Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministar, ono što opozicija po svojoj definiciji, odnosno po definiciji svog političkog angažmana u celokupnom svom političkom životu jedva dočeka, to je budžet, iz jednog prostog razloga što se tu ipak vidi određena tendencija izvršne vlasti i kakvu to državu zapravo pokušava da napravi.
Ono što bi opozicija trebalo da radi, opet po svojoj definiciji, da svojim amandmanima pokuša da pomogne izvršnoj vlasti da učini život mnogo kvalitetnijim i podnošljivijim. Frapantna je činjenica, vi ćete mene da ispravite ukoliko grešim, da od 84 amandmana opozicije na rebalans budžeta vi ste u toku rasprave u pojedinostima usvojili samo jedan amandman.
Prosto je nečuveno da sve ono što je opozicija pokušala da pomogne izvršnoj vlasti, razumevajući ekonomsku situaciju, trenutak u kome smo se svi našli, koji nije mogao da se projektuje niti da se predvidi, kroz ova 84 amandmana, nijedan ili samo jedan je prihvaćen kao mogućnost da svi zajedno dođemo do rebalansa budžeta, odnosno da svi zajedno učinimo da štednja bude ostvariva. Zašto?
Zato što u državi Srbiji, gospođo ministar, dame i gospodo, ovom prilikom naravno i celokupna javnost Srbije koja pokušava da čuje i eventualno oseti nekakvu najavu rešenja za dane koje dolaze, 733.000 ljudi prema zvaničnoj evidenciji je bez posla. Ispod granice siromaštva se i dalje nalazi pola miliona ljudi.
Meni je opet nečuveno da kada se priča o liniji siromaštva, koja iznosi 8.830 dinara po domaćinstvu, kolege narodni poslanici vode verovatno raspravu na neke lepše životne teme. Nas trenutno gledaju ljudi koji pokušavaju da shvate kakva će im biti 2009. i 2010. godina, koji su svakodnevno u egzistencionalnom grču, koji su u velikom riziku da izgube one osnovne prihode koji će učiniti život dostojan čoveka.
Sve ono što smo imali prilike da čujemo, dame i gospodo, kroz ekspoze premijera srpske Vlade, kroz predizborna obećanja, kroz koalicione dogovore, javnost u Srbiji to treba da zna, ništa od toga neće moći da se ostvari iz jednog prostog razloga, 2009. godina je godina recesije za Srbiju.
Mi smo pokušali ovim amandmanom da ukažemo, kao naravno i celokupna opozicija, gde to sve može u ovom rebalansu budžeta da se uštedi i eventualno sredstva da se usmere tamo gde je najneophodnije. Čini se da nema kategorije stanovništva u Srbiji kojima ta sredstva neće biti neophodna.
Ovim amandmanom, zbog javnosti, predviđa se da Generalni sekretarijat Vlade potroši 94 miliona dinara, a mi smo predložili da se cifra zameni sa 80 miliona, jer smo smatrali da članovi Generalnog sekretarijata treba da putuju, ali ne ovoliko. Zašto? Zato što celokupna situacija... molim vas, gospođo predsedavajuća, da učinite mogućim ovom poslaniku da iznese ovu priču do kraja i da uvedete red u sali. Hvala.
Dakle, ekonomska situacija u celokupnom okruženju, a mi smo deo toga, jeste neizdrživa. Primera radi, iz jedne od država u regionu mi saznajemo da u nagoveštajima dolazeće recesije, a radi se o Sloveniji, poslodavci najavljuju da će finansijska kriza potresti slovenačko tržište rada, što će najviše osetiti oko 13.000 radnika u građevinarstvu i industriji. Pre svega, oni koji su došli iz inostranstva.
Posledice se već vide, jer se ugovori na određeno vreme ne produžavaju, a evidentno je otpuštanje stranih radnika koje su poslodavci zapošljavali zbog natprosečno visoke privredne aktivnosti u prošloj godini.
Ono što treba očekivati, a reči su generalnog sekretara Udruženja poslodavaca Slovenije, gospodina Smolea, da će sledeća faza biti smanjenje troškova rada i organizacione promene u vođenju tehnoloških procesa.
Neka preduzeća već smanjuju broj radnih smena, na primer sa četiri na tri, ali se svakako neće moći izbeći ni otpuštanje stalno zaposlenih.
Slovenački zavod za zapošljavanje i agencija za zapošljavanje trenutno ne primećuju znakove krize, ali evidentno je i na osnovu makroekonomske analize ocenjuje se da će do kraja godine posao u Sloveniji izgubiti oko 13.000 radnika u građevinarstvu i industriji, po pravilu stranih.
To je jedan primer zemalja u regionu koje su nama vrlo bliske geostrateški, koje su vrlo ozbiljno pokrenule politički dijalog kako preduprediti efekte svetske finansijske krize.
Ono što smo očekivali i ono što je opozicija tražila svakodnevno da ovde u Skupštinu dođu svi članovi Vlade i da mi od odgovorne, socijalne vlade čujemo šta to može da bude plan i program za predstojeću 2009. godinu, kada se očekuje najveći udar na sve socijalne strukture, a posebno u 2010. godini.
Da ilustrujem jednim primerom koji je za nas, recimo, najkoloritniji, ono u šta su nas ubeđivali u poslednje vreme, a tiče se stranih banaka koje su domaća pravna lica, ali samo sa stranim imenom, priča za njih koja bi trebalo svakom građaninu koji pokušava da razume celokupnu situaciju da bude vrlo jednostavna i upozoravajuća, ne u smislu širenja panike nego u smislu upozorenja šta sve može da nas snađe.
Očekujemo da u narednih nekoliko dana vidimo kakvu tu projekciju Vlada kroz budžet nudi za sledeću 2009. godinu.
Da li će ona biti socijalno odgovorna ili će samo premošćavati određene probleme i ostavljati, kao zaostavštinu za budućnost nekim budućim generacijama, kao što mi sada kroz porez vraćamo deviznu štednju, da vraća užasno nastale dugove zbog ove situacije.
Dakle, efekti krize koji su se desili na svetskoj ekonomskoj sceni moraju da se osete kod nas, pogotovo kroz kredite i kroz postojanje stranih banaka, koje jesu domaća pravna lica i naša država je garant za sve ono što se tim domaćim pravnim licima ovde desi, ali i te kako sve te strane banke zapravo odgovaraju menadžmentima i centralama iz kojih crpu instrukcije kako da se u novonastalim okolnostima ponašaju.
Zašto mi u ovom momentu pričamo o tome? Zato što svi mi imamo i te kako iskustva sa starom deviznom štednjom. Neka tamo država svojevremeno je reprogramirala unedogled dugove koje je imala i na kraju je posegnula za starom deviznom štednjom, tako što je određene ljude, naše ljude iz inostranstva, prevarila pričom da će "Beogradska banka" tada dati veći procenat kamate nego što je to davala "Dojče banka" i na kraju je ta stara devizna štednja nestala. Guverner banke tadašnji je jednostavno otišao kao neosuđen čovek, bankarka koja je krala ovaj narod umrla je kao lice koje nije bilo osuđeno, i to takođe može da se desi u najavi vrlo turbulentnog vremena koje dolazi ovde u Srbiju.
Ono što je još veći problem, a to očekujemo i da čujemo u danima koji dolaze, možda to i nije tema za vas, gospođo ministar, ali svakako jeste tema za razmišljanje, pogotovo što je delegacija Međunarodnog monetarnog fonda u poseti Srbiji, na koji način će socijalno odgovorna Vlada u perspektivi da se ponaša sa ovako ogromnim državnim aparatom?
Volela bih da jedan član Vlade ovde nama izađe i kaže koja to država u Evropi i u svetu ima toliko resora, ima toliko kabineta, ima toliko uposlenika? Pogotovo država koja nema osnovnu privrednu delatnost, pogotovo država koja nema izvoz, pogotovo država koja nema osnovnu aktivnost, na osnovu koje ona može da plasira sigurnost svojim građanima i eventualno da po svom profilu u okviru međunarodnih finansijskih institucija bude ozbiljan partner.
Mene više nego interesuje kako izgledaju vaši razgovori sa delegacijom Međunarodnog monetarnog fonda, na koji način vi njima objašnjavate da je javna potrošnja u procentu tolika, pogotovo u svetlu svetske ekonomske krize, da vi nećete moći da nađete rešenja zato što je koalicioni sporazum toliko težak i toliko jak, da je najprofitabilniji posao u državi Srbiji raditi za državu i paradržavu, u smislu nekakvih agencija, da u državi Srbiji ne postoji atmosfera gde će čovek da počne nekakav samostalan posao, da u državi Srbiji ne postoji osnovna privredna delatnost, nema privrede.
Na koji način možete da izađete pred bilo kog ozbiljnog partnera s kojim treba da sarađujete i da kažete - mi smo ozbiljni u ovome, mi možemo da podnesemo kredit ili zajam koji vi nama trenutno dajete, da premostimo socijalne probleme koji su u najavi.
Ono što je meni posebno važno jeste na koji način ćete vi građanima Srbije u 2009. godini da objasnite da neće moći da dođe do povećanja plata, da neće moći da penzija iznosi 70% ličnog dohotka, da će morati da se štedi, da će obaveze biti sve veće, jer od građanina Srbije, koji samo stoji na šalterima i plaća, očekuje se samo da ispunjava svoje obaveze, prava nema, slobode su ugušene, gospođo ministar, egzistencijalnim strahom od preživljavanja.
Jer ljudima, narodu u Srbiji, jedini strah koji je prevazišao strah od smrti, jeste strah od gubitka posla, a rade samo oni koji rade u okviru nazovidržavnog sistema. Zato naša javna potrošnja izgleda tako kako izgleda i zato ova vlada u startu, sa ovakvim projekcijama, ne može da bude ozbiljna.
Zašto još ne može da bude ozbiljna? Zato što će sve ove probleme, umesto da postane prava reformska vlada ili da je jedna od 2000-te naovamo bila reformska, pa nama oduzela ovaj argument, da plasira u budućnost. Vi ćete sada da premostite probleme, znajući da nećete doživeti kraj mandata, i to je politička kalkulacija, i to narod u Srbiji zna, pa ćete reprogramirati za one koji dolaze posle. Oni će vrlo verovatno to reprogramirati za one koji dolaze posle, a narod u Srbiji će polako, ali sigurno kliziti u dužničko ropstvo ili oni osvešćeniji gledati da izađu iz granica Srbije i otići.
Ovo naravno nije ubiranje političkih poena. Možda bi i bilo u nekim drugačijim okolnostima, da se mi ne suočavamo sa vrlo ozbiljnom situacijom već u prvom kvartalu 2009. godine. Delimično i mogu da vas razumem, ali onda postoji i ona korektna politička i profesionalna odluka da se izađe i kaže - mi ne možemo da rešimo ovaj problem na način kako smo mislili, ova novonastala situacija je takva kakva je, slika treba da izgleda tako, ovo su rešenja.
To je, gospođo ministar, opozicija pokušala da uradi sa 84 amandmana.
Javnost u Srbiji treba da zna da se u ovoj situaciji opozicija ponela socijalno odgovornije i ponaša se socijalno odgovornije danima unazad. Videćemo konačno za 2009. godinu i na početku 2009. godine kakva će situacija biti, da li mi to ulazimo konačno u izbornu godinu?