Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, u ime poljoprivrednih proizvođača i stočara želim da zahvalim Vladi što je prihvatila ovaj amandman.
O čemu se radi? Predviđeno je bilo da subvenciju za tov goveda dobije onaj poljoprivredni proizvođač koji grlo drži 185 dana u tovu. Amandmanom koji sam ja predložio u ime stočara taj rok je smanjen na 120 dana iz prostog razloga što se juna do 300 kila kupuju i u visoko intenzivnom tovu nije potrebno 185 dana da bi se takva grla dotovila. Zato sam ja predložio da se taj rok skrati na 120 dana da ne bi neko morao da drži govedo da ostvari subvenciju, a time izgubio na kvalitetu mesa. Dakle, da može uspešno da se takmiči na tržištu, a da dobije ono što će mu po zakonu pripadati.
Drugi razlog je zbog toga što je stranka bivšeg režima, dok je vodila agrarnu politiku, podržavala biljnu proizvodnju. Podržavanjem biljne proizvodnje na štetu stočarstva došli smo u situaciju da izvozimo ogromne količine kukuruza, negde tri i po miliona tona, a da uvozimo svinjsko meso i izvoz goveđeg mesa je gotovo pao na nulu. Mislim da se merio svega stotinama tona, a kvote koje smo imali u EU nismo iskoristili. S tim u vezi, zato što u Evropi ima hiper produkcije mleka, nedostatak goveđeg mesa je očigledan i mislimo da u govedarstvu tov goveda ima svoje šanse.
Ako uzmemo košer i halal klanje, verujem da možemo da povratimo veru stočara u ovu vrstu proizvodnje, jer smo za vreme stranke bivšeg režima sa milion i 700 hiljada goveda pali na 918 hiljada komada i time sami sebi napravili veliku štetu. Na 800 hiljada hektara pašnjaka, na preko tri miliona hektara obradivog zemljišta, imamo svega 0,4 uslovnih grla po hektaru, što je daleko manje i za nekoliko puta od proseka u EU. To podržavanje biljne proizvodnje na uštrb stočarstva nas je dovelo do toga da i klanice rade sa 30 do 40% kapaciteta i stoga su mere nove Vlade i vlade pre ove u poljoprivredi išle u korist visoko intenzivne proizvodnje, proizvodnje mesa, mleka i prerade, dakle, da naši prerađivački kapaciteti rade, da naši farmeri zarađuju, a ne da izvozimo ogromne količine kukuruza, da drugi u tom kukuruzu, soji prave profit. Iz tog razloga je moj amandman i želim još jednom da zahvalim Vladi na razumevanju. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, mi nemamo 860.000 gazdinstava, kao što je tvrdio moj kolega poslanik, najmlađi odbornik Titove države. Imamo 630.000, a od toga u Trezoru se registruje negde oko 250.000. Ja se slažem sa time da se veoma teško živi, da se teritorije prazne i zato je u merama ruralnog razvoja predviđena milijarda više nego prethodne godine.
Upravo mere ruralnog razvoja, mere zaštite životne sredine, mere u lovstvu, tamo gde je sve povećano budžetom koji smo usvojili, upravo to treba da kao rezultat ima da stanovništvo ne napušta krajeve koji su slabo naseljeni, kao gotovo hiljadu naseljenih mesta koja imaju manje od 100 stanovnika velikog broja uzduž istočne i južne granice i administrativne linije sa Kosovom i Metohijom. Vlada upravo zbog toga radi na tome.
Ali, dame i gospodo, ne možete se zalagati za razvoj marginalnih područja sa jedne strane, a projekat STAR, koji je bio namenjen stočarima na Staroj planini, stavite u svoje privatne konsultantske džepove i onda ovde držite predavanje poljoprivrednicima. Hvala.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, ili će jedno, ili će drugo, ne možete pričati o visini evropskih subvencija i biti protiv evropskih integracija.
Na 104 miliona hektara Evropa, istina, za celokupnu poljoprivrednu proizvodnju izdvaja 55 milijardi. Kada bi uzeli hektare kao merilo, to je 500 evra po hektaru. Tačno je da Evropa daje 4% društvenog proizvoda iz poljoprivrede, ne zato što su im poljoprivrede slabe, već im je industrija jaka, i zato ona povuče ono prvo, zato može da isplati 500 evra subvencija, i zato može da isplati zemljama članicama. Ovi treba da odluče, ne mogu da budu protiv evropskih integracija, a za evropske subvencije. Do njih je. Neka se jednom odluče šta žele. Žele li da mi imamo evropske subvencije, da delimo zajedno sa drugim članicama, ili žele da nema evropskih integracija, moraju da kažu šta žele. Ili si muzičar ili nisi, kako to beše, ideš tetki po lek, ili tetka tebi treba da donese lek. Hvala.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, ovo sa sankcijama ne može da prođe tako. U obavezi sam da kažem da je naš izvoz poljoprivrednih proizvoda 2,7 milijardi. Ne izvozimo sve u Rusiju. Daleko manji deo izvozimo u Rusiju i mi bez tržišta, bez stranih tržišta bi, u poljoprivrednom smislu, bili mrtvi. Ono što mi treba da radimo je da podignemo prerađivačku industriju i drugu industriju, i da snažnom industrijom povučemo poljoprivredu.
Moramo da osvajamo tuđa tržišta i ne bih toliko naše firme čiji su vlasnici stranci, članovi društva su stranci, oni će te svoje osnivačke uloge možda prodati, oni će možda svoje akcije prodati, ali će te firme ostati ovde. Ali, preko tih firmi mi smo osvojili nečija tržišta. Preko tih firmi sada imamo suficit sa Hrvatskom, preko tih firmi imamo suficit sa Italijom.
Dakle, krajnje je pogubno zagovarati sankcije, jer bi to bila smrtna omča srpskoj poljoprivredi, a i srpskoj prerađivačkoj industriji. Hvala.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, nadam se da naši poljoprivredni proizvođači prate i vide ko je ovde ozbiljan, ko je realan, ko je virtuelan i ko govori ono što ne stoji. Ne znam šta bi rekao Josip Broz za nastupanje najmlađeg njegovog odbornika i njegovog šefa, ali što se tiče SSP-a koji je pripisan nama, ja sam u obavezi da kažem da je SSP pokrenut 2005. godine za vreme Vlade Vojislava Koštunice. Parafiran je 2007. godine za vreme Vlade Vojislava Koštunice. To je ona stranka koja je pomogla da oni najmlađi Brozovi odbornici nekako vide Skupštinu. To je ista ona stranka, to je isti onaj…

O amandmanu i govorim na isti način na koji je govorio prethodnik. Dakle, govorimo o podsticajima, govorimo o amandmanu, ali moram da vam kažem, da odgovorim na ono što je prethodni govornik govorio, jer njegova politika ovde izgleda kao bacim čvarak i onda s profesorom idem za tri meseca da naberem prasića.

Član 103. vezano za 107. Pravo poslanika da reklamira povredu. Ona je učinjena malopre, jer je rečeno da sam narušio dostojanstvo Narodne skupštine. To naprosto nije tačno. Molim kolege poslanike da dobro slušaju. Rekao sam da je SSP započet 2005, a parafiran 2007. godine. Dakle, parafiran 2007. godine, što je bila prethodna radnja pre potpisivanja. I dalje tvrdim da je parafiran 2007. godine. Ako nije, ja dajem ostavku. Ako jeste, neka kolega da ostavku.

Dame i gospodo, narodni poslanici, mi koji živimo u Sremu znamo da je „Mitros“ samo kapa, a ispod dole je niz kooperanata i proizvođača…
Molim gimnastičare da se uozbilje.
Ispod je niz proizvođača i treba da znate tri sela, Martinci, Kuzmin i Laćarak, 200.000 svinja godišnje. Zahvaljujući između ostalog i ovakvim Titovim najmlađim odbornicima koji su dobijali zamašna sredstva i koja su kobajagi zastupali zadruge, zadruge su postajale plen tajkuna u periodu od 2000.-2012. godine. Dakle, to su fakta, zadruge su nestale i umesto da se kapital reinvestira u selu i oko sela, on je otišao na jahte, čamce, pevaljke itd.
Sada, oni koji su tome doprineli i koji su dobijali od takvih ministara 60.000 evra, sada nam drže predavanje o stočarstvu, a doveli su nas dotle da smo uvozili meso od 600 kila svinja. Hvala.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram član 103. st. 7. i 8. Kad neko zloupotrebi povredu Poslovnika, u tom slučaju predsedavajući može, a ne mora, toj poslaničkoj grupi da oduzme deo vremena.
Dakle, ovde je reklamiran Poslovnik sasvim bespotrebno. Ja nisam pomenuo ničiju grupu, ničije ime, ničije prezime, nisam nikog uvredio, nisam nikog opsovao, nisam nijednoj ženi zavrtao ruke, nisam hteo da skočim sa balkona, nisam nikom opsovao ni živog, ni mrtvog roditelja. Znači, sasvim pristojno pokušavam razumljivo da govorim da me razumeju građani Republike Srbije.
Nisam zaslužio tu aluziju, ali naprosto svako čuva dostojanstvo svojih birača. Čovek je vaspitan kada u sudaru sa nevaspitanima i dalje ostane vaspitan, tako da ću se ja truditi da u tom cilju, i kad reklamiraju Poslovnik na ovaj način, i kad izvode fiskulturne vežbe, da se na takav način vladam.
Bez obzira što oni doprinose da predsedavajući mora da prekrši Poslovnik, ja ne tražim da trenutno primeni ovu meru, ali život kaže – ne možete nikog naterati da vas poštuje, ali možete se suprotstaviti svakom ko vas ne poštuje, i to je ovog trenutka moj pokušaj u tom smeru. Hvala.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, evo samo trenutak.
Gospodine predsedavajući, vi meni dugujete ozbiljno vreme, da sačekamo ove da izađu. Očigledno da su im vežbe potrebne, nekima se obraz vidi s leđa.
Shvatio sam zašto Vlada nije mogla da prihvati ovaj amandman jer je tehnički bilo neizvodljivo, a hteo sam da kod organske proizvodnje izbegnemo samo višestruko finansiranje. Dakle, to je bio motiv, a kako god da sam formulisao ovaj amandman nisam uspeo tehnički da ga doteram na način da bude prihvaćen.
Organska proizvodnja je veoma važna ne samo za poljoprivrednike, važna je i za preradu, važna je i za trgovinu. Ona je u Srbiji još uvek na neki način u povoju, ali s obzirom na to da je mnogo kolega isticalo da su poljoprivredni posedi veoma mali…evo opet, ja ne znam stvarno šta da radim sa ovim okačenim paradajzima ovde što me ometaju, ali bože moj, valjda će predsedavajući da vodi računa o tome.
Dakle, organska proizvodnja može da bude perspektiva za novo zapošljavanje u Srbiji. Ono može da bude perspektiva za mala gazdinstva s obzirom da su naši posedi slični Italiji, Grčkoj, Portugalu itd. Ni u Evropi posedi nisu veoma veliki, ali mi moramo srazmerno posedima da primenjujemo i poljoprivrednu politiku u kojoj će biti šansi za sve i za male i za velike poljoprivredne proizvođače i zato je organska proizvodnja bila šansa za te male posede od nekoliko hektara, a mislim kad bismo izvozili ovo što grupa Radulović Del Boj kompani izvozi, a ne organsku hranu, onda ne bi izvezli ništa, onda bi to bilo duplo ništa, duplo prazno, duplo golo i iz toga cenim da Vlada iz tehničkih razloga nije mogla da prihvati ovaj amandman. Verujem da će naši proizvođači organske hrane imati perspektivu u Srbiji. Hvala.
(Saša Radulović: Replika.)

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, 106, 107, zabranjeno ometanje koje permanentno traje. Povređeno je dostojanstvo Narodne skupštine. Govoreći o „Mitrosu“, bivši ministar privrede, je jasno osudio svaku subvenciju koja se daje investitorima. Imam ovde 12.9.2013. godine, neću pominjati ime tog ministra, koji je izabran u rekonstrukciji Vlade Ivice Dačića, bio je ministar privrede, koji kaže – ne ukidamo subvencije za investitore. Znači, kada je njegov zadnji deo tela kada je u fotelji, onda ne ukidamo subvencije i doslovce kaže – da ova mera postoji u drugim državama i da je jasno da mora postojati nešto zbog čega će se ulagači opredeliti baš za Srbiju.
Sada, kada je ponovim, opšti beg. Znači, ukoliko je povređeno dostojanstvo, ukoliko je moj zadnji deo tela u fotelji, odnosno njegov, onda mogu subvencije, ukoliko nije onda ne mogu subvencije, onda je to rasipanje para, onda je to mašina za rasipanje para, onda bi on stavio u stečaj celu Srbiju. To tako ne može i zato gospodine predsedavajući smatram da je povređeno dostojanstvo Narodne skupštine.
Ne tražim da se glasa. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, kao poslanik koji najčešće reklamira povredu Poslovnika i traži neka svoja prava, član 106. i 107, govornik nije samo govorio o amandmanu. Dakle, amandman govori o organskoj proizvodnji. Ja nisam čuo reč „organsko“ od gospodina koji je trenutno izašao.
Mislim da je prekršen Poslovnik iz prostog razloga zbog toga što je pričao sve i svašta. Pričao je o tome kako se 30% zemlje ne znam poklanja itd. Mi u ratarstvu pravimo 1.500 evra po hektaru. Ukoliko se bavimo stočarstvom, to je 3000, a ukoliko to preradimo to je šest hiljada po hektaru.
To je trebalo reći, ali nije rekao, nego je povredio dostojanstvo Narodne skupštine i govorio o nečemu što nije bilo u amandmanu koji sam ja predložio. Ako je on protiv, a izgleda da jeste, ne možete dopustiti da me ometa poslanik koji se probudi u pet sati, ovde nabere šunke i dođe da ometa drugog narodnog poslanika. Hvala.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, gledaoci mogu da vide da jedno pričamo, a drugo radimo… (Isključen mikrofon.)

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, trebalo je videti koja je razlika između onog što radimo u praksi i onog što pričamo u parlamentu. U praksi uzmemo 12,5 miliona evra projekat namenjen za stočarstvo za organsku proizvodnju na Staroj planini, prebacimo to na tovne konsultante, budemo tovni konsultant, uzmemo novac i umesto da imamo 120 hiljada ovaca na Staroj planini i da svake godine daju 200 hiljada podmlatka, da imamo novi broj ovaca, svake godine 200 hiljada, mi umesto ovaca imamo konsultante prepunih novaca. Hvala.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, radi se opet o olakšicama prilikom registracije poljoprivrednih gazdinstava, odnosno obnove registracije i ukoliko se radi o nekomercijalnim gazdinstvima, da oni o tome mogu u trezoru da se izjasne.
S jedne strane će smanjiti gužve, sa druge strane će biti manji troškovi i treće, što je najvažnije, ljudi će to vreme posvetiti proizvodnji, neće morati da čekaju u dugim redovima i da unajmljuju neke agencije koje će obavljati te poslove umesto njih. To će sve doprineti da podsticaji lakše dolaze do poljoprivrednika, da se to radi brže itd. jer podsticajima vi ne pomažete samo poljoprivredne proizvođače, nego potrošače, da oni imaju jeftiniju hranu, da budu sigurni u snabdevenost tržišta. Država je na takav način sigurna, ukoliko dođe ne daj bože do novih vojnih i ekonomskih pritisaka na našu zemlju, da će imati dovoljno hrane i svedoci smo da je to bilo 90-ih godina, da nam je to bila jedina zelena grana.
Sa treće strane, najvažnije, prerađivačka industrija će biti sigurna da će imati sirovinu na isti način na koji to imaju neke druge zemlje, odnosno da će kroz podsticaje doći do jeftinije sirovine i tako napraviti konkurentan proizvod koji može da ide na CEFTA tržište. Što se tiče SSP-a, moram reći da je on veoma loš u onom delu koji se odnosi na poljoprivredu, s obzirom da je dozvolio preranu i preteranu liberalizaciju, da naša poljoprivreda nije bila pripremljena nego je novac, umesto u podsticaje i razvoj poljoprivrede, trošen već sam rekao za koje namene, da su novci uglavnom završili za stanove u Beču, Novom Sadu, Penthaus itd. Hvala.