinuli smo tu floskulu, a to je ozbiljan prekid kontinuiteta jedne percepcije gde vi imate dve strane koje su jednako nerazumne i svađaju se jedna sa drugom. To je bilo isto tako teško i nezamislivo prekinuti taj kontinuitet dve strane, gde vi danas imate jedan ozbiljan Beograd, jednu ozbiljnu Srbiju, Vladu Republike Srbije, zvaničnike, predsednika Republike i jednu Prištinu i njihove političke lidere sa kojima oni zaista u ovom trenutku više ne znaju šta će, što ne govori da taj pritisak neće da se vrati. Predsednik je o tome pričao.
Nažalost, vratiće se, samo mi treba da budemo spremni na to i razlika u našoj politici danas je što smo spremni na to i znamo šta će biti i postupamo proaktivno i borimo se pametno.
Dakle, zaista mislim da smo mi danas u jednoj potpuno drugačijoj situaciji, ali isto tako i da ne zaboravim, zaista, nikako manje važno, jedna velika važna stvar u svemu tome je što smo uspeli da Srbi na Kosovu i Metohiji budu jedinstveni i da imamo Srpsku listu. Dok smo bili nejedinstveni, dok smo bili tamo posvađani i razjedinjeni, na šta je toliko političara iz Prištine, a i iz celog sveta na tu kartu igrali, na to su računali. Nismo bili nikakva sila, nikakva snaga, nikakav politički faktor.
Sa Srpskom listom to se promenilo. Srpska lista je sada faktor, nezaobilazni faktor, faktor sa kojim svi moraju da razgovaraju i međunarodna zajednica, i zemlje koje nas podržavaju, i zemlje koje ne podržavaju naš stav, pa i te privremene institucije samouprave u Prištini. Kada neće i kada kažu i obećaju da neće razgovarati, ipak na kraju krajeva moraju da dođu, da sednu i razgovaraju sa Srpskom listom.
Neuporediva je naša pozicija danas i naša pozicija nekada. Nekada kada smo imali i to mišljenje Međunarodnog suda pravde, koje je bilo sve, samo ne u interesu Srbije, i kada smo izmeštali ingerencije koje su imale UN ingerencijama EU i mnogo drugih stvari.
Dakle, ali je borba možda danas iz ove perspektive teža nego ikada zato što su i naši građani navikli da mi nekada možda možemo da pobeđujemo, pa imaju nekad veća očekivanja, dok su pre verovali da jedino možemo da gubimo i da sve što se radi, radi se tako da bude protivno ili suprotno interesima Republike Srbije.
Mogu samo da garantujem građanima Republike Srbije, za koje verujem da to već znaju, da ćemo nastaviti da se borimo, da ćemo nastaviti da se borimo hrabro, da ćemo biti odgovorni, da ćemo raditi non-stop, da ćemo se spremati ozbiljno za sve sastanke i za sve nastupe naše u inostranstvu da bi nastavili da se borimo ovim standardom koji je postavljen, na kraju krajeva, od strane Aleksandra Vučića, od 2014. godine i da ćemo uvek izlaziti iskreno i govoriti građanima o tome kakva je situacija, kakva je situacija na terenu, šta je to što možemo da izvučemo, a na kraju krajeva građani Republike Srbije će doneti konačnu odluku i mi ćemo uvek, uvek slušati naše građane. Hvala vam.

Hvala vam.
Biću kratka i konkretna.
Ja bih trebala da budem u Priboju 10. februara, 7. februara sam u Prokuplju. Moguće je samo da se to promeni, zato što nam verovatno dolazi ministar spoljnih poslova Italije, 10. februara. Ako se to desi, onda ću samo pomeriti za par dana, ali, svakako ću u prvoj polovini februara biti u Priboju, tako da predlažem da imamo i sastanak, da razgovaramo oko ovoga, a do tada ću ja proveriti sa Republičkom direkcijom za imovinom o čemu se radi, dokle je stigao predmet. Ako postoje neki problemi, da ih rešimo, pa da dođem sa odgovorom u Priboj.
Hvala.

Dodaću samo kratko jednu stvar, što se nasilja tiče i radnog tela ili kako god želite, nekog koordinacionog tela koje bi se bavilo nasiljem.
Mi smo kao Vlada napravili Radnu grupu za borbu protiv nasilja u školama i ja sam predsednica te Radne grupe. Imali smo jedan sastanak. Napravili smo neki konkretan plan aktivnosti koje ćemo preduzeti u narednih nekoliko nedelja. Za narednih otprilike desetak dana ja ću sazvati još jedan sastanak te Radne grupe, ali to se bavi samo nasiljem u porodici.
Dakle, MUP zaista dobro radi svoj posao i ima ozbiljne rezultate u borbi protiv organizovanog kriminala, korupcije i protiv nasilja. Kakva god percepcija bila, ti brojevi su danas manji nego što su bili ikada ranije, tako da mislim da nema potrebe za još jednim radnim telom.
Ali, ja ću zamoliti potpredsednika Vlade, ministra Stefanovića da pogledamo još jednom ovo o čemu vi pričate, pa možemo da imamo i poseban sastanak na tu temu. Hvala.

Probaću opet da budem jako kratka.
Mislim da, sve u svemu, i da svi građani Republike Srbije vide da je stanje u našoj Vojsci neuporedivo, pa samo 2011. godine i danas. Dakle, naša Vojska je bila na izdisaju i to je nekako, čini mi se, nažalost, planski uništavana.
Danas, samo ako pogledate koliko imamo aviona, sako se ne varam, imamo 11 Migova 29 u ovom trenutku koji lete, 14, koliko danas imamo aviona, koliko imamo helikoptera. Samo smo devet najnovijih „Er-bas“ helikoptera naručili, od kojih je deo već isporučen. Da naša namenska industrija ne samo danas ima zaista značajan izvoz, nego da je danas naša namenska industrija ponovo tako poštovana da može da razgovara sa svetskim kompanijama, kao što je „Er-bas“ o saradnji.
Dakle, to je jedan ozbiljan kredibilitet. Da danas imamo mnogo veće plate u Vojsci, da danas brinemo i o porodicama naših vojnika time što gradimo stanove za službe bezbednosti, za koje su takođe tvrdili da su fatamorgana i da se nikad neće izgraditi.
Mi ćemo početkom aprila useliti prve porodice u zgrade u Vranju. Krenuli smo da gradimo u svim ostalim lokalnim samoupravama koje smo planirali, osim Beograda, gde je plan produžen zato što je nešto više stanova u prvoj fazi nego što je bilo planirano, tako da smo zajedno sa njima planirali i školu i obdanište, pa je zbog toga morao da se menja urbanistički plan. Ali, ja pretpostavljam da mi najkasnije u aprilu krećemo i sa kamenom temeljcem za prvih 1.000 stanova za službe bezbednosti u Beogradu.
Do opreme, do plata, uniformi, mnogo veće bezbednosti, sve u svemu, i uslova. I svi smo, svakako, ponosni na to. Ali, isto tako, mislim da ne postoji ni jedna druga zemlja, niti ja znam za tu zemlju, da opozicija napada namensku industriju jedne zemlje, da napada vojsku sopstvene zemlje i vojnu industriju. Ja to nikada do sada nisam čula.
Dakle, postoje neke stvari u normalnim zemljama, sa normalnim ljudima, nisu stvar političke borbe. To su stvari vanrednog nacionalnog interesa. Namenska industrija, vojska se ne napada.
Nažalost, jedan deo opozicije ovde ne prepoznaje ni u čemu nacionalni interes, od očuvanja Kosova i Metohije, do namenske industrije i Vojske Republike Srbije.
Ja očekujem i nadam se da će građani to prepoznati i da će to proceniti i oceniti na izborima i oni to znaju i zato bojkotuju izbore.
Ali, kada imate tu vrstu, takvu vrstu opozicije, znate zašto kažu da je u demokratiji potrebna jaka opozicija? Zato što je ona ne samo korektivni faktor, nego zato što vama jaka opozicija skreće pažnju na neke stvari koje možda ne radite dovoljno dobro, ne radite dovoljno brzo ili možete da ih uradite drugačije, u interesu građana.
Nažalost, mi u najvećoj mogućoj meri nemamo takvu vrstu opozicije, iako imamo, moram da kažem, ozbiljne i konstruktivne političke stranke i u opoziciji, koje plaćaju tu svoju ozbiljnost i konstruktivnost time što im kažu da su trojanski konji i ljudi koji u stvari rade za Aleksandra Vučića, ali dobro, to da ostavimo po strani. Ali, pošto mi nemamo tu vrstu opozicije, onda mi moramo sami da budemo ekstra motivisani da definišemo sami i one stvari koje možda ne radimo najbolje. I postoje, naravno, takve stvari.
Ja ću vam reći jednu stvar koju mi nismo završili, koja se tiče vojske, a koju moramo da završimo, a to je da sisteme kao što je, recimo, „E-beba“, prijava novorođenčadi u porodilištu, potpuno besplatno, za 10 minuta, bez ikakvih papira ili „E-recept“, da hronični bolesnici ne idu na svakih tri nedelje kod doktora da im prepiše iste lekove koje oni primaju već dve ili tri godine. Još uvek nismo uveli za vojne obveznike, zbog zaštite podataka o ličnosti, zbog osetljivosti podataka u našoj vojsci. Moramo tu da promenimo još neke zakone i moramo to da obezbedimo u najkraćem mogućem roku i vojnim obveznicima.
E, sada, da mi imamo ozbiljnu opoziciju, oni bi ljudi nas kritikovali za te stvari. Rekli bi – ljudi, jel možete da razumete da vi još uvek nemate „E-bebu“ ili „E-recept“ za vojsku i vojne obveznike, to je sramota, to ne sme tako. To je sve istina. Mi to moramo brže da radimo. Mi smo to pokrenuli. Nismo završili, moramo da završimo.
Evo, ja ću reći potpuno iskreno. Postoje neke stvari koje bi morali brže da radimo, ali umesto toga, pošto ih mrzi da gledaju, u stvari, u suštinu stvari i stvari koje se zaista tiču života građana, kvaliteta njihovog života, njihovih standarda, e onda oni napadaju namensku industriju i pričaju gluposti, izmišljaju afere koje mogu i štete zaista nacionalnim interesima, suštinskim interesima Republike Srbije. Hvala.

Hvala.
Reći ću samo par reči o pronatalitetnoj politici, pa ću da ostavim i ministru Đorđeviću i ministarki Đukić Dejanović da nadopune sa konkretnijim informacijama.
Reći ću vam jednu lepu vest. Mi smo ove godine, odnosno mi smo 2019. godine imali konačno u Srbiji pozitivan prirodni priraštaj. Dakle, više rođenih, nego umrlih i za od prilike 614 više rođene dece nego 2018. godine. U tome smo, čini mi se, jedini u regionu. Dakle, velika zahvalnost svima koji su radili sa nama na ovome i čini mi se da to nije važno samo za… Možda nije važno, a mislim da je najvažnija stvar što se tiče našeg nataliteta i budućnosti Srbije, ali isto tako ukazuje zaista značajno veće poverenje naših građana u budućnost ove zemlje, u to da će imati sigurnost, da će imati prosperitet, da mogu da stvaraju porodice i mnogo smo uložili u to.
Kao što ste i rekli vi, mi smo u planu „Srbija 2025“ izdvojili dodatnih 700 miliona evra, za pronatalitetnu politiku, dve stotine miliona evra za vantelesnu oplodnju, ulaganje u dečije programe itd. Nešto ćemo ići, naravno, i sa izmenama Zakona o finansijskoj podršci porodicama sa decom i da ispravimo neke stvari na koje su nam ukazali i sa kojima se slažemo. Isto tako smo planirali 500 miliona za stanove za mlade bračne parove.
U ovom trenutku radimo na planu za izgradnju stanova, odnosno kako ćemo definisati kriterijume, šta su mladi bračni parovi, na koji najbolji mogući način možemo da definišemo te kriterijume da bi zaista pogodili ciljnu publiku koju želimo i podržali mlade ljude u Republici Srbiji.
Opet mi je drago da kažem da to Vlada ne radi sama. To danas radimo uz podršku Krovne organizacije mladih Srbije, KOMS, i videćemo… Svakako ja se nadam da u narednim danima dobijem izveštaj o tome kako to ide. Ja sam imala jedan sastanak sa njima u Novom Sadu, sa Krovnom organizacijom mladih Srbije i pričali smo i ovome, zamolila sam ih da sednu sa nama i da nam pomognu, onda će to ići na Vladu, resorna Ministarstva da procene i da usvojimo taj plan, a onda i da programiramo dalje sredstava i lokalne samouprave, što će sve biti u okviru tog plana.
Što se tiče naučno-tehnoloških parkova, pa i to je takođe jedan od pokazatelja, čini mi se, odgovornosti Vlade Republike Srbije i vladajuće većine i svih vas ovde koji ste nam dali podršku. Srbija do 2014. godine nije imala ni jedan jedini naučno-tehnološki park. Godine 2015. otvoren je prvi naučno-tehnološki park u Republici Srbiji, otvorio ga je Aleksandar Vučić, tada kao premijer, i to je bio naučno-tehnološki park Beograd.
Mi smo juče otvorili prvu fazu naučno-tehnološkog parka Novi Sad, ali do kraja mandata ove Vlade, mi ćemo imati četiri naučno-tehnološka parka u Srbiji – Beograd, Novi Sad, Niš i Čačak. Imaćemo čitavu mrežu start ap centara po celoj Srbiji. Rekla sam juče, ponoviću danas, to jeste jedna nova kičma, kičmeni stub razvoja drugačije budućnosti Srbije.
Kada se poredimo sa regionom jedino je Slovenija zemlja koja ima jedan naučno-tehnološki park u Ljubljani. Dakle, trčimo brže od regiona, vidimo mnogo dalje i mislim da će nam se ovom u mandatu ove sledeće Vlade, ko god bio u njoj, da će nam se višestruko vratiti i da će uticaj na našu ekonomiju, ne ostanak mladih u Srbiji, na povratak mladih u našu zemlju, biti više nego očigledan. Tako da hvala vam na toj podršci.
Reći ću vam još jednu stvar. Za sve one koji pričaju da su oni obrazovani, da su oni elita, da su oni kulturni, znate, do 2015. godine škole nisu bile povezane na internet, naše škole nisu imale internet. Sve naše škole su danas povezane na internet i do septembra ove godine 1.000 škola će imati brzi bežični internet, od nekih hiljadu i po škola. Mi danas imamo 10 hiljada digitalnih učionica. Mi imamo programiranje, kao obavezan predmet u školama. Tada su roditelji molili da programiranje bude obavezan predmet u osnovnim školama. Bila je Vlada za Vladom do 2014. godine koja nije znala kako to da reši ili je nije bilo briga kako to da reši.
Dakle, mi smo ispunili ono obećanje koje smo dali, a to je da je mandat ove Vlade, koja je Vlada kontinuiteta sa onom iz 2014. godine, ali i onom koju je poveo Aleksandar Vučić 2016. godine, da nastavimo da budemo fiskalno disciplinovani, da zadržimo našu makroekonomsku stabilnost i da dalje gradimo Srbiju, da smanjujemo nezaposlenost, ali istovremeno je veliki zadatak ove Vlade da krene u transformaciju naše ekonomije, našeg društva kako bi bili mnogo konkurentniji u budućnosti, kako bi naša ekonomija bila zasnovana na inovacija, nauci, istraživanju i razvoju.
Ponosna sam da kažem da smo mi to obećanje ispunili. Uradili smo sve što smo zacrtali. U tom smislu, bilo je izazovno, ali verujem da to svi vide, zaista da to svi dobronamerni, iskreni ljudi u Republici Srbiji vide i tako ćemo nastaviti. Sada molim ministre da kažu malo više o pronatalitetnoj politici.

Hvala.
Dakle, kada je Srbija bila najviše pogođena migracionim talasom 2015, 2016. godine, mislim da su zaista nekako združene snage vojske i policije pokazale na koji način Srbija može da se odbrani i sa druge strane, kako humano može da odgovori na ovakve izazove. Mislim da smo bili stabilan i predvidiv partner, ne samo svim našim susednim državama, već i celoj EU.
Vi znate da je naš specifičan problem i ne samo Srbije, nego svih zemalja Zapadnog Balkana, taj što nama migranti dolaze iz zemalja EU, da idu dalje u druge zemlje EU. Tako da je prva linija odbrane ipak EU zbog čega smo mi potpisali Sporazum o saradnji sa Fronteksom.
Dakle, da ne bi naše granice štitili samo na našim granicama, već da bi krenuli sve zajedno, da ih zajedno čuvamo i na granicama EU, da imamo i sa najvećim brojem susednih država zajedničke granične patrole i da smo mi 2015. i 2016. godine sprečili, ako se ne varam, preko 50.000 nelegalnih ulazaka u Srbiju, a da smo na najbolji mogući način sakupljali podatke i informacije o ljudima koji su legalno ušli i delili to sa našim partnerima iz EU kako bi zajedno videli šta da radimo sa tim ljudima.
Mi smo tada imali jedno koordinaciono telo u okviru Vlade Republike Srbije koja je pratilo celu situaciju. Ponovo ćemo reaktivirati to koordinaciono telo da bi pratili sva nova dešavanja kojima smo bili svedoci u poslednjih nekoliko dana i da bi se naši građani osećali potpuno sigurno i potpuno bezbedno. Na kraju krajeva, da bi podigli na maksimalnu moguću meru koordinaciju između svih naših službi bezbednosti i naših partnera iz EU, ali i drugih zemalja u okruženju.
Tako da je to ono što će preduzeti Vlada Republike Srbije. Verujem i zaista sam sigurna da ćemo uspeti da odgovorimo i na ovaj talas. Na kraju krajeva, danas smo mnogo spremniji nego što je to bio slučaj 2015. godine kada niko nije znao da će takva kriza ispiti, odnosno da će toliki broj migranata krenuti da ide ovom rutom koja je nakon toga, zahvaljujući našoj efikasnoj reakciji, pre sveta naših bezbednosnih snaga, zatvorena i onda su oni našli drugu rutu preko Crne Gore i BiH.
Dakle, Vlada će ponovo reaktivirati koordinaciono telo. Drago mi je što ste se čuli sa ministrem Stefanovićem i svakako, znate da će oni uvek promtno reagovati na svaku prijavu moguće eskalacije, za naše građane. U ovom trenutku zaista ne postoji razlog ni za brigu, ni za paniku i mi ćemo u svakom slučaju reagovati na vreme.
Takođe, nastavićemo da apelujemo na Brisel, da postoji neka zajednička evropska politika za migrante. Na kraju krajeva, zato što nije fer da se snalazi svako za sebe, ponovo kažem, zato što nismo zemlja ni koja je krajnje odredište, kao što ste rekli, ni koja je krajnja destinacija tih ljudi i zato što smo mi praktično okruženi jednim delom sa EU, odakle dolaze migranti. Ili, ako dolaze iz Severne Makedonije, ponovo oni dolaze iz EU zato što se Severna Makedonija u tom smislu graniči sa EU.
Dakle, videćemo da u maksimalnoj mogućoj meri razgovaramo i sa njima i sa Fronteksom i da nađemo najefikasniji način za rešavanje eventualnih novih situacija.
Izvinjavam se, dugujem odgovor oko predškolaca, to je jako važna stvar i ne radi se tu samo oko stalnog zapošljavanja, što jeste velika tema. Čini mi se da smo mnogo radili sa predškolskim ustanovama i sa sindikatima koji okupljaju zaposlene u predškolskim ustanovama i sa lokalnim samoupravama i sa Ministarstvom državne uprave i lokalne samouprave i Ministarstvom prosvete i moj kabinet, kako bi poboljšali uslove za rad u predškolskim ustanovama. Pričam samo o zaposlenima u predškolskim ustanovama i to je od ključne važnosti. Ako bih mogla da nekako iz ovog ugla savetujem buduću Vladu Republike Srbije, rekla bih da su mnogo uradili sada za osnovne škole, zaista dosta smo uradili i za srednje škole. Pokrenuli smo velike stvari i u visokom školstvu, poštujući autonomiju, ali sledeća Vlada treba ozbiljno da se bavi predškolskim ustanovama, zato što po svim istraživanjima koja danas vidite, sve ono što se uloži u predškolske ustanove se vrati kroz kasniji ekonomski rast i razvoj mladih, porodični život, sreću i lično ostvarenje.
Dakle, ono što je nama bila velika muka, što smo uspeli da rešimo jeste taj problem finansijske neodrživosti povećanja plata u nekim lokalnim samoupravama za predškolske ustanove. Dakle, mi smo svaki put kada smo povećavali plate u prosveti, povećavali plate i predškolcima. Neke lokalne samouprave su to mogle da isprate, neke nisu mogle da isprate zato što se plate daju iz budžeta lokalnih samouprava. Imali smo onda jednu veliku akciju da usaglasimo plate, jer nije fer da se neko u vrtiću u Priboju drugačije plaća, a drugačije plaća u Novoj Varoši ili Beogradu ili u Novom Sadu. To smo uspeli i to smo usaglasili, čak smo tokom 2019. godine nekako vanredno iz budžeta Republike prebacili u budžete lokalnih samouprava, kako bi one uspele da podignu plate tamo gde nisu uspevale i to smo sada izjednačili.
Drugi veliki problem je problem koji takođe imamo već zaista dugi niz decenija, a to je da mi imamo i u prosvetu i donekle u zdravstvu to da imamo ljude koji su nekoliko godina ili dugi niz godina na određeno vreme. Tim ljudima ugovor za stalno, nekada mnogo više znači, nego povećanje plata, zato što znači sigurnost njima, njihovim porodicama, uzimanje kredita, rešavanje stambenog pitanja itd. I, time smo sada ozbiljno krenuli da se bavimo.
Mi smo praktično u prosveti i zdravstvu ukinuli, nismo formalno pravno, ali na komisiji smo ukinuli zabranu zapošljavanja, tako da za sve što je potrebno u prosveti i u zdravstvu idu odmah odobrenja za nova zapošljavanja.
Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave je uputilo dopis lokalnim samoupravama da za predškolske ustanove svi koji su na duže vreme na određeno da ih prevedu, da im daju ugovore za stalno, i mi smo, i Komisija za zapošljavanje je dala saglasnost za 1.900 ugovora za stalno u predškolskim ustanovama i to ćemo nastaviti.
Videli ste verovatno da je Ministarstvo prosvete, ministar Šarčević danas nije tu, on ju u Tokiju, mi ćemo biti jedno od samo pet ili šest zemalja sveta koja sa Japanom potpisuje ugovor o saradnji u oblasti prosvete, što takođe dovoljno govori o našem kredibilitetu i reformama koje smo sproveli u poslednjih pet ili šest godina, ali u prosveti smo najavili konkurs za 5.000 ljudi koji su bili na određeno vreme da se prebace za stalno.
Naš cilj je da svi ljudi koji su duže od godinu dana na određeno vremenu da ih prebacujemo za stalno. I, znate šta, za naš budžet je to neutralan efekat, nama je to u redu, dakle, nemamo mi te plate, dajemo, pa dajemo, tim ljudima je to dodatna sigurnost. Ja sam kao predsednica Vlade jasnu instrukciju ministru prosvete da ovo moramo da završimo.
Razgovarala sam i sa ministrom Lončarom da ovo završimo u zdravstvu i da ti ljudi onda pored toga što danas imaju veće plate, mnogo nego i pre mera fiskalne konsolidacije, a u zdravstvu, čak otprilike 43% veće.
Dakle, ono što danas prima medicinska sestra, kao platu, toliko je 2012. godine platu imao doktor. Toliko je to promenjeno.
Kad završimo i ovo oni će imati sigurnost mi nastavljamo sa podizanjem plata, ali je potpuno drugačiji uslovi u kojima će oni raditi.
Što se predškolaca tiče prvih 1.900 već imaju saglasnost nastavljamo dalje da uvodimo red i u ovom sektoru. Hvala.

Ja bih samo želela da vas pozovem ja ću početkom sledeće nedelje zakazati sastanka i ponovo ću pokrenuti našu koordinacionu grupu u okviru Vlade, da se čujemo, dođite na taj sastanak, da sednemo zajedno, razgovaramo i vidimo da, svakako, u tim mestima koja ste nabrojali rešimo sve problem koji postoje, ali i da od sada pa u narednim nedeljama i mesecima predupredimo bilo kakve eventualne moguće probleme. Hvala.

Dakle, ponovo kao i toliko puta u našim debatama, kao što sam i malo pre pomenula o maniru jednog dela opozicije, ne čujem nikakve predloge, konstruktivne kritike, evo, ja bih uradio ovo ili uradio bih ono ili trebali smo da uradimo ovo, nikakav uzročno posledični sled.
Kada sazovemo ili zamolimo da se sazove sednica Saveta bezbednosti UN koji onda rezultat očekujemo od toga? Očekujemo da će se sazvati? Očekujemo da ćemo nešto dobiti. Šta ćemo dobiti? Šta je onda rezultat toga?
Dakle, ja sam vam rekla i prošli put, to paradiranje radi paradiranja, to vreme u Srbiji ja se nadam da je prošlo zato što imate odgovornu vlast, odgovorne ljude koji ne paradiraju nego nešto rade, a kada se paradira bez ikakve jasne vizije šta želimo da postignemo i gde će to i u koju situaciju dovesti Srbiju, i Srbiju u odnosu na taj drugi problem, pa onda ja ne vidim da to zaista ima nekog smisla.
Kao što smo i prošli put pričali, čini mi se da je prava i pametna diplomatija kad je ima mnogo više u kontaktima koji se ne vide, nego paradiranjem nečega što neće doneti nikakav rezultat, a ni vi sami ne znate šta bi očekivali od toga.
Meni se čini da smo mi dosta dobili. Meni se čini da su mnogi prema tom zakonu iz inostranstva mnogo suzdržaniji, nego da smo mi paradirali, kako bi vi to voleli ili kako se to nekada radilo i da mogu da kažu, evo, sad opet imamo problem između neke dve strane koje su nerazumne.
Mi smo jasno rekli da se mi sa tim zakonom ne slažemo, da on ugrožava prava i slobode srpskog naroda u Crnoj Gori, ali isto tako da je Crna Gora suverena država, čiji suverenitet mi poštujemo i u čiji suverenitet mi ne želimo da se mešamo, ali da imamo pravo i da imamo obavezu da zaštitimo srpski narod u Crnoj Gori ili gde god on živeo.
To mišljenje se danas poštuje i mislim da u tom smislu, da je to racionalno reagovanje dovelo, između ostalog, do toga da su neke druge međunarodne sile i faktori suzdržani prema tome i da je svaki naš nesmotreni potez mogao da posluži kao alibi za podršku tom zakonu, to ja mislim.
Isto tako bih iz ovog Doma od narodnih poslanika volela da čujem, ako se ne slažu sa tim što Vlada radi, predlog šta bi mogli drugačije da uradimo, ali predlog sa tim šta očekujemo mi onda od toga, zato što je ipak, odgovornost na nama kada tako nešto uradimo, šta očekujemo, koji rezultat?
Završiću sa time da svi građani Republike Srbije i svi Srbi, ne samo u Crnoj Gori, nego u celom regionu, treba da znaju da se mi ovim zaista aktivno bavimo, ali da je naš stav taj da poštujemo suverenitet Crne Gore, da nam je stalo do najboljih mogućih odnosa sa Crnom Gorom, ali da sa druge strane, da hoćemo, moramo i da je naša obaveza da čuvamo interes srpskog naroda u Crnoj gori i da ćemo uraditi sve, pre svega, u direktnom razgovoru sa zvaničnicima u Crnoj Gori, što predsednik Vučić i radi i što je radio, da probamo da dođemo do nekog rešenja.
Hvala.

Ovo što kažete da vi predlaže, a ne znate da li će biti rezultata. Nije to tako strašno. Strašno je što, po mojoj proceni vi ne znate ni šta bi rezultat značio. Ajde da tražimo sednicu Saveta bezbednosti UN po ovom pitanju. Rezultat je šta? Šta očekujemo mi od toga? Tražili smo i šta očekujemo? Šta će biti posle toga? Šta je posledica toga? Šta je rezultat? Dakle, ne da li će biti rezultata, nego šta je rezultat prema kome ćemo mi da ocenimo da li smo rezultat imali ili ne? Ja sam sto posto sigurna da vi ne znate šta je rezultat koji očekujemo, nego je važno da se pokaže da mi kao nešto radimo. Ne znamo šta je rezultat. Ne znamo ni šta želimo da postignemo, negde hajde da mi vidimo da neko vidi da mi nešto radimo.
Znate šta, mi imamo potpuno suprotnu logiku. Nama nije bitno da neko vidi da nešto radimo, nego da imamo rezultat, a vama je bitno da neko misli da nešto radite, a mi ne znamo šta treba da bude rezultat toga. Nego je samo to, to paradiranje toga, evo radimo, mi smo rekli, pitali, pisali, nikome ništa, neme veze. Mi pisali niko nam nije odgovorio i tako se malo po malo kamen po kamen urušava ugled Srbije. Pišeš jedno pismo, pišeš deset pisama, pišeš sto pisama. Sledeći put kada Srbija pošalje pismo, to pismo više nikakve težine nema. Eto, to je tako nekada rađeno.
Danas, zato što promišljamo šta radimo svako obraćanje Srbije, svako pismo Srbije, svaki telefonski poziv predsednika Srbije nešto znači, ima neku težinu. Umesto da pišemo tamo tako kao što stignemo da bi pokazali da nešto radimo, u stvari niti šta stvarno radimo, niti smo šta isplanirali, niti očekujemo da ćemo imati neki rezultat, niti znamo šta da očekujemo, jer nije ni važno, sve u svemu.
Danas je, hvala Bogu, za Srbiju i sve njene građane potpuno drugačija politika. Diplomatija se vodi onako kako je vode ozbiljne zemlje. Ne mora uvek da bude lupanje o fanfare i busanje u grudi, nego je važno da da rezultat. Da li nema rezultata? Pa, ja se tu takođe ne bih složila sa vama zato što je i do sada izostala reakcija na taj zakon. Dakle, on još uvek nije dobio podršku bilo kojih međunarodnih faktora, bilo kojih i od njihovih jako bliskih partnera, do manje bliskih, nije pozdravljen taj zakon, makar da sam ja to videla. Pa, i to valjda znači nešto. Da vidimo polako.
Opet, najvažnije je da se mi nećemo mešati u suverenitet Crne Gore, kao što ne bi voleli da se niko meša u suverenitet Republike Srbije i naše donošenje odluka. Ali, takođe, da se ne stidimo kao što smo se nekada stideli da kažemo da Srbi žive u Crnoj Gori, kao što Srbi žive u Makedoniji, kao što Srbi žive u Bosni i Hercegovini, kao što postoji Republika Srpska i činjenica je, kao što Srbi žive u Hrvatskoj i da ćemo mi braniti njihove interese, da je to naše pravo i naša obaveza. To je mnogo drugačija politika nego što je vođena do 2013. i 2014. godine. Mnogo, mnogo različita politika.
Što se tiče napada na namensku industriju ili na neke generalno stvari koje se tiču, ja mislim, makar po meni, nacionalnih interesa Republike Srbije. To, da li je nešto afera ili nije afera, da li je neko uradi nešto što nije bilo dozvoljeno ili ne, nije ni na vama ni na meni da kažem. Valjda zato postoje institucije, valjda se zato toliko borimo za vladavinu prava. Hajde da ne donosimo zaključke pre nego što institucije nadležne urade svoj posao.
Postoje neke stvari koje se koriste kao napadi na namensku industriju, čak ovde ova stvar se direktno ne koristi kao napad na namensku industriju nego direktno na Vojsku Republike Srbije, a to je Morović.
Kada neko iz opozicije, iz jednog dela opozicije, iz jedne političke grupacije, nisam pričala o vama i vi niste pričali o meni, pa vam zato kažem. Dakle, ja vam kažem da ne pričam stvari napamet. Kada kažem da se napada namenska industrija i Vojska Republike Srbije, nisam rekla da je vi napadate, nego da se napada i da je to nedopustivo u svakoj normalnoj zemlji i kod bilo koga koji iole voli i poštuje svoju državu.
Afera da se na vojnom gazdinstvu „Morović“ gaji marihuana je napad na Vojsku Republike Srbije. Ne ni na namensku industriju, ne ni na bilo koju porodicu bilo koga u ovoj Vladi koju toliko vole da napadaju. Ovo je napad na Vojsku Republike Srbije.
Jesmo li čuli „izvini“? Jesmo li imali jedan dokaz na to? Da li sutra ko god ukuca iz inostranstva „Morović“ ili „Vojska Srbije“ će videti da gaje marihuanu? Sad, bilo tačno, ne bilo tačno, oni će to videti. Koliko ljudi ima koji to nikada neće proveravati, nego će uzimati zdravo za gotovo da pripadnici Vojske Republike Srbije i Vojska Republike Srbije i Ministarstvo odbrane na vojnom gazdinstvu gaje marihuanu? Da li smo čuli „izvinite, pogrešila sam“? Ne.
Otišle su kamere, ja sam se šalila pre neki dan, to mi je zaista prva stvar koja mi je pala na pamet. Milion koka tamo. Ja sam očekivala da gospođa Tepić izađe sutradan i kaže: „Istina je, nema marihuane, ali među onih milion koka postoje koke špijuni i koke nosilje i Vojska Republike Srbije pravi koke špijune. Te koke špijuni su posebno obučene da nose novac za otpriznavanje Kosova“. To je sledeći korak.
To će biti sledeća afera, gde koke nose novac da bi neko povukao priznanje Kosova, pošto smo čuli i da plaćamo otpriznavanje Kosova zato što su ti ljudi tako koji su učinili gest najdubljeg poštovanja prema Republici Srbiji time što su povukli priznanje jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova, znate šta su oni uradili? Oni su svi korumpirani. Niko od njih ne razmišlja o međunarodnom pravu, o vladavini prava, o međunarodnom pravnom poretku, miru i stabilnosti. Niko od njih nema poštovanja prema Republici Srbiji, prema naporima da imamo dijalog sa Prištinom, prema tome da smo pokazali da smo ozbiljan, iskren partner. Ne. Gospođa Tepić je rekla da su oni svi korumpirani, a mi ih korumpiramo.
Ista ona koja je rekla da se u Moraviću gaji marihuana, još 380 nekih gluposti, nema ni veze, ali vam ovo ponavljam zato što je to napad, direktni napad na Vojsku Republike Srbije, da kažete okej, nije čak ni na namensku industriju jer su Bog zna kakvi, ne znam ni ja, mirotvorci. Evo, ja vam kažem, nije. To je sve samo lični, personalni interes, da se sruši namenska industrija Republike Srbije, kao što je rušena svih ovih godina, pre toga dok su oni bili na vlasti, oni bili odgovorni za to kako ona izgleda, pa nije postojala, pa smo je sada ponovo izgradili, pa je sada ruše aferama. E tako i Morović isto.
Dakle, pogledajte zaista za te koke, ja sam videla da postoje ovi, neke zemlje imaju delfine koji su špijuni, mi imamo koke, one su u Moroviću, dobro su sakrivene između koka nosilja. Pustimo ih i one lete tako, naše koke i lete, da. Reći će vam Marinika Tepić. One lete tako i nose direktno novac tamo zemljama koje treba da povuku priznanje Kosova. Tako da, to je sledeća afera.
Poslednja tema – spor između „Junajted grupe“ i „Telekoma“. Evo, poštovani narodni poslaniče, baš vi to da me pitate, vi koji ste mi rekli da u julu kada sam bila ovde, kada sam rekla da „Telekom“ daje „N1“ program, kada ste i vi i „N1“ rekli da to nije istina i da predsednica Vlade Republike Srbije ne govori istinu, da ne kažemo da laže, da ne postoji u „Telekomovoj“ ponudi „N1“. Ne postoji, jel tako bilo? Ja imam link na tu vest sa „N1“. Vi ste, takođe, rekli, i bilo je malo ta sprdnja, zezanje na Tviteru – e, ne zna premijerka da li „Telekom“ ima „N1“ ili nema „N1“.
Dakle, taj „Telekom“ koji nema „N1“, vidite, taj „Telekom“ je danas zabranio „N1“. Znači, taj koji nema „N1“, oni su danas zabranili taj „N1“. Ne znam kako su ga zabranili kad ga ne daju?
Jesmo li pre sedam meseci zaključili da ja ne govorim istinu i da „Telekom“ u svom programu nema „N1“? Kako su ga sad isključili? Jel može jedno ili drugo?
Na ovome insistiram zato što je ovo eklatantan primer i toga kako pojedini mediji izveštavaju i kako se istina u ovoj Republici Srbiji za pojedine ljude i političke grupacije menja iz dana u dan u odnosu na to kako im ona odgovara, bez toga da bilo kakvo objašnjenje duguju zašto su onda rekli jedno, a danas govore potpuno suprotno, bez ikakvog objašnjenja i nema veze. Tada nije bio „N1“ u „Telekomovoj“ ponudi, ali danas ga ima i „Telekom“ ga je isključio. Otkud smo došli do toga da ima kad ja nisam govorila istinu?
Da li će Vlada Republike Srbije da se meša u to? Ne. To je komercijalni dogovor između dve kompanije. Ne bi se mešali ni da nije dignuto na nivo političke kampanje, političke kampanje, da ponovim još jednom, koji se tiče samo i isključivo toga da li u Srbiji postoji sloboda medija ili ne postoji sloboda medija, da li mi sad gasimo taj svetionik slobode „N1“ koji je na tom kanalu 38. po gledanosti, pa baš imamo interes veliki da ga gasimo.
Dakle, kada je to postala tema slobode medija, a svi znaju da nema nikakve veze sa slobodom medija i svi znaju da nema nikakve veze sa gašenjem „N1“ i svi znaju da nema nikakve veze sa cenzurom, dakle, kada se pokrenulo da je to u stvari cenzura i sloboda medija, e onda sam se ja umešala zato što je to onda politička kampanja i moja dužnost i obaveza je bila da reagujem da bi svima ostalima, i građanima Republike Srbije i našim partnerima, pre svega u EU, jasno i glasno rekla – ljudi, ovo nema nikakve veze sa tim. „Telekom“ je molio „Junajted grupu“ da nastavi emitovanje dok ne postignu dogovor oko novog ugovara. „Junajted grupa“ nije dala da se nastavi emitovanje.
Ako se ne varam, juče je „Telekom“ poslao pismo, i objavili su to u našim medijima, „Junajted grupi“ da su oni oformili svoj tim i da su odmah spremni za nastavak razgovora i ponovili ponudu da u toku razgovora praktično samo aneksiraju postojeći ugovor, tako da nastave da se vide svi kanali do trenutka kada se potpiše novi ugovor. Ništa lakše, ništa jednostavnije. Samo se aneksira ugovor. Postoji opet „N1“ na „Telekomu“, na onom „Telekomu“ na kom ste vi rekli „N1“ da ne postoje, pre sedam meseci, postoji ponovo i nikakav problem.
Da li ja mogu da utičem na to? Ne, zato što to nije u mojim rukama, nije u rukama ni Vlade Republike Srbije, ni „Telekoma Srbije“, ni bilo koga drugog. Ovo je samo i isključivo u rukama „Junajted grupe“. Kada „Junajted grupa“ kaže – želimo da se ponovo vidi „N1“ i svi naši kanali, hajde da aneksiramo ugovor, imate dozvolu da nastavite da emitujete, svi građani će ponovo biti u mogućnosti da gledaju taj „N1“ na „Telekomu“, na kome, kao što ste vi rekli, nije postojao pre sedam meseci, a onda su ga posle sedam meseci isključili. Hvala.

Hvala.
Što se tiče naših očekivanja i šta mislimo da će se dalje dešavati u vezi spornog zakona u Crnoj Gori, dakle evo poslednja vest koja je izašla ne znam da li ste videli to je da je na sastanku u Patrijaršiji odlučeno da se pokrene inicijativa pred Ustavnim sudom Crne Gore povodom spornog zakona.
Dakle, sinod SPC će pokrenuti ovu inicijativu. Još jednom mi kao zemlja koja poštuje suverenitet Crne Gore i vladavinu prava i mi i oni smo zemlju predpristupnom procesu EU apelujemo tamo na vladavinu prava, tako da ćemo sačekati tu odluku, ali to je jedan konkretan korak. Iskreno, ja očekujem da vidim šta će reći i evropske institucije, i to u okviru teme vladavine prava, a isto tako, možda i malo više povodom teme, nepovredivosti imovine.
Dakle, ovo čak i ako se ne tretira kao versko pitanje i pitanje prava manjinskih zajednica, srpskog naroda u Crnoj Gori je par ekselans, pravno pitanje neotuđivosti imovine.
Dakle, i u tom smislu očekujem da vidimo šta će se dešavati, za šta god se odlučimo biće presedan u bilo kom drugom slučaju. Pored toga, primetno je da u ovom trenutku još ništa nije rekla Venecijanska komisija, oni su za ovaj zakon tražili mišljenje Venecijanske komisije. Dobili su komentare Venecijanske komisije koje nisu implementirali, mislila bih da će Venecijanska komisija u jednom trenutku da možda reaguje i svakako u komunikaciji sa EU.
A, onda i najvažnije, ono što mislim da je najefektivnije, to je da Republika Srbije pruža stalnu kontinuiranu podršku srpskom narodu u Crnoj Gori, kao i svuda. Svuda je ostalo da bude u kontinuiranoj komunikaciji, isto tako pruža podršku i SPC i da se zajedno borimo za očuvanje interesa i svih prava srpskog naroda, gde god oni živeli.
U tom smislu je meni neverovatno opet ovo što je rekao narodni poslanik. To nije nešto što vi možete sebi da pripišete, već sve što se dešava u ovom trenutku je rezultata aktivnosti našeg naroda u Crnoj Gori.
Ja ću podsetiti da na žalost, ne mogu da se setim da je iko pre predsednika Vučića imao inicijativu i okupio predstavnike našeg naroda iz celog regiona, na jednom mestu u isto vreme, da razgovaramo, u Republici Srbiji. Mi smo imali najmanje tri takva sastanka, poslednji, ako se ne varam je bio u Kraljevu, kada smo imali otvaranje aerodroma, kada su bili svi predstavnici Srba iz regiona, uključujući i Sloveniju.
To je prvi put da postoji tako nešto, da smo zajedno seli, da smo zajedno pričali, da smo zajedno dogovorili podršku, otvaranja srpskih kulturnih centara, konkretno, podršku projektima našeg naroda i naših zajednica u zemljama u kojima žive, od školstva, infrastrukture, preko kulture, preko učenja jezika, srpskog jezika u tima zemljama, i tako dalje.
Vidite kada kontinuirano radite na tome kao što je radio Aleksandar Vučić, čija je to inicijativa, onda imate jedno jedinstvo naroda koje je pre svega srpski narod, predstavnici srpskog naroda, a ne ove ili one političke stranke, ili političke afilijacije u Crnoj Gori, Makedoniji, Sloveniji ili gde god drugde bilo, ili BiH.
Dakle, onda ljudi znaju, stave svoje partijske po strani i za neke interese srpskog naroda se bore na legitiman način, zajedno i time su jači.
To je rezultat ovih inicijativa.
Nema nikakve potrebe da se kitimo tuđim perjem. To su trebali da rade neki pre nas, zato što nisu imali svoje rezultate. Mi imamo rezultate, oni govore dovoljno o nama, sve ono što smo radili i neke stvari o kojima nismo pričali, neke stvari o kojima danas ne pričamo, jedino je važno da imamo rezultat za srpski narod i sve naše građane u samo Republici Srbiji.
Vratiću se opet, kada kažem rezultat, evo, pitala sam, koji rezultat vi tražite? Rezultat je, povući taj zakon. To je fenomenalno reći. Ko ne bi želeo takav rezultat?
Šta ste nas kritikovali, šta nismo uradili kao da bi dobili taj rezultat? Nismo tražili sazivanje Saveta bezbednosti UN, povodom ovog pitanja.
Da li mislite da sazivanje SB UN povodom ovog pitanja bi vam dalo željeni rezultat ili bi uradilo upravo ono što sam ja rekla pre toga, a to je da svaki put kada se nešto desi, vi sazivate SB UN i onda kada vičete tako 10 puta – Vuk, kada budemo imali ozbiljan životni problem i pišemo UN, šta će reći? Evo ih opet ovi sa svojim desetim pismom.
Treba biti promišljen, pametan, treba znati kada šta raditi, kada koje diplomatsko oružje upotrebiti, a ne tako.
Reći ću vam još jednu stvar, to su sve one stvari koje očekujemo, i ovo, Ustavni sud da vidimo ustavna pitanja, u nadležnosti naravno i u okviru suvereniteta Crne Gore, ali i u okviru njihovih evropskih integracija, vladavine prava, nepovredivosti imovine, pitanja i u okviru evropskih integracija, prava i slobode građana koje god vere, nacionalnosti oni bili u jednoj državi koja želi da postane član EU, u našim bilateralnim odnosima, ja se isto nadam da će biti još dodatnih sastanaka, razgovora između predsednika Vučića i Mila Đukanovića.
Na kraju krajeva, to je sve ono što ćemo mi uraditi, što očekujemo i u kom smeru mi gledamo. Ali, rekla bih vam da ovde nije to toliko bilo zapaženo.
Na kraju, kao rezultat svih inicijativa imamo i konačno, mislim prvi put od septembra srpski jezik da se uči u školama u Sloveniji. To nije bilo moguće ranije zato što mi nismo imali adekvatnu komunikaciju sa Slovenijom i zato što tamo niste imali jedinstven zahtev Srba. Nažalost, oni tamo nisu nacionalna manjina, što zaista mislim da nije primereno i nije u skladu sa evropskim vrednostima koje mi poštujemo i koji se nama nameću.
Imali ste nekako tri potpuno odvojene grupe Srba u Sloveniji, koji su se samo isključivo svađale. Dakle, nijedan zajednički projekat nisu mogli da dogovore. E, sada, konačno imamo uspostavljeno jedno telo, svi rade zajedno, stavili su svoje razmirice po strani i od septembra imamo učenje srpskog jezika u Sloveniji. I to je rezultat tog kontinuiranog rada, napora i upornosti.
Što se tiče obustave aktivnosti u vezi sa povlačenjem priznanja jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova i zemalja koji su, nažalost, pre svega, u tom prvom talasu bez naročitih, ja mislim, razmišljanja ni znanja činjeničnog stanja, ni situacije, nažalost, pre svega, pritiskom nekih drugih međunarodnih sila priznavale tzv. Republiku Kosovo.
Mi smo rekli da povlačenje takse svakako ne može. Te dve stvari nemaju nikakve veze jedno sa drugom. Takse nisu uvedene zato i ne možete da kažete da je nešto što je uvedeno, bez obzira na bilo šta drugo sada treba da se povuče, a da mi uradimo neku drugu stvar koja nije bila uzrok tih taksi.
Jedino o čemu mi možemo da pričamo je da dok traje dijalog, a dijalog može da se nastavi tek nakon što se ukinu takse, može da se kaže da je status kvo, pa u tom statusu kvo, ukoliko oni ne pokušavaju da se učlane u neke međunarodne organizacije i nema novih priznanja, da nema novih otpriznavanja, ali to je stvar širih razgovora, zato što to nije tako lako ni obećati ni ispuniti, zato što postoje države koje misle svojom glavom i koje će reći – vidite, mi smo u tom trenutku, ta Vlada je tada pogrešila, to nije u skladu ni sa našim interesima. Mi sada znamo situaciju na terenu. Ne možemo mi tako lako da utičemo na te zemlje sada i da kažemo – nemojte slučajno da povučete priznanje.
Dakle, to je stvar jedne druge debate, jednog drugog dijaloga u kojima treba sve ostale druge stvari da se sagledaju. Ali, svakako ta jedna sa drugom tom stvari ne može biti nikako povezana, ne može se stavljati znak jednakosti. Taksa za takse. Taksa moraju da se povuku da bi se nastavio dijalog, pa ćemo onda sve ostalo videti.
Hvala.