Gospođo Đukić-Dejanović, gospođo Dragutinović, zaista mi je drago što se posle izvesnog vremena vidimo i nadam se da ćemo imati prilike da razmenimo različite koncepte i po ovim predloženim zakonskim predlozima.
Iskreno da vam kažem, zaista smo pokušavali da vas dozovemo neki dan u salu ovog parlamenta, kada je na dnevnom redu bio Predlog zakona o finansijskoj podršci porodicama sa decom. Saznali smo da ste imali tada kada smo mi raspravljali na tu temu, a niste bili tu, preča posla u smislu amandmana, pa niste mogli da budete u isto vreme na dva mesta.
Nećete zameriti ukoliko se mi ovog puta dotaknemo i tog dela rasprave zato što, čini nam se i prosto sam potpuno uverena, da ćete vi iz svoje profesorske perspektive, a mislim da ste na prvom mestu profesor pa onda sve ostalo, zaista nama pokušati da neke dileme razrešite.
Naravno, potpuno se slažem sa koncepcijom da svaki budžet odražava prioritete političke elite i u tome nema ničega nelegalnog ili nelegitimnog.
Vi ste na izborima osvojili određeni procenat glasova, SRS može samo da poštuje ljude koji su izrazili tu volju. Međutim, šta je sporno i ono oko čega mi ovde zaista vodimo raspravu već izvesno vreme jeste kako se budžetska sredstva troše. To je zapravo put kojim se ređe ide, rasprava u koju se tako lako ne ulazi zato što ta rasprava dovodi do onog suštinskog pitanja.
Svaki put pred kraj fiskalne godine, kada mi treba da narodu pokažemo da ćemo sa uspehom obezbediti život dostojan čoveka i da će taj narod zaista znati gde odlaze njihovi novci, koje imaju zaista u sve manjoj meri, mi ne možemo da damo makar dobar odgovor na sva ta pitanja, da razrešimo sve te dileme, iz jednog prostog razloga – mi sami ne znamo kako se troše budžetska sredstva.
Pazite, gospođo Dragutinović, paradoksa još većeg, kada saznamo kako se troše budžetska sredstva, o tome nema rasprave u parlamentu. To je ono za šta mislim da će sve kolege složiti da je potpuno neprihvatljivo. Dakle, uvertira, bez obzira da li je neka poslanička grupa predložila da se raspravlja o izveštaju revizora na način gde je izostavila hitno, pa se ta rasprava odlaže za mart, a možda će biti i 1. aprila, a možda neće uopšte biti.
Dakle, politička elita, vi ste, na vama je bila ta odgovornost da ovu raspravu o budžetu i budžetskim sredstvima upriličite na način da mi vidimo prvo kako se troše ta sredstva.
Šta je sa odgovornošću onih ljudi koji su u vlasti, a koji su definitivno, po nalazu revizora, na jako loš način trošili budžetska sredstva? Mi na osnovu izveštaja revizora takođe vidimo da su faktički privatizacioni fondovi nestali, a pokušavali smo da saznamo gde su privatizacioni fondovi i na koji način i gde su otišli. Pre ove rasprave o budžetu, i zaista mi je drago što ste vi sada tu, jer ću se zaista osvrnuti u okviru ove tačke na izveštaj revizora, jer mislim da je potpuno logična priča ukoliko na taj način govorim.
Vi bi trebalo nas da ubedite da će ceo ovaj paket sa predloženim budžetskim zakonom i pratećim budžetskim zakonima da se sprovodi. Mi sada vama kažemo da sumnjamo u verodostojnost toga. Zašto? Zato što smo ove godine konačno dobili materijalni dokaz da vlast nenamenski troši budžetska sredstva. Dakle, da vlast nenamenski troši novce koji dolaze iz dela osiromašene populacije, koja je u sve većem procentu. Zašto je to tako? Prvo i osnovno, vi gospođo Dragutinović, unutar svih ministarstava, dakle, ono što se zakonom predviđa jeste postojanje interne kontrole, imate 25 ministarstava, od toga samo pet ministarstava ima internu kontrolu. To građani Srbije treba da znaju.
Zašto je to tako? Ukoliko neko ima želju i ukoliko zaista neko želi da na pravi način upravlja našim finansijama, ono što bi trebalo da bude pretpostavka, makar svaka firma, svaka kuća to radi na sličan način, jeste interna kontrola utrošaka sredstava, poštovanje zakonskih procedura.
Ono što bi takođe građani trebalo da znaju, da od svih tih 25 ministarstava, samo Ministarstvo odbrane, dakle, finansija, rada i socijalne politike, omladine i sporta i Bezbednosna informativna agencija imaju internu kontrolu.
Koliko njih ima internu reviziju? Ja vam takođe kažem da je to zaista mali procenat u odnosu na ono što se očekuje od izvršnog operativnog organa koji bi trebalo da garantuje prvo svima nama, da mi imamo poverenje, da sredstva odnosno uloženi novci u svakodnevni život u Srbiji idu tamo gde treba. Dakle, to je prvo i osnovno.
Drugo, ono što takođe izveštaj revizora govori, a što je za nas takođe bio frapantan podatak, jesu dugovanja, odnosno da su javna preduzeća iz budžetskih sredstava zapravo povlačila izvesnu sumu novca, prema nalazu izveštaja revizora. Ja ne bih ovde da parafraziram, nego ću vam reći ovako - utvrđeno je da je iznos potraživanja državnih organa skoro 14 milijardi dinara, nepravilno klasifikovani i tu je verovatno kategoriju premijer Cvetković koristio, pošto se ta nepravilna klasifikacija i knjigovodstvene greške vrlo često ponavljaju, što je nama takođe potpuna nedoumica, da je suština Izveštaja revizora dakle knjigovodstvena greška, a nije.
Druga stavka koju je našao revizor jeste da nijedna pozajmica isplaćena iz budžeta i budžetske rezerve nije vraćena u roku predviđenom u zaključku Vlade, po osnovu kojih je odobrena, niti je vraćena do kraja 2008. godine.
Jedna od stavki, zbog zastarelosti nedostatka dokumentacije kojom se dokazuje osnovanost potraživanja, neusaglašenih iznosa sa dužnicima zbog objektivne nemogućnosti naplate istih, kao i zbog sudskog spora koji se vodio u vezi sa iskazanim potraživanjima, ukupan iznos od skoro 2.000.000.200 dinara, recimo sindikatu EPS-a 1.000.000.800 zastarela, neusaglašena, nedokumentovana i objektivno nenaplativa potraživanja po raznim osnovama.
Takođe, tu su ostala kratkoročna potraživanja koja čak i ne spadaju u tu kategoriju kratkoročnih potraživanja, to je negde oko 14 odnosno 15 milijardi dinara. Ono što je utvrđeno, nijedna pozajmica nije vraćena u skladu sa zaključcima Vlade odnosno ugovorenom roku do kraja budžetske godine u kojoj je pozajmica isplaćena. Pozajmljena sredstva nisu vraćena ni do kraja 2008. godine.
Osim toga, utvrđeno je da su vršene isplate novih pozajmica istim subjektima, iako ranije date pozajmice nisu vraćene. To je NIS, ŽTP, kao i isplata preostalog dela neisplaćene pozajmice nakon isteka roka za vraćanje određenog u zaključku Vlade.
Događaji nakon bilansnog stanja, takođe vrlo zanimljiva kategorija, utvrđeno da nijedna pozajmica iz sredstava za privatizaciju, sada dolazimo do onog početka mog izlaganja, u 2005. i 2006. godini u ukupnom iznosu od oko 15 milijardi dinara nije vraćena u skladu sa zaključcima Vlade, odnosno u ugovorenom roku do kraja budžetske godine u kojoj je pozajmica isplaćena, takođe nije vraćena ni do 31. decembra 2008. godine.
Posebno je značajna stvar koja se takođe vidi na osnovu Izveštaja revizora, tek samo za negde oko 9.000 budžetskih korisnika, s obzirom da nisu postojali resursi da se obuhvati budžet u celini, ali je takođe vrlo značajno da mi ovde na osnovu tog izveštaja revizora ne možemo da utvrdimo, odnosno potpuno je nejasno kako je Ministarstvo ekonomije sklapalo ugovore sa honorarcima vredne 18,5 miliona dinara?
Kako to da su, recimo, u Republičkoj direkciji za imovini svi zaposleni radili prekovremeno i po raznim osnovama primili izvanrednu cifru, to je negde preračunato u evrima 600.000 evra, radili toliko prekovremeno da to nijedan čovek ne može da izdrži?
Takođe, ne možemo da utvrdimo šta je to čime raspolaže država Srbija, a tiče se njene imovine, zbog toga što dokumentacija apsolutno ne odgovara kriterijumu, odnosno ne može da se uđe u trag šta je to što odgovara imovini. Onda, takođe, bez postupka javne nabavke i te javne nabavke su vrlo frapantna pozicija u ovom izveštaju revizora, ali primera radi Republička uprava za javne prihode je bez postupka javne nabavke nabavila bonove za gorivo vredne 110 miliona dinara.
To su tek samo neki od pokazatelja, prvo da je gospodin državni revizor jedan od najhrabrijih ljudi u Srbiji, zato što je smogao profesionalnu hrabrost i nismo sumnjali, kada smo čak i pričali o njegovom mandatu ovde, da će to taj gospodin da uradi i da zaista napravi i da revolucionarnu izjavu i kaže da budžetska sredstva niti su namenski trošena, da ne postoji pouzdana dokumentacija o utrošku budžetskih sredstava i kada pročitate sve te stotine stranica Izveštaja državnog revizora shvatate da ova vlast zaista i pojedini ljudi iz ove vlasti moraju da odgovaraju za nešto što se tiče i što se odnosi na kršenje zakona.
Volela bih da čujem odgovor da li je politička elita, da li je vlast u Srbiji izuzeta od odgovornosti, jer od tog odgovora zavise sva moja dalja pitanja.
Ono što jeste činjenično stanje, jeste da su naši fondovi ispražnjeni, da u Srbiji živi 700.000 siromašnih ljudi, 300.000 siromašne dece, gospođo Dragutinović, da u Srbiji skoro svaka treća porodica ima užasnih egzistencijalnih problema, da smo svi u riziku od socijalne i ekonomske sigurnosti.
Ono što nas zaista plaši, s obzirom na ovaj ekonomski, društveni i politički kontekst, jeste da se zadužujemo, da nećemo moći to da vratimo, da polako ali sigurno ulazimo u dužničko ropstvo.
Da sam počela sa ovom konstatacijom na početku, to je moje političko uverenje, vrlo verovatno da se ne bi složili sa tim, ali ovaj uvod koji sam dala, a tiče se Izveštaja državnog revizora, meni zaista daje za pravo da mislim na sledeći način – da u državi Srbiji ne postoji domaćinsko poslovanje.
Možda vi kao osoba i vaše ministarstvo i još određena ministarstva, nisu sva ministarstva se ponašala na način kako državi revizor govori o tome, uostalom ne možemo ni da znamo zato što je obuhvaćena tek samo jedna godina, ali ta činjenica što je obuhvaćena samo jedna godina dovoljno govori da elita, demokratska elita, koja je na vlasti, ne želi da građanima pokaže kako se troše njihova sredstva. Zašto? Zato što se redovno kupuje socijalni mir i aritmetički napravljena politička koalicija moći. To je jedini odgovor na pitanje.
Takođe smo, ja sam eto bilo dovoljno drska da kao poslanik, zamislite, radim svoju poslaničku obavezu, samo prateći, za mene najvažniji akt, kao što je Ustav Srbije i želeći da imam tu vrstu nadzora nad radom izvršnih organa u Srbiji, uputila vama pismo – gde su donacije?
Znamo da od 2000. godine u ovu zemlju je ušla pozamašna suma donacija i određenih bespovratnih pomoći. Vi ste, naravno, kao profesionalac od reputacije, meni pravovremeno odgovorili i uputili me, zamislite, na guvernera Narodne banke.
Više puta sam mu ponovila to pitanje i tražila da mi po pozicijama, pošto sva strana sredstva moraju da idu preko računa Narodne banke, da mi tačno i precizno navede – koje institucije, u kom vremenskom roku, u kom iznosu su dobile određene donacije, iz kojih zemalja i po kojim projektima, ako je moguće? Odgovor nikada nismo dobili.
To je još jedan od razloga koji nama daje puno pravo da sumnjamo da zapravo budžetima presipate iz šupljeg u prazno. Zaista se zadužujete svake godine u sve većem iznosu, reforme ne sprovodite već kupujete socijalni mir i sebi održavate samo poziciju vlasti ili poziciju moći.
Čini mi da vlast u Srbiji živi u potpunom paralelnom prostoru u kojem zaista ne postoji nikakav kontakt sa prosečnim građanima, sa čovekom koji treba da preživi jedan jedini mesec u državi Srbiji.
Dakle, njega apsolutno ne interesuje na koji način će vlast, koju je on na izborima odredio da mu donese život dostojan čoveka, to i uradi, ali on tu vrstu sigurnosti nema, žrtva je tranzicije, ne može da školuje svoju decu, ne može normalno da se leči. Zašto?
Zato što mi ovde u parlamentu, to je jedino mesto gde mi to možemo, neki mnogo umni ljudi pre nas su rekli da parlament, u odnosu na birokratiju i vlast, jedini može da pravi ovu vrstu kontrole. Neko mnogo pre nas je to ustanovio upravo zbog ovakvih vrsta zloupotreba, niti smo prva, niti smo poslednja zemlja koja ovo radi, ali je problem što redovno govorimo o tome, iznosimo konkretne dokaze. Možete da sumnjate ukoliko dolaze iz redova SRS, ali ako kaže to državni revizor, šta je sa odgovornošću.
Ukoliko postoji činjenica da se izveštaj revizije na ovakav način napravi 2009. godine, onda je to dovoljan razlog da kažemo da vi želite zapravo da sakrijete način poslovanja Vlade, jer da nije tako imali bismo izveštaj revizora za svaku godinu i tačno bismo znali zašto je to važno.
Opozicija nije tu da bi politikantski kritikovala sve bez argumenata, opozicija je tu kontrolni mehanizam, da bi svima nama, na prvom mestu, u jednoj državi bilo bolje.
Godinama govorimo da je revizija neophodna zbog transparentnog poslovanja, jer 2000. godine sve ste nas ubedili da transparentnost ulazi u Srbiju. Mi je ne vidimo. Kada je 2009. godine to došlo kao transparentni deo trošenja budžetskih sredstava, izvinite, ali ako od mene kao običnog građanina tražite svakim danom sve više i iz novčanika svakim danom na sve veći broj šaltera plaćam i svakim danom su meni mnoga sredstva u raznim prodavnicama nedostupna i imam problem da prehranim porodicu, jer članovi porodice ostaju bez posla svakog dana, onda i te kako imam pravo da vas pitam šta je sa mojim novcem i ko će da odgovora za nenamensko trošenje sredstava, za aljkavu evidenciju, za zaduživanje kome meni čini se, kao običnom građaninu, izgleda u perspektivi kao dužničko ropstvo.
Vi ste jednom prilikom kada smo govorili na temu rebalansa budžeta rekli naravno da se država zadužuje u periodu krize, jeste i to će vam svako reći da je to normalna logika, nema ničeg spornog u tome. Recite mi gde je privredna aktivnost ove države, koliko je ljudi zaposleno, hoćemo li moći penzionerima da obezbedimo penzije.
Mi sada ovde raspravljamo o konceptima sa penzionim sistemom, šta je sa penzionim fondovima? Ko je te novce uzeo? Gde su ti novci nestali?
Znači, država preuzima i određene obaveze, ne možete odjednom menjati sistem kako određena država već decenijama funkcioniše. Šta je sa privatizacionim fondovima? Šta je sa lošom privatizacijom, šta je sa otimačinom. Srbijom upravlja desetak ljudi. Srbija ima svoje gazde. To je film koji se nama odvija pred očima svaki put kada pokušavamo da pričamo na slične teme.
Ono što je takođe još jedna činjenica, ova druga tačka dnevnog reda govori o tom drugom programskom zajmu koji je, ispravićete me ukoliko grešim, 70,8 miliona evra u jednoj tranši vučenja. Potpuno mi je jasno iz obrazloženja gde bi trebalo da idu ta sredstva.
Verujem da su ovo vrlo nezgodna pitanja i da kao osoba ne možete dati odgovore na sva ta pitanja i da bi tu trebalo da sedi celokupna Vlada, samo govorim iz perspektive prosečnog života u Srbiji. Jedino me to interesuje.
Dakle, uopšte me ne interesuju ekonomske kategorije iz određenih naučnih publikacija, samo me interesuje na koji način, na kraju, to ni građane ne interesuje, ne možemo da vodimo ovde intelektualnu raspravu, prvo bih to volela, ali naprosto mi ovde svojim angažmanom moramo da dovedemo normalan život, dostojan čoveka u Srbiji. Mi to nemamo, u Srbiji se sve teže živi.
Opet vam kažem, 300 hiljade je siromašne dece. Ta deca sanjaju o mesu, o voću, o slatkišima, o odeći, o obući. Ta deca nemaju pravo na život dostojan čoveka i nema sredine u Srbiji koja nema tu vrstu problema. Gde su stara lica, gde su invalidna lica, gde su ostale ranjive kategorije stanovništva? Sve ovo govorim zato što znam da je vama izvanredno teško da se nosite sa svim tim.
Takođe, potpuno sam svesna činjenice da niste odgovorni za stanje koje ste zatekli, ali ste preuzeli vrlo odgovoran posao i treba da ponudite najbolji mogući odgovor u ovakvom vremenu. Zaista mi se čini da treba da ličite na čarobnjaka sa početka vašeg mandata da biste napravili tu vrstu magije ali, gospođo Dragutinović, jedna od vrlo značajnih profesionalnih stvari jeste povući pitanje odgovornosti. Ovaj narod mora da zna ko ga je doveo u ovu situaciju.
Ti roditelji moraju da znaju ko je njihovoj deci oduzeo život kakav imaju ostali mališani, ko je njihovoj deci oduzeo mogućnost da jedu voće, da se leče, da normalno žive. Dakle, pitanje odgovornosti je jako značajno.
S druge strane, koliko govorimo već o nečemu što bi trebalo da bude motivisanje razvoja i privatnog sektora i otvaranje sve većeg broja radnih mesta, zapošljavanje sve većeg broja i procenata žrtava tranzicije, jer vrlo je teško, a mislim da ćemo uskoro dobiti i tu sliku, naprosto da imamo i precizan podatak, kada sa tržišta rada dođe precizan podatak, kada dođe konkretna činjenica da ljudi posle 35 odnosno 45 godine najčešće ostaju bez posla, ko će njih da primi?
Naravno, poslodavci takvi kakvi su najčešće ucenjuju na najrazličitije moguće načine. Jedan od načina je da nema bolovanja, nema odmora, radite prekovremene sate, postajete mali rob sa tendencijom da ne postajete nikad veliki, jer to ne možete ni da doživite.
Ono što je takođe činjenica jeste vrlo značajno opet za nas na koji način ova država misli da pospeši sve te domaće firme koje bi trebalo da po određenim investicijama rade u državi Srbiji, pa tako, na kraju, sistemom olimpijskih krugova, dođe do porodice koja će moći da prehrani svoju decu.
Imamo od 8. decembra 2009. godine jedan vrlo zanimljiv presek ko u Srbiji gradi kada se dobiju ti novci za određene infrastrukturne radove.
Gospođo Dragutinović, ono što je frapantna činjenica, da ne grade domaće firme nego to uglavnom rade strane firme. Domaće retke, opet one koje su po volji određenih elita, uđu u mogućnost da mogu nešto da zarade.
Da opet ne bih parafrazirala, primera radi: rekonstruisanje Požeške ulice u Beogradu dobila je austrijska firma "Sviterski". Da idemo sledećom logikom, na koji način je ova austrijska firma je dobila posao i ko je za koji menadžerski procenat obećao ovoj firmi posao, dakle, to je taj princip odgovornosti.
Dalje, ono što je takođe vrlo značajno a tiče se, recimo, izgradnje mosta na Adi, koji je poveren austrijskoj firmi "Por", rekonstrukciju mosta Gazela, koja će koštati oko 50 miliona evra radi austrijski "Štrabak", dok je izgradnja mosta kod Beške, investicija vredna preko tri milijarde dinara, poverena austrijskoj kompaniji "Alpina".
Pazite, ovo je zaista tragikomična situacija. S jedne strane, kažete nam da pozajmljujemo sredstva kako bismo ulagali u privredno okruženje, kako bismo na neki način doprineli BDP, da udeo privatnog sektora bude, ukoliko sam dobro razumela u obrazloženju, do 2010. godine preko 60%. Objasnite kako?
Možda imate najbolju nameru, ali u određenim institucijama, to je sistem odgovornosti, postoje ljudi koji menadžerski razmišljaju, koji kažu da za posao vredan 50 miliona evra nameštanje oglasa košta toliko za njihove buđelare i to građani Srbije treba da znaju, da njih neko redovno potkrada i da zato domaće firme ne mogu da dobiju poslove, a ne obrazloženje, kakvo imamo prilike da čujemo, da naše firme po određenim standardima ne odgovaraju. Kako su mogle tolike godine da odgovaraju, a sada odjednom ne?
Srbiju su, gospođo Dragutinović, i pored vaše ogromne volje da dovedete stvari u normalu, upropastili menadžeri koji rade za strane kompanije, lobisti koji rade za briselsku administraciju, jer im je značajniji bio procenat, odnosno iznos na njihovim bankarski računima, nego život građana Srbije i to jedina istina.
Ono što smo imali prilike takođe u ovoj analizi da pročitamo, u Privrednoj komori Srbije, po rečima Gorana Rodića, izračunali su da država samo na ovim poslovima koje sam pomenula gubi oko 25 miliona evra. Hajde da preračunamo koliko finansijske podrške roditeljima sa decom može iz ovih sredstava da se da. Ko će da snosi odgovornost za ovo? Ili ćemo redovno da govorimo o jednoj te istoj stvari i da nas narod na ulicama pita – ko je odgovarao za tako nešto?
Ko odgovara, recimo, ako jednoj lobističkoj grupi okupljenoj oko tamo nekog senatora, koji je inače optužen za korupciju, da užasnu svotu novca i sklopi jako loš ugovor za državu Srbiju?
Kada smo zatražili tu vrstu ugovora za lobiranje, što naravno jeste legitiman čin i treba da se lobira za ovu državu, dobili smo odgovor da je to strogo poverljivo.
Zašto je to strogo poverljivo, šta se to krije od nas? Ne traže to poslanici sebe radi. Poslanici to traže zbog naroda.
Ako smo ovde svakodnevno pod lupom naroda, budite uvereni da ćemo vlast svakodnevno pod žešću lupu da stavljamo, dok ne bude prvi odgovarao.
Takođe, ono što bi građani Srbije trebalo da znaju jeste upravo taj ugovor o kojem smo govorili, a odnosi se na lobiranje za državu Srbiju, zaveden u Ministarstvu pravde pod brojem 5933. To je ugovor sa vlasnikom konsultantske kuće Milanom Petrovićem, glavnim sakupljačem novca Roda Blagojevića. Da vas podsetim, to je bivši guverner države Ilinois, koji je inače bio optužen za pokušaj prodaje senatorskog mesta koje pripada toj državi.
Ono što je ovde više nego evidentno jeste da nismo uspeli da dobijemo, nego se vrlo brzo stvar zataškala, a mi je opet vadimo na površinu, jeste o kakvom se zapravo ugovoru radi, zato što je država iz budžeta, od novca svih nas, dala izvanredna sredstva ovoj kući, a da mi pri tom ne znamo na koji način su ta sredstva utrošena i to ću vam sada reći. Dve glavne filijale za ovaj posao su, pored pomenute firme ilinojskog lobiste Milana Petrovića, još jedna firma „Ponit stratedžis“, koje zajedno Srbiju koštaju 145.000 dolara svakog meseca ili milion 740.000 dolara godišnje.
(Predsednik: Vreme.) Završavam rečenicu, hvala na upozorenju.
Preko ovih agencija, a tu su i druge firme, koje je nemoguće kao po običaju naći na internetu, ono što je takođe vrlo značajno jeste da je taj ugovor sa pomenutom firmom potpisala Tamara Stojčević, generalna sekretarka Vlade RS, 30. aprila ove godine.
Ono što je takođe vrlo značajno jeste da mi nikada nećemo saznati na šta se troše ovako značajna sredstva, jer nismo dobili ugovor na uvid. Ugovor je klasifikovan kao strogo poverljiv.
Priznaćete da u svetlu svetske ekonomske krize, odnosno meni na prvom mestu svetske finansijske krize, kada gledate da uštedite od svih ovih kategorija, pa tako i od porodica sa decom, ovo je vrlo značajna stavka o kojoj bi trebalo, kao i o izveštaju revizora, završavam misao, da se raspravlja baš ovde, a od vas kao odgovorne osobe i profesionalca zaista očekujem da inicirate pitanje odgovornosti za sve ovo o čemu sam govorila.