Dame i gospodo, vrlo kratko. Ne dodajem samo zapetu. Ko čita amandman, predlažem ceo amandman i tu zapetu koju vidite kao promenu u celom tekstu jednog amandmana, za razliku od njihovog šefa, ja sam naučio makar šta sam predložio.

Ali, učio sam od najboljih. Mene nije sramota da naučim nešto od Pavićevića. Drugi treba da uče od mene, a ovde ima i profesora univerziteta koji to ne znaju. Hvala.

Dame i gospodo, pošto se situacija malo primirila, kao moj doprinos, odustajem od obrazlaganja.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, 161, 162, 163. i 107, dostojanstvo Narodne skupštine. Zamislite, drage moje kolege, Skupština nikada ne zna, poslanici ne znaju da li će amandman biti izglasan ili neće, to je ispravka jednog člana zakona, tog člana. Sada zamislite da nekom srećom, bolje reći nesrećom, mi usvojimo amandmane Saše Radulovića, da usvojimo 1, 2, na član 3, na član 4, na član 5. Amandmani metodološki moraju da budu ispravni, da ukoliko ih usvojimo moraju da budu ugrađeni u zakon. Ako se desi da dođe do neke male nesuglasice, onda odbor svojim amandmanom to usklađuje.

Sada zamislite da na svaki član usvojimo amandman Saše Radulovića, to je pravo Skupštine, na šta bi taj zakon ličio. Zato mislim da je opravdana intervencija, a ta povreda se dešava i sada neposredno, jer mi ne možemo znati, ja nisam član tog odbora, ne možemo znati šta je odbor prethodno učinio. Sada da vidimo da predsedavajući to stavlja u raspravu u pojedinostima, i zato ja tvrdim i tražim da se o tome glasa, da je došlo do povrede Poslovnika ovog trenutka jer su metodološki neispravni amandmani pušteni u proceduru i ukoliko bi ih usvojili, a pravo Skupštine je da usvoji sve te amandmane, zakon ne bi ličio ni na šta, ne bi bio sprovodljiv jer bi bio sastavljen od 200 identičnih članova. Nadam se da i ovi fakultetski obrazovani, profesori sa Fakulteta političkih nauka, su nešto naučili. Hvala.

Zbog uštede vremena neću obrazlagati. Hvala.

Iz istog razloga neću obrazlagati. Hvala.

Neću obrazlagati. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja još nisam čuo da se Ustav usklađuje sa zakonom. Danas to po prvi put čujem. To je gotovo nemoguće. Ustav je zakon svih zakona. Zakoni treba da se usklađuju spram Ustava, a ne Ustav spram zakona, tako da argumentacija gospode preko apsolutno ne stoji, a među njima stoji moj kolega poljoprivrednik koji je bio premijer. Ja mogu samo da kažem da smo još i dobro prošli ko nam je bio premijer. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, mislim da prethodne kolege koje galame da su to pravo koje predlagač amandman definisao kao pravo svakog deteta, da su preskočili. Voleo bih da Ustav dozvoljava da srednje obrazovanje bude obavezno, ali retroaktivno. Većina njih ne bi ni prvi razred završila. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, dobio sam mnogo poruka. Kaže Dragica Vidaković: „Moj kolega poljoprivrednik govori o sebi“.

(Zoran Krasić: Šta je ovo?)

Ja poštujem pravo opozicije. Gospođo Radeta, nemojte dobacivati. Poštujte vi moja prava.

Obrazlažući amandman moj kolega poljoprivrednik govorio je o svemu onome što o njemu nedostaje. Ovde je govorio o nedostatku pameti.

(Narodni poslanik Zoran Živković dobacuje.)

U tom smislu bih tražio da ja i on zajedno proverimo koeficijent inteligencije.

Da zajedno, s obzirom da omalovažava, a ja eto priznajem da sam ovde najslabiji od dve poslaničke grupe, evo, ja se slažem da idemo na testeranje. Mislim da ću mu debelo odmaći, ali neka rezultati kažu što će reći, a bojim se da će IQ mog kolege poljoprivrednika biti manji od njegovog broja cipele.
Onda je govorio o poštenju. To se valjda odnosi na ono poštenje kada je poljoprivrednicima uzeo 525 hiljada evra za nepostojeću parcelu na Fruškoj Gori, pa je onda govorio o čestitosti. Evo, po pitanju čestitosti ja ga pozivam da jednom pokaže tu svoju diplomu koju upornim traganjem 15-20 godina ne može niko, pa ni kolega Krasić da nađe u Nišu.
Govorio je o švercu, a postoje ozbiljne optužbe za šverc bundi, pa sve do šverca oružja…

Znači, odgovaram zašto mislim da nema prevare kod nas već kod njega. Govori o prevarama čovek koji je pelcovao kokoške u selu Pukovac rastvorom jogurta? Toliko o kvalitetu te rasprave.
Dozvolićete da na kraju citiram ono što mi je zabranjeno, a ovog puta Cicerona. Ciceron kaže ovako: “Ne treba tražiti razboritost od čoveka koji nije nikada trezan“. Hvala.
(Radoslav Milojičić: Povreda Poslovnika.)
(Marinika Tepić: Povreda Poslovnika.)

Zahvaljujem.
Da bi štedeli vreme, s obzirom da smo mnogo propustili, ja neću obrazlagati. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja sam dirnut da ljudi koji su otpustili 400 hiljada ljudi, koji su bili kvalifikovani za svoj posao, kojima su oni grabljivom privatizacijom uzeli radna mesta, sada brinu o njihovoj prekvalifikaciji. I pri tome osporavaju ko je organ koji će dozvoliti da se oni besplatno školuju. Neko to mora, ne mogu svi da dolaze u Skupštinu. Prirodno je da izvršna vlast bude ta, a u sklopu izvršne vlasti je Ministarstvo obrazovanja koje će odlučuje ko stvarno nema uslova da se školuje i prekvalifikuje, da nam se ne desi kao na birou rada da nam dolaze ljudi u BMW-u.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja bih čak bio voljan da podržim ovaj amandman, ali on predviđa samo da udžbenici budu besplatni. I prevoz.

Kolega elektroničar je postao ekonomista, postao je i pravnik, pa govori da je ekspert za ekonomiju. Ona gospođa kod njega, odjednom je preko nekog kursa postala ne znam šta, što je dobro, prekvalifikuju se.

Ali, imamo problem. Znanje se ne stiče samo bubanjem iz udžbenika. Ako su udžbenici besplatni i ako glasam za ovaj amandman, onda strukovnim školama moramo da obezbedimo da strugovi budu besplatni, glodalice, rendisaljke, bušilice. Kao neko ko je išao u mašinsku tehničku školu, mi nismo imali samo udžbenike, sveske i olovke, nego smo imali strugove, rendisaljke, glodalice, aparate za zavarivanje, brusilice, bušilice, itd.

Sve nas to vodi do toga da to neko mora i da plati. Znanje se ne stiče samo bubanjem, a očigledno je da ga je neko stekao tako, već opažanjem, iskustvom, praksom, a praksa se vrši, opet, ne samo pomoću knjiga, gram prakse nekad vredi više nego tovar teorije. Međutim, neko ko je suvi teoretičar, neko priča o dijaspori a iz dijaspore ga najurili ovamo jer nije bio dovoljno kvalitetan, očigledno je da ne poznaje drugu vrstu znanja sem onog gde je samo iskoristio pomalo svoju memoriju, da ima znanje koje je apsolutno neprimenjivo i zbog toga su ga i najurili, ne samo iz dijaspore nego i iz Vlade. Hvala.

Zbog uštede vremena, neću obrazlagati. Hvala.