Prestanite da lažete svoje birače, na prvom mestu, i konačno nacionalno i državotvorno odgovorno počnite da se ponašate. Nećemo imati popravni ispit. Molim vas.

Hvala gospodine predsedniče.

Samo da poslaniku odgovorim, koji priča o Kazablanci. Verujem da vi to jako dobro znate, jer verujem da se sećate gospodina Mekartija.

Citiraću vam „Njujork tajms“ iz 2000. godine, kada je čuveni visoki zvaničnik te organizacije sedeo u Moskvi, pio Šljivovicu i pričao sa liderima Otpora i pripadnicima i liderima 18 opozicionih stranaka i dogovarao obaranje Miloševića i tog režima.

„Njujork tajm“, samo momenat, čisto da govorimo o činjenicama, vi jako dobro znate da je Beograd neretko Kazablanka u određenim momentima, a zašto niste procesuirani za ovo, to je već druga tema. To je zaista tema za institucije.

(Narodni poslanik Srđan Milivojević dobacuje sa mesta.)

(Predsednik: Milivojeviću, da ne urlate iz klupe.)

Dakle, od avgusta do 1999. godine, dolari su počeli da lete na račune Otpora uz značajnoj meri. Da vidimo koliko je otpor dobio? Dobio je tri miliona dolara, od septembra 1998. godine, Otpor je bio najveći primalac, pare su odlazile na račune Otpora, pazite, koje nisu bile u tadašnjoj našoj državi, već su bile napolju. Neretko, Budimpešta. Sećate se tih odlazaka u Budimpeštu?

Idemo dalje, kada je reč već o toj Kazablanci. U isto vreme Mekarti je održao seriju sastanaka sa liderima Otpora i opozicionim liderima u Podgorici, Segedinu, Budimpešti, pa, onda, ovde citira, kako je, kako su velike zapadne nevladine organizacije dale ogromnu količinu para opoziciji, ali je najviše dobio Otpor, mladi ljudi studenti, a onda pominje jedan vrlo interesantan slučaj, susret sa Madlen Olbrajt, koja vas je sve okupila samo sa jedim ciljem, obaranjem Miloševića, izbacivanje Miloševića iz regiona i celog tada političkog, vojnog, policijskog vrha i njen lični cilj je bio da oni završe u Hagu. To se po svim pravnim institutima zove dela izdajnički cilj.

Hvala, gospodine predsedniče.

Odgovoriću vam, naravno nije tačno, ali ono što je tačno i to ću vam ovako kako mi dajete prostora za repliku zbog građana Republike da se podsete, citirati – dakle, „ Nju tajms“ se potrudio da sazna što više o samom procesu obaranja Miloševića i vaši tadašnji saradnici i razne nevladine organizacije, instruktori u pasivnom otporu koji su pravili tada celu scenografiju su naravno pohvalili i obaranjem mirnim obaranju režima.

Tako je, ili druga nevladina organizacija dala, prvo se susrela sa liderima otpora sedam do 10 puta u Mađarskoj i Crnoj Gori u oktobru 1999. godine i naravno, prosledila 1,8 miliona dolara, koji su bili samo upućeni direktno otporu, dakle, samo za lidere otpora ne za lidere opozicije ovaj put, zato što im otpor mladi ljudi i studenti i đaci su im ovde bili najvažniji.

Takođe, opisuje jedan vrlo značajan seminar u luksuznom Budimpeštanskom Hiltonu od marta 31. do 3. aprila gde se našlo 20 članova otpora, a tu je jedan vrlo značajan čovek, inače penzionisani pukovnik vojske Amerike, sa njima proveo na seminaru ta četiri dana obučavajući ih pasivnom otporu, na koje načine treba da prave parole, na koje načine da rade sve ono o čemu mi zapravo svedočimo danas, samo dva minuta i nadam se da sam u detalje objasnila kako Kazablanka i posledice Kazablanke izgledaju.

Sve bi to bilo u redu, samo da čujemo relevantan izvor. Evo, ja ga imam. Vašington post – pretpostavke su pošto su se američki građani pre pitali gde idu njihovi novci od poreza, kaže pretpostavka da je najveća cifra koja je otišla 41 milion američkih dolara. Pritom, za obuku, za pravljenje grafita, za boje, za majice i tu je zapravo bio taj mozak koji je smislio onaj čuveni transparent „gotov je“. Dakle, vi ste samo bili pešadija koja je bila dobro plaćena, a u Budimpešti i u ostalim hotelima prošli ste obuku za obaranje režima.

Dalje se u ovom uticajnom listu navodi da je Peti oktobar prvi primer revolucije koja je testirala istraživanje javnog mnjenja, pasivan otpor i naravno desetine miliona stranih moneta ljudima koji su bili građani Srbije.

Toliko o tome, gospodine Milivojeviću.

Znate, teorije o ubistvu srpskog premijera i teorija ima više, ali znam da ministar unutrašnjih poslova nije podneo ostavku kada mu je ubijen premijer, i to mi je dovoljan pokazatelj, kao i ono što smo mi za onih 10 godina rekonstruisali, šta se tada zapravo dešavalo.

Bilo je tu mnogih stažista u Đinđićevom kabinetu, gde su mnogi izveštaji pre odlazili na neke adrese ambasada, nego premijeru Srbije, ali nemojte molim vas da otvaramo tu temu.

Ovde je važna druga tema koju je pokrenuo drugi vaš kolega, a tiče se Kazablanke u Beogradu. Ako ćemo mi, kao političari Republike Srbije, da dozvoljavamo da nam neko spolja kreira političku scenu, onda to treba da nazovemo tim imenom. Ovu priču nisam počela ja, nego vaš kolega zato što je predsednik Republike Rekao da je Beograd u nekom periodu bio Kazablanka i češće nego što mislite.

Ja sam na to samo želela da podsetim građane Beograda i Republike Srbije koji nas gledaju sada da su slične stvari i sada u toku. Samo da razvijemo celu metodologiju, samo sam ja referisala na značajne izvore kao što su „Njujork tajms“ i „Vošington post“, koliko para, na koji način, koja metodologija, pa tako je odabran Vojislav Koštunica da bude lider, jer su velike marketinške firme pravile svakodnevne analize javnog mnjenja, pa se procenilo da Zoran Đinđić ima više negativan rejting, Vuk Drašković takođe, a Koštunica najmanje negativan rejting, ali o tome ću malo kasnije, i tako je Vojislav Koštunica postao lider ujedinjene opozicije. Zato što su velike međunarodne marketinške kampanje DOS-u radile celu strategiju podržanu ogromnom, nezamislivom količinom para za obaranje srpskog režima. To je poenta.

Prvo, nekoliko činjenica. Ne postoji francusko-nemački predlog. Postoji evropski predlog. U međuvremenu je postao evropski predlog. I ne radi se o planu, ne radi se o sporazumu, već je francusko-nemačku inicijativu podržalo čak i pet zemalja koje nisu priznale nezavisnost tzv. „Kosova“, to prvo.

(Miroslav Aleksić: Uslovno.)

Uloga predsednika Republike jeste da provodi svoju politiku koju utvrđuje Vlada Republike Srbije, to gospodine Gajiću, kao dobar advokat znate. Njegova obaveza je da priča sa svima, posebno sa onima koji imaju jasno definisan neprijateljski stav. Ne znam kako vam ne smeta da vaš šef stranke bude čovek, ja sam „srbofil“, da se razumemo, mene ne interesuje ni Istok ni Zapad, samo Srbija, da ode u Rusiju, da ode u Moskvu i da zamoli tadašnje rusko rukovodstvo da se ne buni, da se pregovori iz UN spuste na Brisel? Kako vam to tada nije smetalo? Kako vam to sada ne smeta? Potpuno sam uverena da vi razumete o čemu se radi. Kako vam nije smetalo ono katastrofalno savetodavno postavljanje pitanja i dobijanje savetodavnog mišljenja Međunarodnog suda pravde? Evo, sledeći vašu logiku, ko je tamo sedeo? Predstavnici onih zemalja koji su sponzori zapravo nezavisnosti tzv. „Kosova“.

Ovde ste imali čoveka koga ste nazvali pijanim, kao što je predsednik Republike ili pod dejstvom opijata, kada je rekao vrlo jakim i uticajnim ljudima, međusobno priznanje - sanjajte. Potpuno vas razumem, jer vama ne bi palo napamet da bilo kome od vaših sponzora to kažete. A zašto je rekao? Zato što ga obavezuje Ustav Republike Srbije i zato što je udario crvenu liniju - ne UN i stolica tzv. „Kosova“ u UN. Nema priznanja nezavisnosti.

Naša preambula govori da su Kosovo i Metohija, koju neretko zaboravljate, sastavni deo Republike Srbije. Dok je taj čovek, Aleksandar Vučić, na čelu ove države, to će tako biti, dok ne pobedi „Kazablanka“, zahvaljujući vama.

Puno toga se, gospodine Gajiću, vi u stvari pravite da ne znate, a u stvari puno toga naslućujete i znate. Kao što znate da ste dobijali presude u ovom autoritarnom sistemu, u ovoj partokratiji gde vladajuća uglavnom ne vladajuća većina, nego je vama tema SNS, vama je tema SNS, a ne vladajuća većina. Sad da konkretizujemo malo, pošto je Kaza Blanka u toku, koliko vidim. Meni je jako važno da mi ovako konstatujemo da ste vi dobili presude protiv funkcionera SNS. Jel tako? To ste rekli pre nekoliko zasedanja, da vam je puna fioka kada neko ili …

(Vladimir Gajić: Novina.)

… novina pod direktnim uticajem, kako vi stalno pričate, SNS. Toliko o partokratiji. Pre izvesnog vremena se i gospodin Đilas pohvalio koliko je presuda dobio protiv određenih tabloida za koje vi kažete su zapravo naši megafoni. Toliko o partokratiji, našem uticaju na pravosuđe.

Takođe bih volela da od vas kao advokata da čujem da su svi oni koji su se ogrešili o zakon, a činili su ili bili deo SNS uglavnom procesuirani, a spadaju u vrh policije, pa je tako državna sekretarka, još je proces u toku, pa i drugim policijskim visokim funkcionerima pa mnogi koji su se ogrešili na druge načine, a funkcioneri su SNS. Toliko o autoritarnom sistemu i partokratiji.

Kada je reč o KiM i o Kaza Blanci samo sam htela narodu da napravim jednu vrlo intenzivnu paralelu između 1999. i ove godine zato što svaki put, i meni su ovde građani Srbije najvažniji, kada građani Srbije vide te velike društvene pokrete, grafite, pozive na otpore, kriminalizaciju treba da imaju na pameti ono što sam pričala, pozivala se na izbore i vrlo utemeljene činjenice "Vašington posta" i "Njujork tajmsa" kako je to izgledalo 1999. i šta se desilo 2000. godine.

Hvala, gospodine predsedniče.

U ime Poslaničke grupe SNS osuđujem pretnju koja vam je stigla na telefon, kao što takođe ne mogu da verujem da vi mislite da se bilo ko ovde raduje ili ima neki lep sentiment u odnosu na ubistvo srpskog premijera. Mislim da je to u istoriji Srbiji nešto najgore što je moglo da nam se desi podjednako kao i izručivanje Hagu celog političkog, policijskog i vojnog vrha. Ako je trebalo suditi, mesto za to je bio Beograd i Srbija.

Sa druge strane, nisam vas čula, evo izvinjavam se odmah ako grešim, da ste osudili bilo koji Tvit upućen porodici predsednika Republike aktuelnog Aleksandra Vučića, da će njegovo dete i njegov brat završiti u šahtu poput Gadafija i to je potpisao poslanik koji je vaš kolega, dakle iz opozicije.

Ono što je meni takođe jako važno kada već govorimo o tome, da se bavim opet činjenicama i statistikom, vezano i za kriminal i postupanje tužilaštva i svaku vrstu nasilja.

Samo tokom prošle godine policija je razbila i procesuirala 28 organizovanih kriminalnih grupa od kojih se dve terete za teška ubistva, 10 za trgovinu narkoticima, šest za privredni kriminal, pet za krijumčarenje ljudi, tri za visoko tehnološki kriminal i dve za prostituciju.

U Srbiji su prošle godine uhapšene 193 osobe osumnjičene da su članovi klanova. Takođe, policija je prošle godine razbila klan čiji je organizator Lazar Marinković vođa navijačke grupe „Anti Romi“ koja je bliska navijačkoj grupi „Principi“.

Takođe, policija je prošle godine u 13.062 zaplene oduzela 7,1 tonu narkotika, podnela 10.070 krivičnih prijava što je za osam, devet posto više nego u 2021. godini.

Takođe, prošle godine evidentirana su 4.464 krivična dela nasilja u porodici. Ubijeno je 40 osoba.

Takođe, Sektor unutrašnje kontrole, a ovde ima u opoziciji ljudi koji su bili u policiji, pa znaju o čemu pričam, dakle SUK je prošle godine podneo 181 prijavu protiv 274 osobe od kojih 177 policijski službenici i drugi zaposleni u MUP Srbije. Toliko o pravnoj državi, toliko o institucijama i toliko o organizovanom kriminalu.

Hvala, gospodine predsedniče.

Kao ovlašćeni, s obzirom da je pomenuta SNS. Ne znam na šta ste mislili kada ste rekli – političko krilo SNS. Politička organizacija je SNS. To prvo.

Drugo, kako je moguće, a vi ste bili svedok toga, da ministar unutrašnjih poslova u vaše vreme, u vreme vaše vlasti, nije podneo ostavku kada je ubijen premijer ove zemlje Zoran Đinđić? Kako to ne ispostavite kao pitanje? Kako ne govorite o tome, a koliko znam, zakonom je zabranjeno govoriti o postupcima koji su u toku?

Ali sad moram da vam odgovorim. Kako ne pominjete činjenicu da smo pre neki dan koliko čuli da je prva tranša za ubistvo Aleksandra Vučića bila pet miliona evra za kupovinu snajpera. Sledeći dan posle toga takođe smo saznali da su mete toj organizovanoj kriminalnoj grupi bili članovi njegove porodice. Kako ne govorite o tome? Zaboravili ste kako izgledaju te hajke u 2003. godini? Što ne govorite kako ste kao pripadnik Otpora dobili od stranaca ogromnu količinu dolara da rušite legitimni sistem u državi Srbiji? Zar to nije čin veleizdaje? Ili ste i to zaboravili?

I konačno da vam odgovorim, ova vlast, SNS i Aleksandar Vučić je uhapsila jednu od notornijih u istoriji naših kriminalnih grupa, organizovanu kriminalnu grupu, ono što vaša vlast nije uradila. Ja vas molim za ubuduće, s obzirom na to da mi ne znamo u kojim sve pravcima će ići postupci koji su u toku, vodite računa, jer se zalažete za vladavinu prava, i ovde pred prisutnom gospođom ministar, da je to direktan pritisak na sudije i sve koji učestvuju u tom postupku.

Hvala, gospodine predsedniče.

Čisto odgovor na pitanje.

Nemojte vi da brinete za sudbinu ni Aleksandra Vučića, ni Srpske napredne stranke. Kada je reč o SNS i Aleksandru Vučiću, on nam je oporavio Srbiju, fiskalno konsolidovao, premrežio putevima, uradio nove kliničke centre, oporavio mnoge fondove, danas se penzije isplaćuju iz realnih izvora, redovna povećanja stižu. Kao što vidite, ne osećate zimu, dovoljno ima svih resursa i vi ne brinete o tome.

Takođe, bezbednosti vaše radi, uhapsio je taj Aleksandar Vučić i notornu, najjače organizovanu kriminalnu grupu do sada, kao što je klan Belivuka i njima će se, onako kako to dolikuje u pravnoj državi, pravda uručiti tamo gde joj je mesto, u sudu.

A iznad svega, dame i gospodo, kada se držite principa, princip važi za sve. Kada govorite o dostojanstvu Skupštine, to dostojanstvo se, naravno, odnosi na sve, tako i na poslanike vladajuće većine. Jedina odgovornost za SNS biće, kao i uvek, izbori.

Evo, koliko prošle godine, taj isti Aleksandar Vučić kome stavljate najrazličitije moguće atribute, osvojio je dva miliona i 200 hiljada glasova. To je jedini odgovor za sve vas.

Ja vas molim, gospodine predsedniče, da iste aršine primenjujete za sve, posebno za kolege iz opozicije. Ja još nisam čula da se bilo ko od vas pozvao na povredu, ne na reklamiranje, proizvodi se reklamiraju, na povredu Poslovnika, a da je nije koristio kao pravo na repliku. Pri tom, kada govorite, kolege, o dostojanstvu, svi mi ovde činimo dostojanstvo ove institucije.

Konačno, ono po čemu ćemo takođe da ostanemo upamćeni i da vam Srbiju dobru i nezavisnu i slobodnu ostavimo je upravo što mi potpisujemo i nezavisno pravosuđe, odnosno sudstvo, i samostalno tužilaštvo. Toliko o tome.

Sve je u redu, ali ja ne dajem reč.

(Narodni poslanik Radomir Lazović dobacuje iz klupe.)

Nije loše. Da vam kažem, dobićete svoj prostor kada predsedavajuća odluči o tome.

Nastup nije loš za stendap komediju, samo ste omašili publiku. Ovde su poslanici. Za stendap komediju možda može da prođe, ali samo malo imajte strpljenja. Dobićete svoje vreme.

(Radomir Lazović: Nemam strpljenja.)

Dobro, ako nemate strpljenja, sada trošite moje vreme. Ja sam dobila sam reč.

(Radomir Lazović: Ne trošim ja vaše vreme.)

Priznaćete da ja baš ne davim sve vas čestim govorima.

Ono što mi je bilo bitno da kažem, a tiče se gospođe ministar, koja je samo na jedan trenutak bila odsutna, ne vidim u čemu je problem ukoliko je Ministarstvo pravde dobilo od Agencije za borbu protiv korupcije u tako brzom roku mišljenje o koruptivnim rizicima.

Na tom javnom slušanju smo bili i vi i ja. Gospodin Nenadić iz Transparentnosti je izneo taj argument kao nedostatak u smislu da ga nije video na zvaničnom sajtu Ministarstva pravde i pošto smo dobili taj dokument, gde je problem? Pa, možemo samo da pozdravimo ekspeditivnost i uzimanje u obzir argument od strane organizacije Transparentnost Srbija.

Kada je reč o Odboru za pravosuđe i atmosferi koja je vladala, kako ste rekli i pomenuli šta je predsednik govorio, htela bih da vas takođe podsetim da je i tu ispoštovana procedura, a vi govorite o čoveku koji je javno izložio svoje neslaganje sa promenama Ustava u oblasti pravosuđa, tako da ne razumem uopšte šta ste hteli time da kažete.

Končano, kolega je govorio o finansiranju nevladinih organizacija. Dakle, ljudi, ništa nije sporno. Vi to radite po zakonu, ali se radi o sledećoj činjenici. To što ste rekli koliko Srpska napredna stranka dobija iz budžeta Srbije, pa dobija od strane svoje države. To što ste naveli jednu organizaciju koja se bavi takođe srpskim društvom, pa dobija iz budžeta Srbije. Ovde se radi o budžetima drugih država ili privatnih organizacija. Sve to znamo.

Takođe, jedan od argumenata i ja bih zaista želela da i gospođa ministar, jer ipak je najviše upućena u to, govori o tome, a tiče se Ministarstva finansija i finansiranja pravosuđa, jer se to neretko spočitava kao osnov da će gospodin ministar finansija da kontroliše na taj način sudije i tužioce. Ako sledimo tu logiku, onda gospodin Siniša Mali kontroliše, takođe, i sve vas iz opozicije, jer vi iz jednog budžeta Republike Srbije dobijate, kao i svi mi i svi građani Republike Srbije novac.

Gospođo predsedavajuća, hvala na strpljenju i na vremenu.

Gospođo predsedavajuća, hvala.

Ne vi ste sve potpuno pogrešno razumeli, kao i uvek. Naprotiv, mi se radujemo svakom finansiranju spolja zato što to obogaćuje naš budžet. Za sve te aktivnosti nevladine organizacije moraju da vode dobro svoje knjige. To sve dalje ulazi u naš poreski sistem i nama je drago. Samo mi želimo na nazovemo stvari svojim imenom. To apsolutno ne znači ludiranje da neko na bilo koji način radi protiv države, nego se pravi razlika. Ko se finansira iz inostranstva, a ko se finansira iz budžeta Republike Srbije?

Kada je reč o organizaciji koju ste pomenuli, pa zar po Zakonu o finansiranju političkih stranaka političke stranke nemaju obavezu da potpomažu takvu vrstu aktivnosti i udruženja. Dakle, opet sve iz budžeta Republike Srbije.

Kada je reč o političkom uticaju na pravosuđe, tj. na sudije i tužioce, pa gospođa ministar prisutna, i mislim da vas to i najviše boli, biće upamćena kao ministar koji se izborio za nezavisno sudstvo i samostalno tužilaštvo, a složićete se da je to osnov vladavine prava.

Hvala, gospođo predsedavajuća.

I ja sam malo pre bila izbrisana iz sistema, prosto činjenice radi, a htela sam repliku, jer ste me pomenuli više puta. Ali, to su pravila, važe za sve.

Rekoh, takođe, malo pre, nije loše za stend-ap komediju, ali ste omašili publiku. Da se bavimo malo činjenicama, vezano za Vulinov stan, njega najčešće pominjete, a ja volim samo činjenice.

Agencija za borbu protiv korupcije je nakon provere Vulinove imovine u decembru 2015. godine, da vas podsetim, gospodin Vulin je kupio stan 2011. godine, tada SNS nije bila na vlasti, prijavila ministra Tužilaštvu za organizovani kriminal, pod sumnjom da je počinio neko krivično delo. Dve godine kasnije Tužilaštvo je obustavilo postupak, navodeći da nije utvrdilo da je Vulin izvršio krivično delo iz njihove nadležnosti. Tadašnja direktorka Agencije za borbu protiv korupcije je rekla novinarima u Beogradu da je Agencija 2015. godine prosledila izveštaj o tom slučaju nadležnom tužilaštvu i da je to jedini mehanizam na pitanje kada je reč o odluci Tužilaštva o obustavljanju istrage, koja je dostavljena Agenciji, potvrdila da su to mehanizmi koje jedino Agencija može da iskoristi. Dakle, toliko o činjenicama.

Sad da se vratimo na onu suštinu, na vaš „modus operandi“. Vi ovde zapravo hoćete da kažete da mi vladamo sudijama i tužilaštvom, da se sve to kreće u koruptivnim krugovima, jel tako? Pa onda tužilaštvo istražuje tadašnjeg našeg aktuelnog ministra, Agencija dve godine vodi postupak protiv njega i vi pričate o autokratiji, o partokratiji?

Ukoliko želite dobro ovom društvu, kao što kažete, pa i kroz svoje nevladine organizacije se trudite da dođete do svakog građanina, onda bih vas molila da nadalje, građana radi, baratate samo činjenicama.

Još jedna stvar i završiću time, svaki put kad budete tipske govore, utemeljene na neistinama, ponavljali, svako od nas će vam odgovarati. Da ponovim još jednom, građana radi, za sve postupke koji su bili pomenuti i za sve vaše tzv. afere, gospođa ministar pravde je nekoliko puta vrlo precizno, činjenično utemeljeno, odgovorila na temu svih postupaka.

Gospođo predsedavajuća, hvala na vremenu. Imali smo prilike da u ovih nekoliko godina čujemo mnoge primedbe na promene Ustava u oblasti pravosuđa, koje su se kretale od netransparentnog do političkog uticaja.

Nikada nismo čuli kritiku, da recimo kada sudija izađe sa jasno definisanim stavom i upućuje kritike prema vlasti na koje svakako ima pravo, zar to nije političko delovanje? Mislim ako je princip u pitanju. Ako nije princip, e onda možemo da pričamo na drugačiji način. Istini za volju, ukoliko mene pitate, ali eto retko ko me pita, ali dajem sebi pravo sloboda izražavanja, mislim da bi naše pravosuđe u kontekstu i delu sudske prakse, spasla jedino priroda prava. Ja sam za precedentno pravo iako smo mi tu potpuno druge vrste prava i pravne škole.

Tu se bogami dobro pomučite da izborite presedan, ali kada ga izborite, to je to. Onda skraćujete proces.

Sada bih vas molila drage kolege da mi navedete jedan primer jedne osobe koja je u bilo kojoj oblasti delovanja, a koja nije političko biće, i koja to osoba na ovom svetu, deo svog političkog bića, ostavi kod kuće ili u kafiću, pa dođe da radi svoj posao, ima svoja određena politička uverenja, koja utiču ili ne utiču na njen odnos na osobu koja se nalazi preko puta nje. Takva osoba ne postoji. Čak i oni koji misle da su apolitični, imaju politički stav, kada pričamo već o činjenicama.

Čuli smo malopre da vladajući režim nije izradio, ako sam dobro upamtila nacionalnu strategiju za borbu protiv korupcije. Jel tako? Jel sam dobro rekla? Dobro. Pošto ja volim činjenice i neretko se referišem na njih, gospođa ministar je morala da izađe na par minuta.

Za kolegu iz opozicije, Nacionalna strategija za borbu protiv korupcije vam se nalazi na zvaničnom sajtu Ministarstva pravde Republike Srbije. Narodna skupština Republike Srbije usvojila je 1. jula 2013. godine, Nacionalnu strategiju za borbu protiv korupcije.

Kada se radi o transparentnosti, samo referišem na kritike koje smo do sada čuli. Čak i ljudi koji su vodili kampanju, pazite, u 21. veku protiv nezavisnog sudstva i samostalnog tužilaštva u 21. veku, pazite, i oni su slali mišljenja svoja Venecijanskoj komisiji koja su uzeta u obzir, a vodili su kampanju protiv toga. Ovde ne da je u pitanju logički problem, ja nemam definiciju za ovu vrstu problema. Verujem da mora da se pokrene neka nova naučna disciplina koja bi se bavila ovim.

Za kolege preko puta, uvažavam svaki vaš stav. Pažljivo vas slušam. Promene o kojima vi pričate dobro znate, baš zato što ste profesori na određenim fakultetima su procesi i te promene o kojima vi pričate i ja bih volela da živim u tom bajkovitom društvu jednoga lepoga dana, ali to društvo čine ljudi i te promene se odnose na ljude i provode ih ljudi, sa svim svojim manjkavostima i onim pozitivnim stranama.

Onda, sa druge strane, u 21. veku takođe od kolega koje imaju i političko iskustvo, bili su na vlasti, sada su u opoziciji, čujemo juče da smo mi u stvari neokomunisti i da je osnovni razlog to.

Kolega, realno, gde mi svi živimo? Hajte molim vas da pričamo danas o ideološkim utemeljenjima u 21. veku, kada se izgubilo sve. Nema više levo, desno, centar. Dakle, neokomunisti, a pričamo o reformama u pravosuđu gde je svako grešio, jer su to procesi, jer su u pitanju nasleđa, jer je u pitanju politička kultura i nema idealne reforme i to svi znamo. Ali, se makar trudimo.

Da li je bilo užasno velika greška, ona reforma pravosuđa iz 2009. godine? Pa, jeste? To je činjenica. Da li je ovo idealna reforma, pa nije. I to je činjenica. Da li su određene stvari prepakovane? Jesu, jer i to je deo reforme i tog, drage kolege, posebno profesori dobro znate.

Drago mi je da ste učestvovali i ja sam vas videla na jednom javnom slušanju i pokušali, zaista sam se trudila da čujem svaki argument, da vidimo šta je najbolje činiti. Ali, retko ko od svih vas takođe želi da priča o onom suštinskom, u stvari najjačem problemu u pravosuđu, kao što je uticaj finansijskih centara moći. Koliko para, drage kolege, toliko muzike.

Zašto se o tome ne priča? Zato što dirate nedodirljive i zato što rušite hobotnicu koja nije baš tako vidljiva i koja se neretko svima nama koje nemamo baš nikakve veze sa tim, priznaćete stavlja na teret. Dakle, za ono što nam je krajnji cilj, a jesu građani i pristup pravdi na prvom mestu, biće potrebno vreme i toga smo svi svesni, ali se borimo.

Svi se pozivate na Venecijansku komisiju, retko ko je danas ovde citirao koje su primedbe bile na Ustav iz 2006. godine, te iste Venecijanske komisije. Prva i osnovna primedba, ispraviće me gospođa ministar pravde, bila je biranje sudija u parlamentu, jer je to bio direktan politički uticaj.

Dakle, hoćemo nezavisno pravosuđe, nezavisno sudstvo i samostalno tužilaštvo i do toga ćemo doći, ali drage kolege, opet, posebno na vas koji imate akademske titule, intelektualne čestitosti, radi, dajte da zasnivamo ove debate na činjenicama, jer volela bih da imamo isti cilj.

Za mene, dame i gospodo duh demokratije sadržan u odnosu manjine prema većini, verujem da će se svi ovde složiti sa tim, ali ako predstavnik Mađarske nacionalne manjine danas govori kao svedok reforme pravosuđa, posebno u onom delu organizacije sudova, da je tada bilo ukinuto preko 100 osnovnih sudova i pri tome obesmišljen pristup pravdi od strane građana. Kako to da definišemo? Pa su se ti sudovi, pogotovu na teritoriji Vojvodine, pazite drage kolege, vraćali u mandatu, ako se dobro sećam, a tu je gospođa ministar, mislim Nikole Selakovića. Dakle, samo da baratamo činjenicama, ako ispred sebe imamo zajednički dobar cilj.

Da li postoji mogućnost političkog uticaja? Pa, naravno da postoji i uvek će postojati, jer same sudije, tužioci nisu apolitična bića. Ali, na šta se sve svodi? Na dostojnost. Vi ili jeste dostojni da obavljate određenu profesiju ili niste.

To isto važi i za koruptivne momente ili koruptivne rizike i to nema veze sa visinom prihoda. Neko je ili sklon korupciji ili nije. Opet, vraćamo se na dostojnost. Da li ima sudija koje su sklone nastranim radnjama u ovom smislu? Da, ima, jer su ljudi i malo ih je, ali ne možete na osnovu toga da govorite o svim sudijama i to podjednako isto važi i za tužioce, i za advokate, i za svaku profesiju. To podjednako važi kada vređate ljude kao što vređate ljude koji su podržali našu listu da su tu samo da bi tapšali i glorifikovali.

Pa, imate doktoru Jelenu Begović, imate Stojana Radenovića. Kada porastem želeću da budem kao on. Zahvaljujući njemu najbolji je matematičar. Mi rastemo na Šangajskoj listi. Imate Dejana Ilića, evropskog šampiona u inovativnosti. Niko od njih nije član Srpske napredne stranke, ali šta su prepoznali? Volju da one oblasti koje su bile zanemarene, a na kojima može da se radi i gde ostvarujemo dobre rezultate tu biramo najbolje i zato doktor Jelena Begović, i zato Stojan Radenović, i zato Dejan Ilić. Nemojte ih vređati. Mi svi treba da se ponosimo njima.

Još jedan argument, kontra svih ovih kojih smo čuli danas u govorima koji su iskakali od teme. Evo, imali ste prilike da vidite i našeg kolegu koji je deo naše koalicije, koji je pričao potpuno suprotno od većinskog stava. Pa, da li to svedoči o pluralizmu ili jednoumlju? Imate šefa Odbora za pravosuđe koji je izrazio svoju kritiku u odnosu na amandmane na Ustavu u oblasti pravosuđa. Pa, da li to svedoči o pluralizmu ili jednoumlju?

Takođe, jedan od argumenata koji smo čuli tokom poslednje javne rasprave bio je baš pitanje pluralizma vezano za sastav, odnosno za kandidovanje istaknutih ličnosti kada je Visoki savet sudstva u pitanju, ali ste prenebregli činjenicu, a molim vas, vi me ispravite ako grešim da svaki član odbora ima pravo i priliku da predlaže člana. Da li je tako?

O čemu mi pričamo, drage kolege? Vi suštinski niste istakli nijednu činjenicu, nego vaš utisak sa kojim ja mogu da se složim ili ne, zato što je reč o ljudima i o reformi i o procesu koji vi vidite u nekakvom idealnom društvu. Toga nema, jer smo ljudi i, kao što vidite, po svim našim i psihološkim, biološkim, fiziološkim i svakim drugim karakteristikama nismo se puno promenili od nekog čoveka pre 100 godina.

Dakle, samo vas molim da, razumem i temperament i momenat za slanje političkih poruka i obraćanje određenim delovima javnosti, kada su ove teme u pitanju od kojih zaista zavisi život naših građana, ostvarivanje svih njihovih ljudskim prava, trudite se makar za promenu da hvatate obe strane ne bi li ste dobili objektivnost i zahvatili pažnju onih koji se broje.

Konačno, završavam da bi moje kolege imale priliku da kažu ono što žele da kažu, ukoliko želite, a ne vidim biste mogli da provedete ono što ste svojim biračima obećali, da razgovarate sa nama, da radimo zajedno na tome, dajte da resetujemo celokupno ponašanje, jer ono ne vodi ničemu osim izborima.

Ako želite izbore, recite, ali oko ovih važnih tema dajte da sednemo i da promišljamo na najbolji mogući način. Ja vam garantujem, nećemo dati najbolji odgovor, jer ne možemo da zahvatimo sve probleme. Nemamo rešenja za sve probleme, ali ćemo makar znati posle ovog mandata dali smo sve od sebe.

Hvala vam.