Samo da dodam, to što vi kažete, opozicija, da tako kažem, radi se o onome što sam jutros govorio, mi smo na različitim stazama. Voleo bih da Ana Brnabić uspe u tome. Međutim, ako su te dve staze nesaglasne, nekompatibilne, biće uvek lutanja i neslaganja. Mi smo svi građani jedne zemlje. O tome je i Dostojevski pisao sredinom 19. veka. To je deo Srbije kojoj nedostaje državotvornost.
Ona naša glavna staza koja je odavno utemeljena i koje se mi pridržavamo, moram da pomenem i gospodina Arnoa… Postoje ljudi iz drugih kultura koji prelaze u našu stazu. U 20. veku to je bio Arčibald Rajs itd. Predsednik Putin je pre neki dan kada je pobedio rekao sledeće – mi možemo da imamo ljude koji se ne slažu, ali kada je u pitanju država, tu moramo svi oko toga da se slažemo.
U tome je suštinska razlika. Između opozicije koja je meni draga, nemam ništa protiv njih, a znate zašto? Ja razumem kojoj stazi pripadaju. Međutim, ta staza nije utemeljena i teško da će oni dogurati u budućnosti, izbledeće ta staza. Ova staza je vekovima utemeljena.
Znate, moram da kažem da nije sada bitno što su ljudi na toj stazi. Jeste Aleksandar Vučić, ali pre njega su bili despot Stefan Lazarević, knez Miloš, tu je bio car Lazar itd. Mi moramo to da razumemo. Pazite. Ja sam odavno razumeo tu stazu. Naši sunarodnici druge vere i opredeljenja iz Srbije, iz BiH, oni su na istoj toj stazi.
Žao mi je bio bih srećan kada bi oni to prihvatili. Međutim, nemoguće je to da prihvate zato što kolektivni zapad je jedna staza, jednostavno takva, to je idolopoklonstvo naših ljudi, nekih, koji u zapadu… To je ta elita. Proglas. Pazite, nisu ljudi iz Proglasa krivi. Ja nemam ništa protiv njih. Oni su meni dragi, ali oni pripadaju toj stazi van utemeljenja, i to je nepopravljivo, verujte mi. Izvinjavam se što sam vam oduzeo vreme.
Reč ima Ana Brnabić, replika.