Dame i gospodo narodni poslanici, izgleda da sam bio u pravu da je on poljoprivredu upoznao samo kada ga je priterala velika nužda. To je više nego očigledno.

Po pitanju robnih rezervi, možete da pročitate, znate, ne dugujem ništa, a ja sam poljoprivrednik, nešto sam posejao, pa sam nešto stavio u robne rezerve. To ste mogli da čujete od ovih vaših i na Odboru je to pitanje bilo i rešeno je. To što je „Blic“ pisao i dva puta izgubio na sudu, to je neko drugo pitanje. Ali, bože moj, čak i da sam nešto uzeo, pa ja sam sejao. Koliko znam, ti ništa ne seješ. Ja tebe hranim, a ne ti mene. Da li si shvatio? Ti u životu, bre, nisi olovku zašiljio, nisi jedan kolac zašiljio. Ti jednu kravu nisu pomuzao. Ti nikada u životu ništa nisi stvorio. Samo si razarao. Ti si se samo prodavao politički. Ti sediš sa osobama kojima si se politički prodao. Ti sediš u klubu, na izbornoj listi si izabran, sa gospođom koja je rekla da su Srbi izvršili genocid. Da li je tako? Ti si iz Pokreta za kraljevinu došao do pokreta za onog riđokosog. I ti nešto nekom pričaš, bre.

Alo bre, da li si nešto proizveo? Opet si se na CEFTA-u žalio, kao uvozi se ovo itd, a CEFTA-u nismo potpisali mi. Obrazuj se malo, čoveče. Nemoj samo da lupetaš. Obrazuj se lepo. Znaj da su CEFTA-u potpisali ovi pre tebe. Pitaj Boru Novakovića. On zna ko je potpisao CEFTA-u, kao i SSP. Vi ste to potpisali. Kao što ste odvojili Crnu Goru. Kao što ste prodali NIS. Kao što ste naručili kada će Albanci proglasiti nezavisnost. Kao što ste pohapsili generale, ti si na toj listi, pa poslali u Hag. Jel tako? Kao što ste pustili Kurtija i sve albanske teroriste. Ti si na toj listi, ne ja. Treba da se vakcinišeš od sramote. Ti pričaš o nekom moralu. Ti si, bre, moralna mizerija. Nemaš dva prsta obraza. Tvoji obrazi su pendžetirani kao njihovi. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, bez obzira što ga ne pominjem, on dobija priliku da dokaže da je ipak poljoprivrednu proizvodnju upoznao onako kao što sam vam rekao. Pokušavao je da me uvredi. Moja žena nikad nije osuđivana, nikada nije nosila nanogicu, ali budući da se radi o tebi, nije mi čudno da ta grupa obožava da napada žene. Dakle, naprosto obožavate da napadnete pojedine žene itd.

Juče je ovaj primerak ispred tebe čak pogrešio ime moje supruge. Moja supruga se zvala Svetlana. Nema veze, vi ste to pokušali. Da sam ja to uradio bilo bi, jao već bi pisali kancelaru.

Što se tiče OPEN BALKAN. OPEN BALKAN nije omogućio trgovinu sa Albanijom i tako dalje, slobodno tržište je potpisano CEFTOM, a OPEN BALKAN je samo granične prelaze, odnosno ubrzao da te kontrole budu brže, da se roba na jednu i drugu stranu ne bi kvarila. Ali Bože moj, šta tebe boli briga za istinu, ti uglavnom pričaš neistinu. Dođeš tu popodne sav krmeljiv, neispavan itd, onda uzmeš svojih pet, šest minuta, zloupotrebljavaš Poslovnik, tek toliko da bi nešto rekao.

Tu u blizini je sedeo Ivo Andrić. On je poznat po izreci, kada je rekao da svugde u svetu ima budala, ali izgleda je kod nas centrala, a ti si živi dokaz za to. Hvala.

Gospođo predsedavajuća, nisam ja pominjao njihova imena, oni su moje. Oni su dobijali neosnovane replike, ali Bože moj, takva kafana nije postojala. To je jedno.

Ja sam poljoprivrednik od malih nogu. Dakle, radio sam u fabrici traktora i poljoprivredu. Uvek sam radio nekoliko poslova. Sada na zapadu ljudi rade po dva, tri posla da bi opstali i napredovali, očigledno da oni ne rade nijedan. Dokazao sam već da ja hranim njih, a ne oni mene.

Što se rupa tiče, ja znam jednu rupu u njegovoj glavi. Kroz tu rupu su prošli bulevari Novosadski koji su ne znam koliko bili dugački i negde su nestali u tim njegovim rupama i tako dalje. Dakle, ni ime supruge nije mogao da pogodi, a kamoli nešto drugo.

Ono čime se ja i sada bavim jeste poljoprivreda, imam 30 hektara zemlje. Dakle, ujutru rano ustanem u četiri, pola pet, a neki dolaze ovde na sednicu u pola pet popodne i onda pokušavaju nešto da se obračunaju sa mnom. Uostalom dokazao sam da su poljoprivredne kulture upoznali kada su vršili veliku nuždu, verovatno tamo kod onih rupa u bulevaru.

Ja sam bavim i stočarstvom, trenutno u tovu imam negde oko 200 junadi, ali ovakvu stoku kao što su ova dvojica još nisam video.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja i dalje imam utisak da ovo nije konflikt vlasti i opozicije, već politički sukob onih koji bi da stvaraju i onih koji bi samo da troše.

Mi smo imali ovde priliku, a reč je o deficitu. Deficit u njihovo vreme 2012. godine bio je 24%. Tim deficitom ništa nisu bili sposobni da naprave. Sada je deficit negde oko 11%, 12%. I dalje imam utisak, ovde smo imali priliku da vidimo da čovek koji je uništio dve banke dok je bio, čini mi se, državni sekretar za finansije, u Vladi čoveka koji je radio u njegovoj firmi. Dakle, Mirko Cvetković je radio u njihovoj firmi, bio je predsednik Vlade i angažovao vlasnikovog sina da vodi finansije. Rezultat toga je bio propast dve banke. Oni su profitirali 10 miliona evra, a dve banke – „Agrobanka“ i „Razvojna banka Vojvodine“ su propale. To smo morali kasnije da platimo novcem iz budžeta mi. Taj dug je bio negde, čini mi se, preko milijardu evra, koji se nigde nije vodio, jer smo morali to da platimo po dolasku na vlast da platimo mi. Njemu nije palo na pamet da to uradi.

Šta je za „CesMekon“ dve banke, šta je za našeg mačka goveđa glava? Šta je za „CesMekon“ dve banke da opljačkaju? Šta je za „CesMekon“ Azotara? Da li oni znaju da su u Azotari napravili štetu po poljoprivredu veću od milijardu?

Mi tri, četiri godine nismo mogli da nabavimo mineralno đubrivo, jer Azotara otišla, oni je upropastili, više nije proizvodila mineralno đubrivo. To je bila šteta milijardu. I znate šta su onda uradili? Da bi to nadoknadili, uvezli su 140.000 tona mineralnog đubriva čija je radioaktivnost bila tri puta veća. Za vreme Dragina, za vreme kad je ovaj ovde što govori o štednji, a opljačkao dve banke, u to vreme su uvezli mineralno đubrivo čija je radioaktivnost bila tri puta veća. Prvo su skinuli standard da može radioaktivnost da bude tri puta veća od dozvoljene, uvezli đubrivo, pa onda vratili ponovo radioaktivnost, na sreću vratili na normalnu normu.

Dakle, ovde ja i dalje mislim da je sukob onih koji stvaraju i onih koji razaraju. Moraju da vode računa, ljudska pamet je ograničena, ali glupost nije. Ovde sam čuo mnogo glupih ideja. Čuo sam one koji kritikuju državu Srbiju jer nije prodala MIG-ove Ukrajini, kao što je Rusija prodala Hrvatskoj. Čuli smo i to da nije rešio da pomene to da je, recimo, Rusija koja je meni bliža nego zapad, da je Rusija odlikovala za vreme Jeljcina Tuđmana. To smo čuli ovde.

Mi da smo imali pravo veta, mi bi ga sigurno uveli na sankcije Rusiji, bez obzira što nisu sankcije za celu zemaljsku kuglu, nisu sankcije UN, a Rusija je glasala za sve sankcije koje su uvođene SRJ devedesetih godina. To su činjenice. Zašto ne kažu da je Jeljcin odlikovao Tuđmana? Znate li vi to da je Jeljcin odlikovao Tuđmana? A znate li ko je odlikovao Mesića? Današnji predsednik Rusije. Znate li šta je bio razlog? Doprinos Hrvatske u borbi protiv fašizma.

Danas mi slušamo kritiku Srbija da je imala pravo na veto, ona bi stavilo veto na sankcije Rusiji. To je sigurno. Na određen način ga je i stavila. A mi smo sad imali prigovore da eto nešto mi otimamo od Rusije NIS. Možemo da govorimo za vreme vladavine ovih nesretnika da je na određen način Rusija, zbog nevolja u kojima je bila Srbija i nevolja Borisa Tadića, da poveća malo mogućnost da ponovo bude izabran, da prikaže sebe utiskom kako je eto on dobar sa Rusijom, a Toma Nikolić nije imao pravo da se buni, da ne bi bilo sad da je on protiv Rusa i na takav način su stvorili utisak da Boris Tadić bude izabran i četiri godine pakla smo zbog toga imali. I nemamo nijedan prigovor vezano za to, da su možda na takav način Rusi nama oteli NIS. A mi sad hoćemo da kupimo. Što je sramota kupiti? Valjda je sramota prodati.

Zato ja kažem, ovo je sukob onih koji žele da stvaraju, sukob sa onima koji žele da razaraju. Živela Srbija. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja ću malo o stvaranju. Uglavnom rasprava se, od ovih koji se bave kritikom kupovine NIS-a, svodi…

(Borislav Novaković: Ne čujemo te.)

Dobro, to je vaš problem. Obratite se lekaru, pa ćete bolje čuti. Možda čujete za onaj bulevar koji ste odneli iz Novog Sada, ne znamo, valjda na Mars kod ovih drugih, pa ćete možda bolje čuti.

Dakle, ja ću da govorim o tome da, po meni, možemo još više da se zadužimo, ali da taj novac upotrebimo u proizvodnji, pa ću govoriti o proizvodnji energenata, jer sam sticajem okolnosti ušao malo u tu temu.

Dame i gospodo narodni poslanici, juče se uglavnom govorilo o uvozu gasa. Gas se može uvesti, ali se može i proizvesti. Dakle, ne moramo toliko uvesti, poljoprivreda može da isporuči velike količine gasa, ali gospodina koji je pokupio bulevar očigledno to ne zanima, iako živi u Vojvodini. Dakle, u Vojvodini po jednom hektaru kukuruza, silažni kukuruz daje 50 do 60 tona. Energetska vrednost jednog hektara… Ovo je zanimljivo i za hrvatskog časnika i Hrvatska ima te modele kako se proizvodi biogas i kako se proizvode rezervni časnici od srpskih načelnika Generalštaba.

Dame i gospodo, 50 tona silaže daje energetsku vrednost od 10 hiljada kubika gasa. Očigledno je da je ovima u tom stvaranju, kada pričate o tome, sve smešno, jer su se uglavnom bavili trošenje, prodajom privrednih objekata, fabrika itd. Nikada se nisu bavili stvaranjem i uglavnom su oni protiv nas uvek. Ako je Beograd na vodi, oni su, ako je gradnja, oni su protiv, ako je niskogradnja autoputeva oni su protiv. Oni su uglavnom za bulevare koje vode od Novog Sada do Marsa, pa im se izgubi trag. Uglavnom su oni za to.

Dakle, 10 hiljada kubika ide po jednom hektaru. U ovom trenutku mi imamo loše zemljište koje se loše obrađuje oko 300 hiljada hektara. Trista hiljada hektara, verovali ili ne, kada bi se u potpunosti iskoristili, moglo bi da da energetsku vrednost koja je tri milijarde kubika biogasa. Znači, to je neka vrednost koju mi trenutno sada uvozimo ukoliko bi se još više zadužili, što bih ja navijao, ali da se to iskoristi, recimo, u proizvodnji gasa.

Žetveni ostaci u Vojvodini kojih ima oko četiri miliona tona mogu da daju osam stotina miliona kubika gasa. Ukoliko bi imali novac i to iskoristili u proizvodnji, zato ja navijam. Dug nije velik, ukoliko se iskoristi u proizvodnji nove vrednosti, stvaranju itd.

Takođe, imate biljku koja se zove miskantus i masovno se koristi u Nemačkoj za proizvodnju gasa, a odakle se privreda snabdeva i ne mora isključivo da bude u toj opštini. Postoje cevovodi kojim se biogas sa jednog terena može prenositi na privredu u drugom delu i zato mislim kada se novcem zadužite u svrhu proizvodnje, kada se recimo zadužite 20 milijardi na 10 godina koje treba da vratite, a BDP vam svake godine raste za 50 milijardi, mislim da je to korisno zaduživanje, a za razliku od vas koji ste kao „CES Mekon“ pljačkali banke, uglavnom se bavili razaranjem, trošenjem, prodali ste svu društvenu imovinu, sav društveni kapital za par milijardi evra. Dva fabrička odžaka se nisu dimila u vaše vreme. Dakle, vi niste za stvaranje, vi ste jednostavno za razaranje privrede, za razaranje Srbije ne bi li se dokopali do neke vlasti. Živela Srbija.

Dame i gospodo narodni poslanici i dalje je rasprava između onih koji stvaraju i oni znaju samo kako se novac troši.

Statistika je čudna nauka, ali ona pokaže istinu. Ona kaže sledeće. Da kada su oni vladali koji sada kukaju o nezaposlenosti, o standardu itd, u njihove vreme na 500.000 stanovnika više bilo je 1.700.000 zaposlenih. Nema šta on ne bi upropastio. Radnici se zakucavaju ekserima za određene stvari da bi izvukli platu. Onda se proverovalo ne po doprinosima koliki broj zaposlenih ima, već po tome koliko je firma prijavila. Pola njih nisu imali plate uopšte.

Dakle, srećni dobitnici su imali platu, bilo je navodno što tako zaposlenih koji nisu primali platu, što onih koji su primali neku crkavicu od 300 evra, prosečnu itd. Nezaposlenost je bila 26%, koliko se sećam. Sada je negde 8% i nešto možda malo više.

Statistika pokazuje kako ste vi to vladali, koliko je bilo zaposlenih. Novca je bilo za „CES Mekom“, znate, banka može da se opljačka, može da se opljačka kalauzom i pištoljem, oružjem. Oni su smislili specijalni način , a to je „CES Mekom“. Dođe „CES Mekom“ i opljačka dve banke i onda uzme još i Azotaru, upropasti Azotaru i onda imamo štetu u poljoprivredi od milijardu evra, jer je zemlja bila ispuštena, a Azotara nije radila.

Oni danas kukaju i kukumaču. Ja sam kao opozicija u Inđiji, bio sam prvo tvorac industrijske zone, kao opozicija u Inđiji doveo šest fabrika od kojih su neke izvozno imale promet i po 300 miliona evra. Ko njima brani, oni su javni delatnici, isto kao i ja.

Ko njima brani da nekoga dovedu, nekog investitora da investiraju i zaposle koga hoće. Da li im brani neko gospodo? Naravno da im niko ne brani. Znači, ako sam ja mogao da dovedem šest fabrika, evo pitaćemo „Farminu“, ja sam bio opozicija, „Farmina“ danas ima 29 milijardi izvoza na proizvodnji hrane iz poljoprivrede, pšenice, kukuruza i dela životinjskog proizvoda, oni danas prave 29 milijardi. Šta ste vi napravili? Kućicu za papagaja, za vrapca, kućicu za psa? Ništa niste stvorili, vio samo raspravljate kako nešto prodati, ne kupiti, već prodati.

Kako je investirano u NIS? Hajde, objasnite vi, znate li kako je investirano u NIS 500 miliona? Znači, oni prvo kupuju fabriku za 400 miliona, postaju većinski vlasnici. Treba da donesu tih 500 miliona koje su investiraju. Ne, oni dižu kredit iz postojeće firme i tako oštećuju manjinske akcionare, državu koja ima 49%. Tako su investirali, mora da im je savetnik bio „CES Mekom“, ja drugačije ne mogu to da ocenim.

Dame i gospodo, ima izreka, kada hoćete da jedete većom kašikom, morate da obrađujete veću njivu i da nabavite veću motiku, a vi ste neradnici, dame i gospodo, nikada niste ni imali radne navike.

Evo, gospođa se smeje, „nosilja“ se smeje, njoj je to smešno. Ona ne zna šta je motika, ali ja nju poštujem. Ljudi, što ja nju cenim. Ona je upropastila naše najveće političke protivnike, Čedu, vrlo opasan, Čanak, bio veoma nezgodan, pa Živković, nismo mogli da ga savladamo. Pa, Jankovića, bre, onog kako se zvao, pa na kraju počinjem da žalim ovog njenog, počinjem da žalim šefa te liste, mašinskog mozga. Ja ga žalim stvarno. Ima kletva: „Dabogda ti nosilja došla u stranku“ i to je onda odmah raspad sistema.

Dame i gospodo narodni poslanici, da bi jeli većom kašikom, moramo da obrađujemo veću njivu. Vi terate investitore i žalite se na manjak investicija. Što ne dovedete nekog? Evo, vidite ovako, ovo je BDP do ovde. Da bi BDP bio veći, neko mora da investira da možemo da popijemo više, da stvorimo više. Moramo prvo da stvorimo, pa da onda konzumiramo.

Kod vas je obrnuto. Vi blokade, kao nisu blokade uticale. Ne, samo ste nastavili investitore, a investitor treba da izgradi fabriku, pa onda onaj iz „CES Mekoma“, legenda, kaže: „E, kao, bio manji društveni proizvod od gradnje“. Naravno kada ste terali investitore. Investitor gradi fabrike, ne gradi „CES Mekom“. On ruši fabrike, ruši fabrike po Srbiji, ruši Srbiju. Živela Srbija.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovo što ste nabrojali je radio Dinkić. Ne znam ko je to bio kod Dinkića, malo se okrenite tu oko sebe pa ćete se vrlo brzo pronaći.

Možete da pogledate malo i nestale bulevare tu oko sebe. Kao, niste vi vršili vlast? Jeste, i te kako, znate. Ali, kad krene vaš predsednik u Trstenik on treba da kaže – hvala Vučiću, hvala vladajućoj većini, hvala joj što je izgradila put pa mogu lepo autoputem da dođem do Trstenika, ranije to nisam mogao.

Kad dođe u svoju njivu treba da kaže – zahvaljujem vladajućoj većini, predsedniku odbora, predsedniku republike što su omogućili da dobijem traktor. Čak ni od Dinkića nije mogao da ga dobije, bez obzira što mu je bio onako verni sledbenik.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja vas pitam – što ne zaposlite ljude, ko vam brani?

Koliko je fabrika vaš predsednik digao u Trsteniku? Ja sam u Inđiji digao jedno 10, 15. Dakle, 10, 15 fabrika sigurno. Dakle, krenuo sam od „Fasta“, pa teraj dalje, pa „Parmina“, pa „Gunfus“, itd. To su izuzetno veliki izvoznici. Vi niste napravili ništa, bre.

Rekao sam – niste napravili kućicu za psa, a ovde vi nešto meni spočitavate.

Što se robnih rezervi tiče, samo da vam kažem – ja sam u njih ubacio 700 tona, nisam izvadio ništa, a vi niste posejali jedan gram. Niste ništa napravili u Bajinoj Bašti, ništa ne pravite sem što pravite probleme u ovoj državi blokadama, itd.

Što se tiče miševa, to je mala dimenzija za vas. Za vas generalno. Za vas generalno važi ono da je ljudska pamet kratka, ali je glupost velika. Dakle, da glupost boli vi bi jaukali od bola.

Što se miševa tiče, vi mi više ličite na pacove.

Hvala.

Vaše prostorije niko nije spalio, vi ste spalili najmanje 80 prostorija stranaka vladajuće većine.

Vi tvrdite nešto o „ćacilendu“, nije vam smetalo dve, tri godine ovde kada je bila tzv. vaša skupština slobodne Srbije. Da li se neko seća da su dve godine bili šatori bez ikakve dozvole? Dakle, vi napadate jedan javni skup. Jedan javni skup napadate koji je zakonit, prijavljen. Ustav kaže – okupljanja su slobodna. Javna okupljanja su slobodna, ali pod uslovom u skladu sa zakonom. Znači, mora da se podnese prijava. Ništa se nije desilo kod vas. Vi se skupljate sa nekim britvama, pa kažete – nije to nož, to je bio ribolovački alat. Vi ste time isekli transparent „bolje ćaci nego naci“.

Jel vi znate zašto vi upotrebljavate izraz „ćaci“? Zato što ne možete da kažete pravoslavac, Srbin. Vi nas smatrate „ćacijima“, smatrate nas nižom vrstom. Mi vas smatramo onako. Smatramo da ste ljudi, to što niste dovoljno intelektualno obrazovani… Sad znam zašto vas je Šešelj izbacio. Vrlo dobro znam zašto vas je Šešelj izbacio.

Što se tiče neke nestale pšenice, ja vam nudim da uđete u robne rezerve i sve da proverite. Ja sam neko ko nešto seje, ko nešto stvara, ko je nešto ubacio ili na određen način prodao Republičkoj direkciji za robne rezerve. Vi niste stvorili ništa. Vama su nestali bulevari. Vaš lider je uzeo za hendikepirane osobe 500.000 evra iz službe za zapošljavanje itd.

Vi ste bili vlast sa SNS, koji sad pljujete. Ali, da vam kažem zašto vas je Šešelj izbacio, zato što je meni rekao. Kaže kad je utvrdio da vam je IQ manji od broja cipela, odmah vas je pedalirao iz stranke. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, prvo nisam mu ništa dobacio, čitao sam nešto sa telefona, onu potvrdu da ne dugujem ništa. Znači, nikad ništa ne dugujem i tu potvrdu mogu da im pokažem. Vrlo je jasna potvrda, ali da krenemo redom.

Što se poljoprivrede tiče, ja se zalažem za obezbeđivanje prehrambene sigurnosti našeg stanovništva i naše države. Vi ste protiv toga. Vi te blokadere šaljete. Dakle, ja se zalažem za to…

(Borislav Novaković: Šta je sa „Cicinom rupom“?)

…da povežemo biljnu proizvodnju sa stočarstvom, i to gospođa predsednica zna. To je uporno odbijano. Bila je gospođa u Kisaču, sve zna, moje ideje su bile sasvim suprotne. Recimo, po hektaru, umesto 1.500 evra, proizvodimo nekoliko hiljada, pa sem prehrambene sigurnosti, sami seljaci imaju više novca, a umesto 1.500 po hektaru proizvode četiri, pet hiljada.

(Borislav Novaković: A „Cicina rupa“?)

Recimo da proizvodu deset hiljada kubika…

(Borislav Novaković: Kafanu nisi znao da vodiš.)

Slušajte, odgovoriću vam i za rupu, ali gledajte ovako. Umesto hiljadu, 1.500 evra, recimo, kroz miskantus, kroz kukuruz, kroz silažni kukuruz, kroz stočarstvo obezbede šest, sedam hiljada i tako zadovolje proizvodnju, sredstva i da njihovim porodicama ostane više.

Međutim, vi ih uporno iz političkih razloga šaljete na put i, umesto da budu poljoprivredni proizvođači, oni od njih prave drumske razbojnike. Ja sam protiv toga i tako mislim. Mislim da tu nema poljoprivredne politike koja vodi u to da isfinansiramo jednu dobru poljoprivredu koja će biti fizički spremna da se takmici sa vodećim poljoprivredama u Evropi.

(Borislav Novaković: „Cicina rupa“?)

Što se rupe tiče, naravno da sam ja bio i kafedžija, ali nisam u Vrbasu skakao po policiji…

(Borislav Novaković: A „Cicina rupa“?)

Samo trenutak, nemojte da mi oduzima vreme. Nisam u Vrbasu skakao i čuvao tuđi kafić, a što se…

(Borislav Novaković: Kako je propala „Cicina rupa“? Što su je zvali „Cicina rupa“?)

Jel mogu da završim? Upozorite ovog da ne viče preko puta. Ja se bavim stočarstvom, a takve baš nisam video.

Što se rupe tiče, ja sam, gospodine, mislio…

(Borislav Novaković: Kako je propala „Cicina rupa“?)

Jel mogu da dovršim, ljudi?

(Borislav Novaković: Jedino ti možeš da upropastiš…)

Pozliće ti, hajde polako.

Ja koliko vidim, Bog vam je dao mozak, mislio sam da vam je Bog dao mozak, ali ne uputstvo za upotrebu, a sada vidim da mozga tu nema i da je tu samo rupa. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, teško je raspravljati sa onima koji ne znaju kako se novac stvara, već samo kako se troši. Tu mislim na kolege preko koje uglavnom gledaju kako se novac troši, a ne kako se stvara, jer ga izgleda nikada nisu ni stvarali.

Dame i gospodo narodni poslanici, najviše prigovora je na dug. Navodno je Srbija prezadužena iako je dug spram BDP 44%.

Ja kao poljoprivrednik pitam ih - postoje poljoprivredna gazdinstva koja se bave proizvodnjom i koja povlače kredite i ja ih pitam da li bi povukli 20.000 evra kredita na 10 godina da bi svake godine proizvodili više od 50.000 evra? Znači, jednom dignu kredit na 10 godina, 20.000 evra, nadam se da me pažljivo slušaju i svake godine zarađuju 50.000 više. Da li je to isplativo?

Srbija upravo vodi takvu ekonomsku politiku. Zadužili smo se od 2012. godine dvadesetak milijardi, ali svake godine BDP isporuči više novca, nego 2012. godine za 50 milijardi. Znači, zadužili smo 20 milijardi na 10 godina, recimo desetak godina, a svake godine BDP nam isporuči 50 milijardi više nego 2012. godine.

Zato i kažem da je teško raspravljati sa onima kojima su nestali bulevari, kojima je nestao ogroman novac, pa pitam 2012. godine je kurs evra bio negde 117 do 120 dinara i danas je isti. Pitam, kako su to oni sa 500 hiljada stanovnika u budžet skupili svega 829 milijardi, a sada je skupljeno tri puta više? Pa, ih čisto pitam gde se delo 1.500 milijardi, gde je taj novac, kad je u to vreme bilo 500 hiljada potrošača više, mogućnost više poreza, itd, gde su onda te pare kad se oni stalno žale na neku korupciju?

Dame i gospodo da ne prekoračim vreme, bila je jedna uvreda za keramičarem. Rečeno je, a ovde nije časnik tu, rečeno je da keramičari nemaju časti. Keramičari i te kako imaju čast i za razliku od izdajnika koji su bez časti im uništili Vojsku Srbije u potpunosti razoružali i prema tome ja sam očekivao da se hrvatski časnik izvini zbog takvih izjava želeći da uvredi nekoga samo zato što on misli da keramičari nemaju čast. Izdajnici, oni koji su uništili Vojsku Srbije nemaju čast. Živela Srbija.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodo ministri, mi smo od Vlade naroda, od Vlade iz naroda za narod dobili ovaj budžet, odnosno spisak prihoda i rashoda. Ono što ću ja pogledati, nadam se da neću biti dugačak, da pokušam da objasnim Ministarstvu odbrane i Ministarstvu poljoprivrede.

Dakle, 2012. godine, kada smo se konačno rešili ovih političkih zlikovaca koji su vodili zemlju, podsticaji u poljoprivredi su bili 19 milijardi 945 miliona, a to je u odnosu na taj budžet Ministarstva poljoprivrede bilo 40%, a 60% je išlo za administraciju.

Dakle, njima je važnije bilo da administracija bude sita i napita, a onako usput malo, podsticaji iz agrarnog budžeta tek toliko da ne bude da ništa nisu dali.

Godine 2026. od 136 milijardi za Ministarstvo poljoprivrede, podsticaji su negde 127 milijardi, zajedno sa podsticajima za gorivo iz Ministarstva finansija. To je odnos 90% za podsticaj, a samo 10% za administraciju. To govori o opredeljenju ove Vlade. Dakle, sporna je upotreba novca zato što oni sa udruženjima koji politički naginju ka njima prerastaju u drumske razbojnike i na bitan način utiču na upotrebu novca, odnosno na poljoprivrednu politiku.

Što se tiče Ministarstva odbrane, koliko sam ja video, u vreme kada je ovaj hrvatski časnik razoružavao našu vojsku, budžet za odbranu je bio 60 milijardi, 60 milijardi, sada je budžet za odbranu 277 milijardi, gotovo pet puta više. U tom smislu, za plate su izdvajali 15 milijardi, a sada prigovaraju na plate vojske, iako se za plate vojske izdvaja, koliko sam ja video, 60 milijardi. Dakle, izdvaja se četiri puta više, ali eto, oni koji su u siromaštvu držali vojsku su izdvajali četiri puta manje.

Za oružje su, čini mi se, izdvajali svega tri milijarde, sada se izdvaja 95 milijardi plus „Rafali“. Dakle, oni su radili na dobrom razorožavanju vojske, a seljak je kao nosilac državne misli uvek voleo vojsku i crkvu.

Dakle, po njima gotovo da nam vojska nije trebala. Naravno, ja ne zagovaram neke sukobe. Sun Cu kaže da je najlepše i najlakše pobediti protivnika bez borbe. Ali, mi moramo da stvaramo vojno moćnu državu, odnosno politički državu koja će nešto značiti, koja će biti ekonomski razvijena, ali takođe mora bitan novac izdvajati i veliki novac izdvajati za odbranu, odnosno mi koji radimo neke poslove koji su realni, kažemo da ono što strug i plug zaradi, mač mora da odbrani, odnosno moramo da imamo dovoljno i strugova, a bogami i plugova, ali dovoljno i mačeva.

Evo, poklonik tog načelnika bivšeg Generalštaba, odnosno hrvatskog časnika, upravo napušta, očigledno da mu ne prija kad se govori o snažnoj vojsci, o dobro opremljenoj vojsci, o naoružanoj vojsci…

(Petar Bošković: Prekini više sa tim hrvatskim časnikom.)

Nemojte mi dobacivati, nije lepo, ja vama nisam dobacivao, iako sam slušao raznorazne gluposti.

Dakle, ja sam mislio da je ljudska pamet na određen način ograničena, ali izgleda da glupost nije. Upravo smo videli jednoga koji je to demonstrirao. Ne prija mu ono što govorim o tome kako su razoružavali vojsku, odnosno recimo od avijacije su im ostale samo vinske mušice, koliko ja znam i načelnik Generalštaba.

Da ne dužim, da i druge kolege imaju priliku da nešto kažu o ovom budžetu, naravno da ću glasati za ovaj budžet koji je predložila Vlada naroda, iz naroda za narod. Živela Srbija.

Dame i gospodo narodni poslanici, ima jedno šest, sedam godina kako sam ukazivao na kriminal koji čine „Junajted grupa“, „Junajted medija“, SBB, odnosno Šolakova ekipa. Bez obzira što cenim vreme u kojem živimo, nemogućnost da sam REM i ostali organi ispitaju sve ove moje navode, moram da vas podsetim da sam sa kolegom Komlenskim podneo krivičnu prijavu pre tri godine protiv organizovanog kriminala, tačnije, najozbiljnije krivično delo koje su učinili, sem što je prekršen Zakon o elektronskim medijima, Konvencije o prekograničnoj televiziji, krivično delo pranja novca.

Pranje novca je dovelo do finansijskog kriminala kojim su ova Junajted grupa, Junajted medija, SBB i Šolak osnažili svoj kapital i tako na kriminalan način stekli imovinu koju su prodali nedavno za jedan do 1,5 milion evra.

Mi smo poslali dokaze tužilaštvu, odnosno gospođi Dolovac i gospodinu Nenadiću. Na više naših pitanja, šta se dešava sa tom krivičnom prijavom, oni su rekli da je to u toku itd, to se razvlači tri godine. Krivično delo pranja novca obavezno vodi do krivičnog dela, na određen način, terorizma, što se vidi kroz podrške raznih blokadera, terorističkih ćelija, ovoj medijskoj grupi.

Naime, postoje dve grupe medija u Republici Srbiji. Jedna su iz nadležnosti Republike Srbije. To su elektronski mediji koji plaćaju sve, sve poreze i takse, i zbog toga imaju pravo na marketing na tržištu Republike Srbije. Sa druge strane, postoje elektronski mediji koji reemituju program, navodno reemituju program, u čega spada ova druga grupa, u stvari, piratski mediji koji su registrovani u Luksemburgu, a tamo ne emituju program, pa prema tome ne može biti ni reemitovanja.

Oni, po Zakonu o oglašavanju, koji se obilato krši, nemaju pravo da reemituju program, nemaju pravo na emitovanje reklama, izvornih reklama na teritoriji Republike Srbije, koje pravo baštine elektronski mediji koji plaćaju sve, odnosno oni mediji iz nadležnosti Republike Srbije.

Time što nezakonito emituju reklame – stiču prihode i na bazi tih prihoda taj novac ispumpavaju u Luksemburg, na adrese svojih 30-ak piratskih medija, koji su samo registrovani u Luksemburgu, a ne emituju program. Usluga reemitovanja ne postoji, ali oni na takav način, nezakonit način, izvlače novac koji se meri stotinama miliona evra. Dakle, na takav način je stečen kapital Medija grupe.

Predlažem da ovaj moj predlog bude znak tužilaštvu da konačno krene da goni tu vrstu kriminala. Ukoliko to tužilaštvo ne čini, onda treba goniti tužilaštvo koje ne želi da sankcioniše taj kriminal. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, Odbor za poljoprivredu je razmatrao tri poljoprivredna zakona, a i razdeo budžeta koji je namenjen poljoprivredi.

Želim da izrazim zahvalnost Vladi i Ministarstvu finansija na dodeli novca u agrarnom budžetu. Dobili smo nešto malo više nego prošle godine. To je ukupno 7% od ukupnog budžeta. Novca ima dovoljno ali se bojim da mi koji se bavimo poljoprivrednom politikom nismo, možda, čak ni zaslužili ovoliki novac, da budem iskren do kraja, zato što nije sporno da nam se dodeli još više para. Sporna je namena novca.

Dakle, da li ćemo podsticati takmičarsku poljoprivredu koja će dalje proizvoditi novac, odnosno uvećavati sume koje je dobila ili ćemo izlaziti u susret drumskim razbojnicima koji su ograničili ministarstvu pravo da sprovede neku kvalitetniju agrarnu politiku, odnosno da podsticaji budu namenjeni razvoju poljoprivrede, odnosno da se po hektarima stiču veći prihodi, a ne samo da vodimo računa o većim površinama.

Šta hoću da kažem? Odbor se već u više saziva zalaže da podsticaji budu namenjeni povezivanju naših hektara sa voćarstvom, povrtarstvom, stočarstvom, pa moguće i proizvodnjom obnovljive energije.

S tim u vezi navešću primer. Recimo, jedna kompozicija koja izveze u inostranstvo 1.500 tona kukuruza vredi ukupno 300.000 evra. Količina od 1.500 tona kukuruza je dovoljna da se utovi 5.000 tovljenika koja u prerađivačkoj industriji vredi od 2 do 2,5 miliona evra. Znači da na svakom kilogramu kukuruza izgubimo više od jednog evra s obzirom da on nije namenjen razvoju našeg stočarstva, naše priređivačke industrije već uglavnom služi kao sirovina za neku stranu prerađivačku industriju.

S tim u vezi moram da kažem da na 3,5 miliona hektara mi ne stičemo onolike prihode koliko su naši potencijali da ne koristimo tržišta koja je politika obezbedila. Što veće tržište veća šansa za razvoj.

Mi imamo ugovorom o SSP-u imamo pravo na Evropsko tržište, imamo pravo na CEFTA-u, imamo pravo na Kinu, imamo pravo na Carinski savez predvođen Rusijom, imamo pravo na slobodnu trgovinu sa nizom evropskih zemalja, i umesto da budemo dobitnici takve vrste poljoprivredne politike koja bi se sprovodila i ugovor o slobodnoj trgovini mi postajemo žrtva.

Dakle, ukoliko vi imate neku veliku pijacu i date mi slobodu da svoju robu plasiram kod vas, a ja imam tržište koje je daleko manje nego što je vaše, ukoliko ja nemam robu vi u kontri imate robu da osvojite moje malo tržište u Inđiji, jer ja za beogradsko tržište, recimo, nemam dovoljno robe i to se dešava upravo sa našom slobodnom trgovinom po pitanju poljoprivrednih proizvoda.

Bez obzira što imamo suficit u trgovini i poljoprivrednim prehrambenim proizvodima, ja mislim da mi možemo da postignemo daleko više ukoliko povežemo, ponavljam, što se Odbor zalaže, 3,5 miliona hektara sa grlima, sa voćarstvom i povrtarstvom naša poljoprivreda ne bi vredela osam milijardi ili 6-7 procenata BDP, naša poljoprivreda bi vredela u tom slučaju negde preko 30,40 milijardi i na određeni način bi mogli da se takmičimo sa razvijenim zemljama, ne samo sa Evropskom Unijom, sa CEFTA-om itd.

Mnogo prigovora iz opozicije dolazi na uvoz neki iz Albanije, itd. samo da podsetim da naš suficit upravo počiva u većini slučajeva na trgovini na CEFTA tržištu i naš odnos prema izvozu i uvozu je negde 6:1 u korist Srbije. Mislim da su zahtevi opozicije u tom smeru da se takva vrsta trgovine, sa recimo Albanijom, Crnom Gorom, Makedonijom i Bosnom i Hercegovinom svede na ono što se njima dopada. To bi na određeni način bilo porazno.

Dame i gospodo, ljubav prema hrani je najiskrenija ljubav i Odbor se zalaže za to da mi tu ljubav unovčimo, odnosno da naša poljoprivreda i prehrambena industrija budu zajedno, odnosno da biljna proizvodnja bude namenjena razvoju stočarstva i da to bude karika prema prerađivačkoj industriji i da tako stičemo novac, a ne samo da ga od Ministarstva dobijamo. Hvala.