Dame i gospodo narodni poslanici, ja se sećam 5. Oktobra. Do duše ja sam došao uveče jer sam taj dan brao kukuruz, ali moja stranka je imala jednog ranjenog i taj ranjeni je prvi ušao u Skupštinu. Među milion ljudi, koliko se tvrdi da je bilo, nikakva DB nije mogla ući, da se razumemo, niti je mogla spaliti RTS, pitajte DŽoa bageristu, on će to najbolje reći.

Hoću da kažem nešto drugo. To je polazak u Beograd 5. oktobra. Mi smo znali da je stvar nameštena. Upozorio sam svoje članove da se čuvaju gužve, ali da je, po informacijama koje smo imali, stvar dogovorena sa policijom i sa vojskom, da se Milošević svrgne preko demonstracija. Kada su rekli da će doći tenkovi, ja sam krenuo iz Inđije. Na centru Inđije je stajao Goran Ješić. Gledaoci iz Inđije mogu to da potvrde. Ja sam spreman da idem na poligraf, a nadam se i on, mada ne verujem. On je stajao i mahao razvaljenom foteljom iz Skupštine Srbije, na sred Trga. Mi taj dan u Inđiji zovemo – dan svete nogice, zato što je on pobedonosno ušao u Inđiju, oslobodio Inđiju nogicom od fotelje, onako mahao, mahao i mahao sa njom, a posle priredio u tu čast pečenog vola.

To je istina o 5. oktobru, kao što je istina da smo mi svi znali da Milošević ubedljivo gubi, ali da Koštunica nema 50% plus jedan glas. Još istine radi da kažem, Zoran Đinđić sa čijom politikom ovi nemaju blage veze, je hteo da ide u drugi krug, ali Koštunica nije hteo da ide u drugi krug. Znači, Zoran Đinđić je predlagao da idemo u drugi krug, da ga zgazimo, ali Koštunica nije hteo da ide u drugi krug i tako je Milošević izgubio izbore, bez neophodnih 50% plus za Koštunicu. Odbijeni su svi glasovi sa KiM, da bi Koštunica bio predsednik. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, danima slušamo kako smo mi nekom oteli penzije.

Mi penzije želimo da isplaćujemo od zarađenog. Teško je to objasniti ovoj Đilasovoj bulumenti, koja kad je vladala, nije im bilo bitno da privreda proizvodi novac. Oni nisu živeli od zarađenog, već od zaduženog. Penzije se nisu delile od zarađenog, nego su se delile od duga i od prodaje kapitala. Prodajom kapitala, prodajom fabrika su eliminisali 400.000 osiguranika i onda su se snalazili kako su znali i umeli i dodatno zaduživali zemlju da bi isplaćivali penzije. To je imalo svoje limite, a taj limit se zvao inflacija. Dakle, onog trenutka kada su za tuđi novac kupovali tuđu robu, tog trenutka se pojavila inflacija, odnosno rast cena, koji je bio od 7% do 10%. Ova Vlada to ne želi.

Ono što ja mislim, a to je da ispravimo nepravde prema poljoprivrednicima. To su osobe koje ne znaju šta je letovanje, šta je zimovanje. To su osobe koje su finansirale Balši Božoviću Maldive. Da bi Balša Božović mogao da troši 15.000 evra, da bi mogao 1.500 evra na dan da troši za letovanje, neko je taj novac morao da zaradi. To su svakako seljaci i radnici, braća po muci, braća po znoju, braća po žuljevima, zato što ja i dalje smatram da se novac zarađuje i da moramo da živimo od zarađenog, a oni ne znaju kako se novac zarađuje, već samo kako se troši.

Zato je ova zemlja i došla u taj položaj. Najbolji primer je i PKB. Dakle, sa sindikalcom Đorđevićem, Dragan Đilas, glavni stožernik te nove koalicije, kojoj je prisegnuo i Boško Obradović, taj glavni stožernik je PKB preveo na gradsku kuću. U vreme kad je on zarađivao ogroman novac na svojim privatnim firmama, a zaradio je 100 miliona evra, a da podsetim da je to 500.000 penzija, a moje kolege poljoprivrednike da podsetim da je to milion seljačkih penzija, dakle, u vreme kada je svojoj privatnoj kompaniji sticao 100 miliona evra, on je u PKB napravio dug od 87 miliona evra, zajedno sa sindikalcom Milisavom Đorđevićem, koji je, gle čuda, sad na njegovoj izbornoj listi i odbornik je u gradu Beogradu.

Ja tražim od ove Vlade da detaljno to ispita kako je za samo godinu dana PKB od duga od 2 miliona i 400 miliona dinara došao do duga od devet milijardi i 900 miliona dinara, što je bilo stotinu miliona evra ili 7,5 milijardi naših dinara.

Dakle, taj dug koji je on napravio u PKB, koji je bio gradsko preduzeće u tom trenutku, pokazuje da je Dragan Đilas, stožernik ove nove koalicije, kojoj je prisegnuo i Boško Obradović LJotić, da je imao dva modela poslovanja. Jedan model je bio kad je privatna kompanija, tu se pravila dobit, a sa druge strane, kad je bilo u pitanju gradsko preduzeće PKB, tu je pravio ogromne gubitke.

Ja hoću da verujem i čvrsto verujem da je došlo do presipanja, tim pre što mu je menadžment u tom trenutku, uz podršku sindikalca Đorđevića, koji je sada njegov odbornik, doveden iz Delte, prva tri direktora, koja su sve što su kupovala te godine kada je napravljen astronomski gubitak, kupovali od Delte, uključujući od traktora do zalivnih sistema. Napravili su i štale, po tri štale, za sedam miliona evra, koje je pravila firma iz Kikinde, koja se zvala „Turbo gas“ i koja je imala jednog zaposlenog, čiji vlasnik je od sebe kupio njivu za 650.000 evra od svega 90 ari, što je negde sto puta iznad cene, da bi oprao novac i stekao keš za podmićivanje verujem i samog Dragana Đilasa.

To je seljake dovelo da imaju penziju od 100 evra, da penzija bude manja od socijalne pomoći i da poruka bude da je bolje biti socijalni slučaj nego seljak. Sa tom praksom treba prekinuti i ubuduće ja hoću da se seljačke penzije i najmanje penzije malo više ujednače sa najvećom, da raspon bude ne jedan prema deset, jedan prema trinaest, da taj raspon bude makar negde jedan prema pet, jer svi ljudi, svi naši stari ljudi zaslužuju dostojanstvenu starost, primerene penzije u odgovarajućem iznosu, ali da te penzije mi međugeneracijski solidarno za njih zaradimo, da ih ne isplaćujemo iz kredita. Hvala.

Dame i gospodo ministri, nadam se da delite utisak da neke naše kolege jednostavno su vakcinisane, da kažem tako, od sramote. Ja vama i nama predlažem, mislim da dolaze neka vremena kada ovi spolja što nas ugrožavaju koriste ove unutra koji su nas nekad potkradali, da moramo biti spremni na ta vremena, da bez obzira na pljuvanja, na harange koje se budu vodile, na pretnje koje budemo svakodnevno dobijali, neke dobijam i ja, da moramo da budemo otporni na takvu vrstu bezobrazluka, da ga tako nazovem, jer ne mogu drugačije da ga nazovem, da budemo otporni, da budemo jedinstveni.

Ja kao poljoprivrednik, a poljoprivrednici seljaci su stecioci ove države, to Karađorđe svakako naznačava na samom ulazu, želim ono što dobar domaćin želi svojoj kući, svojim ukućanima, ja želim a verujem i svi vi, da ne kažem nečast izuzecima, verujem da svi vi želite ono što dobar domaćin želi svojoj kući, da vi želite to Srbiji, da želite da Srbija se takmiči ne samo na Balkanu, već sa nekim zemljama Zapadne Evrope po kvalitetu života i standardu svojih građana.

Zbog toga moramo biti hrabri. Oluja čini da hrastovi puštaju sve dublje korenje, to je izreka i ja se nadam da ćemo svi zajedno, mi koji želimo dobro Srbiji, to učiniti.

Ja pozivam i one druge da se manu nekih bespotrebnih zađevica, da budu kreativni a ne spolja kreirani i da pokušaju zajedno sa nama da vuku taj plug u jednom smeru.

Ako ga svi budemo vukli na različite strane, onda nećemo mrdnuti sa mesta. Ja ne branim vlast, ja ne branim državu, ja branim sve one koji podižu državu. Nije čast vladati državom, već je čast podizati državu. Ja branim tu državu i sve one koji joj žele dobro od onih koji su kao krtice vredni u potkopavanju svoje države i sve čine da rade protiv nje. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, član 107. – povreda dostojanstva.

Gospodine predsedavajući, poštujem što ste vi tolerantni prema Bošku Obradoviću, ali on ovde govori da mi zavlačimo ruku u džep penzionera, najgrublje vređa i pri tome vi to tolerišete. Nemam ništa protiv, ali to mora da se smanji na manju meru.

Ko zavlači ruku u džep penzionerima? Ja sam ovde došao iz žetve, iz berbe, iz pripreme setve, prethodni govornik me za to optužio. Ne možemo svi da budemo bibliotekari ili da budemo potparoli čačanske biblioteke. Ne možemo svi od Kolubare da uzmemo 50 hiljada evra od rudara. Taj je zavukao ruku u džep penzionerima.

Godine 2011. stranka bivšeg režima uz dopunu njegove malekonsti je prikupila ukupno 854 milijardi dinara uz isti kurs evra, mi danas prikupljamo hiljadu i sto milijardi u budžetu Republike Srbije. Sada ja pitam, gospodine predsedavajući vas, zašto tolerišete da neko kaže da smo mi zavukli ruku u džep penzionerima, neko ko je sa onima koji su ukrali iz budžeta, dokazano, to je ista država, 250 milijardi dinara, što je dve milijardi eura. Zašto tolerišete da neko ko je dvorska posluga, da ne kažem, dvorska luda, riđokosog gusara koji je dok su svi siromašili, dok je PKV bio u gubitku 87 miliona evra, da neko sada ko je sa njim govori kako smo mi zavukli ruku u džep penzionera. Ne, nismo mi, već onaj koji je u PKB pravio gubitak od 87 miliona, onaj ko je na svoj račun ubacio 100 miliona evra. Dok su svi siromašili on se bogatio zajedno sa ovim koji ga danas brani. Hvala vam.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram član 104.

Gospodine predsedavajući, ja uvažavam vašu toleranciju prema opoziciji, ali gospodin Ćirić je, po meni, na veoma prizeman način želeo da nipodaštava gospodina Atlagića i njegovu doktorsku diplomu. Gospodin Atlagić se javio za repliku koju mu niste dozvolili. Dakle, gospodin Atlagić je doktorirao u stara dobra vremena. Gospodin Atlagić nije studirao 12 godina kao Goran Ješić, falilo mu tri godine do penzije. Gospodin Atlagić nije studirao kao njihov predsednik nekadašnji, oni to često menjaju, gospodin „zgrabinovac“ ili tako, ne znam kako se zvao, koji je studirao 13 godina, dve godine mu falilo do penzije. Gospodin Atlagić nije završio dva fakulteta, kao Beba Balašević. Dakle, ja verujem da je ona završila dva fakulteta, sad može da pređe da čisti treći, s obzirom da nije znala ni ko je Ilija Garašanin, diplomirala književnost a ne zna šta je „Načertanije“, da su je pitali godinu, to bi bio opšti haos.

Dakle, ja poštujem gospodina Ćirića, poštujem njegovo znanje o telekomunikacijama, poštujem njegovih 150 hiljada dinara koje dobija od Vlade Srbije kao savetnik, poštujem i to što je za tri-četiri meseca, dok je bio direktor „Pošte“, stekao stan u blizini „Pošte“ od 100 i nešto kvadrata, sve ja to poštujem, ali vi morate voditi računa i o pravima gospodina Atlagića i ja zahtevam da uvažite moju primedbu. S obzirom da je dolazilo do rotacije predsedavajućih, nisam siguran da ste vi predsedavali, ali, treba da dozvolite Marku Atlagiću da dostojanstveno odbrani svoju doktorsku titulu. Ne treba njemu znanje koje ima Beba Balašević, niti mu treba neko ko će kao Beba i njen otac opevati narodne poslanike, poljoprivrednike i nazivati ih smradom sa farme koji, eto, nešto izvale, pa evo prilike da i ja pitam Đoku Balaševića – ko to izvali onako o Garašaninu kao kupcu PKB-a? Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, teška srca, ali moram da reklamiram ponovo član 107. posle izlaganja gospodina Ćirića.

Naime, on je obmanuo Narodnu skupštinu i smanjio javni dug u vreme njihove vlasti. Gospođa Tomić to zna, dug na kraju 2012. godine je bio 17,7 milijardi, a ne 15. Nije problem bio sam dug, problem je bio i veliki deficit. Problem je bio rast kursa, problem je bila inflacija od 7% …

Član 107. povreda dostojanstva Narodne skupštine, niste opomenuli gospodina Đirića da se ne služi neistinitim lažnim podacima. Dakle, kompletni podaci koje iznosim, a to gospođa Tomić svakako kao ekspert iz te oblasti može da potvrdi. Najveći problem je bio i ne toliko što su ostavili taj dug, već što su rasprodali kompletnu privredu, otpustili 400.000 ljudi koji su trebali da vraćaju taj dug i prebacili ih umesto sa prihoda na rashodovnu stranu.

Najveći problem pored tog je što nisu napravili izvor za vraćanje duga. Dakle, nije bilo izvora za vraćanje duga i još od gore je bila Agrobanka i Razvojna banka Vojvodine. Potop koji su oni napravili otišao je u nabavku stanova, odseliš se iz Niša, jer tako, ne dopada ti se više ljubav prema Srbiji, samo ljubav prema Beogradu. Posebno su Nišlije bile istaknute u toj ljubavi, da podsetim na kolegu Živkovića, kupite stan za 230.000 evra u centru Beograda, na 200 metara od svog radnog mesta, onda vas vozač, ljubav prema otadžbini i kresati troškove državne, onda uzimate državnog vozača koji vas 200 metara u papučama vozi do radnog mesta. To je bila ta ljubav prema otadžbini njihova koja nas je kao narod i državu skupo koštala. Ne tražim da se glasa. Hvala

Dame i gospodo narodni poslanici, postoji izreka da mudrost dolazi sa godinama. Mom kolegi poljoprivredniku izgleda idu samo godine. Kada bi se na zlu pamet, na bezobrazluk naplaćivao porez i akciza, i to išlo u penzijski fond, u PIO, mislim da penzioneri ne bi imali nikakav problem i da bi automatski penzije mogli da im povećamo pet puta. Toliko o njemu.

Podržavam ove zakone, ali moram vam reći da ubuduće, barem po meni, moramo smanjiti raspon između najveće i najmanje penzije. To je problem starog sistema. To je problem koji smo nasledili.

Mi smo se odrekli da, kao ovaj što je govorio, penzije isplaćujemo iz prevare, prodaje kapitala i kredita. Mi nećemo povećavati penzije za 14,3%, a onda pustiti za tri godine inflaciju od 40%, da ono što su dobili na drumu penzioneri na ćupriji izgube tri puta više. Ako bi mi pustili inflaciju od 10%, kao što je to bilo kod njih, penzioneri bi bili u debelom minusu ili bi mi mogli da im povećamo za toliko penziju, možda i nešto više i onda da se igramo sa njima. Oni zaslužuju dostojanstvenu starost.

Najveći problem je sa poljoprivrednim penzijama i mi sistemski to treba da rešimo. Da bi smanjili taj raspon između, jedan na prema 13 će biti sada, predlažem da u promenu sistema sve što je uplaćeno u PIO fond srazmerno uplatama se deli penzionerima, a onaj deo koji se uplaćuje u budžet, a to je gotovo 30%, u njihovo vreme 50%, da se taj deo koji svi građani pune iz budžeta ravnomerno podeli svim penzionerima u tom dodatku. Tako bi se raspon između najveće i najmanje penzije smanjio i približile bi se najmanja i najveća penzija zato što svi naši ljudi zaslužuju dostojanstvenu starost i neki pojedinci imaju daleko više, 13 puta više nego što imaju poljoprivredni penzioneri, i to je loša poruka za mlade na selu.

Moj kolega poljoprivrednik je ćapio u jednoj aktivnosti, jedne godine 550.000 evra, odnosno 2.600 poljoprivrednih penzija i prava je sramota da ovde on, koji će imati kada se penzioniše, kao što je rekao, sedam puta do osam puta veću penziju od tih poljoprivrednika, prava je sramota, ne samo što je taj novac ćapio, oko 2.600 penzija, već što se time ovde ponosi.

O kvalitetu mog kolege poljoprivrednika, Z.Ž. najbolje govori gomila flaša ispred kafana u blizini Narodne skupštine. On takav kakav jeste, ali živi dokaz je da nije baš hm, nije dorastao ni da ga prime u savez lopuža i prevaranata i ljotićevaca koje vodi riđokosi gusar. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram član 107. povreda dostojanstva Narodne skupštine. To je uradila koleginica Jerkov.

Mogu da razumem osobu koja je u svoju biografiju napisala da je završila najviše obuke CIA. Da je napisala BIA, ne bi mi baš bilo prijatno, ali CIA, to odmah kod mene izaziva neku vrstu averzije.

Ali, izgleda su je loše obučili. Uvredila je dostojanstvo Narodne skupštine. Ona nije bila poslanik 2002. godine, ja jesam. Ja sam pozdravio to što je Zoran Đinđić otvorio univerzitet u Novom Pazaru, pozdravio. Niko od njih to nije učinio. Vlada Republike Srbije je bila zadužbinar, gospodine ministre, koliko se ja sećam, i još 200 dobrotvora je otvorilo u jednoj osetljivoj nacionalnoj sredini univerzitet. Glavni čovek na tom univerzitetu, predsednik ili direktor, bio je isti čovek protiv koga se ona sad diže. Zvao se Muamer Zukorlić. Mislim da se i danas tako zove. Ali, onda joj to nije smetalo.

Treba da pita i svoju koleginicu Gordanu Čomić i još neke funkcionere DS da li su posećivali taj univerzitet i otvoreno ga hvalili.

Takođe je povredila dostojanstvo što je ne interesuje ko koliko studira. Pa, naravno, Ješić studirao 12 godina, od 1993. do 2005. godine i dobio jednu desetku. A u toj prijavi za ispit i oceni, i ocena i prijava za ispit ispisana istom rukom. Da li je student sam sebe ocenio ili je profesor prijavio studenta, ostaje dilema, za koju verujem da će nam DS reći. Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram član 109, u vezi člana 103.

Gospodine predsedavajući, cenim vašu visoku tolerantnost prema opoziciji i neću tražiti da se o ovome glasa, bez obzira što bi po svim pravilima trebalo da oduzmete dva minuta od poslaničke grupe DS. Pokušaću da obrazložim šta ste sve propustili da vidite, jer smo ovde najgrublje vređani od pripadnice DS, koja je sama rekla da je prošla obuku CIA i verovatno je dobila naređenje da pokuša ovde da napravi neki nered.

Što se tiče njihovog nasilja i uvreda o kojima oni tako govore, ovako DS piše mojoj malenkosti sa oficijelnog sajta. Kaže – vi niste politički protivnik, vi ste bitanga. Ja nisam očekivao izvinjenje, verujem da ni premijerka neće dobiti izvinjenje, ali to političko krilo, kolektivni član Dveri, ljotićevske organizacije, treba da nam kaže da li se oni uvredama i nasiljem koje sprovode u poslednje vreme takmiče sa Dverima ko će biti veći nasilnik. Ja ću vas podsetiti na doktrinu Dimitrija LJotića, koju DS uveliko preuzima. Čak se dokazuje da su veći nasilnici od same ljotićevske grupe, ovih dverića, kupusića itd. Naime, LJotić je svojevremeno rekao – nama ne trebaju glasači, nama trebaju borci.

Demokratska stranka, ili drpokratska stranka, kako to narod zove, uveliko je izgubila rejting kod birača, dakle, birači ih neće. S tim u vezi, oni su zaključili da je dobra ta ljotićevska doktrina, pošto su izgubili birače – nas ne interesuju glasači, nas interesuju borci. Ti borci, oličeni u vojvodi od Maldiva itd, u raznim ljudima koji ovde dođu obučeni kao da su došli da prošetaju, ovde danima vređaju i nas i zdrav razum.

Ne tražim da se o ovome glasa, ali budite malo manje tolerantni prema pojavama koje se ovde dešavaju. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, član 103, ali ja poštujem toleranciju koju ste vi iskazali vezano i za dobacivanje u članu 109. i sankcijama, ali ja tražim da ih ne primenite.

Ovde je povređeno dostojanstvo Narodne skupštine takođe. Rečeno je – mi smo vratili 18 poljoprivrednih penzija. Kao neko ko je glasao za Vladu Zorana Đinđića, njega se ne sećam, ovog što je to izjavio. Nismo mi vratili, mada sam ja glasao za tu Vladu, na određen način međunarodna zajednica nam je kompenzovala donatorskom podrškom, kompenzovala ono što nam je učinila devedesetih godina. Ta donatorska podrška je iznosila 4,5 milijardi. Londonski i Pariski klub, a to bi ministar finansija trebalo da zna bolje od mene, je takođe oprostio dug zahvaljujući energiji građana i njihovoj trpeljivosti devedesetih godina kada je bio atak na našu zemlju, zbog vojnih i ekonomskih pritisaka međunarodna zajednica nam je pomogla. Ona je pomogla da vratimo to. To nema veze sa njima, ima veze sa Vladom Zorana Đinđića za koju sam, eto, i ja glasao, ali njih u to vreme nisam video i koliko vidim oni se udružili i postali integralni deo ljotićevske organizacije koja se zove Dveri. Prema tome, oni nemaju blage veze sa politikom Zorana Đinđića, samo ga zloupotrebljavaju.

To je jedno što sam hteo da kažem. Kako su oni vodili računa o penzionerima navešću vam primer. Pred pad te zločinačke vlasti, Vlada Mirka Cvetkovića je onome što mu je dala tri evra šećerane, tri za po tri evra, je dala 13 hiljada ili 13 miliona kilograma šećera, 15 miliona, pardon, za 13 miliona evra. Cena je bila preko 80 evro centi za jedan kilogram, iako je šećer koštao 40 evro centi. Masnoj guski rep su podmazivali, a penzionere su zaboravili. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođa Stamenković je grubo narušila dostojanstvo Narodne skupštine, član 107.

Naime, mi kao narodni poslanici moramo da poštujemo odluke Ustavnog suda. Ovde je nekoliko puta ona ponovila kako su protivustavno, navodno, otete penzije. Niti je to protivustavno, niti je oteto od strane vlasti. Ali, da ona ne radi na crno i da ne pruža medicinske usluge pre partije barbuta svom vođi, ove rasulović kompani, da ona ne radi na crno, možda, bi penzije bile veće. Ali, ona i njena koleginica Stevanović su primenjivale na crno medicinske usluge bez licence i bez poreza, bez doprinosa. To je protivustavno, to je protivzakonito. Svi ljudi imaju ista prava i iste obaveze. Ako jedni lekari moraju da prijave svoju delatnost, a drugi leče na crno, onda je to nelojalna konkurencija, onda se prazne fondovi, itd.

Posle feng šui terapije preporučile su reiki terapiju. Kažu ako i to ne uspe, onda prelaze na su đok terapiju i tako će da leče. Dakle, to piše u njihovoj objavi, ništa nisam izmislio.

Penzije nije otela vlast, otele su u zajedničkom zločinačkom poduhvatu stranka bivšeg režima i stečajni upravnik. Što su propustili i što je propustio riđokosi gusar, to dočeka deli stecivoje. Deli stecivoje koji se nije vratio, ali se Boško i te kako vratio…

… drugog pacijenta i ja preporučujem koleginici da poštuje, kao i svi drugi narodni poslanici odluke Ustavnog suda, jer niko ne može da bude stariji od Ustavnog suda. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, meni je žao što su se ovi kolektivni članovi Dveri razbežali. Tu mislim na stranku bivšeg režima.

Danas jeste 24. septembar. Danas jeste dan kada su se pre 18 godina održavali izbori. Na taj dan je Vojislav Koštunica ubedljivo vodio, ali mu je falilo 50% plus. Ja to kažem falilo kao učesnik, a ne kao Balša pripovedač. Ja ne letujem na Maldivima za 15.000 evra za deset dana. Ja za te pare kupim traktor. Zato nemam razloga da orem maldivska mora, već orem naše njive.

On je ovde pokušao da pljuje preko glave, a sada ću vam pokazati zašto. On je veoma pežorativno govorio o savezu radikala, socijalista itd, a pri tome nešto zaboravio. Ovaj trojni savez između radikala, DSS i DS je nastao 1992. godine. Ja kao predsednik NSS, koja je registrovana još daleke 1990. godine i te kako pamtim ta vremena. Ovo je taj savez, koji je pokušao da obori Miloševića i da izabere predsednika Skupštine. Mislim da se radilo o gospodinu Rosiću iz SPO.

Ovo je, takođe, razgovor između Đinđića i Vojislava Šešelja. To je ono što bi DS želela da mi zaboravimo, ali eto, ja nisam zaboravio. Nisam ni zaboravio da je u Vladi Slobodana Miloševića, saveznoj, bilo dva ministra iz redova DS. Mislim da se radilo o gospodinu Perišiću i Grubaču, možda je bilo i tri.

U Republičkoj vladi su takođe imali jednog ministra. Danas mrtvom vuku rep meriti. To liči na njih.

Takođe, iz tog vremena, govorili su o nekim tajkunima, ni kao finansijski direktor DS koji se zove Miodrag Kostić, koji je odmah posle promena, kad je napunio kod Miloševića džepove, za vreme Miloševićeve vlasti dobio tri šećerane po tri evra. Danas oni pričaju o krađi penzija. Ovo se zove krađa penzija. Veliko je pitanje kolike bi penzije bile da je za ovo uzeto, recimo, 100 miliona evra, kao što je i PKB.

Veliko je pitanje kolike bi penzije bile da nije prodato stotine kombinata i zadruga sa preko 300 hiljada hektara zemlje, najplodnije zemlje u Vojvodini za 50 miliona evra. Danas za jedan kombinat 105 miliona im je malo. Plus na tih 105 miliona, treba platiti stočni fond koji će biti negde oko 20 miliona. Oni su u ovim kombinatima radnike razjurili, stoku poklali, fabrike druge prodali i oni danas pričaju o krađi penzija.

Penzije su ukrali oni koji su prodali fabrike a radnike najurili. Time je PIO ostao bez osiguranika. Sa prihodovne strane preselili su ih na rashodovnu stranu. Uništili su im živote, uništili su im porodice. Kako čovek koji je izgubio posao, roditelj može da vaspitava svoju decu, da budu pošteni, radni, ukoliko su oni takvi bili i završili na ulici? Dok su svi drugi siromašili, oni su se bogatili, oni su pokrali penzije. Da nije bilo promena 2012. godine, penzioneri danas ne bi hranili golubove, već bi se golubovima hranili. Oni danas ne bi bili spokojni, što jesu posle ovog uvećanja, već bi verovatno, da nije bilo promena, svi bili pokojni.

Konfučije kaže da još u mladosti morate odseći štap na koji ćete se naslanjati u starosti. Taj štap je penzija. Srbija sve više stari i da su oni ostali, probleme koje su penzioneri imali bi se daleko više uvećali. Oni su penzionere ostavili bez osnova, podigli kredit da zapuše rupe, da se ne vidi da su im potrošili radna mesta i time izazvali inflaciju i za pozajmljen novac, strani novac, kupili stranu robu i izazvali pad BDP od 3,5%. To je bila njihova taktika.

Penzije se zarađuju. Oni nikako ne mogu da shvate da određeni deo BDP, a radi se u 11%, treba da ide za dostojanstvenu starost, ali takođe i drugi ljudi imaju pravo na pošten posao, pristojnu zaradu, dostupno školstvo i zdravstvo i, naravno, starci pravo na dostojanstvenu starost.

Ukoliko želite da jedete slatku voćku i ukusan hleb, morate posejati pšenicu. Ne možete potrošiti novac, skuvati seme i onda pričati kako ništa niste krivi, a upravo su oni to uradili. Da bi jeli slatku voćku, morate da posadite drvo. Ono prvih nekoliko godina daje slabiji rod. Ovim investicijama i prirodnom obnovom je posađena ta voćka i ona će davati plodove. Oni da su pametni, sačekali bi neki svoj trenutak i učestvovali u tom branju, ali ne sad odmah mladom drveću lomiti grane, što oni svakako imaju nameru.

Balša Božović, veliki maldivski gusar, koji je trošio 15 hiljada evra na letovanje od 10 dana i ovde rekao da se njegov vođa iz saveza lopuža i prevaranata obogatio u inostranstvu radeći. Gle čuda! Ja gledao prijavu tog riđokosog gusara. On je prijavio imovinu 2004. godine, ravno 70 hiljada evra. Tad stupa na javnu funkciju. Znači, u inostranstvu, ono što je pokušao da opravda maldivski junoša, zaradio 70 hiljada, ali od 2004. do 2013. godine zaradio 100 miliona evra. Navodno u tržišnoj utakmici, ali, gde čuda, dok je vršio javnu funkciju. Pri tome, gurnuo samo PKB u gubitak od 87 miliona evra. Meni to liči na presipanje.

On se obogatio prodavajući glavni proizvod, a taj glavni proizvod je bila magla. Sitno je seckao maglu po RTS. Sitno je seckao maglu i po „Pinku“. Sad su gadljivi na rijaliti, ali je, recimo, „Veliki brat“ Dragana Đilasa prikazivan i na „Pinku“. Danas je Boško Obradović, ta desno-levica Dragana Đilasa, napao mene da sam sa farme došao u Skupštinu. Da, tačno. Ja sam juče vršio kukuruz. Da, pre neki dan sam pekao rakiju. Da, to je trajalo i po 15 dana. Da, mislim da nije zabranjeno biti proizvođač i biti u Skupštini. On koji se nikada nije oznojio misli da svi mi treba da budemo čačanski bibliotekari na predlog Velje Ilića. Ja to nisam bio, on jeste.

Ne možemo svi pljačkati Hilandar, jer će ga nestati, kao on. Ne možemo svi pljačkati „Kolubaru“ i rudare, 50 hiljada evra uzeo odande. Ne možemo svi prati novac, jer novac iz izborne kampanje umesto da vrati državi, on oprao preko predstavnika sa svoje liste, 30 miliona dinara, i meni je čast bila da mu podnesem krivičnu prijavu.

Očigledno da žuto pravosuđe, ali žuto 80%, je blagovremeno obavestilo Boška Obradovića da sam mu podneo krivičnu prijavu zbog pranja novca, utaje poreza i drugih krivičnih dela koja su izvršila više lica, a smatram da je to organizovani kriminal i zato je krivična prijava išla na Više tužilaštvo.

Danas oni pričaju o krađi. Oni pričaju o krađi? Pokrali su Boga oca. LJudima su iz glave, maltene, oči pokrali i oni danas imaju hrabrosti da pričaju o tome. Svi mi imamo pravo na dostojanstvenu starost. Srbija je zbir manjih i većih staračkih domova. Srbija treba da se podmladi, ali Srbija treba i da radi. Penzije moraju da se zarade. Naši starci su zaslužili da penzije ne dobijaju iz kredita, iz prevara, iz inflacije, već da to dobiju iz proizvodnje, da taj novac bude zarađen.

Ono što ja želim penzionerima jeste da im penzije budu sve veće zahvaljujući privrednom rastu, da zajedno sa svima nama podignu svoju glavu, podignu svoju državu i državnu zastavu. Želim im da te penzije primaju dugo, dugo. Da primaju penzije dugo. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram član 103, 104., ali dozvoljavam gospodine predsedavajući da budete tolerantni prema opoziciji.

Naime, replike se daju na način na koji je propisano Poslovnikom. Gospodin iz opozicije je to dobio, a da nije pomenut ni šef, ni partija, ni tako dalje. Pri tome se koristio neistinom, čime je došlo i do člana 107.

Dakle, penzije koje su oni isplaćivali su isplaćivane iz kredita. Iz Penzijskog fonda je uplaćivano 50%. Drugih 50% je bio kredit i prodaja društvenog kapitala. To nepomenuti je teško kršenje dostojanstva Narodne skupštine.

Moramo da se sećamo da je ta vlast, iz koje je sada proistekao ovaj savez lopuža, prevaranata i ljotićevaca, prodala ceo društveni kapital za nekoliko milijardi evra. Taj rast na koji se oni pozivaju, što je opet povreda dostojanstva Narodne skupštine, je bio proizvod trgovine tuđom robom koja je plaćena tuđim novcem, kreditima i prodajom kapitala.

Ne tražim da se o ovom glasa, ali malo pažljivo slušajte šta govore kolege iz opozicije, jer naši građani mogu i da zaborave, ali mi ne smemo da zaboravimo šta su sve uradili i čime se bavio savez prevaranata, lopuža i ljotićevaca. Hvala.