Zahvaljujem poslaniku predlagaču.
Dajem reč gospodinu Đilasu, poslaniku.
(Đorđe Stanković: Replika.)
Nemojte da se ljutite, ocenio sam da ne treba da vam dam repliku. Stvarno, izvinjavam se, ali znate zašto? Moram ovo iskreno da vam kažem, time doprinosim jačanju vaše opcije, da vam iskreno kažem, zašto da ne. To je dobronamerno, od srca, ozbiljno vam kažem.
Vi ste mladi ljudi i treba da slušate starije, oni imaju iskustvo.
Izvolite, poslaniče Đilas.
Dobro, budite ljubazni idite na mesto pa dozvolite vašem poslaniku.
(Narodni poslanici opozicije traže repliku.)
(Marinika Tepić: Replika, ima pravo na repliku.)
Pa, dobro ali moje je pravo, vi ste sami meni rekli da predsedavajući ima pravo.
Znate šta? Evo, verujte mi da sam u pravu, saslušajte prvog svog šefa poslaničke grupe, on je na neki način motor vašeg ponašanja. Saslušajte njega, pa ćemo da vidimo posle.
Pazite, da vam kažem baš bi bilo zadovoljstvo da čujem gospodina Đilasa, ali morate da prihvatite da u politici postoji ne samo fer odnos nego i sadrži elemente šale. Čaplin je rekao – dan bez humora je propao dan, pazite. Moramo malo i da se našalimo, pa dobro, dozvolite gospodinu da …
(Đorđe Stanković: Objasnite zašto ne date repliku? Molim vas replika.)
Znate, šta pustite me još dan i po da izaberemo predsednika, pa posle imaćete šansu da galamite.
Gospodine Đilas, hoćete li?
Ma, dobro hajde bilo bi mi zadovoljstvo da čujem.
(Narodni poslanici opozicije u glas traže repliku.)
Znate zašto? Umirite se, treba mi pola minuta.
Ja se sećam mnogo davno kad je vaš predsednik stranke i šta ja znam, kad je bio kao student, kad ga je primio kao studenta predsednik Milošević i baš se sećam lepo toga pristupa kao člana „Otpora“ to je bilo mnogo davno, ali je motivisao ljude. Pazite.
Pustite da gospodin Đilas završi, posle ću da vam dam repliku.
(Poslanici opozicije: Dajte repliku, to je samo dva minuta.)
Ma ne dam ništa, ne dam. Ja sam cicija.
Pazi! Predsedavajući je diktator.
Pa, ne mogu da dam. Znate zašto? Zato što sam ocenio da treba …
(Đorđe Stanković: Objasnite zašto ne date repliku? Molim te Orliću, reci svom predsedavajućem da da repliku? Zašto ne smete da čujete dva minuta?)
Vi sedite.
Evo, pravo na repliku je dobio poslanik Aleksić.